Koliko ima planeta?

Oko 2.500 astronoma iz 75 zemalja okupljeno je u Pragu na 26. kongresu Međunarodnog astronomskog saveza i pokušaće da se dogovore oko univerzalne definicije šta je to planeta i da li Pluton treba da zadrži taj status. Već decenijama je prihvaćeno da se sunčev sistem sastoji od ukupno devet planeta, uprkos stalne prepirke među naučnicima oko slučaja Plutona, otkrivenog 1930. godine, za koji se prvo pretpostavljalo da je iste veličine kao Zemlja da bi se utvrdilo da je manji od Meseca.Među odlukama koje bi astronomi mogli da donesu na plenarnoj skupštini Međunarodnog astronomskog saveza, koja će u češkoj prestonici trajati do 25. avgusta, jeste oduzimanje statusa planete Plutonu i određivanje statusa novootkrivenog nebeskog tela Ksene i još nekolicine drugih. Učesnici skupa se nadaju da će uspeti da utvrde naučne kriterijume koji bi omogućili da se definiše šta je planeta. Da bi to postigli, prvo će morati da daju odgovore na pitanja kao što su da li planete treba definisati po njihovoj lokaciji, veličini ili nekom drugom kriterijumu. Ukoliko planetu treba definisati u zavisnosti od njene veličine, da li ona treba da bude veća od Plutona ili neke druge svojevoljno određene granične veličine. Odgovori na ta pitanja mogli bi da dovedu do revizije broja planeta koja čine sunčev sistem, koji bi mogao da bude povećan na 23, 39 ili čak 53, javile su agencije. Pluton, najudaljenija planeta Sunčevog sistema, našao se na udaru astronoma, pa mu čak preti opasnost da izgubi "status" planete. U pokušaju da se prvi put jasno definiše šta je zapravo planeta, Međunarodno astronomsko udruženje (IAU) možda će biti prisiljeno da Plutonu oduzme taj status ili u suprotnom da Sunčevom sistemu doda još 14 planeta. Takva odluka izazvala bi šok u naučnoj zajednici i izbacila iz upotrebe sve sadašnje udžbenike o astronomiji. "Glavno pitanje je status Plutona, koji se veoma jasno razlikuje od Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna", kaže profesor astronomije sa Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku Oven Džindžerić. Živa debata o Plutonu u naučnoj zajednici vodi se već decenijama, od kada je otkriveno da je masa te planete 400 puta manja od mase Zemlje. Prošlog leta astronom Majkl Braun sa Nacionalnog insitituta za tehnologiju u Kaliforniji otkrio je nebesko telo koje je nazvao Ksena, koje je veće i udaljenije od Plutona. To otkriće dovelo je do prave konfuzije među astronomima. Diskusija o Plutonu se posebno zahuktala 2003. godine kada su astronomi sa kalifornijskog Instituta za tehnologiju otkrili UB 313, jedno od brojnih nebeskih tela u Sunčevom sistemu, koje je veće od Plutona. UB 313, nazvan Ksena, je poput Plutona, veliko ledeno telo, a otkriveno je u blizini Neptuna. Zahvaljujući snimcima svemirskog teleskopa Habl izmereno je da je Ksenin prečnik oko 1,490 milja, što je više od Plutonovog prečnika, koji iznosi 1.422 milje. Ksena ima prečnik od 2.300 kilometara, oko 112 kilometara više od Plutona. Udaljena oko 15 milijardi kilometara od sunca i najudeljenije je telo u sunčevom sistemu. Odluka o brisanju Plutona ili stavljanju Ksene na listu planeta neće biti doneta pre kraja skupa. Ono o čemu prvo treba da se postigne dogovor jeste definicija planete, izjavio je Pavel Sučan, član organizacionog komiteta kongresa.Ako Plutin zadrži svoj status - Ksena bi po definiciji trebalo da postane 10. planeta. DŽindžerić je predsednik komiteta koji ima zadatak da definiše šta je planeta, da li se određuje po veličini nebeskog tela, njegovoj "lokaciji", gravitaciji ili nekim drugim parametrima. Komitet tu definiciju treba da predoči generalnoj skupštini IAU, koja zaseda u Pragu od 14-25. avgusta. Pred samo zasedanje, strasti su se pojačale među astronomima. Jedni mole Džindžerićevu grupu da Plutonu ne oduzima status planete, jerbi to dosadašnje shvatanje univerzuma dovelo do ivice haosa. Drugi potsećaju da su uvek tvrdili da Pluton i nije planeta. Treći su spremni za potpuno izvrtanje sadašnjeg pogleda na svemir i uključivanje još niza nebeskih tela na "spisak" planeta. Ima i kompromisnih predloga da se planete podele u kategorije na osnovu sastava, slično zvezdama ili galaksijama. Tako bi Jupiter na primer mogao da bude gasna, a Pluton ledena planeta. Džndžerić kaže da je moderna tehnologija omogućila nauci da prodre dublje u solarni sistem, i da dođe do mnogo više detalja nego ikad do sada. Zato nije nikakvo čudo da je iskrslo i preispitivanje svega što se do sada znalo. "Da li bi Pluton, zbog istorijskih razloga, trebalo smatrati planetom poput ostalih?", pita se Džindžerović, ali odbija da nagovesti kakvu bi odluku sedmočlani komitet mogao doneti...

Nisu Srbi najgori

Spoljni dug Hrvatske nastavio je da raste i maja je dostigao 27,13 milijardi evra što je 83,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, pokazuju najnoviji podaci Hrvatske narodne banke. U poređenju sa majem 2005, spoljni dug je povećan za više od 3,3 milijarde evra.
Po podacima centralne banke, dug na godišnjem nivou i dalje raste po dvocifrenoj stopi, od 13,9 odsto. U maju mesecu spoljni dug Hrvatske države je tek neznatno promenjen i bio je 6,53 milijardi evra, odnosno oko 24,06 odsto ukupnog spoljnog duga Hrvatske, prema 28,87 odsto u maju prošle godine. U poređenju sa majem 2005, spoljni dug države smanjen je za oko 350 miliona evra, ili 5,1 odsto što je uglavnom posledica refinansiranja inostranog zaduženja države na domaćem tržištu. Oko 38,49 odsto ukupnog inostranog duga Hrvatske odnosi se na dug poslovnih banaka koji je maja dostigao 10,4 milijarde evra. Spoljni dug bankarskog sektora bio je nešto veći od 150 miliona evra, dok je godišnji porast bio oko 2,1 milijardu evra, odnosno po stopi od 25 odsto. Sektor preduzeća je takođe zabeležio natprosečno visok godišnji rast inostranog zaduženja, od 21 odsto, dok je nominalni rast bio veći od 1,3 milijarde evra, a učešće u ukupnom spoljnom dugu oko 28 odsto. Direktna ulaganja u Hrvatskoj krajem maja ove godine iznosila su 2,5 milijardi evra i u odnosu na kraj prošle godine povećana su za 196 miliona evra.Rast bankarskih depozita u kunama
Uz snažan rast depozita u domaćoj valuti u bankama u Hrvatskoj u junu je, nakon nekoliko meseci, zabeležen blagi nominalni rast deviznih depozita. Na kraju prvog polugodišta ukupni bankarski depoziti u kunama su dostigli 38,4 milijarde kuna, odnosno 5,3 milijardi evra, s visokom godišnjom stopom rasta od 54 odsto. Istovremeno su ukupni devizni depoziti bili 81 milijardu kuna ili 11,1 milijardi evra, a njihova godišnja nominalna stopa rasta 1,6 odsto. U junu je zabeleženo rekordno mesečno povećanje kunskih depozita u ovoj godini, za pola milijarde evra ili gotovo 10 odsto u odnosu na prethodni mesec. Ukupni kunski štedni i oročeni depoziti u bankama u prvih šest meseci povećani su za 1,4 milijarde evra, dok su na kraju juna bili veći za 1,8 milijardi evra nego godinu ranije. Uz postojan rast kunskih depozita stanovništva, zabeležen je snažan rast depozita preduzeća.