Nuklearna buducnost

Sve skuplja nafta, neizvesne isporuke gasa iz Rusije i globalno zagrevanje obnovili su interesovanje za nuklearnu energiju u Evropi i svetu, dve decenije pošto je katastrofa u Černobilju uzdrmala budućnost atomske energije. Strah od nestašice energije, čini se, počinje da pobija antinuklearno raspoloženje, čak i u Nemačkoj, uprkos odluci vlade u Berlinu da do 2021. zatvori sve nuklearke u zemlji, prenela je agencija DPA.Većina sačinjenih pregleda pokazuje da je odnos onih koji su za i protiv nuklearne energije otprilike ravnopravan (50:50 odsto), dok se posle udesa u Černobilju 1986. godine, 65 odsto anketiranih protivilo korišćenju nukealne energije. O nuklearnoj energiji se ponovo ozbiljno razmišlja ne samo zbog visokih cena nafte i mogućeg poremećaja u isporukama ruskog gasa, već i zbog toga što bi doprinela da se smanji oslobađanje gasova koji stvaraju efekart staklene bašte.Evropski komesar za energiju Andris Pijebalgs smatra da bi nuklearnu energiju trebalo smatrati delom "energetske mešavine" koja je potrebna da bi se osiguralo bezbedno snadevanje 25 zemalja Evropske unije. Mnoge evropske zemlje već poništavau ili menjaju zakone kojima se predviđa smanjenje broja nuklearki ili njihovo potpuno ukidanje. To znači da će ukupno 170 nuklearnih reaktora, koliko ih ima na "starom kontinentu", do granice s Rusijom, raditi duže nego što se očekivalo.Švedska, koja 47 odsto zavisi od nuklearne energije u snabdevanju strujom, uporno odlaže plan zatvaranja svih reaktora, produžvajući njihov rad do 2050. s prvobitnog roka 2010. Švajcarska, čija je zavisnost od nuklearne energije 32 procenta, odbacila je moratorijum na nove nuklearke, a Belgija, s 56 procenata, produžila je period zatvaranja nuklearki za bar još 20 godina, mada nije jasno da li će graditi nove.Ekonomisti Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču kažu da je promena raspoloženja očigledna - mnoge vlade i političke partije ponovo ozbiljno razmišljaju o nuklearnoj energiji. To znači da se nuklearke ponovo grade širom Evrope, sledeći trend u SAD, gde se posle 30 godina pauze planira gradnja 14 novih elektrana i Kini, gde se planira izgradnja više od 30 novih nuklearki. Nova postrojenja biće otvorena i u Finskoj 2009, u Rumuniji 2007, 2013. i 2014. i Bugarskoj 2013. godine. Česka bi mogla da izgradi bar dve nukelarke ako bude potrebno.Čak i Ukrajina, 50 odsto zavisna od nuklearne energije, planira veliku ekspanziju u tom energetskom sektoru. Vlada, naime, namerava da izgradi do 20 novih nuklearki, ali oni koji su protiv tog plana ukazuju da je njegovo finansiranje krajnje neizvesno. Francuska, koja iz nuklearki obezbeđuje čak 78 odsto električne energije, želi da izgradi treću i četvrtu generaciju reaktora kako bi zadržala mesto vodeće nuklearne sile u mirnodopske svrhe. Prvi novi reaktor biće pušten u pogon 2012. u Flamanvilu na severu zemlje.Pored toga, Francuska je inicijator projekta najvećeg eksperimentalnog fuzionog reaktora u svetu pod nazivom "Međunarodni termonuklearni reaktor" (ITER), koji će biti bezbedniji od klasičnog nuklearnog reaktora i oslobađati manje otpada. ITER su podržale EU, SAD, Kina, Indija, Japan, Rusija i Južna Koreja. Velika Britanija, koja je godinama uzmicala, izgleda spremna da se prilključi opštem trendu i poveća zavisnost od nuklearne energije koja sada iznosi 20 odsto. Britanski premijer Toni Bler bi, kako se očekuje, sledećeg meseca trebalo da pozove privatne energetske kompanije da učestvuju u gradnji sledeće generacije nuklearnih reaktora.Nemačka, najveća ekonomska sila u Evropi, međum, još uvek je uzdržana. Kancelar Angela Merkel i njeni konzervativci podržavaju nuklearnu energiju, ali u okviru koalicionog sporazuma sa socijal-demokratama, zabrana gradnje novih nuklearki i postepeno zatvaranje 17 generatora i dalje je na snazi, što ne znači da se to ne moglo izmeniti narednih godina.



Od trenutka kada se ujutro uključi budilnik, naši životi se "napajaju" električnom strujom, a iz dana u dan nas iznenađuje beskonačna parada novih stvari i trehnologija koje nam poboljšavaju i čuvaju život. Mi uzimamo zdravo za gotovo svetla koja dobijamo pritiskom na prekidač. Ipak, kako je nedavno napisao "Boston gloub", premalo pažnje se poklanja tome što će uskoro doći do manjka električne energije koja je neophodna za rad svih novih tehnologija. Ministarstvo energetike SAD predviđa da će Americi do 2030. godine biti potrebno 45 odsto više struje nego sada koja se može naći, kažu stručnjaci, u očuvanju energije, većoj efikasnosti u proizvodnji prirodnog gasa, nafti, uglju i hidroelektranama, kao i u obnovljivim izvorima energije, poput vetra, sunca i geotermalnih izvora. Danas kompanije širom Amerike smanjuju potražnju za energijom bez usporavanja svog rasta, ali ti napori neće biti dovoljni sami po sebi. Stoga će, pokazuju stručne analize, nuklearna energija imati veću ulogu u snabdevanju porasta potražnje za energijom u Americi. "Nuklearna energija pruža brojne blagodeti i prednosti u odnosu na druge izvore. Čistija je. Nuklearna energija ima najmanje posledica na prirodnu sredinu - vazduh, zemlju, vodu i biljni i životinjski svet - od svih glavnih izvora energije. Ona ne proizvodi štetne gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, niti kontrolisane zagađivače vazduha, njen otpad se izoluje iz prirodne sredine i za njenu proizvodnju je potrebno manje prostora nego kod drugih izvora energije. Bezbedna je. Striktni propisi i stalno obučavanje će osigurati da bezbednost operacija i nuklearki premaši najviše standarde svake američke industrijske grane. Jeftinija je. Nuklearne elektrane su najefikasnije, a proizvodnja nuklearne energije je najeftinija od svih glavnih izvora energije osim hidroelektrana", naveo je bostonski list. U SAD je sve veća podrška javnosti primeni nuklearne tehnologije. Rezultati ankete, koju je nedavno širom Amerike sproveo "Biskonti riserč", pokazali su da 86 odsto Amerikanaca smatra nuklearnu energiju važnim delom zadovoljavanja potreba za električnom energijom u budućnosti, dok se 77 odsto anketiranih slaže da se sada treba pripremiti za izgradnju novih nuklearnih elektrana u sledećoj deceniji. "Poslovna i proizvodna zajednica to podržava zato što shvata vrednost jeftinog, pouzdanog i predvidivog izvora energije, i brojne indirektne prednosti koje nuklearna energija pruža - kao što su privredni rast, otvaranje novih radnih mesta i tehnološke inovacije", naveo je "Boston gloub". "Nuklearna energija je stekla i čvrstu podršku političara, što se vidi iz želje državnih i okružnih zvaničnika da budu domačhini novih nuklearki, kao i iz podrške Kongresa izgradnji novih nuklearnih elektrana, što je izraženo u Zakonu o energetskoj politici, usvojenom 2005", naveo je list.Iako "Amerikanci ne poklanjaju mnogo pažnje drugim pitanjima vezanim za energiju osim ceni", mnogi od njih "još ne znaju da se svako peto američko domaćinstvo, ili firma, snabdevaju strujom iz nuklearki i da se više od polovine struje u nekim američkim državama, uključujući Nju DŽersi, Ilinoj, Nju Hemšir i Južnu Karolinu, proizvodi u nuklearnim elektranama", naveo je list.


Britanska vlada je u jučerašnjem izveštaju o energetici otvorila put izgradnji novih nuklearnih elektrana, ukazujući da je atomska energija od bitnog značaja u borbi protiv globalnog zagrevanja i neophodnost za obezbeđivanje energetskih isporuka. Dok je promena klime bila jedno od glavnih tema na dnevnom redu sastanaka Grupe osam najrazvijenijih zemalja sveta (G8) od prošlogodišnjeg britanskog predsedavanja tom grupacijom, energetska sigurnost je takođe izbila u prvi plan kao rezultat nemira na Bliskom istoku i nestabilnosti cena gasa u Evropi. Obe te teme će biti među vodećim na samitu G8 koji se ovog vikenda održava u Sankt Peterburgu, izvestila je agencija Rojters.Naučnici očekuju da globalna temperatura poraste najmanje dva stepena Celzijusa do kraja ovog veka, uglavnom kao posledica emisija ugljeničnih gasova kao produkata sagorevanja fosilnih goriva u elektranama i saobraćaju. Atomska energija, kako ističu njeni pobornici, ne emituje ugljenične gasove, te je stoga rešenje za globalno zagrevanje, a, kako se uranijum može skladištiti godinama, sigurnost isporuka takođe ne dolazi u pitanje. Mada je jučerašnji izveštaj britanske vlade o svojoj budućoj energetskoj politici dao podršku novoj generaciji nuklearnih elektrana, u njemu je vlada glatko odbila da ponudi javni novac za njihovu izgradnju."Radi smo svakom ko želi da plati pune troškove planiranja, izgradnje, eksploatacije, stavljanja van pogona - veliku sumu novca", rekao je britanski ministar trgovine Alister Darling. Atomska energija učestvuje sa 20 odsto u ukupnoj proizvodnji električne struje u Britaniji, ali se očekuje da se taj udeo smanji na šest odsto jer će sve već stare elektrane, sem jedne, biti zatvorene za 20 godina. Nuklearna industrija, kojoj je tek nedavno ponovo počelo da sviće posle višegodišnjih teških dana nakon eksplozije reaktora u Černobilju, u Ukrajini, 1986. godine, pozdravila je ovaj izveštaj britanske vlade.Američko ministarstvo energetike je nedavno saopštilo da očekuje da svetski kapaciteti za proizvodnju nuklearne energije porastu za oko 20 odsto u naredne 24 godine, pri čemu je nekoliko elektrana u izgradnji ili već proizvodi struju u nizu zemalja od Kine do SAD. Britanski premijer Toni Bler pobornik nuklearne energije, izjavio je televiziji BBC da je atomska energija deo globalnog odgovora na problem globalnog zagrevanja.Ekolozi, međutim, ukazuju da nije tako, a naučnici upozoravaju da uprkos uveravanjima u suprotno, do privatnog finansiranja neće doći bez garancija. "Nuklearna energija je nebezbedna, neekonomična i nepotrebna", ocenio je predsednik lobističke grupacije "Prijatelji zemlje" Toni Džuniper.