Zikka's remembrance

My Photo
Name:
Location: Port Laoise, Ireland, Ireland

Saturday, June 17, 2006

Komarac- insekt(bice) koga najvise mrzim

Komarci su prisutni svuda na svetu, osim na Antarktiku. Registrovano je preko 3300 vrsta, u našoj zemlji oko 50 (dominiraju vrste Culex pipiens, kao i rod nemalaričnih Anophelesa). Fosilni ostaci ukazuju da su komarci na našoj planeti prisutni više od 400 miliona godina. Oni se hrane nektarima cveća, a samo ženke grizu, jer im je krv neophodna za proizvodnju i razvoj jaja (mužjaci su "vegetarijanci"). Krv za njih nema nikakvu hranljivu vrednost i radije ujedaju životinje nego ljude. Kada se nađu na koži, tragaju za porama, preko kojih lako dolaze do potkožnih kapilara, a pre nego što počnu da se hrane, izlučuju materiju koja sprečava zgrušavanje krvi.Šta ih privlači, a šta odbijaKomarci na razdaljini od 35 metara lako detektuju ugljen-dioksid koji izdišemo i mlečnu (oksipropionsku) kiselinu, koja je prisutna na koži. Odaje nas i toplota tela, kao i pokreti koje komarci nepogrešivo primećuju. Odeća tamnih boja ih izuzetno privlači i razdražuje. Razni parfemi, dezodoransi i mirišljavi sapuni pravi su mamac za ove krilate napasnike, koji vole i jak miris ljudskih nogu. Krupnije osobe su češće na meti komaraca jer izdišu više ugljen-dioksida i imaju više mlečne kiseline. Razna istraživanja su dokazala da su plave osobe, "pivopije" i ljudi koji hranom unose veće količine šećera pravi magneti za komarce. Zbog specifičnog hormonskog statusa žene više privlače komarce nego muškarci. Zabluda je da komarce privlači svetlost - ona im samo pomaže da se orijentišu tokom leta, ali nema "magnetski" efekat (reflektovana svetlost od Meseca i zvezda sasvim im je dovoljna za orijentaciju, dok im veštačko svetlu obično remeti orijentaciju - dokazano je čak da su komarci manje aktivni u noćima punog meseca, što znači da im više prija svetlost manjeg intenziteta).Naučnici su do sada izdvojili 350 komponenti ljudskog mirisa, od kojih neke privlače dok druge odbijaju komarce. Na osnovu ovih istraživanja proizvode se brojna sredstva protiv ujeda - repelenti, koja zbog specifičnog mirisa odbijaju komarce. Oni se prave u obliku stika, kreme ili spreja, a mogu da se nanose na odeću ili direktno na kožu. Što se tiče industrijski proizvedenih repelenata, Svetska zdravstvena organizacija je Bajerov Pikaridin proglasila najdelotvornijim. Nažalost, ponuda ovakvih proizvoda na našem tržištu je vrlo oskudna, što će ove sezone, nakon velikih poplava, jamačno biti veliki problem.Etarska ulja su vrlo efikasno sredstvo za odbranu od komaraca. Ulje lavande može da se nanosi direktno na kožu, dok ostala ulja moraju da se pomešaju sa alkoholom. Komarci ne podnose ni ulja eukaliptusa, limunove trave, kedrovine, čajavca, karanfilića i citronele, koja se pokazala najefektivnijom. Mreže na prozorima i vratima su jedno od najboljih sredstva zaštite od komaraca, a umesto otrovnih insekticida, kraj prozora možete držati posudu sa sirćetom. Komarce će oterati i buket lorberovih grančica, koprive ili lavandinog cveća. Kraj kreveta možete da postavite parče vate natopljeno uljem eukaliptusa ili karanfilića. Ali ako planirate da provedete dan u prirodi, preporučljivo je da nosite odeću dugih rukava i nogavica. Komarci su najaktivniji rano ujutru i predveče (sumrak), tako da bi u tom periodu trebalo da izbegavate izlaske.Suzbijanje komaracaŽenka komarca na površini sveže ili ustajale vode izleže stotinak, a nekada i preko 400 jaja čiji je prečnik oko jednog milimetra i iz kojih se za 48 sati formiraju larve. Upravo u tom periodu je najbolje delovati na njih biolarvicidima, odnosno sredstvima koje sadrže bakteriju Bacillus thuringiensis var. izraelensis. Ovi larvicidi su selektivni, odnosno smrtonosni su samo za larve komaraca i ne predstavljaju opasnost za ostale organizme, tako da su pogodni za očuvanje prirode i ekosistema. Ipak, kod nas se još uvek vrši hemijsko uništavanje odraslih formi zaprašivanjem iz aviona i sa zemlje preparatima na bazi Lambdacihalotrina. To su preparati u vidu sitnih kapi koje lebde u vazduhu i grade smrtonosnu "mrežu" kroz koju komarci proleću. Da bi zaprašivanje bilo uspešno, potrebno je nekoliko toplih dana bez kiše u nizu. Nažalost, ova sredstva mogu da budu štetna za čoveka i životinje. Problem je što u našoj sredini postoje mnoga neprijavljena mesta sa ustajalom vodom (divlja smetlišta, odbačene automobilske gume i slično), a ni građani često ne vode računa i ostavljaju posude za zalivanje otvorenim, tako da nadležni organi ne mogu ne vreme da tretiraju larve. Zbog toga se građani mole da prazne sve predmete u kojima se skuplja voda, jer iz jednog bureta kišnice može da izleti milion komaraca. Pravu opasnost predstavljaju potopljeni podrumi u kućama i zgradama. Redovno košenje je takođe bitno za kontrolu komaraca.Opasnije od svrabaŽivotinjama i ljudima širom sveta komarci ujedom prenose brojne potencijalno smrtonosne bolesti, kao što su malarija, žuta groznica i denga, odnosno bolesti koje izazivaju virus Zapadnog Nila (West Nile virus), kao i nekoliko vrsti arbovirusa koji izazivaju encefalitis (zapaljenje mozga). HIV ne prenose, jer je virus izuzetno termolabilan i ugine na temperaturi tela komarca, praktično čim se komarac "odlepi" od tela. Najopasnija je svakako malarija, veoma rasprostranjeno parazitsko oboljenje koje je naročito opasno za turiste koji stižu u tropske krajeve. Od ove bolesti u Africi svakoga dana umre više od 3000 ljudi, odnosno više od milion godišnje. Bolest je prisutna i u Aziji i Latinskoj Americi, dok se na našim prostorima javlja samo sporadično, kao importovana zaraza. Deca do pet godina, trudne žene i starije osobe su najčešće na udaru. Malariju prenosi ženka jedne vrste iz roda Anophelesa, koja prilikom ugriza u telo žrtve ubrizga jednoćelijski parazit "plazmodijum" koji nastanjuje crvena krvna zrnca, izazivajući anemiju i otežano snabdevanje tkiva kiseonikom. Prvi simptomi malarije su groznica, glavobolja, povraćanje, dijareja i tegobe slične gripu, a pojavljuju se od 9 do 14 dana posle ulaska parazita u organizam. Ako se u tom periodu pacijent obrati lekaru moguće je adekvatnim lekovima uništiti parazita. Postoji nekoliko vrlo delotvornih antimalarijskih lekova, ali uspešnost lečenja zavisi i od opšteg zdravlja pacijenta i vrste "plazmodijum" parazita koji je izazvao malariju.Ako putujete u Afriku ili Južnu Ameriku trebalo bi da se raspitate da li je neophodna vakcina protiv žute groznice, smrtonosne virusne bolesti koju prenose komarci. U periodu inkubacije virus se razmnožava i putem limfe prenosi do srca, jetre i bubrega, izazivajući otkazivanje funkcije ovih organa, kada osoba dobija karakterističnu žutu boju kože (zbog nagomilavanja žučnih boja i drugih metabolita koji se normalno izlučuju preko jetre i bubrega). Ako se ne leči na vreme žuta groznica može da izazove komu i smrt. Lek ne postoji, a u endemskim područjima vakcinacija je obavezna. Denga je veoma ozbiljno, srećom ređe virusno oboljenje koje ima malu stopu smrtnosti ali vrlo neprijatne simptome. Pored visoke temperature, postoji izuzetno jaka glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i karakterističan osip. U najtežim slučajevima razvija se sindrom šoka, koji gotovo redovno ima smrtni ishod. Endemska područja su u Americi, Aziji i Africi. Komarci prenose i nekoliko arbovirusa koji izazivaju vrlo ozbiljna zapaljenja moždane kore, koja se uglavnom javljaju u Americi. Smrtnost od ovih bolesti je vrlo visoka, a najčešće obolevaju deca. Ne postoji adekvatan lek niti vakcina za ljude. Preživeli imaju ozbiljna oštećenja mozga. Sličnu prognozu ima i infekcija virusom West Nile.Tigrasti komaracKrajem prošlog meseca na širem području Beograda otkrivena je za ovo geografsko područje nova vrsta komaraca. Radi se, najverovatnije, o varijanti azijskog "tigrastog" komarca (Aedes albopictus), koji se na području zapadnog Balkana pojavio prošle godine, a od "običnog" se razlikuje po tome što napada i danju, ima jači ubod i ostavlja veći trag na koži, a u endemskim područjima prenosi izazivače denge, žute groznice, kao i arboviruse i virus Zapadnog Nila (srećom, kod nas tih virusa nema "na slobodi", pa je i mogućnost prenošenja zaraze samo teoretska). Reč je o agresivnim insektima koji mogu da istisnu autohtone vrste komaraca, zauzimajući njihova staništa. Veoma su izdržljivi, a legu se u ustajaloj vodi, najčešće u automobilskim gumama, budući da su njihova prirodna staništa duplje drveća. Komarac je na ovom području očekivan, budući da je u Italiji prisutan već 15 godina, gde nije zabeležen nijedan slučaj opisanih infekcija.

Ceska

Strani investitori, koji ulažu milijarde evra u češku privredu, i domaća industrija sve češće su suočeni sa paradoksom da u Češkoj, u kojoj je skoro pola miliona ljudi bez posla, ne mogu da nađu radnike."To je tempirana bomba. Nedostaje nam čitava jedna generacija mašinaca", kaže Vratislav Kulhanek, predsednik Udruženja automobilske industrije, nekada prvi čovek “Škode.Studija Češkog tehničkog univerziteta iz Praga pokazala je da je prošle godine 4.000 preduzeća nudilo posao za oko 27.000 srednjoškolaca i fakultetski obrazovanih, a da je bilo svega oko 750 nezaposlenih sa tehničkim strukama.Iako je u maju bez posla bilo 463.000 Čeha, problem je u nestašici kvalifkovane radne snage tehničkih struka, jednog od glavnih mamaca za strana ulaganja.“Država bi trebalo da dotira razvoj tehničkih struka koje su glavni mamac za strana ulaganja. Generacija koja je jako tehničko obrazovanje dobila u vreme socijalističke planske privrede polako odlazi u penziju.”, kaže Vladislav Kulhanek."Prosečna starost naših zaposlenih je 47,5 godina. Kada oni odu u penziju mi moramo nekako da ih nadoknadimo", kaže Mihal Ccapek iz češke fabrike "Sintezija".Fabrike se dovijaju na različite načine, a velika fabrika automobila "tojota", "pežo" i "sitroen", TCPA u Kolinu ponudila je premije od nekoliko stotina evra svojim radnicima koji u fabriku dovedu jednog novog kvalifkovanog radnika.Lokalnu radnu snagu TCPA je pokušala da privuče nalepnicama na kartama za voz, a čak i na pakovanju krofni sa sloganom "da li zaista morate da putuje za poslom iz Kolina u Prag"."Škoda" svojim radnicima nudi popuste na kola, a daje i beskamatne kredite za kupovinu stana u Mladoj Boleslavi.Procena je da će na češkom tržištu rada do 2030. godine nedostajati oko pola miliona radnika različitih profila. Češko ministarstvo rada je kroz pilot projekat omogućilo stranim državljanima da rade u ovoj zemlji."Izbor kvalifikovanih stranih radnika" je projekat koji omogućava i našim ljudima da se zaposle i trajno nastane u Češkoj. Najbitniji uslovi da bi neko mogao da se uključi u ovaj projekat su minimum srednja stručna sprema i da kandidat sam sebi obezbedi radnu vizu u trajanju od najmanje 90 dana.

Moj pas



Stiven Hoking:"Moracemo da naselimo svemir "

15. jun 2006.
Hongkong -- Astrofizičar Stiven Hoking kaže da bi nuklearni rat, udar asteroida ili pandemija zarazne bolesti mogli da unište ljudski rod.

Prema Hokingu, način da ljudska rasa preživi kataklizmu, čija je pretnja sve realnija, jeste naseljavanje svemira. On je tu tezu izneo na predavanju u Hongkongu najpoznatiji svetski astrofizičar Stiven Hoking. On tvrdi da će ljudski rod preživeti samo ukoliko pronađe nove naseobine u svemirskom prostranstvu, prenosi Blic."Ako želimo da preživimo, moramo da nađemo planetu sličnu svojoj van Sunčevog sistema. Za 20 godina mogli bismo da imamo stalnu bazu na Mesecu, a za 40 godina koloniju na Marsu", tvrdi Hoking. Profesor fizike na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu Alan Džut kaže da kolonizacija neke planete nije izvodiva još najmanje 50 godina. "Mislim da naša tehnologija neće toliko napredovati u narednih pola veka. I dalje će biti lakše preživeti na Zemlji nego na Mesecu, lakše ćemo sagraditi podzemnu bazu na Antarktiku nego na Mesecu", kaže on.

Sunday, June 11, 2006

Moj omiljen vic

Grupi macora dosadilo da sede kod kuce i kaze im najstariji- Ajmo napolje da nesto pojebemo.- A sta to znaci da jebemo?- pita najmladji macor. - Ajde sa nama pa ces da vidis. Izadju oni napolje, stoje na cosku, macki nigde, februar mesec, ladno... smrznu se oni k'o picke. Posle nekog vremena javlja se onaj najmladji:- Ja mogu da jebem jos samo pet minuta pa onda moram kuci!