10 ГОДИНА – КОШАРКАШКЕ РАДОСТИ! (preuzeto sa RSB foruma)
10 ГОДИНА – КОШАРКАШКЕ РАДОСТИ!
Навршава се 10 година од доласка Небојше Човића на чело КК Црвена звезда. Током десет година клуб је доживео потпуну трансформацију, од посрнулог клуба до регионалног гиганта и клуба којем се диви цела кошаркашка Европа. Овим текстом желимо да обележимо десетогодишњицу од доласка ове управе на чело клуба и да вас подсетимо на све оно што је обележило ово доба. Нека текст буде и подстрек управи и председнику да наставе овај посао и након клупских избора у септембру. У наставку сетићемо се неких мотива, догађаја, људи и бројева који су обележили ову еру. Еру која је донела много успеха за радост свих Звездаша.
***
После целе деценије лошег вођења клуба, али и занемаривање од стране присталица највећег ривала у тадашњој власти, под изговором да само спортски резултати могу бити мерило за државно спонзорство, те сезоне 2010/11. дошло је до кулминације кризе. Кошаркашки клуб Црвена звезда је био клуб без иједног спонзора, са клот дресовима уз празна обећања. Тужбе, одношење кошева, расула у спортском сектору, све то је био синоним за Мали Калемегдан не само те сезоне. Клуб који је читаву деценију био без значајнијих спортских резултата, те године доживео је да буде без управе, готово без запослених у клубу, без новца за плате, без основних средстава за рад. Стање у Звезди најбоље је описала следећа изјава тадашњег тренера Црвене звезде:
„Економ ми се пожалио да нема прашка за прање дресова. Рекао сам играчима да скупе новац и сами их оперу, да им дресови не би смрдели. Када смо дошли у Загреб без бандажа, тражили смо од домаћина да нам их дају, под изговором да смо их заборавили у Београду. У хотелу ‘Дубровник’ су нас сачекали са питањем када ћемо да платимо воду попијену на претходна два гостовања“.
Страни играчи нису могли да издрже, након завршетка сезоне у Јадранској лиги сви су напустили клуб, а остатак тима и без плата су остали да заврше сезону. Неки навијачи су бојкотовали клуб. Други су упркос сталном присуству на трибинама Пионира након вишемесечног незадовољства изашли на протест. Један новинар, тада још увек прикривени страсни навијач ривала, сеирио се у својој емисији на стање у Звезди. Управо у колевци клуба на Малом Калемегдану. 17. марта 2010. године је покренут низ протеста где се створила искра из које ће се изродити преокрет. Целокупна јавност схватила је озбиљност ситуације у којој се налази КК Црвена звезда.
На другој страни дугогодишњи тренер највећег ривала је након директног одузимања спонзорства Црвеној звезди имао шта да каже и на тему спашавања Звезде:
„Лицемерне, клубашке и погрешне су приче да је спас за српску кошарку спасити Звзеду…“
Надовезао је да се у истом контексту треба посматрати и други клубови као што су Хемофарм, Војводина… Неки од њих су били директно оштећени управо од дотичног. Лицемерно зар не? Али то је већ нека друга прича.
Наду Звездиних симпатизерима су подгревале приче о помоћи неименованих Руса, богатих бизнисмена, бивших играча… У мору решења за клуб, увек се помињала и могућа сарадња са ФМП-ом, те доласка Небојше Човића на чело клуба. Крајем маја те године десила се још једна лоша ствар за потпуно отрежњење целокупне јавности, Црвена звезда остаје без пласмана у Јадранску лигу за наредну сезону док се екипа ФМПа квалификовала за исту. Као да је управо та чињеница трасирала пут у боље сутра. Човић је тих дана изјавио:
„Приче о сарадњи Звезде и ФМП-а нису ништа ново, кренуле су још тамо 2001, 2002, 2003… Ипак, увек се појави некакав разлог, смишљен или не, да се то не догоди. Има изгледа много више оних који не би желели да се то коначно догоди.“
Испред СД Црвена звезда на чело радне групе за спас кошаркашког клуба нашао се један од највећих спортских функционера Александар Боричић. 17. јуна 2011. je најавио да су близу решења:
„Мислим да смо веома близу да задатак успешно приведемо крају, све ће ускоро бити познато.“
Јул месец те 2011.године је проведен у ишчекивању озваничења нове ере у историји нашег клуба. И онда је дошао и тај дан, златним словима убележен у историји гиганта са Малог Калемегдана. Скупштина клуба, одржана 12. августа 2011. на којој је утврђен дуг од 13 милиона евра, је формализовалa идеју сарадње са ФМП-ом. 35 члана скупштине су једногласно изабрали Небојшу Човића за новог председника КК Црвена звезда a након тога је потписан и Споразум о стратешкој пословно-техничкој сарадњи са ФМП-ом.
***
Најзначајнији сегмент за оздрављење клуба је била његова финансијска ситуација. Дуг који у првом моменту износио око 13 милиона евра био је превелики баласт за функционисање клуба. Управо због тога формализован је програм УППР-а којим је клуб у првим годинама нове управе, успео да регулише старе обавезе. Од самог старта клуб је ангажовао играче у складу са могућностима. У већини сезона ростер је била мешавина домаћих играча, играча из сопственог погона и иностраних појачања која су тиму требала да донесу квалитет. После низа сушних година Звезда долази до Евролиге и тиме постаје магнет за спонзоре и веће присуство публике. Сезонске карте постају тражена роба а Београдска арена место ходочашћа свих Звездаша. Ипак, готово сваке сезоне клуб је имао одређених финансијских потешкоћа кашњења у исплатама играча, због чега је избор играча увек био у складу са реалним могућностима. Шта више, често су имали и логистичких потешкоћа, па су једном приликом кошаркаши били принуђени да спавају на аеродрому.
Велика финансијска криза у клубу је наступила уочи сезоне када је Ф4 организован у Београду. Упркос огромном утицају клуба на доношење ове одлуке Евролиге, клуб је био ускраћен за помоћ државе на задржавању тима који је у претходној сезони бележио сјајне резултат. Уз пар квалитетних појачања то је био тим кадар да се бори и за саму завршницу Евролиге. Ипак клуб је у наредне две сезоне наступао са још већим ограничењима у буџету.
Треба истаћи и чињеницу да је Црвена звезда у минулом период приходовала значајна финансијска средства продајом играча. Ево листе најзначајнијих:
- Никола Калинић 1,000,000 Фенербахче
- Марко Гудурић 1,000,000 Фенербахче
- Бобан Марјановић 530,000 Сан Антонио
- Џона Болден 530,000 Филадефија
- Марко Гудурић 315,000 Мемфис
- Огњен Кузмић 300,000 Реал
- Лука Митровић 220,000 Бамберг
- Стефан Јовић 160,000 Бајерн
- Чарлс Џенкинс 100,000 Милано
***
У моменту доласка у клуб нова управа је затекла свега 4 сениорска играча без млађих категорија. Од тог тренутка у сениорском погону је бар једну утакмицу одиграло 101 кошаркаш:
| Име и преиме | Трофеја | Утакмица | Просек | |
| 1 | Бранко Лазић | 17 | 641 | 4.0 |
| 2 | Марко Симоновић | 10 | 350 | 6.4 |
| 3 | Огњен Добрић | 10 | 304 | 7.5 |
| 4 | Лука Митровић | 10 | 256 | 6.6 |
| 5 | Немања Дангубић | 9 | 236 | 6.2 |
| 6 | Стефан Јовић | 8 | 193 | 7.7 |
| 7 | Чарлс Џенкинс | 7 | 279 | 9.0 |
| 8 | Дејан Давидовац | 7 | 235 | 7.3 |
| 9 | Мајк Цирбес | 7 | 195 | 9.3 |
| 10 | Алекса Раданов | 7 | 78 | 3.5 |
| 11 | Огњен Кузмић | 6 | 187 | 6.4 |
| 12 | Бориша Симанић | 6 | 145 | 4.6 |
| 13 | Никола Ребић | 6 | 108 | 3.1 |
| 14 | Милко Бјелица | 5 | 300 | 6.8 |
| 15 | Марко Гудурић | 5 | 146 | 7.8 |
| 16 | Јака Блажич | 4 | 152 | 8.9 |
| 17 | Бобан Марјановић | 4 | 149 | 11.9 |
| 18 | Марко Кешељ | 4 | 149 | 7.2 |
| 19 | Филип Човић | 4 | 146 | 5.7 |
| 20 | Марко Тејић | 4 | 120 | 2.5 |
| 21 | Вук Радивојевић | 3 | 354 | 6.8 |
| 22 | Игор Ракочевић | 3 | 324 | 12.4 |
| 23 | Били Берон | 3 | 113 | 12.0 |
| 24 | Мајкл Оџо | 3 | 108 | 6.8 |
| 25 | Маркус Вилијамс | 3 | 80 | 8.6 |
| 26 | Мохамед Фаје | 3 | 80 | 6.6 |
| 27 | Марко Јагодић Куриџа | 3 | 79 | 5.3 |
| 28 | Никола Калинић | 3 | 79 | 9.9 |
| 29 | Стратос Перпероглу | 3 | 67 | 9.8 |
| 30 | Нејт Волтерс | 3 | 66 | 8.0 |
| 31 | Душан Ристић | 3 | 58 | 4.8 |
| 32 | Дион Томпсон | 3 | 47 | 5.4 |
| 33 | Алекса Ускоковић | 3 | 45 | 3.8 |
| 34 | Немања Ненадић | 3 | 32 | 4.6 |
| 35 | Петар Ракићевић | 3 | 18 | 1.9 |
| 36 | Ђорђе Каплановић | 3 | 7 | 1.6 |
| 37 | Владимир Штимац | 2 | 193 | 7.7 |
| 38 | Рашко Катић | 2 | 145 | 9.8 |
| 39 | Перо Антић | 2 | 136 | 8.2 |
| 40 | Демаркус Нелсон | 2 | 130 | 10.5 |
| 41 | Квинси Милер | 2 | 62 | 12.2 |
| 42 | Џордан Лојд | 2 | 61 | 16.3 |
| 43 | Лангстон Хол | 2 | 57 | 5.7 |
| 44 | Дуоп Рит | 2 | 52 | 4.8 |
| 45 | Василије Мицић | 2 | 45 | 5.2 |
| 46 | Џо Регланд | 2 | 44 | 12.3 |
| 47 | Таренс Кинси | 2 | 41 | 9.5 |
| 48 | Ландри Ноко | 2 | 37 | 7.3 |
| 49 | Кеј Си Риверс | 2 | 25 | 11.0 |
| 50 | Тадија Драгићевић | 1 | 235 | 11.0 |
| 51 | Александар Цветковић | 1 | 109 | 3.9 |
| 52 | Бојан Суботић | 1 | 108 | 5.8 |
| 53 | Тејлор Рочести | 1 | 93 | 11.9 |
| 54 | Матијас Лесор | 1 | 77 | 7.7 |
| 55 | Џејмс Фелдин | 1 | 73 | 12.9 |
| 56 | Стефан Јанковић | 1 | 69 | 5.3 |
| 57 | Борис Савовић | 1 | 62 | 11.5 |
| 58 | Иван Раденовић | 1 | 60 | 5.9 |
| 59 | Никола Јовановић | 1 | 59 | 4.1 |
| 60 | Кори Волден | 1 | 59 | 10.1 |
| 61 | Мајкл Скот | 1 | 53 | 6.1 |
| 62 | Ален Омић | 1 | 42 | 10.5 |
| 63 | Џони О’Брајант | 1 | 26 | 11.1 |
| 64 | Предраг Самарџиски | 1 | 14 | 4.9 |
| 65 | Војислав Стојановић | 1 | 6 | 1.3 |
| 66 | Александар Аранитовић | 1 | 2 | 0.5 |
| 67 | Милутин Вујичић | 1 | 1 | 3.0 |
| 68 | Петар Поповић | 0 | 145 | 8.3 |
| 69 | Немања Недовић | 0 | 131 | 7.0 |
| 70 | Сава Лешић | 0 | 73 | 8.5 |
| 71 | Урош Николић | 0 | 69 | 8.2 |
| 72 | Андреја Милутиновић | 0 | 50 | 8.8 |
| 73 | Лоренцо Браун | 0 | 49 | 11.5 |
| 74 | Бојан Поповић | 0 | 48 | 7.8 |
| 75 | Џејмс Гист | 0 | 46 | 9.1 |
| 76 | Миле Илић | 0 | 43 | 6.7 |
| 77 | Елтон Браун | 0 | 40 | 8.0 |
| 78 | Дилан Енис | 0 | 39 | 6.8 |
| 79 | Омар Томас | 0 | 28 | 17.1 |
| 80 | Блејк Шилб | 0 | 27 | 10.1 |
| 81 | Рајан Томпсон | 0 | 27 | 4.6 |
| 82 | Кевин Пантер | 0 | 23 | 14.6 |
| 83 | Олександр Липовиј | 0 | 23 | 3.7 |
| 84 | Никола Радичевић | 0 | 18 | 4.0 |
| 85 | Милан Миловановић | 0 | 16 | 1.7 |
| 86 | Емануел Тери | 0 | 16 | 4.9 |
| 87 | Никола Марковић | 0 | 14 | 3.9 |
| 88 | Гал Мекел | 0 | 13 | 8.8 |
| 89 | Дерик Браун | 0 | 12 | 6.3 |
| 90 | Кино Колом | 0 | 12 | 6.8 |
| 91 | Стефан Лазаревић | 0 | 11 | 0.9 |
| 92 | Стефан Настић | 0 | 9 | 3.0 |
| 93 | Адам Морисон | 0 | 8 | 15.5 |
| 94 | Софоклис Схорцијанитис | 0 | 8 | 4.8 |
| 95 | Дејан Ђокић | 0 | 7 | 0.1 |
| 96 | Драган Апић | 0 | 6 | 3.0 |
| 97 | Никола Васић | 0 | 6 | 6.2 |
| 98 | Калин Лукас | 0 | 5 | 1.6 |
| 99 | Морис Алмонд | 0 | 5 | 6.0 |
| 100 | Бојан Радетић | 0 | 4 | 8.0 |
| 101 | Иван Смиљанић | 0 | 3 | 0.0 |
Напомена: У табели је укупан број одиграних утакмица трофеја и поена у Звезди, па за играче попут Ракочевића, Радивојевића, Штимца, Бјелице, Кешеља, Антића подразумева и периоде пре ове деценије када су такође наступали за Црвену звезду.
Кошаркаш који је ту био сво време је Бранко Лазић, који тренутно носи и капитенску траку. После дуго времена Мали Калемегдан је коначно постао жељено одредиште многих домаћих кошаркаша, а узданице из млађих селекција су добијали шансу и у сениорском погону. По први пут у историји клуба су се страни играчи задржавали и по неколико сезона, па чак и враћали у Звезду. Први је био Демаркус Нелсон, а свакако најзначајнији Чарлс Џенкинс, који се у три наврата нашао у Звездином дресу. Црвена звезда је била место где ће промовисати многи кошаркаши попут: Бобија Марјановића, Николе Калинића, Стефана Јовића, Марка Гудурића, Квинсија Милера, Мајка Цирбеса, Били Берона и др. Ово доба ћемо свакако памтити по томе што је клуб имао могућности да доведе реномирана имена европске кошарке, додуше у специфичним моментима својих каријера када им је вредност била знатно нижа од тржишне, попут: Маркуса Вилијамса, Софоклиса Схорцинијаитиса, Пере Антића, Тејлора Рочестог, Стратоса Перпероглуа, Џејмса Гиста, Дерика Брауна и др. Наравно, било је у разочарења у играче од којих се очекивало више. На врху листе тих играча су Дерик Браун, Адам Морис, Џејмс Гист, Гал Мекел, Рајан Томпсон, Блејк Шилб и др.
***
Иако на први поглед можда и не делује, на ужареној клупи Црвене звезде је током ове ере је било чак 10 тренера. Одмах након доласка на место председника Звезде, Небојша Човић је најавио да ће потражити тренерско име достојно Црвене звезде. Дошао је Светислав Пешић, једно од најзначајнијих имена међу тренерима Србије и Европе. Успео је да стабилизује игру и да постави одређене норме у клубу. После само једне сезоне напушта клупу Црвене звезде, али је често и након тога виђен у друштву председника и имао је немалу саветодавну улогу.
Следећа сезона са пуно очекивања започета је са Миливојем Лазићем на клупи, да би га наследио Влада Вукоичић. Ипак пред сам крај сезоне уочи најзначајнијих утакмица на Ф4 Јадранске лиге, на клупу долази тренер који је обележио минулу деценију и ушао анале КК Црвена звезда. Дејан Радоњић је предводио Звезду до пласмана у Евролигу, успоставио систем који је донео прегршт успеха и титула. У другој сезони свог мандата и поред великог кикса и пораза од Цибоне, те каснијег пораза у трци за националну титулу Србије, добија пуно поверење управе и председника. Чини се да је управо тај моменат био прекретница у историји Црвене звезде. Вишеструко је био биран за најбољег тренера АБА лиге, а у сезони 2016/17.заслужио је респект читаве кошаркашке Европе.
Након Радоњића тренер постаје Душан Алимпијевић који је унео многе новине у игру Звезде. Сасвим добро се борио у Евролиги али турбулентна сезона се завршила неславно, губитком регионалне титуле од Будућности. Много ствари је кумовало том поразу, о чему ћемо писати нешто касније, али остаје жал што Лесор није погодио зицер за брејк у Подгорици, који би вероватно значио поновни пласман у Евролигу и останак Алимпијевића на место стручног штаба. Ипак, млади тренер није успео да се избори са последицама тог пораза, па сезону на клупи завршава Миленко Топић дотадашњи помоћник. Остаће забележено да је играчка легенда Звезде предводила Звезду до нове националне титуле без и једног пораза.
Сезону 2018/19. у којој је Звезда наступала у Еврокупу тим је предводио још један новајлија и може се рећи тренер почетник Милан Томић. Он је урадио невероватан посао у прелазном року и довео играче у складу са скромнијим финансијским могућностима. Свакако је најзначајнији трио Берон, Фаје и Перпероглу који је био на заласку каријере. Међутим тим Звезде је био доминантан у АБА лиги и побеђивао је противнике невероватном лакоћом. Упркос невероватним могућностима пре свега екипе Будућности па и Партизана, Звезда је освојила титулу и поновни пласман у Евролигу. Ипак Томић је већ на старту следеће сезоне после само пар утакмица у Евролиги напустио клупу и довео Звезду у веома незгодну ситуацију. На клупи га је наследио заменик Гавриловић, да би се касније на клупи Звезде по други пут нашао Драган Шакота. Он је успео да консолидује игру Звезде и подигне на завидан ниво уочи најбитнијих утакмица у сезони. Ипак пандемија короне је учинила да се реални домети тог тима и не покажу.
Након тога коначно, после вишегодишњих обостраних жеља, на место стручног штаба долази Саша Обрадовић. Сезона без присуства публике је кренула сасвим добро и тим је деловао прилично убедљиво а у Евролиги забележио је неколико значајних победа. Ипак након тога је био видљив не само резултатски пад него и игре Звезде. Неколико пораза у последњим секундама, које би вероватно уз присуство верних навијача биле победе, је довело игру и тим у прилично незгодну ситуацију. Цех је на опште изненађење, прерано него што је очекивано, платио управо Саша. Замена није могла бити боља. Дејан Радоњић се враћа на место успеха. Успева да прегрупише тим, врати препознатљив систем игре и упркос бројним проблемима са короном и повредама дође до све три титуле.
У наставку је учинак свих тренера у овом периоду:
| Име | Утакмица | Победа | Успешност |
| Светислав Пешић | 50 | 25 | 50% |
| Миливоје Лазић | 2 | 0 | 0% |
| Влада Вукоичић | 44 | 31 | 70% |
| Дејан Радоњић | 378 | 272 | 72% |
| Душан Алимпијевић | 69 | 40 | 58% |
| Миленко Топић | 10 | 10 | 100% |
| Милан Томић | 74 | 56 | 76% |
| Андрија Гавриловић | 11 | 5 | 45% |
| Драган Шакота | 36 | 20 | 56% |
| Саша Обрадовић | 26 | 14 | 54% |
Ваљало би напоменути да је Саша Косовић, помоћник у стручном штабу, једина особа поред Бранка Лазића која није мењала средину од доласка Небојше Човића на чело клуба.
***
Одмах након доласка нове управе навијачи су препознали позитивна дешавања у клубу и у много већем броју присуствовали утакмицама. Већ на првој утакмици против екипе Бајерна, Пионир је био дупке испуњен, а еуфорија је била као у финалу неког такмичења а не на пријатељској утакмици. Звезда је у Евролигашким сезонама бележила рекордне посете у целом такмичењу. У сезони 2014/15. Звезда је била убедљиво најгледанији евролигашки клуб са просеком од скоро 14,500 гледалаца. Тада су 6 најгледанијих утакмица Евролиге биле одигране у Београдској арени. И наредне две сезоне најгледаније утакмице су биле у Београдској арени али по просечној посети Звезда није била на првом месту јер су део утакмица из разних разлога морали да играју у Пиониру. Цела Европа је причала о сад већ чувеној „Аиди“ којом Делије надглашавају химну Евролиге. Арена и Пионир постали су место ходочашћа звездашке кошаркашке публике и један од мотива европске кошарке. Навијачи Звезде су званично власници рекорда по броју навијача на кошаркашкој утакмици под покровитељством УЛЕБА, односно Евролиге: 24 232 гледала на утакмици четвртфинала Еврокупа, Црвена звезда – Будивељник.
А ево и детаљне статистике од доласка Небојше Човића на чело клуба:
- Укупно гледалаца на домаћем терену у свим такмичењима: 1 602 659
- Просек гледалаца: 5360
Напомена: у калкулацију нису узете утакмице из сезоне 2020/21. због пандемије ковида, као и утакмице у домаћем и европским такмичењима на којима није било дозвољено присуство публике.
Такође Звездаши су се често могли видети и на гостујућим паркетима региона и Европе. Док им поједини локални клубови нису забранили улазак, Звездаши су редовно пунили дворане у Подгорици, Бару, Лакташима, Словенији… Памтиће се Евролигашка гостовања у Милану када се домаћи навијачи нису могли чути од песме Делија. У великом броју могли су да се виде и у Михнену и Бамбергу, а у мањем обиму на осталим теренима широм Европе.
На жалост једног од тих гостовања нећемо памтити по добром. Наиме, 21. новембра 2014. године на гостовању у Истанбулу екипи Галатасараја, трагично је изгубио живот навијач Црвене звезде Марко Ивковић Јагода. Сигурно један од најтрагичнијих догађаја не само у овом периоду већ у историји КК Црвена звезда.
Причу о навијачима не можемо комплетирати а да не поменемо акцију „Донирај и доминирај“. Ово је јединствена акција у навијачком свету чија се идеја родила управо на нашем форуму. Циљ акције је био помоћ кошаркашком клубу који се 2017. године нашао у веома тешкој финансијској ситуацији. У акцији је до сада скупљено преко 50,000€, а још значајније показало је колико је навијачима стало до клуба.
***
Црвена звезда је током ове декаде одиграла тачно 700 званичних утакмица и на њима забележила 473 победа. У наставку је табела како је то изгледало током сезона:
| Сезона | Утакмица | Победа | Пораза | Успешност |
| 2011/12 | 50 | 25 | 25 | 50.00% |
| 2012/13 | 64 | 43 | 21 | 67.19% |
| 2013/14 | 72 | 50 | 22 | 69.44% |
| 2014/15 | 80 | 61 | 19 | 76.25% |
| 2015/16 | 72 | 49 | 23 | 68.06% |
| 2016/17 | 84 | 67 | 17 | 79.76% |
| 2017/18 | 79 | 50 | 29 | 63.29% |
| 2018/19 | 68 | 54 | 14 | 79.41% |
| 2019/20 | 53 | 27 | 26 | 50.94% |
| 2020/21 | 78 | 47 | 31 | 60.26% |
Са успешношћу од 67,57% значајно побољшала свој историјски учинак који је до ове ере био око 62,5%. Успешност клуба у овој декади у историјском контексту се може најбоље видети на следећем графику:
У регионалним оквирима Звезда је била апсолутно доминантна у готово свим статистичким параметрима. Звезда је остварила низ рекорда у Јадранској лиги:
- Највише победа у регуларном делу сезоне: 25
- Најдужи низ победа: 20 (у сезони 2014/15 и 2015/16.)
- Најмање пораза у регуларном делу сезоне: 1 (2016/17. и 2018/19.)
- Највећи број дефанзивних скокова: 39 против Солнока 2015.
Било би потребно пуно текста којим би одсликавали доминацију у појединачним сезонамa. Готово у свим статистичким елементима клуб се у овој декади налази међу прве три екипе. Индивидуално није било кошаркаша који је искакао из система, нарочито током ере Дејана Радоњића. Можда о томе најбоље говори чињеница да је Црвена звезда у том периоду са око 40 поена постигнутих од играча са клупе, убедљиво најбољи клуб региона. У једној категорији Звездини кошаркаши су се нарочито истакли а то је проценат шута за три поена. Чарлс Џенкинс са 45,7% је акумулирано најбољи шутер за три поена у историји АБА лиге, док се у врху налазе и Били Берон са 42,28%, Огњен Добрић са 42,23% и Бранко Лазић са 39,8%. Такође Дилан Енис је рекордер АБА лиге по броју постигнутих тројки без промашаја. Постигао је 7 на утакмици против Цибоне 2018.године.
Звездини кошаркаши су у овој деценији понели низ индивидуалних признања у регионалној лиги. Чланови идеалне петорке АБА лиге су:
- Демаркус Нелсон (2013/14)
- Бобан Марјановић (2013/14, 2014/15)
- Мајк Цирбес (2015/16)
- Стефан Јовић (2016/17)
- Чарлс Џенкинс (2016/17)
- Марко Симоновић (2016/17)
- Тејлор Рочести (2017/18)
- Џо Регланд (2018/19)
- Стратос Перпероглу (2018/19)
- Џордан Лојд (2020/21)
МВП финала АБА лиге су били:
- Рашко Катић (2013)
- Бобан Марјановић (2015)
- Стефан Јовић (2016)
- Чарлс Џенкинс (2017)
- Били Барон (2019)
- Ландри Ноко (2021)
Додано, Бранко Лазић је у последњој сезони изабран за најбољег дефанзивца АБА лиге, док је 2018. године Мохамед Фаје проглашен за МВП Суперкупа АБА лиге.
Можда неочекивано, Звезда је и у Евролиги знала да буде у самом врху неких статистичких категорија. У сезони 2014/15. Звезда је имала просечно највише скокова у читавој Евролиги, захваљујући Бобију Марјановићу који је био доминантан центар те сезоне. Звезда је у сезони 2016/17. имала најбољу одбрану у Европи. Противници су просечно постизали 73,47 поена што је био убедљиво најмањи учинак. Исте сезоне Звезда је бележила просечно највише украдених лопти 9, а Чарлс Џенкинс је био најбољи крадљивац Евролиге са преко 2 украдене лопте по утакмици.
Што се тиче свих регионалних клубова, Звезда је у Евролиги имала највише успеха, а то је и приказано на следећој табели:
Звездини кошаркаши су постигли следеће рекорде Евролиге:
- Број асистенција на утакмици Евролиге: 19 Стефан Јовић на утакмици против Бајерна (важећи рекорд који је касније изједначио и Кампацо). Пре њега рекорд је направио Маркус Вилијамс са 17 асистенција на утакмици против Галатасараја
- Број скокова у једној сезони Евролиге: 256 Бобан Марјановић (надмашен касније)
- Број остварених дабл-даблова у једној сезони Евролиге: 16 Бобан Марјановић
- Укупан индекс корисности у једној сезони: 616 Бобан Марјановић (надмашен од Луке Дончића 2018. године)
Звездини играчи су у европским такмичењима имали низ индивидуалних признања:
- Идеални тим Евролиге: Бобан Марјановић (2014/15) и Квинси Милер (2015/16)
- Идеални тим Еврокупа: Демаркус Нелсон (2013/14)
- МВП месеца Евролиге: Огњен Кузмић (јануар)
- МВП кола Евролиге: Бобан Марјановић 3 пута, Демаркус Нелсон, Мајк Цирбес, Џејмс Фелдин, Џордан Лојд.
Такође постављено је и низ рекорда у историји КК Црвена звезда:
- Највише одиграних утакмица: Бранко Лазић 641
- Највише освојених трофеја: Бранко Лазић 17, следе га Лука Митровић, Mарко Симоновић и Огњен Добрић са по 10 трофеја у дресу Звезде
- Најуспешнији тренер: Дејан Радоњић 12 трофеја
- Највише утакмица као тренер: Дејан Радоњић 382
- Највећи број одиграних утакмица у једној сезони: Чарлс Џенкинс 83
***
Минулу декаду су обележила неколико ривалства. Најзначајније је свакако са Партизаном са којим су вођене велике битке како за регионалну тако и за националну титулу. У сезони 2011/12. Звезда је забележила свега једну победу у 7 мечева да би касније била знатно успешнија од свог ривала. Укупно у овом периоду Звезда је остварила 41 победу док је Партизан победио на 28 утакмица. Још значајнија је чињеница да је Звезда од 2015. године добила све плеј-оф серије, и управо преко Партизана дошла до својих најзначајнијих титула у овој ери. Ипак претрпела је неколико пораза у Купу Радивоја Кораћа којима је ривал долазио до јединих титула.Ништа мање значајна борба се дешавала и ван паркета. Неадекватно медијско информисање је годинама имало за циљ креирања негативне до изразито негативне медијске атмосфере по Црвену звезду. Ово је била озбиљна борба нарочито у првим сезонама нове управе и ми као пoртал смо били део ње. Посебно интересантно је било са „ударном песницом“ те пропаганде који је од чињенице да Србија нема кошаркашки магазин – ни у ТВ ни у писаном облику – направио добар посао. Просветитељске тенденције дотични је испољавао без валидног разумевања тематике којом се бави, али тематика је ионако била само инструмент, као што је и он сам. Његов анимозизет је коначно демистификован јасним бојкотом његове емисије од комплетне Звездашке популације која га је на крају оголила у виду формализације његове и досадашње улоге, главне особе у промотивној служби Партизана. Нека нам је показао.
Друга још значајнија борба се водила у кошаркашким центрима и савезима. Целу декаду ривал је имао монопол на довођењу и отимању играча од конкурентских клубова па и Црвене звезде. После узимања Вујанића и Остојића од Црвене звезде, која је у том моменту била у изузетно тешкој ситуацији, свакако је најзначајнији случај отимања Луке Богдановића и то без обештећења. Слична ситуација се дешавала и са другим клубовима, па је од Војводине узет Миленко Тепић без наплаћеног обештећења које је прописано уговором, од Будућности је преко велике акробације отет Борис Бакић итд. Када је и томе дошао крај коначно је могло да се воде битке на терену, спортски и витешки онако како је и примерено највећим ривалима.
Ривалство које нарочито дошло до изражаја задњих сезоне је са екипом Будућности. Звезда је ретко када успевала да дође до бодова у Подгорици. Сећамо се коша Калинића у задњој секунди и рапсодије Перпероглуа које су трасирале пут до ових ретких победа. Од сезоне 2011/12. Звезда и Будућност су одиграле 37 утакмица у којима је Звезда забележила 20 победа. Последњих сезона ривалство је подигнуто на још виши ниво. Несвакидашња догађања у финалу плеј офа 2018. су подигле тензију између два клуба. Звезда је била приморана да се бори не само против кошаркаша ривала него и са судијама, па и „навијачима“ у првим редовима гледалишта. Кулминација је била 2019. када је Звезда потпуно демолирала Будућност у финалу АБА лиге: на гостујућем терену није успела да дође до победе, али је зато у Пиониру ривал савладан са збирно 100 поена предности.
Очигледно и са Подгоричким клубом се водила „битка“ и ван терена. Клуб који је био државни пројекат минулог режима је био средство за промовисање политичких циљева. Звезда је била сметња на тој промоцији а сви се сећамо којим се средствима служио ривал у сезони када су и дошли до регионалне титуле. Наш портал је упозоравао и најављивао нечасне радње које су и виђене те 2018. године. Наравно реакција је била јака, пре свега на терену али и реакцијом публике на трибинама, када се свесно или не појавила искра политичких промена у суседној држави. Али и то је већ нека друга тема.
И у Евролиги је Звезда имала снажна ривалства, која су се кретала углавном у спортским оквирима. Највише утакмица је одиграла са екипом Панатинаикоса са којим има нерешен скор, 7 победа и 7 пораза. Сличан скор има и са екипом Макабија са по 6 победа и пораза. Тим са којим има најбољи скор је екипа Милана од којег је Звезда забележила само један пораз, док је најтеже прошла са екипама Ефеса, Фенербахчеа и ЦСКА где је забележила само по 2 победе. Једини тим са којим је ривалство било не само спортско је Галатасарај, због трагедије која се десила у Истанбулу.***
Време рада ове управе свакако ћемо највише памтити по броју освојених трофеја. Наиме КК Црвена звезда готово од свог оснивања, након прве декаде доминације, није имала овако плодоносан период у историји. Звезда је после 2 национална купа у сезонама 2012/13. и 2013/14. кренула у праву жетву трофеја. Током ове ере Звезда је збирку трофеја повећала за 17, а чак четири сезоне је завршавала са по три трофеја. Ове године се по броју националних титула изједначила са Партизаном и тако има прилику да већ следеће године настави доминацију по броју националних трофеја коју је држала пуних 62 године. А ево и комплетне листе трофеја и достигнућа сениорског тима:
- 6 национална трофеја у 9 финала
- 5 трофеја у Купу Радивоја Кораћа у 9 финала
- 5 трофеја у АБА лиги у 7 финала
- 1 трофеј у Суперкупу АБА лиге
- Полуфинале Еврокупа
- Четвртфинале Евролиге
Такође, не треба заборавити да је дошло до потпуног опоравка млађих категорија. Тако су јуниори успели да дођу и до титуле европског првака, односно првог места у јуниорском турниру Евролиге у сезони 2013/14. Поред тога још два пута су били у финалу овог такмичења. Збирку трофеја јуниора је повећана и за 4 националне титуле.
***
Познати навијач Звезде, некадашњи глумац, Љуба Тадић је говорио: “Нема велике љубави без велике радости, али и без велике патње. Е, то вам је Црвена звезда. Има да се радујеш до неба, али секирација ти не гине”.
Баш тако, секирација нам није гинула ни ове декаде, па се нерадо сетимо пораза: за националну титулу у првим сезонама; од Цибоне у полуфиналу АБА лиге 2014.; од Дарушафаке у препуној Арени којом је пропуштена прилика за пласман у плејоф; од Будућности у финалу регионалне лиге 2018. године. Ипак, имали смо знатно више разлога за срећу и радовања. Навијачи су имали задовољство да присуствују незаборавним представама Звезде како у европским тако и плеј офу домаћих и регионалних такмичења. Међу највећим слављима можемо ставити она након победе на Фенербахчеом, Будивељником, московским ЦСКА, Реалом, Макабијем, Барселоном… Још више ће у сећању остати победе у плејоф серијама Кошаркашке лиге Србије и Јадранске лиге. Једно од најемотивнијих славља десио се након победе на гостујућем терену против Партизана 2015., када су бројни навијачи дочекали кошаркаше на Дорћолу. Након трофејних сезона Мали Калемегдан постало је место где су се славиле националне титуле, сад већ чувени „Калемегдан у јуну“. Велико славље навијача виђено је и у мајсторици финала АБА лиге 2019.године над екипом Будућности. Често се сећамо и освојеног Купа Кораћа 2014. у препуном Пиониру, када је Звезда савладала екипу Меге. Много их је и тешко их је све побројати. Ова ера у историји нашег кошаркашког клуба их је била препуна, па зато нек и остане упамћена по срећи и радости!
posted by Zikka | 11:33 PM
|
0 comments
