Solarna energija

Visoki izdaci za nabavku fosilih goriva i zaštitu čovekove okoline podstakli su Nemačku da poveća ulaganja u solarnu energiju kao alternativu, zahvaljujući izdašnim vladinim subvencijama za one koji solarnom energijom napajaju nacionalnu mrežu. Mada je geografski položaj Nemačke daleko od idealnog, bez izdašnih sunčevih zraka, ta zemlja je najveći evropski proizvođač solarne energije i domovina najveće svetske solarne elektrane. Solarna energetska postrojenja niču ubrzano i svuda i koriste se za zagrevanje vode i u druge svrhe u 200.000 privatnih kuća i javnih objekata, kao što su bazeni za plivanje.Najnovije solarno postrojenje u malom istočnonemačkom gradu Borna, vredno 20 miliona evra, priključeno je električnoj mreži maja ove godine i ima kapacitet 3,4 megavata, dovoljan za snabdevanje strujom 1.800 domova. U blizini tihog sela Espenhajn nalazi se najveća solarna elektrana na svetu - to je polje od 33.500 solarnih ploča nagnutih pod uglom od 30 stepeni prema suncu, najpogodnijem uglu za prikupljanje sunčevih zraka. Ta elektrana zadovoljava potrebe 1.800 domaćinstava i sprečava emisiju oko 3.700 tona ugljendioksida godišnje, ukazao je portparol berlinskog operatera "Geosol".Nemački pionirski "Zakon o obnovljivim izvorima energije", usvojen 2000. godine i dopunjen aprila 2004, propisuje da svaki proizvođač solarne energije, uključujući privatne, dobija novčanu nadoknadu za količinu struje koju isporuči nacionalnoj mreži. U slučaju centrale u Borni, operateri garantuju potrošačima 0,43 evra po utrošenom kilovat-času (kWh) do 2025. godine. Nasuprot tome, potrošači u Berlinu plaćaju 16,5 do 19 centi po kWh za konvencionalnu struju, dobijenu uglavnom uz pomoć nafte, gasa i nuklearne energije. Takva velikodušnost je podstakla američkog funkcionera Endija Karsnera, odgovornog za obnovljive izvore energije, da solarnu struju oceni kao "luksuz za bogate nacije, koji plaćaju da bi imali čistiju i zdraviju okolinu".Svako domaćinstvo koje na svom krovu instalira solarne ploče može sa sigurnošću očekivati da će mu godišnje biti vraćeno 5,6 odsto početnog ulaganja (koje iznosi 27.500 evra), objavilo je nedeljno izdanje nemačkog dnevnika "Frankfuter algemajne cajtung". Nemačke firme se utrkuju da profitiraju na "bumu" sunčevog izvora neograničene, čiste energije. Jedan od najvećih svetskih proizvođača solarnih ćelija "Solarvorld", sa sedištem u Bonu, nedavno je postao najveći učesnik na tržištu solarne energije SAD kupovinom gubitaških poslova "Šela" sa silicijumom. Silicijum je glavna komponenta solarnih ćelija i fotogalvanskih modula koji "hvataju" sunčevu svetlost i pretvaraju je u električnu struju."Solarvorld", osnovan pre sedam godina, treća je po veličini solarna kompanija na svetu, posle japanskog "Hitačija" i multinacionalne Britiš petroleum (BP), firme koja je lani bila vodeća figura na nemačkom tržištu akcija. Tri solarne firme su prošle godine debitovale na tržištu akcija, uključujući "Ku-sels" (Q-Cells), čija je inicijalna javna ponuda izazvala ogromno interesovanje. Većina novih solarnih kompanija se nalazi u ekonomski manje razvijenom istočnom delu Nemačke kojem one donose gotovinu i obezbeđuju radna mesta. Prema podacima nemačkog udruženja za solarnu energiju (BSW), u solarnoj industriji cele Nemačke zaposleno je oko 40.000 radnika. Cifra bi mogla porasti na 200.000 ljudi u narednih 20 godina, kada se očekuje da se udeo solarne enregije upetostruči i dostigne pet odsto ukupnih nemačkih energetskih potreba."Knjige porudžbina solarnih firmi su pune. Sve više i više građana shvata da njihovi troškovi za grejanje mogu biti smanjeni uz pomoć solarne energije", istakao je direktor BSW Karsten Kernig. Profesor Joahim Luter, iz prestižnog i instituta za solarne energetske sisteme Graunhofer, ukazuje, međutim, da je solarna industrija sada "u stepenu razvoja u kojem je bila industrija automobila oko 1920. godine". Cena jednog kWh solarne struje mogla bi da do 2020. godine opadne za 0,23 evra dok bi privatni potrošači morali da plate 0,28 evra po kWh konvencionalne struje, prognozirala je fondacija "Fridrih Ebert". "Obnovljivi izvori energije biće na duži rok osnova za održive globalne isporuke energije", smatra profesor Luter.