Drzavljanstvo Nemacke

Državljanstvo Nemačke uzela su 8.824 državljanina SCG, saopštio je Savezni zavod za statistiku iz Visbadena, što je 150 odsto više nego 2004. Oko 13.200 građana s državljanstvom neke od zemalja na području SFRJ dobilo je 2005. državljanstvo Nemačke.Najviše novopečenih Nemaca i dalje dolazi iz Turske, a prošle godine je 32.660 Turaka dobilo državljanstvo Nemačke. Nemački zakoni ne dopuštaju dvojno državljanstvo. Načelno, državljanstvo Nemačke može da dobije stranac posle osam godina neprestanog života u Nemačkoj ako ima stalni boravak i izvor prihoda.
A meni posle neko kaze da je sada tesko, da nije kao sto je bilo, da su poostreni uslovi a cifra se sve vise i vise povecava.

Uzrok svih onih batina koje sam dobio od roditelja

Hrišćansko udruženje Funkcionalna porodica pozvalo novozelandske roditelje da neposlušnu decu obavezno tuku.
Batina izašla iz raja ili iz Biblije? "Tucite decu od 10 do 15 minuta. Biblija to dopušta, pa čak i preporučuje, da bi dete izbacilo greh iz srca. Umerene batine su dobre i za decu i za vas", navodi Udruženje."Svrha batina je da iz dece budu izbačeni glupost i gresi, kako oni ne bi postali deo njihove ličnosti. Bes deteta posle dobijenih batina je znak da ga niste dovoljno tukli", navodi se u brošuri.

Mislim da su moji roditelji bili verni clanovi ovog udruzenja .

Planovi USA za Srbiju ?!

Često se u momentima krize na prostoru SFRJ govorilo o planovima SAD za taj prostor. Ti planovi su se ostvarivali u najgrubljim crtama, a pošto su dolazili iz nezvaničnih izvora, nije im davan kredibilitet. Ipak, poznato je da gotovo sve službe u SAD razvijaju spoljnopolitičke modele i da su oni osnova politike prema nekoj zemlji, piše Blic.Administracija je pripremila plan za međunarodni položaj Srbije u narednih osam godina, po kom bi Srbija 2014. postala članica EU. Kako list nezvanično saznaje, s tim neformalnim planom upoznati su i predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica. Prema predlogu Bele kuće, vanredni parlamentarni izbori trebalo bi da budu održani u decembru ove godine, a u SAD-u procenjuju da bi posle njih vladu formirali Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i G17 plus. Kao deo priprema za te izbore, već od jeseni, međunarodna zajednica bi popustila pritisak prema Srbiji, čime bi pomogla demokratskim snagama da se konsoliduju i poprave izborni rezultat", navodi list. U Srbiji nema izgleda da dođe do lake saradnje DS-a i DSS-a, ali plan sadrži kompromis. Nije jasno kako bi DS pomogao oko Ustava jer ta stranka zagovara drugačiji pravni koncept od vladajuće koalicije. Kada je reč o dogovoru DS-a i DSS-a, iz SAD je poručeno da bi bilo dobro da dođe do dogovora po kom bi DS pomogao oko Ustava, a DSS pristao da izbori budu raspisani u decembru. Zahtev administracije SAD za vanredne parlamentarne izbore u decembru proistekao je iz njihovog istraživanja o izbornim rezultatima u Srbiji, koji, uprkos indicijama da bi radikali mogli osvojiti vlast, pokazuju da bi demokratske snage odnele pobedu. Time bi bio otvoren prostor za stvaranje stabilne demokratske vlade, u kojoj bi bio i DS. Procene administracije SAD govore da bi na izborima u decembru ove godine radikali osvojili 35 odsto glasova, DS bi podržalo 25 odsto birača, dok bi nacionalni front, kako SAD nazivaju koaliciju koju bi predvodio DSS uz Novu Srbiju, Srpski pokret obnove i Stranku srpskog jedinstva i udruženja građana Radovana Radovića i Dobrivoja Budimirovića, dobio 20 odsto glasova. Pored tih stranaka, prema analizi Bele kuće, u parlament bi ušli G17 i Liberalno-demokratska partija. SAD kao najbolje rešenje vide Vladu koju bi činili DS, DSS i G17 plus, a koja bi bila formirana u februaru 2007. Jedan od uslova koji bi bio postavljen pred novu vladu bilo bi izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu do septembra 2007, šest meseci po formiranju izvršne vlasti. Kako je navedeno, SAD bi se u tom slučaju založile da Srbija već 2008. uđe u Partnerstvo za mir, a u NATO 2012. Srbija bi, navode u Vašingtonu, postala kandidat za članstvo u EU već 2008, a članica 2014.

Naravno da Kostunica i Tadic negiraju da znaju nesto o tome zvanicno.
Analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić kaže da plan sigurno nije zvanični dokument američke administracije: "Ima previše informacija da bi bilo stvarno stav američke administracije. Oni kad rade planove nema tog nivoa detalja, oni mogu da kažu: nadamo se da će pobediti demokratske opcije, ali tu nema imena ljudi s kojima bi koalicije trebalo da se prave. Čak mi se čini da tu postoji i navijanje što apsolutno nema navijanja u takvoj vrsti izveštaja. To su čiste analize i prognoze". Dokument koji je objavio Blic, više liči na analizu neke od američkih nevladinih organizacija koje se bave Srbijom kaže Kesić. On podseća da to ne bi bio prvi put da se u Srbiji analize nevladinih organizacija predstavljaju kao zvaničan stav Vašingtona.
Mada bi bilo veoma lepo kada bi se to ostvarilo.

Elektromagnetno oruzje

Lindon H. Laroca Junior prvi je pomenuo oružje koje je usmereno na vitalne funkcije ljudskog organizma. Njegove reci ostale su za vecnost: "Suštinski savremena sredstva omogucavaju nam da otkrijemo i merimo lokalizovane koherentne impulse u rangu kvanta emisije, uvodeci nas tako u nešto što se danas zove 'nelinearna spektroskopija životnih procesa'. Poredenje rezultata postignutih na taj nacin u biološkim istraživanjima, sa naucenim lekcijama iz visokoenergijske fizike i slobodne snage plazma stanja, jeste kljuc nacrta strateškog i taktickog antipersonalnog ofanzivnog oružja i njegove primene". Prevedeno na jezik srednjeobrazovanih ljudi, otvorena je era upotrebe emektromagnetnog oružja, koje americki stratezi nazivaju – neubojno oružje. Pri tome, ne treba zaboraviti da u neubojno oružje spadaju, osim elektromagnetnog oružja, i "strob svetla", elektricne palice i pištolji, uredaji punjeni lepkom kojim se skoro trenutno svezuju ljudi, penaste bombe, mreže za hvatanje ljudi. Izradu elektromagnetnog oružja omogucila su nova znanja o uskladenosti vibracija energija isijavanih iz tehnološki najsavršenijih elektronskih uredaja sa vibracijama energija unutar bioloških organizama. Za nauk je da je Elvin H. Bernstin na konferenciji "Britanska bezbednost 2010.", u decembru 1995, objavio rad pod naslovom "Sukobi tehnologija: Sledeca generacija". U tom radu ponudio je smelu viziju buducnosti, o kojoj treba svi ljudi da razmišljaju:"Savremena tehnologija omogucava rat 'vatrenih mrava'. (Vatreni mravi su sicušni mravi, svaštojedi, koji žestoko peckaju). Rec je o bojištu pokrivenom milionima senzora sa mikrocipovima (mali predmeti koji puštaju signale), mikrorobotima (sicušni roboti), i mini-projektilima (izvanredno mala municija koja cini štetu ne zbog svoje velicine nego zbog brzine). Povezuje ih sistem komandovanja i upravljanja, koji je, zahvaljujuci minijaturizaciji (nauka o smanjivanju stvari) i integrisanom softveru (namenjen za veoma brzo integrisanje i obradu informacija), sposoban za koordinaciju ogromnih kolicina podataka u delicu sekunde... Savršena preciznost isterace posade iz neotpornih tenkova, površinskih brodova i aviona. Velike platforme bice jednostavno prevazidene sistemima malih, efikasnih sredstava koja sva zajedno dejstvuju harmonicno ka jedinstvenom fatalnom cilju".Postojeca skepticnost u vezi sa mogucnostima novih tehnologija mogla bi da podseti na generala ser Arcibalda Elisona, koji je 1886. godine izrazio ogroman otpor ideji da ce telefon potisnuti telegraf kao sredstvo komunikacije u vojsci. Neverovanje u "mogucnosti mikrocipova" podseca na "staru gardu viših generala" koji su 1936. godine bili mentalno i bukvalno takvi da su ih, u vreme nastanka prvih raketa velikog dometa i nuklearne bombe, nosili i vukli konji. Postojanje elektromagnetnog oružja potvrduje da prostor, uslovno receno, nestaje, tako što su dometi opasnih uredaja i oružja obuhvatili planetu. Više nema mogucnosti da se covek zaštiti od fizickih i energetskih napada. Elektromagnetni talas od jednog herca (jedan ciklus u sekundi) ima talasnu dužinu, što znaci i veliki domet. Ekstra niske frekvencije prodiru kroz Zemljinu kuglu.Objavljeno je da su naucnici zapitani kako se zaštititi od mikrotalasnog oružja koje ce SAD koristiti radi kontrole "pobunjenika". Nil Dejvison, koordinator projekta neubojnog oružja u britanskom univerzitetu Bradford, javno se zapitao "šta ce se dogoditi ukoliko neko od pobunjenika ne uspe da se ukloni ispred usmerenog zracenja, da li ostaju trajne posledice i da li postoji odgovarajuca zaštita od usmerenog zracenja".Uostalom, javnosti su sve dostupnije informacije o primeni elektromagnetnog oružja u tzv. Zalivskom ratu. Objavljeno je da su trupe SAD u Kuvajtu upotrebile tehnologiju "nemog zvuka". Na radio frekvencijama oko 100 Mhz, americki specijalci upucivali su, posebnim uredajima, poruke direktno u mozak irackih gradana i vojnika. Radio talasima prodirali su u moždane talase ljudi, menjali su ih i manipulisali elektroencefalografskim obrascima. Na taj nacin veštacki su ugradili klonirana negativna emocionalna stanja, kao što su: osecaj straha, nervoza, nezainteresovanost, bespomocnost, nemoc... Primenjeni metod nije samo sugerisao ljudima kako da se osecaju, nego je izazivao osecanja u um ugradenim emocijama. Na koji nacin su vazduhoplovne snage SAD koristile radio-frekventne poruke ne bi li manipulisale umom ljudi i uticale na izbore u Bosni i na ostrvu Haiti, saznace se tek kad se objavi tok rasprave obavljene 22. januara 1997. godine u Senatu Sjedinjenih Država.Više nije sporno da je na coveka moguce uticati elektromagnetnom energijom, buduci da je njegova životna energija prožeta elektromagnetnim talasima. Dokazano je da molekul DNK prenosi signale odredene frekvencije na daljinu. Njegova vibracija može da se transformiše u materiju. S obzirom na to da je ljudska misao vrsta energetskog polja, potvrdeno je da se elektricnim poljima može upravljati i pomocu svesti. Zbog toga nije cudno što se bioenergije izucavaju u vojnim institucijama. Još 1991.godine objavljeno je da su CIA i KGB potpisali 24. septembra 1990. Sporazum o zajednickoj kontroli nad psihotronikom. Potvrdeno je postojanje generatora-pojacivaca-lasera koji radi u dijapazonu od 10 do 150 herca. Taj uredaj vec na 10 do 20 herca proizvodi infra-zvuke koji "pogubno deluju na sve živo". Aparat za lecenje neuropsihijatrijskih i somatskih bolesti toplotom, svetlošcu, zvukom i VHF elektromagnetnim zracenjem, patentiran u SAD 20. novembra 1973. godine (US patent #3,773,049), americki naucnici nazvali su "sovjetska mašina za ispiranje mozga".Naucno je utvrdeno da je frekventni opseg od 400 do 450 Mhz okvir osnovnih vibracija ljudskog organizama. Zato je izuzetno važno na kojim frekvencijama rade uredaji u covekovom okruženju. Priston Nikols je objavio da je dr Nikolas Begic uhvatio signal sistema HAARP (antenski sistem na Aljasci) na frekvenciji 435 Mhz, na osnovu cega je zakljucio da se primenjuje "kontrola uma" pomocu navedenog sistema. Tim Rifat je napisao da svi celijski telefoni koriste frekvenciju od 435 Mhz i da britanska policija koristi iskljucivo tu frekvenciju. Doktor Adej Ros, nekadašnji istraživac u Centru za istraživanje mozga na Univerzitetu Južne Kalifornije i u Medicinskoj školi kalifornijskog Loma Linda univerzitata, koristio je frekvenciju od 450 Mhz za istraživanje ljudskog ponašanja. Poznato je da radar koji zraci na 450 Mhz, kada radi sa modulisanim snopom (modulacija sa 60 Hz) utice na mozak. Kad su Aleks Konstantin i Džon Kvin objavili da se u tajnim laboratorijama deluje na psihu ljudi elektromagnetnim talasima, naveli su frekvenciju od 435 megaherca. To je, prema njihovim istraživanjima, ravno frekvenciji ljudskog mozga. Oni su za masovna ubistva, koja se dešavaju uglavnom u jugoistocnim delovima SAD, optužili laboratoriju Robins AFB, lociranu u blizini Atlante. Razlog za optužbu je zracenje koje potice sa prostora te laboratorije.Poznat je i sistem SIGINT koji u Fort Džordž Midu koriste agenti NSA (Agencija za nacionalnu bezbednost SAD) najmanje 50 godina. Taj sistem može na daljinu da otkrije, identifikuje i prati bioelektricno polje kontrolisanog coveka. "Kontrolori" na monitorima imaju sliku onoga što subjekat posmatra. Dostupna im je vuzuelna memorija subjekta, a u mozak nadgledanog coveka mogu utisnuti odredene slike, pogotovo u vreme sna. Važno je upozorenje, koje je u objavio Adam Mandelbaum, da se sprovode istraživanja na polju mikrotalasnih generatora s ciljem uništavanja mašina i ljudi. On tvrdi da se infrasonicno oružje na testovima pokazalo kao uspešno, te da su istraživanja oružja koja bi radiofrekvencijama poremetilo nervni sistem vojnika prilicno su odmakla...Pojava mikrocipova je revolucionarni korak u nauci. Rec je o minijaturnom kompjuteru koji omogucava da se pomocu elektronskih polja upravlja kljucnim funkcijama živih celija, razmenjujuci raznovrsne informacije. Na taj nacin prvi put u istoriji nauke stvoren je sistem koji objedinjuje žive celije organizma i kibernetske mašine. Nemacka kompanija "Infineon teknolodžiz" objavila je snimak neuro-cipa koji je sa 16.384 osetljiva senzora reagovao na elektricne impulse celije, pojacao ih i uputio u racunar. Nešto drugaciji je tzv. bionicki cip (biocip). Rec je o svojevrsnom sendvicu od tri silicijumska sloja izmedu kojih je živa ljudska celija.Elekronski instrumenti ugradeni u mozak mogu znatno da pomognu prilikom lecenja. Na primer, hirurzi Centra za epilepsiju u Viktoriji (Australija) koriste novu tehnologiju za lecenje epilepsije. Ubacuju mreže visoko osetljivih elektroda na površinu mozga. Na taj nacin odreduju "epicentar" tzv. epi-napada. Mdutim, naucnici se ne zanimaju samo izradom elektronskih proteza. Konkurenciju istraživanjima brazilskog naucnika Miguela Nikolelisa, koji je uspeo da mikrocipovima nadomesti funkcije celih organa, a tvrdi da mikrocipovi mogu da zamene sve funkcije u organizmu, cine istraživanja "moždanih vrata". Prema saopštenju objavljenom u casopisu Špigel mikrocip dužine cetiri milimetra ugraden u mozak omogucava coveku da upravlja misaono raznovrsnim objektima. Stotine elektroda rasporedene u mikrocipu ugraduju se na jedan milimetar pod površinu kore velikog mozga. Po zamisli konstruktora, kompjuter prima signal iz mozga i stvara misaone predstave. U toku su klinicka ispitivanja. Vec sada je moguce misaono pomeranje kursora po monitoru kompjtera (pomocu traka, obruca i kaciga koji se stavljaju na glavu i transformišu misli u impulse). Za pet godina ocekuje se potpuno nova industrija koja ce omoguciti izradu svih vrsta proteza i misaono upravljanje vratima i klavijaturama. U Nemackoj je toku izrada mikrocipova koji se nece nužno ugradivati u mozak. Veze ce se ostvarivati na nivou impulsa.Posle otkrica biocipova ocekuje se izrada, radanje ili nastanak kiborga. Stvaranje kiborga može se izroditi u jednu od najvecih opasnosti po ljudski rod i paradoks s nepredvidivim ishodima. Najbogatiji ljudi spremni su na kloniranje ljudi radi stvaranja "banke organa" za "ljude" sa dubokim džepom. Istovremeno podsticu ratne projekte, za redukovanje broja ljudi na "zlatnu milijardu".

O holesterolu

Povišene masnoće u krvi ne ispoljavaju se simptomima, ali se i kod mlađih osoba mogu ugraditi u krvne sudove i izazvati infarkt, moždani udar, prerani gubitak intelektualnih sposobnosti, impotenciju i grčeve u listovimaSvake godine samo u Beogradu 200 osoba mlađih od 45 godina doživi moždani udar, a 8.000 u starijem životnom dobu. Ova, kao i druge bolesti cirkulacije ne nastaju zbog slabosti krvnih sudova, već zbog njihovog sužavanja i povišenog krvnog pritiska. Procenjuje se da je oko 85 odsto moždanih udara izazvano zatvaranjem moždanih krvnih sudova, a samo 15 odsto prskanjem. Da li se oni mogu proširiti ili ojačati lekovima i sprečiti teške posledice?Holesterol je opasnost za arterijske krvne sudove kao i masnoća iz vodovodne cevi, upozorava neurolog dr Milan Savić, direktor Bolnice za prevenciju i lečenje cerebrovaskularnih bolesti „Sveti Sava”. Budući da su masti nerastvorljive u vodi, talože se u cevima, sužavaju ih i u jednom trenutku zapuše. Slično je i sa našim arterijama i arteriolama kada u krvi ima previše masnoća. Međutim, vodovodne cevi moguće je raznim rastvorima učiniti prohodnim, ali kada se masnoća ugradi u krvne sudove ne postoji „deterdžent” koji bi je odstranio. Suženje je trajno, a kada se krvni sud potpuno zatvori nastaje prekid cirkulacije u tkivu i ćelije odumiru.Korist i šteta od holesterolaPosebna opasnost za zdravlje je, kada se učaurene masnoće otvore i kada se na tom mestu formira tromb. Oslobođeni ugrušak putuje krvotokom, a gde naiđe na prepreku, zatvara krvni sud. Najdramatičnije posledice su infarkt i moždani udar, ali postoji niz drugih, manje dramatičnih bolesti koje nastaju suženjem i zatvaranjem većih i manjih krvnih sudova. Zašto se masnoće ugrađuju u krvne sudove? Da bi mogle da uđu u cirkulaciju kapljice masnoće moraju dan pređu u holesterol, a da bi se kretale vezuju se za belančevine transportere i oblikuju lipoproteine. Ove masno-belančevinaste supstance mogu biti niske gustine (LDL) i visoke (HDL), objašnjava dr Savić. Kapljice LDL holesterola se talože u zidovima krvnih sudova i zato je ovaj holesterol „loš”, dok je HDL „dobar” budući da se ne lepi na njih i može da odstrani nepoželjnu masnoću iz cirkulacije. Od ravnoteže ove dve vrste holesterola zavisi da li će se na arterijskim krvnim sudovima stvarati masne naslage. Taloženje masnoća, inače, nije rezervisano za starije životno doba, iako je tada najizraženije, već može početi i u mladosti, što se i događa kod gojazne dece.Zašto naše telo stvara nepoželjne masne spojeve? Holesterol je masna materija koja ulazi u sastav ćelijskih omotača, polnih hormona, vitamina De i žuči. Proizvodi ga jetra. U organizam se unosi namirnicama kao što su jaja, meso, iznutrice, mleko, pavlaka, puter, kačkavalj, kajmak. Ako ih svakodnevno i nekontrolisano uzimamo i ne potrošimo energiju koju od njih dobijamo, višak holesterola se nagomilava u krvnoj mreži. Njegova količina se može proveriti analizom krvi. Povišen je kada su mu vrednosti iznad 6 mmola, najčešće kod osoba koje najveći deo dana sede, gojaznih, žena posle 50. godine života zbog pada estrogena, ili kada ga jetra povećano stvara. Pušenje smanjuje nivo dobrog holesterola za 15 odsto. Osim holesterola, i povišeni trigliceridi su nepoželjne masnoće. To su spojevi masnih kiselina i alkohola triglicerola. Nalaze se u namirnicama i životinjskog i biljnog porekla kao što su margarin i ulja. Proizvode se i u našem telu od slatkiša, hleba, testa i drugih ugljenih hidrata i pretvaraju u energiju. Ukoliko ih ima više nego što nam je potrebno, talože se u masnom tkivu izazivajući gojaznost, povećanje lošeg holesterola i smanjenje korisnog. Alkoholičari mogu biti mršavi, ali zbog preteranog uzimanja alkohola mogu imati višak triglicerida..Opasni meki plakoviŠta uraditi kada se otkriju povišene masnoće? Taloženje masti ne boli kao zub da bi nas nateralo da odmah idemo lekaru. Dugo vremena, pa čak i godina, ne osećaju se nikakvi simptomi. Upravo zato, jednom godišnje zdrave odrasle osobe i mladi treba da provere holesterol i trigliceride u krvi. Ukoliko analiza pokaže da je holesterol povišen neophodno je ultrazvučnim pregledom proveriti stanje arterija, da bi se utvrdilo da li su se u njima formirale masne nakupine u obliku tvrdih i mekih plakova. Ako se otkriju meki plakovi koji su skloni prskanju, odmah treba preduzeti lečenje.– Najčešće su to medikamenti iz grupe statina koji u jetri sprečavaju proizvodnju holesterola za 40 odsto i stabilizuju meke plakove čime smanjuju rizik od infarkta srca i mozga za 30 odsto. Druga grupa lekova stimuliše jetru za veću proizvodnju žuči kako bi potrošila višak holesterola. Treća grupa su fibrati, koji snižavaju trigliceride i povećavaju nivo dobrog holesterola. Propisuju se i antiproliferativni lekovi koji smanjuju oštećenja na krvnim sudovima. Medikamenti iz grupe ACE inhibitora štite krvne sudove od povišenog krvnog pritiska. Terapija se dopunjuje i lekovima protiv zgrušavanja krvi, kao što su aspirin, plaviks, persantin i drugi.Homocistein je nezavisan faktor rizika za moždani udar ili infarkt srca. Povećava se u krvi zbog smanjene proizvodnje enzima koji ga razgrađuje. Najčešće je povišen kod pušača. Suzbija ga folna kiselina i vitamin B6. Svaki od navedenih lekova može se davati pojedinačno ili u kombinaciji. Trebalo bi ih redovno uzimati jer ne samo da sprečavaju infarkt i moždani udar već i prerani gubitak intelektualnih sposobnosti, impotenciju, grčeve u listovima i druga stanja i bolesti nastale suženjem krvnih sudova. Osim toga, lečenje je doživotno, budući da još nije otkrivena nijedna biljka, a ni lek, koja bi rastvorili zapakovanu masnoću u krvnim sudovima. Doktor Savić naglašava da je starenje krvnih sudova neminovno, ali ishrana i fizička aktivnost mogu da spreče taloženje masnoća i zamene mnoge lekove. Prestankom pušenja loš holesterol će se smanjiti za 15 odsto, a redovnom fizičkom aktivnošću za 30. Smanjenjem telesne težine takođe se snižavaju vrednosti holesterola. Krvni pritisak bi trebalo sniziti redukcijom soli i kada je 130/90 mmhg, jer i neznatno povišen oštećuje krvne sudove. Tek kada ove mere ne pomognu neophodni su lekovi.Prednost u ishrani trebalo bi dati plavoj ribi, nemasnom mladom mesu, piletini, ćuretini, teletini, maslinovom, kukuruznom, suncokretovom i sojinom ulju, artičokama, jogurtu i mleku sa nula ili jedan odsto masti, heljdinom brašnu, paprici, belom i crnom luku. Ne preporučuje se više od dva do tri jajeta nedeljno. Povoljno deluje i čaša crnog vina, ali osobe koje imaju povišene trigliceride ne bi trebalo da popiju ni kap alkohola. Povišen holesterol u krvi mogu da snize biljni preparati, ali efekat postižu tek posle dva do tri meseca. Artičoka podstiče stvaranje žuči i izlučivanje holesterola. Sojino ulje i preparati od soje takođe snižavaju holesterol. Pomaže i ginko biloba. Povoljan efekat je postigao i beli luk u dozi od dva do četiri grama. Uzima se s nemasnim jogurtom. Preparati se naročito preporučuju osobama koje imaju povišen holesterol, ali nemaju plakove u arterijama.

O mladezima

Buduci da sam operisao vec mladez dva puta bas sam trazio da vidim nesto vise o tome . Skoro da nema čoveka koji negde na telu nema mladež. Mladež je dobroćudna okrugla tvorevina na koži, pomalo ispupčena i tamnija od okolne kože. U poslednje vreme često se govori o raku kože zbog pojačanog ultraljubičastog zračenja. Stoga posebnu pažnju treba obratiti na mladeže, jer su oni često prvi indikator da se nešto dešava, pošto se u mladežu nagomilava najviše melanocita, ćelija od kojih nastaje melanom, jedan od najzloćudnijih tipova karcinoma.Normalan mladež ima pravilan oblik: okrugao, ovalan ili duguljast. Njegove ivice su ravne, čistih obrisa, ujednačene boje. Mladež najčešće ima boju bele kafe ili je svetlosmeđ. Ako je boja mladeža veoma tamna, skoro crna, ili je crvenkasta, odnosno tamnokestenjasta, to je možda nagoveštaj da nešto nije u redu. Bitna je i veličina mladeža. Oni su uglavnom mali, prečnika do šest milimetara. Ako primetite da se neki od vaših mladeža povećava, obavezno se obratite lekaru.Zašto mladež prerasta u melanom?Pre svega zbog ultraljubičastog zračenja. Iz godine u godinu ozonski omotač je sve tanji, pa su i sunčevi zraci sve jači i opasniji. Ne treba, međutim, prenebregnuti da je sunčanje u solarijumu podjednako opasno i štetno. Drugo, povreda mladeža može da se izrodi u melanom: recimo ako ste ga slučajno zakačili noktom, brijačem ili odećom (bretelom, lastišem...). Opasne su i opekotine i promrzline, to jest sve što nadražuje kožu. Treće, na mladež mogu uticati hormonske promene u organizmu za vreme polnog sazrevanja, u trudnoći, klimaksu, u slučaju endokrinih bolesti.Ako pocrvenite, bežite u hladKad ultraljubičasti zraci dospevaju do površine kože, organizam počinje da se brani od radijacije. Melanociti proizvode specijalnu supstancu - pigment melanin, koji nam obezbeđuje lepu bronzanu boju zbog koje smo spremni satima da se čvarimo na suncu. Ali to se ne dešava odmah. Prvo dolazi do pripreme gornjeg sloja kože u vidu širenja mreže sitnih kapilara. Pojavljuje se crvenilo. To znači da je čovek primio svoju dozu zračenja za taj dan. Svako dalje izlaganje suncu dovodi do opekotina, a to je signal za uzbunu, koji nam govori da se povećava verovatnoća da obolimo od melanoma. Stoga treba imati na umu da prvi kontakt sa suncem mora da bude kratak, makismum deset-petnaest minuta, kako bi melanociti stigli da se spreme za odbranu kože od sunčevih zraka. Iako vam se možda čini da već sve znate o dejstvu sunca, možda nije na odmet da se podsetite da se ono u određenim situacijama povećava: na snegu do 85 odsto, na livadi za pet odsto, u pesku do 20 odsto, a u vodi ili na njoj, čak 75 odsto.Kad kod lekaraBitno je da se sve promene što pre prijave lekaru, jer se melanom uspešno leči hirurškim putem samo u najranijem stadijumu. Kod žena se melanom najčešće javlja na nogama (47 odsto), a kod muškaraca na leđima (43 odsto). Naravno, nipošto ne znači da će svaki mladež koji imamo da se pretvori u zloćudni tumor. Većina mladeža je sasvim bezopasna. Naučnici smatraju da se jedan na 100.000 pretvara u melanom. Ukoliko na telu imate mladež koji stalno povređujete (vešom, kaišem), treba ga operativno ukloniti.

Tumacenje lekarskog izvestaja

baRBC-eritrociti (crvena krvna zrnca) koji prenose kiseonik iz pluca u ostale delove tela
WBC-leukociti (bela krvna zrnca) koji služe za odbranu organizma od bakterija, virusa i gljivica
PLT-trombociti (krvna pločice) koji učestvuju u stvaranju ugrušaka i zaustavljanja krvarenja
Hb - koncentracija hemoglobina
Hct - udeo krvnih ćelija ili hematokrit u ukupnoj zapremini krvi
MCV - srednja zapremina eritrocita
MCHC - srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima
RDW - širina distribucije eritrocitra,sortiranje eritrocita po veličini
MTV - prosečna srednja zapremina trombocita

NORMALNE VREDNOSTI KRVNE SLIKE
rbc - žene 3.86 - 5.08x1012/l- muškarci 4.34 - 5.72x1012/l
Hb - žene 119 - 157 g/l- muškarci 138 - 175 g/l
Htc - žene 0.356 - 0.470 l/l- muškarci 0.41 - 0.53 l/l
MCV 83 - 97.2 flMCH 32.9 pgMCHC 320 - 360 g/lRDW 9.0 - 13.8 %wbc- 3.4 - 9.7x109/lEozinofili 0 - 7%
Baziofili-nesegmentirani-segmentirani0 - 1 %0 - 2 %44 - 72 %
Limfociti 20 - 46 %
Monociti 2 - 12 %plt- 158 - 424x109/lMTV 6.8 - 10.4 fl (MTV je isto što i MPV)

Tacno vreme

Prvi takozvani atomski časovnik sagradjen je 1949. godine u američkom Nacionalnom birou za standarde.
U suštini, taj časovnik broji koliko puta atom elementa cezijuma 133, pri temperaturi od nula Kelvinovih stepeni, predje iz jednog energetskog stanja u drugo, i obratno. Kada se to dogodi devet milijardi, 191 milion, 631 hiljadu i 770 puta - prošao je jedan sekund. To je ujedno i medjunarodna definicija sekunde. Od 1949. do danas, atomski časovnici su usavršavani, ali se još zasnivaju na cezijumu 133. Medjutim, čak i najsavremeniji atomski časovnik nije baš najprecizniji. Naučnici kažu da mu je garantovana tačnost svega oko 70 miliona godina - kada bi toliko dugo radio neprekidno. Stoga je dvehiljadite godine u američkom Birou za standarde, sagradjen prototip novog atomskog časovnika - sa jednim jedinim atomom žive. Poslednjih pet i po godina je proveravan i uporedjivan sa onim zvaničnim časovnikom - sa cezijumom - i ustanovljeno je da satić sa atomom žive garantuje tačnost od oko 400 miliona godina - što je, priznaćete, znatno preciznije od cezijumskog. Ovako visoka preciznost u merenju vremena veoma je važna u astronomiji, za poboljšanje satelitskih sistema za navigaciju, za komunikaciju sa dubinskim svemirskim sondama, pa čak i za bolje razumevanje porekla kosmosa. Ali ovaj novi časovnik još je daleko do toga da bude prihvaćen kao univerzalni standard, jer o tome moraju da se dogovore sve zemlje u svetu.

Nikola Tesla - biografija++

Veliki naučnik je, nesporno, imao izvesne neurotične crte (imali su ih i Frojd, Jung, a, uostalom, ko ih to pa nema!), ali nije bio neurotičan. Nikola Tesla je imao niz crta opsesivnog karaktera, kao što su: preterana urednost i čistoća, tvrdoglavost, opsesivna sklonost ka redu, samodisciplina, prenaglašavanje razuma i logike. Ove crte ličnosti koje predstavljaju zamenu za simptome, blokiraju nagonske želje, s jedne strane, i ujedno ublažavaju prestroge zapovesti super-ega, s druge, te tako sprečavaju izbijanje neuroze- Tesla je imao odvratnost prema debelim ženama i ženskim naušnicama - Večerao je tačno u 18 časova, a na stolu se nalazilo 18 platnenih salveta - Protiv svojih strahova Tesla se često borio kontrafobičnim reakcijama - Posebno se grozio muva. Ako bi ugledao muvu na stolu prekidao bi ručak. Zbog straha od zaraze, Tesla je na razne načine izbegavao rukovanje - "Pre nego sam došao do otkrića magnetnog polja, morao sam da koncentrišem svu svoju umnu snagu za taj eksperiment. Da sam se odao seksualnom životu, ne bih došao do tog otkrića" - "I ne samo da sam je savladao, već sam je i iz svog srca iščupao tako da nije ostao ni trag od želje za njom. Otad sam prema svakoj kocki ravnodušan kao prema čačkanju zuba" Veliki pronalazač i čudak, Nikola Tesla svojom neobičnom ličnošću i ponašanjem na prvi pogled je odavao ekscentričnog čoveka, osobenjaka sa brojnim neurotičnim smetnjama. O tome, sa izvesnim nesumnjivim preterivanjem, piše i naš poznati psihijatar: "Tesla je za većinu svojih savremenika, kao i potomaka, važio za osobenjaka, čudaka, 'genijalna luda', čak shizofrenik ili bar shizoid" (Jerotić, "Psihološki portret Nikole Tesle", Tesliana, br. 2-3, leto 1994). Ono što je, po svoj prilici, nesporno jeste, prema kazivanju samog Tesle, ali i prema svedočenjima njegovih saradnika, prijatelja i poznanika, da je naš slavni naučnik imao raznovrsne fobije, averzije, kao i prisilne misli i radnje. Sasvim je pouzdano utvrđeno da je još kao dete mali Nikola patio od snažnih strahova od aveti, zlih duhova, čudovišta itd. Imao je u detinjstvu i upečatljivih mističkih i religioznih strahova.Već odrastao čovek, slavni naučnik imao je preteran strah od prljavštine i zaraze (mizofobija). Zbog toga je Tesla svake nedelje kupovao nove rukavice od jelenske kože i novu kravatu, a okovratnik, maramice i peškire je bacao posle samo jedne upotrebe! O‘Nil piše : "Tesla je imao fobiju od zaraznih klica. Zahtevao je da niko ne upotrebljava sto u trpezariji hotela za kojim on sedi. Za svaki obed zahtevao je čist čaršav. Isto tako je zahtevao da s leve strane stola stave dva tuceta čistih servijeta.” Svaki doneti sud, koji je prethodno morao biti sterilizovan, on je lično brisao servijetom pre upotrebe. Posebno se grozio muva. Ako bi ugledao muvu na stolu prekidao bi ručak. Zbog straha od zaraze, Tesla je na razne načine izbegavao rukovanje. Ako bi, ipak, bio primoran da to učini, postajao je vrlo uznemiren, rasejan, prekidao bi razgovor sa nesmotrenim gostom i brzo bi otrčao do umivaonika da dobro opere ruke. Poznato je i da je veliki pronalazač imao i brojne, čudne i snažne averzije. Tako, recimo, Tesla je imao odvratnost prema debelim ženama i ženskim naušnicama. Užasavao se od bisera jer su mu bile odvratne glatke oble površine. Ako bi na prijemu primetio ženu sa biserom u nakitu, on onda više nije mogao da jede. Miris kamfora u kući izazivao je kod Tesle veliku nelagodnost. Kada bi, za potrebe istraživanja, morao da u vodu ubaci komadiće hartije, osetio bi tada intenzivan, osoben i vrlo neprijatan ukus u ustima. Posebno snažnu averziju imao je prema dodiru ljudske dlake. "Ne bih dotakao kosu drugih ljudi nizašta na svetu, osim možda pod pretnjom revolvera”, kaže sam Tesla. Verovatno je s tim i povezana njegova averzija prema breskvama ("spopala bi me groznica samo kad bih pogledao breskvu”).Kao još jedan argument u prilog tobožnje Tesline neuroze uzima se njegova mladalačka snažna strast za kockanjem, što se takođe smatra neurotičnim simptomom sa dubinskim korenom u nesvesnom i nagonskom delu ličnosti. Veliki naučnik je sa neobičnom iskrenošću pisao o ovom svom poroku kao o "maniji za kockanjem" koja ga je "spopala" u mladosti. "Kartanje je za mene predstavljalo zadovoljstvo nad zadovoljstvima. (...) Govorio sam ocu: 'Ja mogu da prekinem kad god hoću ali vredi li odreći se nečega što ne bih menjao za sve rajske radosti'." Majka ga je razumela i verovala je da će ga obuzetost kockanjem proći. Kada mu je majka dala novac da se kocka, tada je Tesla "pobedio svoju strast" i definitivno je iščupao iz srca (Moji izumi, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995, str. 25).Vladeta Jerotić u svom članku o Tesli kaže da psihoanalitičari smatraju "da je kockanje česta zamena za onaniju ili i normalnu seksualnu aktivnost i navode primere iz psihoterapeutske prakse čudne ravnodušnosti nekih mlađih ili sredovečnih kockara prema seksualnom životu" ("Psihološki portret Nikole Tesle", Tesliana, br. 2-3, leto 1994, str. 16). Jedan drugi poznati psihoanalitičar, Oto Fenihel, međutim, smatra da je kockanje zapravo drska igra sa sudbinom, isprobavanje naklonosti Proviđenja. Ovoj igri su sklone narcisoidne osobe koje precenjuju svoje moći i imaju infantilno osećanje omnipotencije (Fenihel, Psihoanalitička teorija neuroza, Medicinska knjiga, Beograd - Zagreb 1961). Ovo objašnjenje meni izgleda mnogo bliže istini, makar kada je u pitanju Nikola Tesla. Patološkokockanje u savremenoj psihijatriji inače se uzima kao jedan od "poremećaja navike i kontrole impulsa", a sastoji se u neprestanoj zaokupljenosti kockanjem, u neodoljivom porivu za sve rizičnijom igrom, što dovodi do narušavanja porodičnih i društvenih odnosa, ugrožavanja profesionalne karijere, naglog siromašenja pa čak i do kriminalnih radnji (kako bi se nabavio neophodan novac). Bitna odlika ovog poremećaja je uznemirenost, nervoza pri pokušaju ostavljanja kockanja, kao i nesposobnost kontrole uprkos volji da se pogubna strast savlada (American Psychiatric Glossary, 7. ed., Edited by Jane E. Edgerton and Robert J. Campbell, American Psychiatric Press, Washington 1994; ICD-10 Classification of Mental and Behavioral Disorders, WHO, Geneva 1992).Tesla je, najzad, imao i opsesivne misli i prisilne radnje, poznate kao "aritmomanija", prisilno brojanje pre neke akcije (Popović, M., V. Jerotić, Psihodinamika i psihoterapija neuroza, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1989, str. 240). Tako, na primer, kaže Tesla u svojoj autobiografiji: "Brojao sam korake u šetnji; izračunavao zapreminu tanjira za supu, šoljice za kafu, kao i zalogaja hrane - drukčije ne bih mogao da uživam u jelu. Sve radnje ili postupci koje sam ponavljao morali su biti deljivi sa tri i ukoliko bih pogrešio, bio sam prinuđen da počnem od početka, čak i ako je za to bilo potrebno nekoliko sati” (Tesla, Moji izumi, 1995, str. 24).Takođe prisilno, genijalni naučnik morao je više puta dnevno da pere ruke. "Tesla je uvek imao posebnu prostoriju za pranje ruku kojom se, sem njega, niko nije smeo da služi. Prao je ruke zbog najmanjeg povoda. Kad god bi to uradio, zahtevao je od svoje sekretarice da mu doda čist peškir”, piše O’Nil u Nenadmašni genije - život Nikole Tesle (Beograd 1993, str. 222). Dr Jerotić, kao i neki drugi psihijatri i psihoanalitičari, smatra da je Tesla celog života patio od od "opsesivne (ili prinudne) neuroze", da se od svoje rane mladosti pa sve do smrti ponašao kao "prinudni neurotičar", a onda tu svoju tvrdnju odmah i potkrepljuje sledećim primerom. "Već zašao duboko u godine, živeći sam, kao okoreli neženja, u hotelu, izabrao je sobu 207 (broj deljiv sa 3), a sobarici je poručio da mu svakog dana ostavlja po 18 peškira. Večeravao je tačno u osamnaest časova, a na stolu se nalazilo, kao obično, 18 platnenih salveta. Za stolom je pomno brisao već blistavo srebrno i kristalno posuđe, koristeći uvek drugu salvetu."Koren Teslinih neurotičnih simptoma, u skladu sa uobičajenim "psihoanalitičkim razjašnjenjima", Jerotić pokušava da nađe u ranom detinjstvu ovog naučnika. Pri tome se oslanja na onu drugu od dve, kako sam kaže, manje verovatniju verziju tragične smrti Daneta, starijeg brata Nikole Tesle, prema kojoj je Dane "pao sa tavanskih stepenica sa kojih ga je gurnuo Nikola, koji je zbog toga, naravno, dugo godina nosio osećanje krivice, ružno sanjao i imao halucinacije sećajući se bratovljeve smrti" (Jerotić, V., "Psihološki portret Nikole Tesle", Tesliana, br. 2-3, leto 1994, str. 15). Ovo hipotetičko Teslino "nesvesno osećanje krivice" moglo bi objasniti ne samo Teslinu prisilnu neurozu, već i prinudni "asketski ideal življenja kao prećutnu kaznu zbog svoje nesmotrenosti u vezi sa bratovljevom smrću".Problem sa ovim objašnjenjem je "samo" u tome što svi ozbiljni Teslini biografi kao verodostojnu i logičnu verziju uzimaju samo onu prvu, o kojoj je pisao i sam Tesla, prema kojoj je Dane poginuo tako što ga je, nehotice, kopitama usmrtio njihov arapski konj (isti onaj koji je ranije spasao život Teslinom ocu). Naravno, i ovde bi se moglo pretpostaviti da je sedam godina mlađi Nikola, koji je svesno obožavao svog veoma nadarenog starijeg brata, nesvesno prema njemu osećao zavist, ljubomoru i mržnju. Onda bi njegovo pretpostavljeno nesvesno osećanje krivice koje se javilo posle nesrećne pogibije brata, bilo rezultat kajanja i samooptuživanja, ali ne zbog stvarnog udela u pogibiji, već zbog potisnute agresivnosti i ljubomore koju je ranije osećao prema svom superiornom bratu. U svakom slučaju, sigurno je da je bratovljeva smrt imala izvesnu ulogu u formiranju spartanskog životnog ideala i u jačanju njegove ambicije da postigne intelektualni uspeh.Brojnim neurotičnim simptomima i tendencijama uprkos, za Teslu se ne može sa sigurnošću tvrditi da je bio neurotičan, kao što to kažu neki strani i domaći psihijatri. Jedan od krunskih dokaza "neuroze" slavnog pronalazača i ujedno kamen temeljac na kojem počiva čitava konstrukcija objašnjenja njegove "opsesivne neuroze”, kao i brojnih averzija, prema američkom psihoanalitičaru Džulu Ajzenbadu, jeste idila sa zagonetnom belom golubicom, koja je prema ovom psihoanalitičaru simbol majke koja doji (belo = mleko). Tesline neurotičke simptome, strahove, averzije i prisilne radnje, Ajzenbad tumači kao reakciju na frustraciju iz ranog detinjstva, preciznije na tobožnji neuspeh malog Nikole u pokušaju da svojim željama podvrgne majčino ponašanje. Prema ključu koji nudi ovaj analitičar, nerazumljive i apsurdne opsesivne misli i radnje, ljubav prema beloj golubici, kao i bizarne averzije (u odnosu na glatke bele površine, kosu itd), mogu se razumeti kao simbolički pokušaj magijske kontrole "nestajuće majke”.Ali ako se, međutim, uzme prihvatljivije i brojnim dokazima iz istorije mitologije i religije potkrepljeno shvatanje da je beli golub simbol svetlosti, čistote, spokojstva i ljubavi, a ne majke i majčinih grudi, onda se čitava perspektiva menja (Ševalije i Gerbran, Rečnik simbola, Stilos, Novi Sad 2004; Stivens, Arijadnino klupko, Stilos, Novi Sad 2005). Umesto da epizoda sa belom golubicom svedoči o nekakvoj Teslinoj fiksaciji za "majku koja iščezava”, za šta američki maštoviti psihoanalitičar nema valjanih dokaza, ona zapravo otkriva kod prosvetiteljski, racionalistički odgojenog naučnika snažnu a potisnutu sklonost ka izvornim mističkim doživljajima i religijskom otkrovenju.Teslini dominantni mehanizmi odbrane od strahova i snažnih nesvesnih nagona bili su potiskivanje, poništavanje, reaktivna formacija, intelektualizacija, sublimacija i kontrafobične reakcije. Potiskivanje, mehanizam kojim se automatski, mimo volje i svesti, ideje i predstave vezane za zabranjene nagonske želje odbacuju u nesvesno,Tesla je često koristio kako bi uklonio sve one svoje snažne želje i strasti koje su ga ometale u napornom, spartanskom radu. Poništenje je mehanizam odbrane karakterističan za prisilnu neurozu i opsesivni tip karaktera, a sastoji se u činjenju postupka koji bi trebalo da na imaginarannačin izbriše neki raniji koji ego ne prihvata. Frojd smatra da se ovaj mehanizam najjasnije ispoljava u kompulzivnim "dvodelnim” ritualima, u kojima se ono što se učini u prvom, na magijski način neposredno potom "briše” u drugom delu radnje. Ritual prisilnog pranja ruku, karakterističan za Teslu, predstavlja tipičan izdanak ovog mehanizma, kojim se magijskim putem "briše" nesvesna agresivna želja i njome izazvano osećanje krivice. Reaktivna formacijaje tipičan mehanizam odbrane za opsesivan karakter, a ispoljava se u formiranju krutih i prinudnih svesnih crta ličnosti, koje služe sprečavanju pojavljivanja njima suprotnih, potisnutih nagonskih impulsa i zabranjenih želja. Za razliku od potiskivanja, ovde dolazi do trajne promene ličnosti. Zabranjeni impulsi zauvek su blokirani u nesvesnom ovim "ispravnim” osobinama ličnosti i stoga je izlišno dodatno potiskivanje. Tako, na primer, preterana urednost kod opsesivnog karakterapredstavlja odbranu od nesvesnog impulsa za prljanjem; altruizam može da bude maskirani izvorni egoizam, a prenaglašena brižnost majke za svoje dete može da skriva njenu potisnutu mržnju. Bilo bi, međutim, pogrešno misliti da se iza svake ljubavi krije mržnja, ili, pak, da je svaki altruista sebičnjak. Moralni stavovi i crte ličnosti predstavljaju reaktivnu formaciju samo onda ako su suviše kruti, prisilni i ako su preterano snažni.Kada je reč o Tesli upravo to što je on bio fanatično posvećen radu, što je izgradio kod sebe gvozdenu volju, asketsku disciplinu i samoodricanje, jasno govori da su te osobine nastale kao krute, prinudne crte karaktera, dakle, kao reaktivna formacija kojom je ovaj slavni naučnik uspešno i trajno potisnuo svoje želje za ugodnim životom, ženama, druženjem, kao i mnogim drugim životnim radostima i zadovoljstvima. Ovde je dovoljno da se setimo kako je Tesla još kao dečak uspeo da savlada svoje izvorne strasti i da ih preobrati u suprotnost, da razvije veliku snagu volje i samokontrolu, te da se kasnije potpuno poistoveti sa ovim asketskim crtama. On sam zadivljujuće jasno i tačno opisuje ovaj psihološki mehanizam kada kaže da je "u početku" morao da potiskuje svoje želje, ali su postepeno "želja i volja postale jedno". Zahvaljujući izvanrednoj samodisciplini on je toliko ovladao samim sobom da se, kako sam kaže "mogao igrati strastima koje bi inače uništile i najsnažnijeg čoveka”. Ovome u prilog nedvosmisleno govori i to kako, kojim karakterističnim rečima Tesla opisuje svoj podvig - savladavanje patološke kockarske strasti, koja mu je zadavala mnogo brige i oduzimala puno vremena. U svojim sećanjima on piše: "I ne samo da sam je savladao, već sam je i iz svog srca iščupao tako da nije ostao ni trag od želje za njom. Otad sam prema svakoj kocki ravnodušan kao prema čačkanju zuba" (Moji izumi, 1995, str. 26).Intelektualizacija predstavlja mehanizam odbrane koji je karakterističan za ljude sklone nauci, koji bi hteli sve da objasne racionalno, koji insistiranjem na logici, zapravo, potiskuju emocije i strasti vezane za složene i važne probleme čovekove egzistencije. Kod našeg velikog naučnika i izumitelja, veoma je uočljiv ovaj pokušaj da mnoge bitne ljudske probleme, kao što su problem agresivnosti, rata, ljubavi ili vere u Boga, sagleda na jedan čisto racionalan način, "očišćen" od afekata i osećanja koja "mute" razum. Na isti, potpuno intelektualan način Tesla je pokušao da objasni i svoj odnos prema ženama i seksualnosti. U časopisu Fizikal kalčer, u jednom članku iz 1895, dakle, kada je imao blizu četrdeset godina, veliki istraživač piše: "Seksualni život igra veliku ulogu u životu svakog čoveka. (...) Pre nego sam došao do otkrića magnetnog polja, morao sam da koncentrišem svu svoju umnu snagu za taj eksperiment. Da sam se odao seksualnom životu, ne bih došao do tog otkrića." Ovo je gotovo školski primer mehanizma odbrane koji koriste izrazito racionalni ljudi, koji suzbijaju svoje afekte i strasti, tobož iz razumnih razloga, a zapravo zato jer se plaše da se ne "odaju" nekontrolisanim i opasnim nagonima ("porocima").Protiv svojih strahova Tesla se, u skladu sa svojim opsesivnim i asketskim karakterom, često borio kontrafobičnim reakcijama. Ove reakcije ispoljavaju se kao upadljivo i prinudno hrabro ponašanje, koje je usmereno na savladavanje izvornog straha. Tako, na primer, osoba koja ima klaustrofobičan strah može namerno da prisiljava sebe da provodi sate u sasvim maloj kabini. Od ovih kontrafobičnih stavova često se formiraju stabilne crte karaktera koje osobu štite od izvornih, neprijatnih strahova. Svoje dečje strahove od mraka, veštica, duhova i nečistih sila, Tesla je još kao dečak savladavao na taj način što je odlazio na pusta mesta (planina, groblje) i to noću, dakle, upravo tamo gde i kada se javljaju ova zastrašujuća demonska bića.Najzad, mnoge svoje erotske strasti i nagonske želje Tesla je sublimirao, transformisao u naučnu radoznalost i strast za istraživanjem tajni prirode, posebno električne energije. Prema ocu psihoanalize, sublimacija je "sposobnost da se izvorno seksualni cilj zameni nekim drugim, koji više nije seksualan ali mu je psihološki srodan” (Freud, "Character and Anal Erotism”, CollectedPapers, II, London 1971). To je jedan od tzv. uspešnih mehanizama odbrane koji se sastoji u zameni objekta i cilja zabranjenog nagonskog impulsa nekim drugim, "višim”, koji je socijalno prihvatljiv, ali bez blokade odgovarajućeg nagonskog impulsa. Osoba koja je sublimirala neku svoju seksualnu ili agresivnu potrebu čini upravo ono na šta je nagon tera, ali tek pošto je prethodno on neutralisan i podređen organizaciji ega. Tako, na primer, glumac igrajući svoje uloge, u sublimiranom vidu zadovoljava svoj egzibicionizam, a, recimo, hirurg kroz korisnu i priznatu delatnost na prihvatljiv način prazni svoju potisnutu agresivnost.Sve u svemu, uprkos nekolikim indicijama, jakih, nesumnjivih dokaza da je Tesla bio istinski neurotičan - nema. Konstrukcija o njegovoj "neurozi” stoji na slabašnim nogama dogmatske i nategnute spekulacije. Sam dr Jerotić, koji veruje da je Tesla patio od "prisilne neuroze", kaže: "Moje je mišljenje da Teslina neuroza nije imala nikakav, ili bar ne bitan uticaj, pozitivan ili negativan, na Teslino genijalno stvaranje" ("Psihološki portret Nikole Tesle", Tesliana, br. 2-3, leto 1994, str. 17). Ali, ako je to zbilja tako, kakva je to onda "neuroza", kakva je to čudna "psihička bolest" naučnika koja "nema nikakav uticaj" na njegovu sposobnost za rad!? Neuroza u pravom smislu te reči podrazumeva, po definiciji, pre svega slabost funkcija ega, a to znači nesposobnost misaone koncentracije, otežano rasuđivanje, probleme u voljnom odlučivanju, kao i nesposobnost valjanog obavljanja profesionalne delatnosti.Veliki naučnik je, nesporno, imao izvesne neurotične crte (imali su ih i Frojd, Jung, a, uostalom, ko ih to pa nema!), ali, po mom mišljenju, nije bio neurotičan. Nikola Tesla je imao niz crta opsesivnog karaktera, kao što su: preterana urednost i čistoća, tvrdoglavost, opsesivna sklonost ka redu, samodisciplina, prenaglašavanje razuma i logike. Ove crte ličnosti koje predstavljaju zamenu za simptome, blokiraju nagonske želje, s jedne strane, i ujedno ublažavaju prestroge zapovesti super-ega, s druge, te tako sprečavaju izbijanje neuroze. Zahvaljujući svom karakteru, Tesla nije bio savladan neurotičnim tendencijama u svojoj ličnosti da bi se moglo govoriti o neurozi kao o strukturisanom psihičkom oboljenju. Dokaz za to je i njegova neobična radna energija i izuzetno plodna naučna delatnost, što je nespojivo sa neurozom koja neprestano troši psihičku energiju. Najzad, Tesla ne samo da se nikada nije obratio psihijatru zbog svojih neurotičnih teškoća, nego se nikada nije ni požalio da mu je potrebna takva vrsta stručne pomoći.Prema tome, da zaključimo ovu raspravu o Teslinoj tzv. neurozi, utemeljivač savremene elektrotehnike nije bio neurotičar, već je samo imao opsesivnu strukturu karaktera. To znači da je Tesla svoje opsesivne i fobične reakcije uspeo da asimiluje, savlada i uklopi u strukturu ličnosti, tako da su mu pomagale a ne odmagale u stvaralaštvu. (O razlici između opsesivne neuroze i opsesivnog karaktera vidi u Trebješanin, Leksikon psihoanalize, Nova knjiga, Podgorica 2005, str. 166-167.)

Nikola Tesla - biografija+

"NE radim više za sadašnjost već za budućnost. Budućnost je moja"! Verujući u ovu Teslinu misao, a naročito u novu scijentističko-tehnološku civilizaciju, čiji je duhovni osnivač upravo Nikola Tesla i koja se po njemu u naučnim krugovima i naziva Tesliana, prof. dr Velibor Abramović, socio-kulturolog, doktor filozofije i veliki poštovalac dela našeg velikana, ne krije da Teslino shvatanje nauke i vremena zapravo na jedan specifičan način otvara vrata budućnosti sveta. Dr Abramović za "Novosti" otkriva koje su bile Tesline tajne, zašto nikada nije formulisao i objavio svoju naučnu teoriju, i kuda su ga vodila misteriozna "putovanja uma".
STRAH OD ZLOG DUHADO osme godine Tesla je bio slab i kolebljiv, osećanja su mu nadolazila naizmenično i nekontrolisano, u talasima i neprestano je oscilirao između dve krajnosti - oduševljenja i tuge. "Želje su mi imale razornu moć, a umnožavale su se poput Hidrinih glava", zabeležio je Tesla mnogo kasnije u svojim spisima. Bio je opsednut razmišljanjem o bolu u životu, o smrti, o verskom strahu i pisao je: "Živeo sam u stalnom užasavanju od zlog duha, od utvara i ostalih satanskih čudovišta mraka. A onda je odjednom nastala korenita promena i celokupno moje bivstvovanje krenulo je drugim tokom.
"GROZNICA OD BRESKVEU TO doba u njemu su se razvile čudne naklonosti, netrpeljivosti i navike: bilo je dovoljno da ugleda biser pa da ga spopadne nešto nalik na napad. Nasuprot tome opčinjavalo ga je svetlucanje kristala ili nekih predmeta oštrih ivica i ravnih površina. Kada bi ugledao breskvu dobijao bi groznicu, a ako bi se i delić kamfora nalazio u kući osećao bi nejmučniju nelagodnost. Šezdeset godina kasnije, u knjizi "Moji izumi", iz 1919, Tesla će zapisati: "Osetljiv sam na neke od tih neprijatnih nadražaja. Čim spustim četvrtaste komadiće hartije u posudu s tečnošću, redovno u ustima osetim neki neobičan ukus".
STRAST ZA ČITANjEMNjEGOVU rano probuđenu čitalačku strast nije mogao da spreči ni otac, koji je, želeći da ga odvikne od noćnog čitanja, sakrivao sveće u kući. Mlađani Nikola dobavljao je loj, pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojanica i iz noći u noć, pošto bi zapušio ključaonicu i sve pukotine, čitao do zore.
VIDEO SVOJE IZUMEKADA se, uprkos očevoj želji da bude sveštenik, izborio da studira politehniku, do tada teško bolestan, mladi Nikola je nekim čudom ozdravio i predao se pronalazačkim maštanjima. Prenapregnutog uma, počeo je da pati od čudesnog poremećaja "pojavljivanja živih slika, koje je često bilo praćeno jakim bleskovima svetlosti", što je, može se reći, karakteristično za ljude obdarene parapsihološkim moćima."Ovi jaki svetlosni bleskovi prekrivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli. Te slike stvari i scena imale su karakter stvarnosti. Zatim sam počeo da vršim ekskurzije izvan granica malog sveta u kojem sam bio i ubrzo sam video nove scene. Otkrio sam da se najbolje osećam kad se opustim i dozvolim da me vizija nosi dalje i dalje... I počeo sam mentalno da putujem", beležio je Tesla.Ovo samo potvrđuje zašto je Tesla sa velikom jasnoćom i preciznošću mogao da vizuelizuje svoje izume, bez eksperimenata, modela ili crteža. Tako je kreativnu imaginaciju smatrao početkom saznajnog akta predviđanja i tvrdio da rad, pod kojim je podrazumevao borbu za mentalno pročišćenje, vrše prirodni zakoni, a ne materijalne strukture.
MAJKA I ANĐELIMNOGO vremena Tesla je posvetio rešavanju enigme smrti i pazio na bilo koju njenu indikaciju u realnom životu. "Samo jednom u svojoj dosadašnjoj egzistenciji, kaže on, imao sam iskustvo koje je ostavilo na mene utisak natprirodnog. Bilo je to u vreme smrti moje majke. Bio sam bolestan i iscrpljen groznicom, ležao sam u krevetu, ali sam pomislio da, ako moja majka umre dok sam daleko od nje, sigurno će mi dati neki znak..." Kada je dva, tri meseca kasnije bio na predavanju u Londonu, jedne noći osetio je neko napeto iščekivanje: "Tek što sam zaspao video sam oblak kako nosi anđeoske figure božanske lepote. Jedna od njih pogledala je prema meni s ljubavlju i postepeno prepoznah svoju majku. Prikazanje je plovilo kroz sobu i polako iščezlo, a ja sam bio naglo probuđen neopisivo slatkim pesmama mnogih glasova... Bio sam uveren da mi je majka upravo umrla", pisao je Tesla.
BELA GOLUBICA OD svih golubova koje je svakodnevno hranio ispred hotela "Njujorker" Tesla je naročito voleo jednu belu golubicu. Beležio je: "Trebalo je samo da pomislim na nju i ona bi doletela. Voleo sam je kao što muškarac voli ženu i ona je volela mene. Bila je radost mog života, uz nju sam imao svoj cilj. Kada je jednog dana uletela u moju sobu znao sam da želi da mi kaže da će umreti. A onda sam video kako iz njenih očiju izbija snažan snop svetlosti..." Mnoga su tumačenja simbolike ove golubice, ali pravo značenje leži u Teslinoj "novoj nauci", koju svet tek treba da otkrije...
ČOVEK NEMA MEMORIJUZAISTA je bilo neobično da je čovek takve genijalnosti, koji je govorio nekoliko jezika, smatrao da ne postoji ljudska memorija, te da za sebe kaže da je samo "sprovodnik ideja iz sveta nauke u svet ljudske prakse". Sve možda i ne deluje kontradiktorno ako se zna da je Tesla, sin pravoslavnog sveštenika, na pitanje koje je veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Boga, koji nije opisan u religijama, ali da je najbliži budizmu. Kasnije Tesla se budizmu sve više i praktično približavao: vežbao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te reči, upražnjavao meditaciju, a u poslednjim godinama, pred smrt, u Njujorku je živeo izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru ili pravoslavni svetac.
SVE DELjIVO SA TRIBROJEVI su bila njegova opsesija, naročito broj tri: za stolom dok je obedovao, sve je moralo da bude deljivo sa brojem tri, od pribora za jelo do salveta, sitnica...
DIPLOMU NIJE STEKAOBIO je čovek takve snage duha i dubine uma da je bio u stanju da se odvoji od autoriteta i od savremene nauke. Nije slučajno što nije diplomirao. To je jedan znak duhovne nezavisnosti, a ne lenjosti ili bunta. Posle teške i čudne bolesti u detinjstvu, on je stekao moć da praktikuje kontrolu svojih nervnih puteva u psihološkom i fiziološkom smislu.
PRIPREMA ZA SMRTVIZIONAR, "jasnovidac", Tesla se, činilo se, pripremio i za svoju smrt, koja je više ličila na preseljenje duše u drugi plan postojanja. Dva dana ranije prestao je da radi, zatvorio se u hotelsku sobu, tražeći da ga niko ne ometa. Kada su direktor hotela i sobarica najzad ušli, zatekli su ga kako leži elegantno odeven, prekrštenih ruku na grudima, potpuno spreman za odlazak. Imao je dvostruku sahranu, hrišćansku i budističku: tri dana nakon prve, bio je spaljen.
SPONA CIVILIZACIJATESLA je, praktično, ono što je Euklid teorijski - spona zapadne i istočne civilizacije. Na njegovom radu može da se zasnuje nova duhovnost čoveka koji će shvatiti vreme i prodreti u savršenije nivoe kosmičkog postojanja. To je prava poruka njegovog rada, ili, kako je govorio: "Sve je samo misao, ništa ne postoji, i ja sam samo misao, usamljena misao koja luta praznim prostranstvima svemira..."

O pijacoj vodi

Sve veće zagađenje voda utiče na kvalitet higijenski ispravne vode za piće koje je u svetu sve manje, a ona je preduslov za dobro zdravlje ljudi. Mi još uvek imamo sreću da nam je voda iz vodovoda uglavnom dobrog kvaliteta, pa možemo bez brige da pijemo "česmovaču". Međutim, u mnogim zemljama sveta pojavljuje se nedostatak kvalitetne i higijenski ispravne vode za piće, pa stanovništvo, pogotovu u najrazvijenijim zemljama, za piće upotrebljava flaširanu vodu. Takva voda se već dugo prodaje i kod nas, pa je sve više i proizvođača i tipova flaširanih voda.U svetu se flaširane vode dele na dve osnovne grupe: - stone vode za piće (table) i - prečišćene vode (purified), Posebnu grupu čine takozvane prirodne mineralne vode koje se upotrebljavaju za piće. Prirodna mineralna voda sadrži minerale i oligoelemente i druge sastojke koji deluju povoljno na organizam.
Četiri grupe voda
Kao i svuda u svetu i mi imamo Pravilnik o kvalitetu mineralnih voda (Sl. list SRJ 45/93) po kojem se sadržaj minerala računa po suvom ostatku na 180° S. Ova voda svrstana je u četiri grupe. - Prva je prirodno vrlo slaba mineralna voda kod koje sadržaj mineralnih soli nije veći od 50 miligrama po litru. - Druga je slabomineralna voda kod koje mineralne soli ne prelaze 500 mg/l. - Trećom, inače, prirodnom mineralnom vodom se smatra ona kod koje je sadržaj mineralnih soli između 500 i 1500 mg/l, - U četvrtu grupu prirodno mineralnih voda spadaju one kod kojih je sadržaj minerala veći od 1500 mg/l. U prirodnim mineralnim vodama se gotovo uvek nalazi i ugljen-dioksid, gas koji je u njoj rastvoren. Izvori mineralne vode bez njega su retki. Kada ga u vodi ima, kažemo da je gazirana. Mineralna voda može da bude prirodno gazirana ali i da se gazira prilikom flaširanja. Slično soda-vodi i njoj može da se doda ugljen-dioksid koji nije poreklom sa izvorišta.
Agresivan gas
Zahvaljujući svom hemijskom sastavu, prirodne mineralne vode mogu da se koriste za piće radi osveženja ili za nadoknadu minerala i oligoelemenata neophodnih za normalno funkcionisanje organizma. U mnogim slučajevima se koriste i za lečenje. Treba znati da organizam 80–90 odsto potrebnih mineralnih materija dobija iz hrane, a ostatak (10–20 odsto) iz vode. Za svakodnevnu upotrebu se preporučuju negazirane slabomineralne vode. Gazirane mineralne vode, pogotovo one sa visokim sadržajem ugljen-dioksida, ne preporučuju se za svakodnevnu upotrebu, jer je CO2 vrlo agresivan gas koji može da ugrozi zdravlje onih koji takvu vodu stalno piju i u velikim količinama. Mineralne vode sa niskim sadržajem bikarbonata i natrijuma preporučuju se za preventivnu svakodnevnu upotrebu osobama sa povišenim krvnim pritiskom, a bubrežnim bolesnicima se za prevenciju i lečenje preporučuju vode s niskim sadržajem minerala.
Višak kalijuma – stres za bubrege
Hemijski elementi sadržani u mineralnoj vodi najčešće se nalaze u obliku soli rastvorenih u obliku jona. Njihovo dejstvo na organizam je različito. U našim mineralnim vodama čest je:- Kalcijum i osnovni je element za izgradnju kostiju i zuba i njegove koncentracije kreću se od 10 do 520 mg/l.-
Magnezijum se često javlja kao sulfat, i u organizmu deluje kao laksativ, pa treba izbegavati vode koje ga mnogo imaju. Vode sa puno magnezijuma ne treba davati maloj deci.
Kalijum je potreban organizmu, ali njegov višak izaziva stres bubrega, pa i prekid njihovog rada, i zato za svakodnevnu upotrebu ne treba koristiti vodu koja ga ima više od 12 mg/l. -
Natrijum je esencijalni element zdravlja i funkcionisanja organizma, ali u svakodnevnoj upotrebi u vodi ne bi trebalo da ga bude više od 150 mg/l, a preporučljivo je da ga bude i ispod 50 mg/l. Ovo stoga što su osobe sa povišenim pritiskom i srčanim tegobama kao i deca sa neformiranim bubrezima osetljivi na njegovu povećanu koncentraciju.
Voda za svakodnevnu upotrebu ne bi trebalo da sadrži više od 30 mg/l sulfata, a za malu decu ne više od 15 mg/l. -
Nitrati i nitriti su zagađujuće materije i u flaširanoj vodi ne bi trebalo da ih bude. Za spravljanje hrane za bebe sme da se koristi samo voda bez nitrita. Ako se svakodnevno upotrebljava prirodna mineralna voda, ona ne bi trebalo da sadrži više od 1 mg/l fluorida, kako bi se izbegla fluoroza zuba i drugi neželjeni efekti. Jedna od hemijskih karakteristika koja označava kiselost ili baznost vode je pH faktor. Njegove normalne vrednosti se kreću od 6 do 8, a ako imaju dodat ugljen-dioksid, njegov nivo se spušta i do 4,5. Takva voda može da izazove rastvaranje minerala zuba. Ako se znaju ovi parametri, pri odabiru flaširanih voda koje će se koristiti u domaćinstvu treba voditi računa o starosti i zdravstvenom stanju svih ukućana, a posebno beba. Voda koja se upotrebljava za spravljanje hrane za bebe treba da bude sa niskim sadržajem minerala i obavezno mora da se prokuva. Otvorene boce sa vodom u frižideru ne treba držati duže od 36 sati.



Pravilnikom o kvalitetu prirodnih mineralnih voda definisane su:- fizičko-hemijske i - mikrobiološke karakteristike voda. Pojedine Mineralne vode , prema rečima mnogih lekara, nije zdravo piti u neograničenim količinama, već jedna do dve čaše dnevno, jer čovek koji dnevno popije tri litra mineralne vode u sebe unosi i oko 3.000 miligrama natrijuma.Proveru kvaliteta većine mineralnih voda, koje se prodaju na našem tržištu, većina potrošača obavlja u Republičkom institutu za zaštitu zdravlja "Dr Milan Jovanović- Batut". Kod nas se uglavnom prodaju "stone" mineralne vode, popularnije u narodu kao kisele. Posebnu grupu, kako trvde u Batutu, čine "stone oligomineralne vode", koje su po sastavu bliske pijaćoj vodi. Flaširanih izvorskih voda, kojima se u potpunosti može zameniti izvorska voda, zasad ne postoje na našem tržištu.-Kod nas se pojavila posebna grupa veštačkih voda, među kojima je i sve popularnija "Leda", koje se predstavljaju kao oligomineralne, "optimalno obogaćene". Reč je o vodi dobijenoj potpuno veštačkim putem, a postojanje i prodaja takve vrste vode nije predviđena postojećim Zakonom, te ih zato treba izbegavati. Tu je u stvari reč o negaziranoj oligomineralnoj vodi, odnosno vodovodskoj vodi, koja je pročišćena kroz sedmostepeni proces filtracije. A zatim je voda, procesom ireverzibilne osmoze, ponovo obogaćena idealnom srazmerom minerala....(Seća li se ko epizode "Only fools and horses" kada bro' prodaju čistu izvorsku vodu sa lekovitog Troter izvora :-))Mora postojati određeni metod samo mehaničkog prečišćavanja vode, kao i određeni odnos između osnovnih minerala, kojih se svi proizvođači pridržavaju. Do proizvođača "Lede" niko, međutim ne može da dođe, a kolaju priče da tu vodu prave u nekim kadama u privatnom stanu i to od vodovodske vode. Uz to, kvalitet njihove vode niko ne kontroliše. Pritom, ne kažemo da ta voda po definiciji mora biti neispravna, već samo da ističući da nešto čija prodaja nije predviđena zakonom, ne može ni da se prodaje.p.s.Pijaća voda zdravaStručnjaci su po pitanju ispravnosti pijaće vode podeljeni, ali u "Beogradskom vodovodu" ističu da Beograđani piju zdravu vodu, koja ispunjava sve uslove važećeg Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće i odgovarajućih pravilnika Svetske zdravstvene organizacije i Evropske Unije. U pijaćoj vodi, prema rečima nadležnih iz Vodovoda, nikad nisu nađeni teški toksični metali, kancerogeni policiklični aromatični ugljovodonici, kao ni virusi, a ispitivanje se radi u tri više nivoa - u samoj službi sanitarne kontrole ovog preduzeća, a zatim i u laboratorijama Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja.



Sve veća upotreba flaširane i mineralne vode zasigurno dovodi i do grešaka u odabiru, a loše je i nekontrolisano korišćenje vode koja nije u skladu sa fiziološkim potrebma organizma - tvrdi nutricionista, dr Ratka Mrkaić.Generalizovati upotrebu mineralne vode nije moguće jer su potrebe za sastojcima koje sadrži vrlo specifične za svaku osobu i zavise od uzrasta, fizičke aktivnosti, klimatskih uslova, fizičkog stanja i nutritivnog statusa. Tim pre što razlike u sastavu među samim mineralnim vodama mogu biti mnogo veće nego što je to slučaj između dve vrste namirnica. Primera radi, sadržaj natrijuma može biti 56 miligrama po litru, ali isto tako i 109 miligrama do pozamašnih 1.550 miligrama po litru. Ono što uvek treba imati na umu je to da su mineralne vode u osnovi prirodna lekovita sredstva i da kao i svaki lek zahtevaju odgovarajuću i pažljivu primenu.Prema rečima doktorke Mrkaić, u zavisnosti od uzrasta, pola i dnevnih aktivnosti osobe zavisi i potreba za unosom određene vrste vode. Tako se građevinskim radnicima i rudarima preporučuje korišćenje voda koje sadrže što manji procenat ugljen-dioksida. Osobama koje imaju kardiovaskularna oboljenja ili su im sklona preporučuju se „vrnjci“ i „heba“, a voda „prohor“ u terapiji dijabetesa, kod oboljenja želuca, sekretorne funkcije jetre i nekih ginekoloških problema. Vrlo je česta upotreba gvožđevito-arsenske vode „mivela“ u lečenju sideropenične anemije.- Kako smo rekli da se „mivela“ ističe po sadržaju magnezijum (338 mg/l), samim tim ona štiti od infarkta, smanjuje se reakcija organizma na izazivače stresa, pojačava crevnu peristaltiku, sprečava stvaranje kamena u bubregu i omekšava postojeći. Redovnim korišćenjem ove vode sprečava se arterioskleroza, gojaznost, šećerna bolest, kao i opstipacija. Na nervni sistem, gojaznost, bubrežna oboljenja i kožne bolesti izuzetno pozitivno dejstvo ima „prolom voda“ - voda koja zbog svog hemijskog sastava organizmu isključivo pomaže. Preporučuje se svim uzrastima, svakom polu i svim osobama bez obzira na to kojom se aktivnošću bave - objašnjava dr Ratka Mrkaić.Značajan činilac je takođe temperatura vode jer utiče na motoriku, sekretornu funkciju, kao i na resorpciju. Hladna voda povećava želudačno lučenje i crevnu peristaltiku, a mlaka i topla negativno utiču na kardiovaskularni sistem.Na osnovu svega možemo zaključiti da pravim odabirom vode možemo suzbiti, lečiti ili izlečiti bolesti današnjice - stres, gojaznost, dijabetes melitus, arteriosklerozu, a sve to pod kontrolom lekara i primenom određene dijeto-terapije.Kako se hemijski sastav mineralnih voda znatno razlikuje u odnosu na običnu pijaću vodu, postavlja se dodatno pitanje: da li nju smemo da pijemo u istoj količini kao i običnu vodu, odnosno da li je pogodna za svakodnevnu i neograničenu upotrebu.Dnevne potrebe odraslog čoveka za vodom iznose od 40 do 100 mililitara po kilogramu telesne težine. To znači da bi odrasla osoba težine 50 kilograma trebalo dnevno da uzima oko dve litre tečnosti (čaj, sok, voda). Mineralna voda može se koristiti, ali ona nije zamena za pijaću, te se savetuje umerenost kada se duže upotrebljava. Razlog je jednostavan - organizam nije naviknut na količinu suvog ostatka većeg od jednog miligrama.



Da li ste se ikada zapitali šta znače hemijski simboli na omotaču flaširane vode koju pijete, odnosno da li podaci iz lične karte vode „odgovaraju” podacima iz vašeg zdravstvenog kartona?S obzirom na to da naše telo čini od 50 do 70 odsto vode, ona je od vitalnog značaja za ljudsko zdravlje, jer odstranjuje toksine iz organizma, „podmazuje” zglobove, reguliše telesnu temperaturu i predstavlja najvitalniji deo ćelija svih živih bića.Ne postoji univerzalni odgovor na pitanje koja je voda najbolja, odnosno najadekvatnija za korišćenje, jer svaka mineralna voda je specifična, ima svoje prednosti i nedostatke.Uputstvo za kupovinuKoličina vode koja je potrebna organizmu zavisi od zdravstvenog stanja, uzrasta, procenta masnog tkiva i tipa aktivnosti ali i godišnjeg doba u kome se nalazimo. Primera radi, dok se krećemo treba da unosimo bar 20 odsto vode više, a savet vezan za osvežavanje na plaži glasi – izbegavajte gaziranu vodu, odnosno gazirane napitke, jer oni imaju nisku PH vrednost, jako su kisele i menjaju aciditet, što nije preporučljivo zbog uticaja klimatskih faktora. Gazirani napici nisu poželjni ni u fitnes centrima.Stručnjaci takođe podsećaju da tzv. kisele vode ne treba konzumirati u velikim količinama, kao ni visokomineralne vode, jer negativno utiču na rad bubrega. Zlatni prosek je jedna do dve čaše takve vode dnevno. Deci se takođe ne preporučuju visokomineralne vode, a važan savet za mališane glasi – ako im dajete flaširanu vodu obavezno je prokuvajte. Budući da se sve kupovne vode flaširaju na izvoru, one nemaju hlor i pri nepravilnom čuvanju u prodavnici ili u kući mogu biti bakteriološki kontaminirane.Stručnjaci iz Centra za vodu Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u kome se kontroliše kvalitet mineralnih voda nekih od najvećih proizvođača vode, među kojima su i „Knjaz Miloš”, „Heba”,„Vrnjci” i „Vlasinska rosa”, objašnjavaju šta znače hemijski simboli na omotačima flaširanih voda i kako pojedini minerali utiču na zdravlje ljudiAko bismo pisali uputstvo za kupovinu vode, onda bi jedna od prvih lekcija bila – pogledajte hemijske simbole koji se nalaze na omotaču flaširane vode. Naime, ovi simboli (Na, Ca, K, Mg, F...) zapravo se odnose na koncentraciju minerala u toj vodi, a, u zavisnosti od koncentracije minerala, prirodne mineralne vode dele se na bikarbonatne, sulfatne, hloridne, kalcijumove, magnezijumoveSa druge strane, od biološki aktivne količine minerala zavisi njihovo dejstvo na naš organizam.„Osobe sa hroničnim gastritisom, ulkusnom bolešću, poremećajima pokretljivosti i pražnjenja žučne kese, kao i osobe sa odstranjenom žučnom kesom trebalo bi da uzimaju negazirane mineralne vode sa predominacijom bikarbonatnog jona (HCO 3) koje deluju na sekreciju i pokretljivost želuca i žučne kese, tako što smanjuju kiselost želudačnog soka i povećavaju stvaranje i izlučivanje žuči. Ova dejstva najjače su izražena kod natrijum-bikarbonatne mineralne vode, ali se ove vode, zbog veće koncentracije natrijuma, koji zadržava vodu i smanjuje izlučivanje tečnosti iz organizma, ne preporučuju osobama sa povišenim krvnim pritiskom”, objašnjavaju dr Snežana Dejanović i dr Dragana Jovanović, specijalisti higijene u Centru za vodu Instituta za zaštitu zdravlja.Preporuka za bolesneDakle, osobe sa srčanim problemima, naročito sa hipertenzijom, ne bi smele da piju vodu bogatu natrijumom, naročito ne onu koja ima više od hiljadu miligrama ovog minerala. Pacijenti sa kardiovaskularnim tegobama trebalo bi da piju oligomineralne vode sa niskim sadržajem natrijuma. Za njih bolji efekat imaju kalcijumsko-magnezijumsko-bikarbonatne mineralne vode koje imaju diuretičko dejstvo, odnosno podstiču izlučivanje tečnosti.„Osim toga, na kardiovaskularni sistem zaštitno deluje magnezijum, kao i međusobni odnos ovog minerala i kalcijuma. Najpovoljniji odnos kalcijuma i magnezijuma je dva prema jedan. Naime, ukoliko je jedan od ova dva minerala prisutan u većoj koncentraciji, on sprečava apsorpciju drugog. Osobama sa hroničnom opstipacijom preporučuju se prirodno mineralne vode u kojima dominiraju joni sulfata (SO4) i magnezijuma (Mg), jer oni ubrzavaju pražnjenje crevnog sadržaja. Ove vode takođe se savetuju i osobama sa oboljenjima jetre i žučne kese i obolelima od šećerne bolesti i gojaznima, jer podstiču pokretljivost i pražnjenje žučne kese, stimulišu lučenje pankreasa, a pri dužoj upotrebi i uz odgovarajući dijetetski režim mogu smanjiti i sadržaj masti u organizmu”, objašnjavaju naše sagovornice.A jedna od zagonetnih stavki na omotaču flaširane vode koji glasi „suvi ostatak na 180 stepeni” zapravo je sinonim za sadržaj minerala koji ostaje kada se voda pretvori u paru. Na osnovu stepena mineralizacije, vode se dele na slabomineralne (ako im je suvi ostatak ispod 500 miligrama po litru) i vode bogate mineralnim solima (čiji suvi ostatak iznosi preko 1.500 miligrama). Negazirane vode – poznatije kao oligomineralne, preporučuju se za svakodnevni unos.I još nešto. Iako nas bilbordi uveravaju u suprotno, sva voda koja se nalazi u rafovima naših prodavnica flašira se na izvoru i poseduje papir koji se kolokvijalno naziva sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti. Reč je, zapravo o poštovanju pravilnika o kvalitetu prirodne mineralne vode. Naše sagovornice objašnjavaju da stručnjaci Instituta za zaštitu zdravlja četiri puta godišnje kontrolišu izvorišta vode, odnosno proveravaju zdravstvenu ispravnost vode u sva četiri godišnja doba, a potom kontrolišu i gotov proizvod na tržištu.


U izdanju programa „Zdrava hrana – Zelena jabuka” nedavno je izašao treći deo publikacije pod naslovom „Sve o vodama koje pijemo”. Od obilja tema o kojima su pisali stručnjaci, posebno nas je zaintrigirala ona koju je odabrao prof. dr Milan Mirić, specijalista sanitarne hemije: „Zdravstveni značaj neorganskih sastojaka mineralnih voda”. Konkretnije rečeno, hteli smo da saznamo kako utiču na zdravlje visokomineralne vode, a kako niskomineralne.Što iz publikacije, što iz razgovora s ovim penzionisanim profesorom Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, saznali smo ono što nas je najviše interesovalo.– Zabluda je, kao što se ranije mislilo, da vode koje ne sadrže veću količinu mineralnih supstanci nemaju nikakvo dejstvo na ljudski organizam. Danas se sve više koriste vode niske ili srednje mineralizacije, s uravnoteženim odnosom makroelemenata i mikroelemenata. Pošto ove vode organizam lakše prihvata, one imaju povoljan uticaj na zdravlje svih kategorija stanovništva i mogu potpuno da zamene običnu vodu za piće, što nije uvek slučaj s vodama većeg stepena mineralizacije, čije neograničeno i dugotrajno konzumiranje može da bude i štetno.Suvi ostatakU pojedinim tipovima mineralnih voda nalaze se različite koncentracije više elemenata rastvorenih u obliku soli, a njihov suvi ostatak, izražen u miligramima dobija se isparavanjem jednog litra vode na 180°C. Prema količini suvog ostatka, mineralne vode su svrstane u oligomineralne (vrlo slabe – prisustvo minerala nije veće od 50 mg/l), slabe (do 500 mg/l), visokomineralne (između 500 i 1.500 mg/l) i bogato mineralne (više od 1.500 mg/l).U sastav mineralnih voda za piće ulaze makroelementi i mikroelementi. Prvi, kao što su natrijum, kalijum, kalcijum i magnezijum, potrebni su organizmu u većim količinama. Pravilnikom o kvalitetu mineralnih voda, ni za jedan od ovih makroelemenata nije predviđeno ograničenje.Mikroelementi su potrebni u veoma malim količinama koje su u nekim slučajevima ograničene propisima zbog mogućeg štetnog delovanja na organizam, kao i uticaja na izgled i ukus vode (gvožđe). Izraženo u miligramima po litru, gvožđa ne sme da bude više od 0,05, selena više od 0,01, cinka više od pet, fluora više od 2 mg/l. Za jod nije ustanovljeno ograničenje pošto se veoma retko sreće u vodama. Značajnije količine joda nađene su u „minakvi” (0,85 mg/l).Već zasićeneObjašnjenje zašto visokomineralne vode, naročito one s velikom količinom suvog ostatka, spadaju u takozvane tvrde i teže svarljive, dok se oligomineralne smatraju mekim i lakšim, zvuči potpuno logično.– Voda u ljudskom organizmu služi za održavanje tkiva, rastvaranje i prenos supstanci koje uzimamo sa hranom – kaže dr Mirić. – Jako mineralne vode su već zasićene sopstvenim sastojcima, pa su manje efikasne u ostvarivanju osnovne uloge vode u metaboličkim procesima u organizmu. Stalno i neograničeno konzumiranje visokomineralizovanih voda nepovoljno utiče na proces varenja i prenos hranljivih sastojaka, kao i na izlučivanje štetnih proizvoda. Zavisno od sastava, neke od ovih voda mogu da dovedu do stvaranja bubrežnih kamenaca i povećanja krvnog pritiska. Većina visokomineralizovanih voda sadrži najviše natrijuma koji predstavlja faktor rizika u nastajanju hipertenzije. U poslednje vreme preporučuju se oligomineralne vode sa više magnezijuma i manje natrijuma.U Francuskoj, veli naš sagovornik, propisi nalažu da se mogu flaširati samo one vode koje mogu da konzumiraju sve populacione grupe. To znači da se od 1.200 poznatih flašira samo pedesetak, dok se ostale mogu piti uz preporuku lekara. A pošto je kod nas sve prepušteno ukusu i slobodnom izboru, neophodan nam je savet stručnjaka: oligomineralna voda može da se pije u neograničenim količinama i u dužem periodu, dok visokomineralnom nipošto ne treba zadovoljavati sve dnevne potrebe za vodom, a veoma je preporučljivo proučavanje etikete na kojoj su navedene koncentracije svih elemenata. Pedijatri su jednoglasni u tome da deci nikada ne treba davati ni ovu „tvrdu”, a ni gaziranu vodu.Čitamo etiketu„Vlasinska rosa” je izrazit primer negazirane prirodne niskomineralne vode, sa suvim ostatkom od 58 mg/l (natrijum – 2,7 mg/l). „Eko voda” ima 286 (32 natrijum), „akva viva” 329 (9,1 natrijum), „jazak” 369 (8,5 natrijum), „gorska” 140 (0,8 natrijum), „bivoda” 232 (23 natrijum), „vujić voda” 331 (2,7 natrijum)... Sve ove vode su ispod granice od 500 miligrama, dok, recimo, „karađorđe”, sa suvim ostatkom od 1.510 miligrama, spada u visokomineralne prirodne vode.


Bez vode nema života. Ona je najprirodniji i najbolji napitak za utoljavanje žeđi. Sastavni je deo svake telesne ćelije jer prenosi hranljive sastojke, omogućava izlučivanje otpadnih sastojaka iz organizma, reguliše telesnu temperaturu, olakšava rad mozga povećavajući koncentraciju i smanjujući učestalost glavobolja, važna je u protivupalnim procesima, olakšava gubitak suvišnih kilograma...Brojna istraživanja pokazala su da uzimanje dovoljne količine vode smanjuje rizik od dobijanja raka creva i dojke. Uprkos tome, većina ljudi ne pije dovoljno vode! To je naročito opasno za vreme letnjih vrućina, kada zbog veće potrebe za hlađenjem telo gubi više vode. Mnogi na vrućini hodaju ili vežbaju misleći da im nisu potrebni tečnost i hladovina. Kad osete suvoću u ustima, umor i slabost, već je kasno. Mali je korak do mučnine, proliva i vrtoglavice, jer srce sporije kuca zbog nedostatka vode pa mozak ne dobija dovoljno kiseonika i glukoze. Tada organizam prestaje da se znoji pa raste unutrašnja temperatura i neophodna je brza lekarska pomoć s intravenoznom hidratacijom.Opasnost od dehidriranja je najveća kod dece, starijih i bolesnih, koji prvi stradaju na velikoj vrućini. Nemojte da čekate da budete žedni jer onda je već započeo proces dehidracije, nego pijte vodu često tokom dana. Da bi vam prešlo u naviku uzimanje dve litre vode na dan, napunite ujutro dvolitarsku bocu i pijte iz nje - uveče pre spavanja trebalo bi da bude prazna.Veoma je bitno da ne pijete vodu neproverenog kvaliteta! Valja proveriti i vodu iz vodovoda jer njena hemijska, biološka i fizička struktura mogu biti narušene zbog zagađenosti okoline. Takva voda sadrži hlor koji se stavlja zbog dezinfekcije, sediment koji se taloži u vodovodnim cevima i koji ima neprijatan miris i ukus.Najčešće su prisutni i toksični metali kao što su olovo, bakar i aluminijum, a u tvrdoj vodi su i rastopljeni minerali kalcijuma i magnezijuma od kojih nastaje kamenac. Zato je korišćenje filtera uslov dobrog zdravlja. Čuvajte svaku kap čiste vode, ne trošite je nepromišljeno. Ujedinjene nacije su ove godine proglasili Deceniju vode kako bi skrenule pažnju na rastući problem nestašice eliksira života!

Solarna energija

Visoki izdaci za nabavku fosilih goriva i zaštitu čovekove okoline podstakli su Nemačku da poveća ulaganja u solarnu energiju kao alternativu, zahvaljujući izdašnim vladinim subvencijama za one koji solarnom energijom napajaju nacionalnu mrežu. Mada je geografski položaj Nemačke daleko od idealnog, bez izdašnih sunčevih zraka, ta zemlja je najveći evropski proizvođač solarne energije i domovina najveće svetske solarne elektrane. Solarna energetska postrojenja niču ubrzano i svuda i koriste se za zagrevanje vode i u druge svrhe u 200.000 privatnih kuća i javnih objekata, kao što su bazeni za plivanje.Najnovije solarno postrojenje u malom istočnonemačkom gradu Borna, vredno 20 miliona evra, priključeno je električnoj mreži maja ove godine i ima kapacitet 3,4 megavata, dovoljan za snabdevanje strujom 1.800 domova. U blizini tihog sela Espenhajn nalazi se najveća solarna elektrana na svetu - to je polje od 33.500 solarnih ploča nagnutih pod uglom od 30 stepeni prema suncu, najpogodnijem uglu za prikupljanje sunčevih zraka. Ta elektrana zadovoljava potrebe 1.800 domaćinstava i sprečava emisiju oko 3.700 tona ugljendioksida godišnje, ukazao je portparol berlinskog operatera "Geosol".Nemački pionirski "Zakon o obnovljivim izvorima energije", usvojen 2000. godine i dopunjen aprila 2004, propisuje da svaki proizvođač solarne energije, uključujući privatne, dobija novčanu nadoknadu za količinu struje koju isporuči nacionalnoj mreži. U slučaju centrale u Borni, operateri garantuju potrošačima 0,43 evra po utrošenom kilovat-času (kWh) do 2025. godine. Nasuprot tome, potrošači u Berlinu plaćaju 16,5 do 19 centi po kWh za konvencionalnu struju, dobijenu uglavnom uz pomoć nafte, gasa i nuklearne energije. Takva velikodušnost je podstakla američkog funkcionera Endija Karsnera, odgovornog za obnovljive izvore energije, da solarnu struju oceni kao "luksuz za bogate nacije, koji plaćaju da bi imali čistiju i zdraviju okolinu".Svako domaćinstvo koje na svom krovu instalira solarne ploče može sa sigurnošću očekivati da će mu godišnje biti vraćeno 5,6 odsto početnog ulaganja (koje iznosi 27.500 evra), objavilo je nedeljno izdanje nemačkog dnevnika "Frankfuter algemajne cajtung". Nemačke firme se utrkuju da profitiraju na "bumu" sunčevog izvora neograničene, čiste energije. Jedan od najvećih svetskih proizvođača solarnih ćelija "Solarvorld", sa sedištem u Bonu, nedavno je postao najveći učesnik na tržištu solarne energije SAD kupovinom gubitaških poslova "Šela" sa silicijumom. Silicijum je glavna komponenta solarnih ćelija i fotogalvanskih modula koji "hvataju" sunčevu svetlost i pretvaraju je u električnu struju."Solarvorld", osnovan pre sedam godina, treća je po veličini solarna kompanija na svetu, posle japanskog "Hitačija" i multinacionalne Britiš petroleum (BP), firme koja je lani bila vodeća figura na nemačkom tržištu akcija. Tri solarne firme su prošle godine debitovale na tržištu akcija, uključujući "Ku-sels" (Q-Cells), čija je inicijalna javna ponuda izazvala ogromno interesovanje. Većina novih solarnih kompanija se nalazi u ekonomski manje razvijenom istočnom delu Nemačke kojem one donose gotovinu i obezbeđuju radna mesta. Prema podacima nemačkog udruženja za solarnu energiju (BSW), u solarnoj industriji cele Nemačke zaposleno je oko 40.000 radnika. Cifra bi mogla porasti na 200.000 ljudi u narednih 20 godina, kada se očekuje da se udeo solarne enregije upetostruči i dostigne pet odsto ukupnih nemačkih energetskih potreba."Knjige porudžbina solarnih firmi su pune. Sve više i više građana shvata da njihovi troškovi za grejanje mogu biti smanjeni uz pomoć solarne energije", istakao je direktor BSW Karsten Kernig. Profesor Joahim Luter, iz prestižnog i instituta za solarne energetske sisteme Graunhofer, ukazuje, međutim, da je solarna industrija sada "u stepenu razvoja u kojem je bila industrija automobila oko 1920. godine". Cena jednog kWh solarne struje mogla bi da do 2020. godine opadne za 0,23 evra dok bi privatni potrošači morali da plate 0,28 evra po kWh konvencionalne struje, prognozirala je fondacija "Fridrih Ebert". "Obnovljivi izvori energije biće na duži rok osnova za održive globalne isporuke energije", smatra profesor Luter.

Energija vodonika

Novi autobusi mogu da razviju brzinu do 80 km na sat, a struju za motor dobijaju preko creva s krovaU javnom prevozu u devet evropskih gradova već dve godine je testirano 27 autobusa na vodonik. Njegovim sagorevanjem ne nastaju štetne materije nego samo čista voda. Projekat je sada završen, a upućeni kažu da su se autobusi pokazali kao veoma dobri.U garažu javnog prevoznika u Hamburgu, Rajner Bentin dovozi autobus na pumpu, uzima crevo i pričvršćuje ga na autobus. Gorivo curi u rezervoar, okreću se brojke... - To je pokazatelj za kilograme. Vozilo ima zapreminu od najviše 42 kilograma vodonika s pritiskom od 350 bara - rekao je Bentin, čiji autobus ne koristi dizel nego ekološki vodonik.Zato to vozilo ne pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem nego gorione ćelije koje iz vodonika proizvode struju. Struja, zatim, odlazi u elektromotor i pri tome, što je takođe veoma važno, uopšte ne dolazi do ispuštanja bilo kakvih štetnih materija u atmosferu. Testiranje je završeno, a o rezultatima šef hamburškog javnog prevoznika Hajnrih Klingeberg kaže za Dojče vele da su se autobusi vrlo dobro pokazali. - Premašili su naša očekivanja u dnevnom saobraćaju. Na početku smo polazili od toga da će ta vozila funkcionisati najviše dve hiljade sati, no već sada smo dostigli dvostruku satnicu. Osim toga, ni klimatske razlike nisu predstavljale nikakav problem - objašnjava Klingeberg.Autobuse je proizvela firma "Dajmler-Krajsler", a opremljeni su elektromotorom od 225 kilovata, koji omogućava brzinu od 80 kilometara na sat. Struja za motor dolazi preko creva s krova autobusa. Tamo je i rezervoar kapaciteta oko 40 kilograma gasovitog vodonika, što je dovoljno za 200 kilometara vožnje. U poređenju sa običnim autobusom, krov ovih vozila opterećen je dodatnom masom od 1,5 tone. Jedno od osnovnih pitanja kojima se ovaj projekt bavio bilo je da li su autobusi na vodonik podjednako pogodni za brežuljke u Portu, hladnoću u Stokholmu i saobraćajne gužve u Londonu. Posle dvogodišnjih testiranja odgovor stručnjaka je pozitivan. Tako direktor londonskog javnog prevoza Majk Veston kaže da su se autobusi pokazali pouzdanijima nego što su očekivali.- London je poznat po gustom saobraćaju. Osim što su pouzdani, svideli su se i putnicima i vozačima. Autobusi na vodonik idu mirnije, ne tresu se kao oni koji koriste dizel. Ovaj je projekat pokazao da ta tehnologija ima potencijal da zameni autobuse dizelaše - rekao je Veston.Mana im je što su mnogo skupiTokom testiranja, 27 autobusa je prešlo ukupno 850.000 kilometara, a prevezli su četiri miliona putnika. Probleme su, međutim, prema rečima Herbera Kolerma iz "Dajmler-Krajslera", pravile sitnice. - Iznenada bi neki deo počeo da propušta, a negde je dolazilo do začepljenja. Ipak, nije bilo reči o tako velikim problemima zbog kojih sistem ne bi mogao da funkcioniše, ali su posledice bile primetne - objašnjava Kolerm. Sve u svemu, stručnjaci tvrde da su tehnička rešenja uglavnom bila vrlo pouzdana. Autobusi na vodonik imaju, međutim, drugi nedostatak: mnogo su skuplji od uobičajenih. Procenjuje se da će biti potrebno još deset godina kako bi nova tehnologija postala isplativa. Optimalni autobus biće sigurno kombinacija akumulatora s velikim kapacitetom i gorionih ćelija, ali će to biti i početak puta u budućnost javnog prevoza u velikim gradovima.

Energija vetra

Mnoge zemlje u svetu počinju da otkrivaju energiju vetra i njene pre svega ekološke prednosti, ali i zbog viske cene nafte što podstiče interesovanje za alternativne energetske izvore. Tokom 2005. instalisana snaga eolskih elektrana u svetu uvećana je za oko 11.300 megavata i dostigla ukupno 59.000 MW (59 gigavata-GW), saopštilo je Svetsko udruženje za energiju vetra (WWEA) sa sedištem u Bonu. Evropske zemlje imaju najveći broj eolskih elektrana čija instalisana snaga dostiže 40,9 GW ili 69 odsto ukupne svetske. Slede dve Amerike (SAD, Kanada, Meksiko) s nešto manje od 10 GW i Azija sa 7,02 GW, prenela je agencija DPA.Po eolskim kapacitetima najviše zaostaje australijsko-pacifički region s eolskim elektrana snage svega 572 MW krajem 2005. i Afrika s 252 MW, pokazuju podaci WWEA. Lider i u Evropi i u svetu je Nemačka s eolskim parkovima kapaciteta 18,43 gigavata, a sledi Španija s oko 10 GW. SAD su krajem prošle godine bile na trećem mestu s instalisanom snagom od 9,15 GW. I WWEA i briselski Globalni savet za energiju vetra (GWEC) su uvereni da sektoru eolske energije predstoji snažan rast, s tim što se veliki deo ekspanzije ne očekuje samo u Evropi, već i u Aziji, iz više razloga.Ekspereti tih organizacija tvrde da što je nafta skuplja, struja dobijena od energije vetra postaje sve konkurentnija, a zemlje koje nastoje da ispune zahteve sporazuma iz Kjota o smanjenju emisije štetnih gasova, takođe, razmatraju eolsku energiju kao pogodnu alternativu. Osim toga, razvoj tehnologije omogućiće da se proizvede više električne energije sa već postojećih lokacija, kako kopnenih, tako i priobalnih kojih je sve više. I konačno, ono što mnogi uviđaju jeste da razvoj energije vetra podrazumeva i nova radna mesta - u svetu u tom sektoru sada ima 235.000 zaposlenih - kao i privrednu aktivnost jer je vrednost nove opreme instalirane u eolska postrojenja prošle godine dostigla 14 milijardi dolara, pokazuju podaci dveju organizacija."Energija vetra danas je ne samo alternativna opcija za dobijanje električne energije na održiv i pristupačan način, već je u nekoliko zemalja postala jedan od stubova energetskog sistema", ocenio je predsednik WWEA Anil Kane, komentarišući podatke za 2005. Isrtičući da je 48 vlada donelo zakone i propise za podsticanje razvoja obnovljivih izvora energije, Artorus Zervos iz GWEC je kazao da celokupna slika potvrđuje da je ispravan politički stav od presudnog značaja za održanje rasta energije vetra širom sveta i za otvaranje novih tržišta.Prema procenama WWEA, ukupna instalisana snaga eolskih elektrana u svetu do 2010. biće udrostručena na oko 120.000 megavata, s tim što je Evropa već praktično ispunila predviđen plan za tu godinu jer poseduje kapacitete od oko 40.000 megavata. Veliki korak napred načinjen je i u drugim zemljama, posebno Indiji koja je prošle godine povećala snagu eolskih elektrana čak 48 odsto na 4.430 MW i dospela na četvrto mesto u svetu pretekavši Dansku. Procenjuje se da indijski sektor eolske energije ima potencijal od čak 100.000 MW, skoro 25 puta vise od sadašnjeg.U SAD se takođe beleži snažan rast energije vetra pogotovo posle podrške koju je američki predsednik Džordž Buša u januaru dao alternativnim izvorima energije. Protekle godine kapacitet eolskih parkova u SAD povećan je za 36 odsto na 9,15 gigavata što je dovoljno da podmiri potrebe 2,3 miliona domova, pokazuju podaci Američkog udruženja energije vetra.

Nuklearna buducnost

Sve skuplja nafta, neizvesne isporuke gasa iz Rusije i globalno zagrevanje obnovili su interesovanje za nuklearnu energiju u Evropi i svetu, dve decenije pošto je katastrofa u Černobilju uzdrmala budućnost atomske energije. Strah od nestašice energije, čini se, počinje da pobija antinuklearno raspoloženje, čak i u Nemačkoj, uprkos odluci vlade u Berlinu da do 2021. zatvori sve nuklearke u zemlji, prenela je agencija DPA.Većina sačinjenih pregleda pokazuje da je odnos onih koji su za i protiv nuklearne energije otprilike ravnopravan (50:50 odsto), dok se posle udesa u Černobilju 1986. godine, 65 odsto anketiranih protivilo korišćenju nukealne energije. O nuklearnoj energiji se ponovo ozbiljno razmišlja ne samo zbog visokih cena nafte i mogućeg poremećaja u isporukama ruskog gasa, već i zbog toga što bi doprinela da se smanji oslobađanje gasova koji stvaraju efekart staklene bašte.Evropski komesar za energiju Andris Pijebalgs smatra da bi nuklearnu energiju trebalo smatrati delom "energetske mešavine" koja je potrebna da bi se osiguralo bezbedno snadevanje 25 zemalja Evropske unije. Mnoge evropske zemlje već poništavau ili menjaju zakone kojima se predviđa smanjenje broja nuklearki ili njihovo potpuno ukidanje. To znači da će ukupno 170 nuklearnih reaktora, koliko ih ima na "starom kontinentu", do granice s Rusijom, raditi duže nego što se očekivalo.Švedska, koja 47 odsto zavisi od nuklearne energije u snabdevanju strujom, uporno odlaže plan zatvaranja svih reaktora, produžvajući njihov rad do 2050. s prvobitnog roka 2010. Švajcarska, čija je zavisnost od nuklearne energije 32 procenta, odbacila je moratorijum na nove nuklearke, a Belgija, s 56 procenata, produžila je period zatvaranja nuklearki za bar još 20 godina, mada nije jasno da li će graditi nove.Ekonomisti Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču kažu da je promena raspoloženja očigledna - mnoge vlade i političke partije ponovo ozbiljno razmišljaju o nuklearnoj energiji. To znači da se nuklearke ponovo grade širom Evrope, sledeći trend u SAD, gde se posle 30 godina pauze planira gradnja 14 novih elektrana i Kini, gde se planira izgradnja više od 30 novih nuklearki. Nova postrojenja biće otvorena i u Finskoj 2009, u Rumuniji 2007, 2013. i 2014. i Bugarskoj 2013. godine. Česka bi mogla da izgradi bar dve nukelarke ako bude potrebno.Čak i Ukrajina, 50 odsto zavisna od nuklearne energije, planira veliku ekspanziju u tom energetskom sektoru. Vlada, naime, namerava da izgradi do 20 novih nuklearki, ali oni koji su protiv tog plana ukazuju da je njegovo finansiranje krajnje neizvesno. Francuska, koja iz nuklearki obezbeđuje čak 78 odsto električne energije, želi da izgradi treću i četvrtu generaciju reaktora kako bi zadržala mesto vodeće nuklearne sile u mirnodopske svrhe. Prvi novi reaktor biće pušten u pogon 2012. u Flamanvilu na severu zemlje.Pored toga, Francuska je inicijator projekta najvećeg eksperimentalnog fuzionog reaktora u svetu pod nazivom "Međunarodni termonuklearni reaktor" (ITER), koji će biti bezbedniji od klasičnog nuklearnog reaktora i oslobađati manje otpada. ITER su podržale EU, SAD, Kina, Indija, Japan, Rusija i Južna Koreja. Velika Britanija, koja je godinama uzmicala, izgleda spremna da se prilključi opštem trendu i poveća zavisnost od nuklearne energije koja sada iznosi 20 odsto. Britanski premijer Toni Bler bi, kako se očekuje, sledećeg meseca trebalo da pozove privatne energetske kompanije da učestvuju u gradnji sledeće generacije nuklearnih reaktora.Nemačka, najveća ekonomska sila u Evropi, međum, još uvek je uzdržana. Kancelar Angela Merkel i njeni konzervativci podržavaju nuklearnu energiju, ali u okviru koalicionog sporazuma sa socijal-demokratama, zabrana gradnje novih nuklearki i postepeno zatvaranje 17 generatora i dalje je na snazi, što ne znači da se to ne moglo izmeniti narednih godina.



Od trenutka kada se ujutro uključi budilnik, naši životi se "napajaju" električnom strujom, a iz dana u dan nas iznenađuje beskonačna parada novih stvari i trehnologija koje nam poboljšavaju i čuvaju život. Mi uzimamo zdravo za gotovo svetla koja dobijamo pritiskom na prekidač. Ipak, kako je nedavno napisao "Boston gloub", premalo pažnje se poklanja tome što će uskoro doći do manjka električne energije koja je neophodna za rad svih novih tehnologija. Ministarstvo energetike SAD predviđa da će Americi do 2030. godine biti potrebno 45 odsto više struje nego sada koja se može naći, kažu stručnjaci, u očuvanju energije, većoj efikasnosti u proizvodnji prirodnog gasa, nafti, uglju i hidroelektranama, kao i u obnovljivim izvorima energije, poput vetra, sunca i geotermalnih izvora. Danas kompanije širom Amerike smanjuju potražnju za energijom bez usporavanja svog rasta, ali ti napori neće biti dovoljni sami po sebi. Stoga će, pokazuju stručne analize, nuklearna energija imati veću ulogu u snabdevanju porasta potražnje za energijom u Americi. "Nuklearna energija pruža brojne blagodeti i prednosti u odnosu na druge izvore. Čistija je. Nuklearna energija ima najmanje posledica na prirodnu sredinu - vazduh, zemlju, vodu i biljni i životinjski svet - od svih glavnih izvora energije. Ona ne proizvodi štetne gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, niti kontrolisane zagađivače vazduha, njen otpad se izoluje iz prirodne sredine i za njenu proizvodnju je potrebno manje prostora nego kod drugih izvora energije. Bezbedna je. Striktni propisi i stalno obučavanje će osigurati da bezbednost operacija i nuklearki premaši najviše standarde svake američke industrijske grane. Jeftinija je. Nuklearne elektrane su najefikasnije, a proizvodnja nuklearne energije je najeftinija od svih glavnih izvora energije osim hidroelektrana", naveo je bostonski list. U SAD je sve veća podrška javnosti primeni nuklearne tehnologije. Rezultati ankete, koju je nedavno širom Amerike sproveo "Biskonti riserč", pokazali su da 86 odsto Amerikanaca smatra nuklearnu energiju važnim delom zadovoljavanja potreba za električnom energijom u budućnosti, dok se 77 odsto anketiranih slaže da se sada treba pripremiti za izgradnju novih nuklearnih elektrana u sledećoj deceniji. "Poslovna i proizvodna zajednica to podržava zato što shvata vrednost jeftinog, pouzdanog i predvidivog izvora energije, i brojne indirektne prednosti koje nuklearna energija pruža - kao što su privredni rast, otvaranje novih radnih mesta i tehnološke inovacije", naveo je "Boston gloub". "Nuklearna energija je stekla i čvrstu podršku političara, što se vidi iz želje državnih i okružnih zvaničnika da budu domačhini novih nuklearki, kao i iz podrške Kongresa izgradnji novih nuklearnih elektrana, što je izraženo u Zakonu o energetskoj politici, usvojenom 2005", naveo je list.Iako "Amerikanci ne poklanjaju mnogo pažnje drugim pitanjima vezanim za energiju osim ceni", mnogi od njih "još ne znaju da se svako peto američko domaćinstvo, ili firma, snabdevaju strujom iz nuklearki i da se više od polovine struje u nekim američkim državama, uključujući Nju DŽersi, Ilinoj, Nju Hemšir i Južnu Karolinu, proizvodi u nuklearnim elektranama", naveo je list.


Britanska vlada je u jučerašnjem izveštaju o energetici otvorila put izgradnji novih nuklearnih elektrana, ukazujući da je atomska energija od bitnog značaja u borbi protiv globalnog zagrevanja i neophodnost za obezbeđivanje energetskih isporuka. Dok je promena klime bila jedno od glavnih tema na dnevnom redu sastanaka Grupe osam najrazvijenijih zemalja sveta (G8) od prošlogodišnjeg britanskog predsedavanja tom grupacijom, energetska sigurnost je takođe izbila u prvi plan kao rezultat nemira na Bliskom istoku i nestabilnosti cena gasa u Evropi. Obe te teme će biti među vodećim na samitu G8 koji se ovog vikenda održava u Sankt Peterburgu, izvestila je agencija Rojters.Naučnici očekuju da globalna temperatura poraste najmanje dva stepena Celzijusa do kraja ovog veka, uglavnom kao posledica emisija ugljeničnih gasova kao produkata sagorevanja fosilnih goriva u elektranama i saobraćaju. Atomska energija, kako ističu njeni pobornici, ne emituje ugljenične gasove, te je stoga rešenje za globalno zagrevanje, a, kako se uranijum može skladištiti godinama, sigurnost isporuka takođe ne dolazi u pitanje. Mada je jučerašnji izveštaj britanske vlade o svojoj budućoj energetskoj politici dao podršku novoj generaciji nuklearnih elektrana, u njemu je vlada glatko odbila da ponudi javni novac za njihovu izgradnju."Radi smo svakom ko želi da plati pune troškove planiranja, izgradnje, eksploatacije, stavljanja van pogona - veliku sumu novca", rekao je britanski ministar trgovine Alister Darling. Atomska energija učestvuje sa 20 odsto u ukupnoj proizvodnji električne struje u Britaniji, ali se očekuje da se taj udeo smanji na šest odsto jer će sve već stare elektrane, sem jedne, biti zatvorene za 20 godina. Nuklearna industrija, kojoj je tek nedavno ponovo počelo da sviće posle višegodišnjih teških dana nakon eksplozije reaktora u Černobilju, u Ukrajini, 1986. godine, pozdravila je ovaj izveštaj britanske vlade.Američko ministarstvo energetike je nedavno saopštilo da očekuje da svetski kapaciteti za proizvodnju nuklearne energije porastu za oko 20 odsto u naredne 24 godine, pri čemu je nekoliko elektrana u izgradnji ili već proizvodi struju u nizu zemalja od Kine do SAD. Britanski premijer Toni Bler pobornik nuklearne energije, izjavio je televiziji BBC da je atomska energija deo globalnog odgovora na problem globalnog zagrevanja.Ekolozi, međutim, ukazuju da nije tako, a naučnici upozoravaju da uprkos uveravanjima u suprotno, do privatnog finansiranja neće doći bez garancija. "Nuklearna energija je nebezbedna, neekonomična i nepotrebna", ocenio je predsednik lobističke grupacije "Prijatelji zemlje" Toni Džuniper.

Vicevi

Zove Mujo sefa:„Sefe, bolestan sam, boli me glava, boli me trbuh,boli me ruka, boli me noga...”„Joj, steta, a bas danas te trebam. Znaš li sto ja ucinim kad sambolestan! Odem se tuziti svojoj ženi, ona mi ga popusi i opet sam >>>spreman za posao!”„Dobro, pokusat cu.”Sat vremena kasnije:„Sefe, imali ste pravo! Vise me ne boli glava, ne boli trbuh, neboli ruka, ne boli noga... i sefe, kakvu lijepu kucu imate!


Razgovaraju dva siptara u inostranstvu:-Alim kazi mi sta ima novo u mom selu?--Pa pola sela se kurva a pola igra karte.-A sta radi moja Fadmija?--Pa ti dobro znas da ona nezna da igra karte!

Jevtiniji telefon?

Evropska komisija predstavila jedugo očekivani plan koji će prisiliti evropske operatere mobilne telefonije dAa smanje visoke troškove korištenja mobilnih telefona u inostranstvu. Od ranijih ambicioznijih predloga za smanjenje cena razgovora u romingu se odustalo pod uticajem intenzivnog lobiranja moćne evropske industrije telekomunikacija, ali su zvaničnici EU istakli da će njihovi predlozi dovesti do velikog smanjenja troškova za potrošače.Predsednik Evropske komisije Jose Manuel Barroso je najavio da će cena poziva preko mobilnog telefona iz inostranstva biti smanjena za najviše 70 odsto, a Komisija će, takođe, ograničiti takozvane "troškove rominga", odnosno cenu koju evropski operateri naplaćuju za obradu međusobnih poziva. U skladu s predlozima EU, telekomunikacione kompanije će imati rok od šest meseci da se prilagode novim propisima.Procenjuje se da usluge rominga koristi 147 miliona Evropljana, koji svake godine na njih troše oko 8,5 milijardi evra. Komisija je saopštila da će primenom novih predloga, koje još treba da usvoje vlade članica EU i Evropski parlament, troškovi rominga biti smanjeni za pet milijardi evra godišnje.

Inace operateri su vec poceli da se spremaju za ovo - recimo Vodafone nudi "passport" uslugu korisnicima koja znacajno smanjuje roaming troskove - takode biznis tarife znacajno umanjuju i troskove roaminga - kada sam presao na Vodafone Business racun mi je "smrsao" za preko 50% :-)Naravno, ni to nije dovoljno jer to je diskreciono pravo operatera i pitanje je da li mozda postoji "price fixing" i, iako sam protiv intervencionizma drzave, ocigledno je mobilni sektor polu-monopolisticki tako da mu je ipak potrebno malo dodatne regulative ;-)