Energija vodonika

Novi autobusi mogu da razviju brzinu do 80 km na sat, a struju za motor dobijaju preko creva s krovaU javnom prevozu u devet evropskih gradova već dve godine je testirano 27 autobusa na vodonik. Njegovim sagorevanjem ne nastaju štetne materije nego samo čista voda. Projekat je sada završen, a upućeni kažu da su se autobusi pokazali kao veoma dobri.U garažu javnog prevoznika u Hamburgu, Rajner Bentin dovozi autobus na pumpu, uzima crevo i pričvršćuje ga na autobus. Gorivo curi u rezervoar, okreću se brojke... - To je pokazatelj za kilograme. Vozilo ima zapreminu od najviše 42 kilograma vodonika s pritiskom od 350 bara - rekao je Bentin, čiji autobus ne koristi dizel nego ekološki vodonik.Zato to vozilo ne pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem nego gorione ćelije koje iz vodonika proizvode struju. Struja, zatim, odlazi u elektromotor i pri tome, što je takođe veoma važno, uopšte ne dolazi do ispuštanja bilo kakvih štetnih materija u atmosferu. Testiranje je završeno, a o rezultatima šef hamburškog javnog prevoznika Hajnrih Klingeberg kaže za Dojče vele da su se autobusi vrlo dobro pokazali. - Premašili su naša očekivanja u dnevnom saobraćaju. Na početku smo polazili od toga da će ta vozila funkcionisati najviše dve hiljade sati, no već sada smo dostigli dvostruku satnicu. Osim toga, ni klimatske razlike nisu predstavljale nikakav problem - objašnjava Klingeberg.Autobuse je proizvela firma "Dajmler-Krajsler", a opremljeni su elektromotorom od 225 kilovata, koji omogućava brzinu od 80 kilometara na sat. Struja za motor dolazi preko creva s krova autobusa. Tamo je i rezervoar kapaciteta oko 40 kilograma gasovitog vodonika, što je dovoljno za 200 kilometara vožnje. U poređenju sa običnim autobusom, krov ovih vozila opterećen je dodatnom masom od 1,5 tone. Jedno od osnovnih pitanja kojima se ovaj projekt bavio bilo je da li su autobusi na vodonik podjednako pogodni za brežuljke u Portu, hladnoću u Stokholmu i saobraćajne gužve u Londonu. Posle dvogodišnjih testiranja odgovor stručnjaka je pozitivan. Tako direktor londonskog javnog prevoza Majk Veston kaže da su se autobusi pokazali pouzdanijima nego što su očekivali.- London je poznat po gustom saobraćaju. Osim što su pouzdani, svideli su se i putnicima i vozačima. Autobusi na vodonik idu mirnije, ne tresu se kao oni koji koriste dizel. Ovaj je projekat pokazao da ta tehnologija ima potencijal da zameni autobuse dizelaše - rekao je Veston.Mana im je što su mnogo skupiTokom testiranja, 27 autobusa je prešlo ukupno 850.000 kilometara, a prevezli su četiri miliona putnika. Probleme su, međutim, prema rečima Herbera Kolerma iz "Dajmler-Krajslera", pravile sitnice. - Iznenada bi neki deo počeo da propušta, a negde je dolazilo do začepljenja. Ipak, nije bilo reči o tako velikim problemima zbog kojih sistem ne bi mogao da funkcioniše, ali su posledice bile primetne - objašnjava Kolerm. Sve u svemu, stručnjaci tvrde da su tehnička rešenja uglavnom bila vrlo pouzdana. Autobusi na vodonik imaju, međutim, drugi nedostatak: mnogo su skuplji od uobičajenih. Procenjuje se da će biti potrebno još deset godina kako bi nova tehnologija postala isplativa. Optimalni autobus biće sigurno kombinacija akumulatora s velikim kapacitetom i gorionih ćelija, ali će to biti i početak puta u budućnost javnog prevoza u velikim gradovima.