Tribunal u Hagu

Nezavisna komisija iz Švedske koja je izvršila inspekciju u pritvoru Haškog tribunala u Ševeningenu zaključila da nema ozbiljnih prekršaja u radu te ustanove. Tročlana švedska ekipa, dve žene i muškarac, koji se u toj zemlji bave organizacijom i vođenjem kaznenih ustanova, zaključila je da nema dokaza o ozbiljnom kršenju pravila u pritvoru. Uslovima života u Ševeningenu zadovoljni su i optuženici, dodaje se u izveštaju koji je obelodanjen u petak.

Ipak, pošto se upoznala sa načinom funkcionisanja pritvora i razgovarala sa zaposlenima i pritvorenicima, Komisija je predložila neke izmene koje bi pomogle u funkcionisanju pritvorske jedinice.

Šveđani, koji su u Hag pozvani posle smrti Milana Babića i Slobodana Miloševića, zaključili su nakon četvorodnevne inspekcije da je jedna od manjkavosti rada pritvora nedovoljno razvijena komunikacija na relaciji uprava zatvora i osoblje - Sekretarijat suda - sudska veća. Komisija ocenjuje da činjenica da sudska veća donose i odluke koje se tiču režima u pritvorskoj jedinici, često bez konsultacija sa upravom, otežava rad zaposlenih u pritvoru a da više hijerarhijskih nivoa dovodi do "nejasnoće" u naredbama i zaduženjima.

Zaposleni su se požalili na praksu da se odlukom sudskih veća, pojedinim zatvorenicima omogućava privilegovani položaj u pritvoru a da se takve odluke donose bez konsultacije sa onima koji treba da ih sprovode. Sudije se, po oceni zaposlenih, ne raspituju, na primer, da li su neki njihovi nalozi uopšte izvodljivi. Kao primer je naveden jedan zahtev sudija da se optuženom, čije se ime ne navodi ali se iz opisa situacije može zaključiti da se i ova i mnoge druge zamerke odnose pre svega na status koji je u pritvoru imao Slobodan Milošević, omogući pregled lekara specijaliste u roku od 24 sata. Sudijama se zamera što se, pre donošenja takve odluke nisu raspitale da li je, po standardima holandskog zdravstvenog sistema, takav aranžman moguć.

Inače, u izveštaju se navodi da u pritvoru rade dve medicinske sestre, a da zatvorski lekar u Ševeningenu provodi dva dana nedeljno, ali da je stalno na raspolaganju za hitne slučajeve. Optuženici koriste i zatvorsku bolnicu, ali se leče i van zidina Ševeningena. Takođe, mogu da se obrate i pritvorskom psihologu koji je "iz regiona i govori njihovim
jezikom", pišu inspektori.

Donekle povlašćen položaj Slobodana Miloševića, koji se sam branio, stvarao je prilične glavobolje zaposlenima u pritvoru, zaključuje se iz izveštaja Komisije. Kao primer se navodi činjenica da je optuženom koji je bio i svoj advokat dozvoljeno da komunicira sa daleko većim brojem posetilaca, svojih svedoka, koji su dolazili u pritvor na pripremne
razgovore a pritom nisu, u bezbednosnom smislu, bili tretirani isto kao i drugi redovni posetioci.

U izvaštaju Šveđana pominje se da je, u jesen 2004. godine, Kancelarija nadležna za pravna pitanja i pritvor (OLAD) u Tribunalu takođe razmatrala posledice ovakvog statusa "jednog optuženog" i predlagala da on bude modifikovan. Međutim, nikakve promene nisu usledile, konstatuju Šveđani.

Za zaposlene je problematična i činjenica da neki optuženici svedoče na svojim suđenjima i kao svedoci jer to automatski znači i smanjenu mogućnost kontrole njihovih poseta ili telefonskih razgovora.

Osim ovoga, zaposleni u Ševeningenu, požalili su se i na činjenicu da im nedostaju instrukcije kako da se ponašaju u kriznim situacijama. U izveštaju Komisije navodi se da je, posle smrti Babića i Miloševića, delu osoblja u pritvoru ponuđena pomoć psihologa, što je po oceni Šveđana bilo neophodno.

Izveštaj navodi se da između zaposlenih u pritvoru i optuženika vlada odnos "uzjamnog poštovanja" ali da se osoblje takođe drži na potrebnoj distanci. Posebnost posla u Ševeningenu je činjenica da stražari imaju posla sa ljudima koji su nekada bili visoki državni funkcioneri a činjenica da ne razumeju jezik kojim govore optuženici potencijalni je bezbednosni problem, ocenila je Komisija. Šveđani zameraju što u pritvoru Haškog tribunala ne radi više žena!

Manje poznati detalji

Budući da način života haških optuženika u Ševeningenu kao i sistem funkcionisanja pritvora ostaje nepoznanica za javnost, izveštaj švedske komisije prilika je da se o toj ustanovi o kojoj se raspredaju razne priče, sazna poneki novi detalj.

Haški pritvor deo je holandskog zatvorskog kompleksa i spada u kategoriju ustanova "maksimalne bezbednosti". Za bezbednost unutar zidina Ševeningena zaduženo je obezbeđenje koga čine uglavnom Holanđani, mada je najavljeno da će im se uskoro pridružiti i jedna češka jedinica. Obezbeđenje unutar zatvora kontroliše posete optuženima, njihovu poštu i telefonske razgovore.

Transport optuženih van pritvora, do suda, bolnice ili na neko drugo mesto, nadležnost je specijalnih jedinica holandske policije.

U izveštaju švedske komisije navodi se da su zatvorenici disciplinovani i da u pritvoru nema etničkih netrpeljivosti. "Ova zanimljiva činjenica verovatno je posledica svesti da bi incidenti pogoršali njihov položaj i doveli do izolacije", zaključuju inspektori.

Razgovor sa optuženima otkriva da je za mnoge teško da se naviknu na činjenicu da nisu slobodni, tim pre što su nekada bili visoki državni funkcioneri. Za mnoge je činjenica da "im se sudi za nešto što je ranije smatrano herojstvom" frustrirajuća. Šveđanima su takođe rekli da sebe smatraju nevinim. Zbog takvih okolnosti osoblje u pritvoru često mora da se bavi i psihološkim problemima optuženih, koji se pojačavaju što je duže vreme koje provode u pritvoru.

Za švedsku inspekciju utisak iz Ševeningena je i činjenica da period boravka optiženih u pritvoru, pre početka suđenja i do izricanja kazne, može biti jako dug. U izveštaju se navodi da je rekorder optuženik koji je u "međufazi" proveo čak osam i po godina! Šveđani citiraju zatvorske lekare koji kažu da su optuženi u dobrom zdravstvenom stanju, naročito kada se uzme u obzir da su mnogi već u godinama.

Iako nemaju primedbe na tretman u pritvoru optuženi su se požalili na hranu koja im se servira te na činjenicu da njen kvalitet opada iz godine u godinu. Zbog toga su prinuđeni da se snalaze i da hranu naručuju iz prodavnica van pritvora. Inspektori smatraju da im po tom pitanju treba izaći u susret, odnosno da im se mora omogućiti da jedu hranu koja odgovara njihovim ranijim navikama.

Iako u pritvoru vlada atmosfera tolerancije, optuženici su rekli inspektorima da bi im bilo prijatnije kada bi oni koji su već proglašeni krivim i čekaju na transfer u zemlju gde će izdržavati kaznu, bili odvojeni od onih koji tek čekaju početak suđenja i koji se, pravno gledano, smatraju nevinim. Švedska komisija zamera Haškom tribunalu na sporosti u prebacivanju osuđenih u druge zatvore, posle izricanja pravosnažne prsude, navodeći da taj proces može trajati i više godina a da psihološki pogađa i osuđene, jer produžava neizvesnost u vezi sa njihovom konačnom destinacijom.

Haški optuženici voleli bi da imaju više soba za posete i da u njima imaju veću privatnost, što je zahtev koji Šveđani smatraju opravdanim. Takođe, inspektori odobravaju zahteve optuženih da se sud postara da svakom od njih može da dođe poseta, odnosno da "u razumnoj meri" finansira dolazak članova porodica optuženih u Hag. Konačno, optuženici su tražili da im se omogući da više vremena provode na čistom vazduhu, što inspektori takođe smatraju razumnim zahtevom.

U zaključku svog izveštaja švedski inspektori ocenjuju da bi bilo korisno da se "nezavisna inspekcija" u pritvoru obavlja bar jednom godišnje.

Sunce i njegov uticaj na oci

Najnovijim istraživanjima je nepobitno utvrđeno da sunčevo zračenje izaziva različite očne bolesti, prerano stvaranje katarakte i slabljenje vida. Kako zaštititi oči od prodornih sunčevih zraka?Mnoge očne bolesti praćene slabljenjem vida za koje smo verovali da su rezultat nasleđa ili nepoznatih činilaca, nastale su uticajem sunčevih zraka na različita tkiva oka. Naročito su ugrožena deca i mladi, osobe koje mnogo vremena provode na otvorenom, ali i drugi koji ne nose zaštitne naočari. Nedavna studija sprovedena specijalnom kamerom na grupi dece od 9 i 10 godina u Sidneju, otkrila je kod svakog četvrtog deteta početna oštećenja izazvana ultravioletnim zracima. U grupi dece od 12 i 15 godina, takve promene u očima imao je čak 81 postotak dece bez ijednog simptoma koji bi ukazivao na mogućnost nastanka neke očne bolesti.Rizik od nepovoljnog delovanja sunčevog zračenja i slabljenja vida imaju i fizički radnici, ribolovci, planinari. Prema istraživanju koje je sproveo dr Sesil Delkor na 2584 stanovnika u jednom francuskom primorskom gradu, rana katarakta četiri puta je češća kod ribolovaca. Doktorka Šila Vest iz američke klinike Johns Hopkins Hospital, došla je do sličnih rezultata i navela da je učestalost katarakte među stanovnicima planinskih predela češća, budući da je na visinama UV zračenje znatno jače.Ugrožena tkivaDa li je nošenje naočara za sunce moda ili potreba? Sunčevo zračenje sastoji se od vidljivih i nevidljivih zraka različitih talasnih dužina, objasnio je prof. dr sci med. Miroslav Vukosavljević, oftalmolog-hirurg na simpozijumu posvećenom štetnom delovanju sunčevog zračenja. Najštetniji uticaj na oko ima ultraljubičasto Be (UVB) zračenje, talasne dužine od 280 do 320 nm. Ovi zraci prodiru velikom snagom u sva tkiva oka i izazivaju u ćelijama hemijske promene koje slabe vidne funkcije. Osim toga, sunčevi zraci mogu da pregreju oči, mada ređe, zahvaljujući tome što se od toplote branimo bekstvom u hladovinu. Po rečima dr Vukosavljevića, sunčevi zraci dupliraju vežnjaču ili konjuktivu, odnosno sluznicu oka, koja može da smanji vid kada se toliko uveća da prekriva deo zenice. Žute naslage na vežnjači za koje se verovalo da nastaju starenjem, takođe potiču od dugotrajnog delovanja sunčevih zraka.Sunčevi zraci izazivaju i promene na rožnjači, uglavnom akutne prirode, takozvani solarni keratitis. Prepoznaje se po bolu i otoku oka i mestimičnom zamućenju površine rožnjače. Dugotrajno izlaganje suncu može da izazove i njeno propadanje. Očno sočivo je takođe osetljivo na UVB zračenje. Pod njihovim uticajem nastaje zamućenje i stvara se katarakta već u ranim srednjim godinama. Vid je slabiji ili sasvim zamućen, a jedina mogućnost lečenja je operacija. Na retinu ili mrežnjaču dolazi svega jedan do dva odsto sunčevih zraka, ali i tako malo zračenje je dovoljno da izazove oštećenja i smanji centralnu vidnu oštrinu, naglasio je dr Vukosavljević. Opadanje vida je obično prolazno, oporavak je spor i traje mesec ili dva. Ova, takozvana solarna retinopatija, uglavnom se javlja kod dece i mlađih osoba. Međutim, kada je oštećen pigmentni sloj retine smanjenje vida je trajno. Sunčevi zraci su po mnogim istraživanjima i uzrok senilne degeneracije žute mrlje koju prati opadanje ili gubitak vida, ali se ovaj stav još proverava.Kakve naočare odabratiPo rečima dr Vukosavljevića zaštita oka od sunčevog zračenja je neophodna ukoliko želimo da sprečimo slabljenje vida. Prema preporukama američke organizacije „Prevent Blindness America”, naočare treba da budu dovoljno tamne da zaštite oko, ali ne toliko da onemogućavaju prepoznavanje svetla na semaforu. Najbolje su neutralno sive, braon ili zelene boje, sa visokim UV upijajućim polimerom koji apsorbuju gotovo 100 odsto zračenja. Treba odabrati one koje sprečavaju prodor sunčevih svetlosti sa svih strana, takozvane „wrapped” naočari. Zaštitne naočari se preporučuju odraslima i deci, kao i izbegavanje boravka na otvorenom u vreme najvećeg zračenja.Kontaktna sočiva su veoma efikasna u zaustavljanju UV zračenja. Pa ipak, novija istraživanja su pokazala da imaju niži stepen zaštite, istakao je dr Vukosavljević, tako da se i osobama koje nose kontaktna sočiva preporučuju naočare sa UV zaštitom. U letnjim mesecima na otvorenom trebalo bi glavu i oči zaštititi šeširom s velikim obodom ili kačketom. Upotreba antioksidanata, kako su pokazala istraživanja u više italijanskih istraživačkih centara, pre svega luteina u obliku tableta i karotenoida iz svežeg crveno-žutog povrća i voća, štiti oči od sunčevog zračenja i poboljšava funkcije vida za 40 odsto. Podjednako su korisni na letnjim vrućinama i u zimskom periodu.

Tesla-motors

Sportski dvosed Tesla počeo je da se prodaje, istina po ne baš pristupačnoj ceni od ravno sto hiljada dolara.
Ali kada budete čuli kakve su mu performanse cena će vam biti jasnija. Ubrzanje od nule do sto kilometara na sat za svega četiri sekunde. Makismalna brzina 217 kilometara na sat, a sa jednim punjenjem baterija može da predje do 400 kilometara. Dvosed Tesla roudster proizvodi firma iz kalifornijske Silikonske doline zvana Tesla Motors, osnovana uz velika ulaganja vlasnika čuvenih internet kompanija Gugil i I-bej. Kako se i moglo očekivati, automobil je opremljen satelitskim sistemom za navigaciju i sedištem za popularni Eplov MP3 plejer zvani Ajpod. Pogon obezbedjuju najsavremenije litijum-jonske baterije. Menjač ima samo dve brzine, od kojih se niža koristi samo za izuzetno visoka ubrzanja, ali auto može da se vozi i samo u višoj brzini. Kočenje služi i za punjenje baterija, dok je motor posebna priča - najsavremenija moguća verzija Teslinog motora sa takozvanim ”kaveznim rotorom.“ Kompanija Tesla motors odala je stoga posebno priznanje Nikoli Tesli. Na njenom sajtu doslovce piše: ”Bez Tesline vizije i genijalnosti naš automobil ne bi bio moguć.“