ISTINA O PIVU U SRBIJI

Da li ste se zapitali zašto više nema vajfert piva ? Zašto neko pivo, košta 80 dinara a neko 40 dinara ? Zašto vas posle konzumacije veće količine piva iz nekih pivara u Srbiji prati taj neprijatan mamurluk, dan posle ? Zašto „Stella Artois“ i pored toga što se oglašava kao premijum pivo u stvari ima taj ukus na sasvim prosečan bućkuriš koji možete da kupite mnogo jeftnije ? Ili na primer da li je fer to što se nikšićko pivo koje se prodaje u Srbiji već godinama zapravo ne proizvodi u Nikšiću ? Kako to da je godinama na deklaracijama u Crnoj Gori pisalo da to pivo sadrži kukuruznu krupicu a u Srbiji nije ? I na kraju, da li neko od srpskih potrošača pravi majmune tako što na deklaracijama skriva tačan sadržaj piva ?

Srbija bi morala da bude zemlja, ne samo zdrave hrane , nego vrhunske, ukusne hrane. I što je još važnije hrane proizvodene na fer način. Sve što važi za hranu  važi i za pivo,vino, rakiju alkohol uopšte. Naravno svaka roba ima svoga kupca, ali ko nešto ne smemo da dozvolimo kao kupci to je da nas „rade kao volove“ , što se vrlo često dešava, a što se tiče piva koje je proizvedeno u Srbiji ali i onog koje se uvozi u Srbiju, to je toliko očigledno za ljude koji su imalo upoznati sa hranom ili alkoholom, a istovremeno toliko skriveno od potrošača da je prosto, simptomatično.

Ali, pre nego što vam objasnim kako vas varaju, prvo da vidimo šta je suština svakog piva ? Suština svakog piva je slad. Sve što se ne proizvodi od slada , nije pivo. U Evropi se tradicionalno koristi uglavnom slad od ječma ili pšenice. U Srbiji u većini slučajeva potrošači veruju da piju pivo koje je napravljeno od ječma. Slad se dobija od pivarskog ječma, to su specijane sorte ječma koje sadrže više skroba,  i to u pogodnim oblicima a manje proteina. Ječam sa ispod 10% proteina je idelan za proizvodnju slada. Zdrav, suv , zreo ječam se skida sa polja, a zatim natapa vodom, potom se ostavlja u specijane bazene ili druge otvorene sudove, gde zbog toga što je zrno dospelo u toplu i vlažnu sredinu , klija – i tu se sva magija dogadja. Magija prirode. U zrnu ječma se dogadja istovetni proces koji bi se dogodio u prirodi, skoro možemo da kažemo, pri radjanju  jednog novog života, jedne nove biljke. Enzimi ječma razlažu skrob na niže šećere, čije će fermentisanje, odnosno truljenje u prirodi, stvoriti dobar medijum za razvoj klice. Klica istovremeno koristi to jako „punjenje“ kaloričnim šećerima kako bi sintetisala obilje drugih enzima i vitamina koji će dovesti do razvoja nove biljke.

Ipak, sladara prekida taj proces, zaustavlja ga, otkida klicu koja se zbog obilja vitamina koristi za stočnu ili dijetalnu ishranu, i suši zrno – koje postaje zrno slada. Slad je slovenska reč.  Praktično pivo kakvog danas pijemo izmisli su slovenski narodi, konkretno „pilsner“ tip piva ,Česi.

Slad se zove „slad“ jer je sladak , zbog toga što je skrob brašnastog ukusa prešao u niže ugljene hidate koji imaju sladak ukus.

Priča se sa pivom dalje , ili bi makar trebalo, komplikuje, tako što se se slad koristi kao podloga za rast kvasaca, koji ga fementišu u alkohol i stvaraju nova jedinjenja koja dodatno daju ukus, alkohol i ugljen dioksid. Zbog gorčine, koja je u prijatnoj suprotnosti sa neprovrelim šećerima pivu se dodaje hmelj. Nekada su se pivu dodavale razne biljke koje su mu menjale ukus ipak hmelj se pokazao kao najprijatniji za najveći broj potrošača u modernom dobu.

Stvari su inače , naravno, mnogo složenije od ovoga što sam naveo. Različita piva mogu da imaju i do tri fermenatacije tokom kojih se formira prirodan ugljen dioksid u pivu, još neke osobine ukusa itd.

Ali, da li postoji neki jeftniji i jednostavniji način da se napravi pivo ? Ne baš pravo  pivo i ne baš od pravog ječma ali velike svetske korporacije pogotovu ako proizvode pivo za „zemlje trećeg sveta“ kakva je Srbija se uglavnom koncentrišu na reč „jeftino“ a ne na “pravo”  ?

Naravno da,  da,  i veliki broj pivara ga masovno koristi.

Taj način se zove kukuruzna krupica !  Za razliku od procesa koji je prilično komplikovan ili skup jer se koriste specijane sorte ječma, ima dosta manipulacije žitaricama, dosta tehnologije koju valja ispoštovati, kukuruzna krupica je u suštini stočna hrana.

Sigurno je mnogo jeftnije napraviti pivo od stočne hrane umesto od slada ? Naravno da jeste ali tu postoji jedan problem. Pošto krupica nije prošla kroz isti proces kroz koji je prošlo zrno ječma, skrob u njoj nije razložen na niže šećere koji su dostupni kvascima jer nije bilo prirodnog procesa klijanja. Kako to onda rešiti ? Kako da se ceo taj proces ubrza i da se dodatno uštedi ?

Jednostavno dodaju se veštački, GMO, enzimi koji „menjaju majku prirodu“ i dobija se medij koji takodje može da se fermentiše. Naravno, enzimi dobijeni upotrebom GMO organizama i nisu baš najprivlačniji sastojak koji bi neko deklarisao kao deo proizvodnog procesa. Isto tako izjava „koristili smo jeftniju krupicu da bi ovo pivo bilo pet dinara jeftnije a mi zaradili više novca“ takodje ne zvuči baš dobro.

Medjutim, mada se tako dobijeno pivo razlikuje od onog od ječma i manje je kvalitetno, ima lošiji ukus, sigurno je dobijeno na manje prirodan način, ne postoji definitivni naučni dokaz da je zbog načina proizvodnje štetnije. Ipak, ako ste se nekada napili od Lav ili Jelen piva, probajte to isto sa na primer Staropramenom, Budvajzerom ili Amstelom i osećaj je po nekom ličnom iskustvu autora je drugačiji. I do tog zaključka sam došao , pre nego što sam „sklopio“  celu priču o pivu. Ukus kod svih pravih premijum piva koja se u Srbiji prave od slada je daleko „puniji“ ukus piva. Radi se o tome da je skrob, iz kukuruza  pogotovu dobijen enzimima, potpunije razložen od ječma, uniformnija je podloga za fermentaciju, tako da u suštini ono što se dobija je manje više čist alkohol. Po nekim mojim informacijama i do četvrtine svog alkohola u pivima u Srbiji zapravo dolazi iz kukuruza a ne iz ječma.

„Carlsberg“ recimo nikada i ni pod kojim uslovima ne bi proizveo pivo od kukuruzne krupice za tržište Danske, jer ga tamo niko ne bi kupio, medjutim kada je su u pitanju „zaostali narodi Balkana“ nema problema sa tim.

Ipak, šta je ono što vredja ? Prvo vredja to što proizvod koji je proizveden od kukuruzne krupice uopšte može da se zove pivo. Pivo se tradicionalno proizvodi od strnih žita. U zemljama koje imaju razvijenu pivarsku tradiciju,  kao što su Nemačka ili Belgija na primer, i po zakonu ne smete da proizvodite pivo od kukuruza. Baš zbog toga na primer, nijedno uvozno pivo iz Nemačke, čak ni ono najeftnije nema kukuruznu krupicu u sebi.

Druga stvar su deklaracije – da li oni stvarno misle da smo mi toliko glupi da ne možemo da povežemo stvari ? Na primer na skoro svim pivima „Carlsberg“ grupe u Srbiji ne piše da sadrže krupicu, već samo da „sadrže proizvode od ječma“. Izmedju ostalog, sadrže i to ali cela ta formulacija je zgodno „upokovana“ da se ne spominje kompletan sastav piva . Postoje i pivare, i to pogotovu belgijske koje rade za robne marke u Srbiji i proizvode loše pivo, ali su toliko fer da na limenkama stoji šta pivo tačno sadrži. Jeste to pivo lošije ali potrošač zna šta kupuje, nije „zaveden“ reklama kao što je ona na primer za Lav pivo u kojem se obaveštava da LAV pivo sadrži samo ječem, vodu, hmelj i kvasac, a čak i na samoj deklaraciji stoji nešto drugo.

Treće naravno, da se vratimo na prvo – robne marke kao što je Stella ili Carlsberg ne sadrže krupicu, za tržište Zapadne Evrope ali su stvari drugačije kada dodje do Srbije.Navodna  „premijum piva“  su zapravo potpuno ista , ili unekoliko izmenjena smeša, kao i sva druga piva domaćih brendova. Suštinski nije bitno da li pijete  Lav ili Stella , ili Jelen pivo, ukus, je skoro istovetan.

Četvrto, čak i kada je deklaracija kao što treba – da li stvarno trebamo da poverujemo da je Nikšićko pivo koje se puni u Apatinu … Nikšićko pivo ? Pri tome, šta više , to nije neko spektakularno pivo za čijim ukusom bi ko zna koliko trebalo žaliti ali ne zato što nikad nije bilo dobro, to je nekada bilo dobro pivo, nego jer su ga upropastili.  Nikšićko pivo u Srbiji apsolutno nikakve veze nema sa Nikšićem, osim što je isti vlasnik obe pivare, pod jedan a pod dva, to je i tamo postalo toliko loše pivo, sa 100% uvoznim sirovinama, praktično svim osim vode , da je čak i tamo pitanje koliko je to pivo – Nikšićko ? U suštini tako mogu da pune bilo koje pivo bilo gde, a ime, više apsolutno i nema veze …

Peto , Dundjerski pivo,  po onome što se vidi na ambalaži,  je takodje bućkuriš, osim što ima fensi reklamu a jedino domaće industrijski proizvedeno pivo, koje vredi je Vajfert pivo. Ali tim pre čudi – zašto praktično Vajferta  nema u prodaji ? Možda baš zato, što je procenjeno da bi bilo isuviše skupo za naše tržište ili da ne bi konkurisalo stranim brendovima …

U svakom slučaju, od piva se nećete otrovati, čak ni od onoga koje sadrži krupicu ili prehrambene boje,  ipak, ako možete da birate – birajte ono koje je čisto , bez kukurza , enzima , dodataka.

To je važno iz dva razloga, prvo jer je ukusnije a u neku ruku i zdravije, a pod dva … to je jedini način da nateramo pivare u Srbiji da podignu kvalitet proizvoda koji kupujemo.