Astra i njene ludosti 2

Astra i njene ludosti 1

Posto joj je bilo izuzetno vruce danas ona je danas napravila show sa njenom posudom za vodu . Uskakala u nju prskala se , zaranjala glavu , njuskicu, obe sape ,...

Mira Mihajlovic-Mira Sekretarica

Mira Sekretarica.

Vic o CrnoGorcima

Pitali Crnogorca sta sada radi? On odgovara: - A da ti pravo kazem,od kada smo dobili nezavisnost, bas nista!
Kaze Crnogorac drugome Crnogorcu:- Danas sam radio!- Nemoj zajebavat! A gdje ti je antena ?

Koji je narod najugroženiji ptičjom gripomCrnogorci. Svi su ka sokolovi.
Zašto se Crnogorci radjaju carskim rezom? Zato sto sa foteljom ne mogu da izadu prirodnim putem!
NASA javlja: Nestalo vozilo sa Marsa! TANJUG javlja: Vozilo sa Marsa koje je nestalo, vidjeno u Podgorici sa bosanskim tablicama!
Znate li kako Crnogorac gradi kucu? - Dodje na livadu, drzi mobilni i hoda tamo-amo, dok radnik u bageru ceka: - Odje kopaj! - Zasto bas tu? - upita ga radnik. - Zato sto je tu najjaci signal!

Crnogorska hemijska industrija je nedavno proizvela lijek protiv pticjeg gripa - kontroverzno nazvan „NEćE VALJDA”.
Koliko je crnogoraca potrebno za jednu drzavu?650`457
Pitaju Crnogorca: - Šta radis? On odgovara: - Vala ništa. A da ti pravo kažem, i nemam kad!

Crnogorka porađa....i crnogorac padne u nesvest dok je sve to posmatrao... i bi žensko...a on će... "dobro je, da se ne muči ka ja!"
Crnogorcina ceka pred vratimada mu pokažu dijete koje je upravo dobio. Babica iznese dijete na rukama.Crnogorac se oduševi:- Sincina! Znao sam! Isti otac!- Gospodine, dobili ste krasnu curicu!Sad mi, molim Vas, pustite prst.
Crnogorski politicar dolazi kuci i vice oduševljeno:- Ženo, spremi kupaci kostim i peskire! Dobio sam besplatno dve ulaznice za"Labudovo jezero"!
Zašto Crnogorac kad se probudi ne sme da se protegne?Da ne bi prešao granicu
Dosao Crnogorac na Trg Bana Jelacica i ugledao kip.Pita on: "Ko je ono?"Kazu mu: "Ban Jelacic"Crnogorac: "Dobro, a koji ga ono junak jase?"

Najcesce koriscene engleske reci na svetu

-- Autori skraćene verzije Oksfordskog rečnika sačinili listu najčešćih reči u engleskom, na prvom mestu reč "vreme"."Vreme" je najčešće upotrebljavana reč u engleskom jeziku, a na listi su još neke vremenske odrednice, pa je "godina" na trećem, "dan" na petom, a "sedmica" na 17. mestu. "Osoba" je na drugom mestu, "muškarac" na 7, "žena" na 14, a "dete" na 12. mestu.Šesnaeasto mesto zauzela je reč "rad", a 65. "novac". Reč "problem" je na 24. mestu, ali reči "rešenje" nema na listi. Reč "vlada" je na 20, "rat" na 49. mestu, a reč "mir" nije ušla na listu.

Poligraf- kako ga prevariti 2

MNOGE ruske kompanije počele su da primaju nove saradnike tek pošto prethodno prođu proveru na detektoru laži. Ta moda se toliko raširila, da su se provere na poligrafu, pored pravih stručnjaka, kojih je premalo, počeli da rade i prevaranti koji ne ovoj neočekivanoj pomodnoj konjukturi - masno zarađuju. U centru Moskve otvoreno je poslednjih godina desetak ofisa u kojima ljudi sa kompjuterima i aparaturom koju vešaju i lepe po teli klijenata ocenjuju ko je lažov, ko prevarant, ko nepouzdan, a kome se treba dati šansa da radi kao pouzdana osoba u velikoj kompaniji. Zaposleni u takvim "poligrafskim ofisima", po pravilu, "naređuju" klijentu: Odgovarajte samo sa "da" ili "ne"... Sama testiranja traju oko pola sata. A naručiocima testova - nakon nekoliko dana poligraf sekretarice saopštavaju, takođe, sa "da" ili "ne" - ko je od kandidata za zapošljavanje zadovoljio, a ko nije.U Institutu za kriminalistiku Federalne službe bezbednosti Rusije (bivši KGB) tvrde da su gotovo svake nedelje prinuđeni da konfiskuju lažne poligrafe na kojima prevaranti na novoj modu zgrću sve veće pare. U Rusiji su, doneavno, svi detektori laži bili na policijskom popisu. Zapravo, samo su policijske specijalne službe imale pravo da ih koriste. Za svaki aparat je bila zadužena posebna grupa ljudi koja je na njemu radila. Nikome nije padalo na pamet da pomisli da na detektorima laži zarađuje novac. A sada, stvari su otišle tako daleko da je TV kanal pozvao specijalistu sa detektorom laži da testira njegove gledaoce. I za pola sata bile su "skenirane" desetine dobrovoljaca, uprkos tome što je policija upozorila da je to šarlatanstvo i da se u tako kratkom roku ne može napraviti dobra analiza. - Kvalitetna analiza se radi najmanje dva do tri sata. U SAD je 1988. godine donet zakon koji propisuje da analiza na detektoru laži mora trajati najmanje 90 minuta. Smešne su zato tvrdnje "specijalista" da mogu da provere saradnike bilo koje kompanije za jedva pola sata - saopštio je Oleg Kožuhov iz Instituta kiminalistike Federalne službe bezbednosti Rusije.Kožuhov je, istovremeno, upozorio javnost da šarlatani koji sa detektorima laži u rukama za nekoga, greškom ili čak zlonamerno, mogu da tvrde d je bolestan od šizofrenije ili da je sklon lopovluku, a prevideti "pravog" kriminalca. U Rusiji, inače, postoje licence za 86 vidova detektora kaži, koji se bitno razlikuju po kvalitetu. Eksperti Federalne službe bezbednosti Rusije skeptički gledaju na kvalitet većine poligrafa. To je samo razlog više ruskoj policiji da opominje da se ne može i ne sme verovati "analizama" svakakvih stručnjaka, koji olako daju ocene pomoću problematičnih aparata i detektora laži. Najkvalitetniji poligrafi su marke "Pik", ali se ne mogu kupiti u prodavnicama. Te poligrafe koriste ruski policajci i Federalna služba bezbednosti. A tvrdi se da se pomoću njih dobijaju rezultati koji su u u 90 odsto slučajeva tačni. Tu aparaturu koje se na pijacama elektronike može kupiti kao poligraf za 50 do 100 hiljada rubalja (jedan evro 43 rublje) tvrdi se da su samo mamac za lakoverne. A bolji poligrafi u moskovskim prodavnicama koštaju najamnje 180 hiljada rubalja. Jer, št više senzora - to je poligraf bolji. Stariji tipovi imaju šest senzora, a najnoviji čak 34. O poligrafima postoji mnogo priča i mitova. Jedna od njih je da se detektor laži može prevariti ako pred test čovek uzme umirujuće, dakle sedativne lekove. - Sedativi mogu da smire čoveka, ali dobar poligrad i stručnjak koji njime rukuje otkriće unutrašnje reakcije organizma koje ne mogu da se sakriju. Pravi stručnjaci koji rade na detektorima laži su iskusni psiholozi koji su u stanju da naprave realan portret ličnosti i njih je gotovo nemoguće prevariti.ZNANJE KGBU SSSR je prvi detektor laži napravljen po nalogu KGB 1985. godine. Od tadašnjeg predsednika KGB, Jurija Andropova, stigla je direktiva u Laboratoriju psihofizioloških istraživanja da napravi svoj poligraf, a njegov "otac" bio je doktor bioloških nauka akademik Valerij Aleksejevič Varlamov. On je, takođe, napravio 1986. prvi kompjuterizovani detektor laži - "barijera" koji se do danas smatra najboljim na svetu. Za taj poligraf dobijena je nagrada na međunarodnom takmičenju kriminalista 2003. godine.

Poligraf- kako ga prevariti

Poligrafski ispitivač angažovan da u domaćim firmama „prepozna” zaposlene koji odaju poslovne tajneJapanske kompanije godinama se od afera pogubnih po profit i prodaju tajni o visokoj tehnologiji brane tako što zaposlene preventivno i povremeno „priključuju” na detektor laži. Sličnim proverama pribegavaju i mnogi državnici kada prave timove najbližih saradnika, ali i svetske zvezde koje imaju najviše problema da sačuvaju privatnost i spreče curenje informacija.Prvi srpski (i balkanski) poligraf, ali u privatnoj praksi, funkcioniše tek odnedavno. Po tvrdnji Slobodana Zečevića, poligrafskog ispitivača, sve je više savremenih poslodavaca koji žele da pomoću praktično nepogrešive metode detektuju brbljive radnike sklone da po čaršiji, obično onako uzgred i uz čašicu, odaju poslovne tajne. Ali i one opasnije koji će, ukaže li se prilika, uz basloslovni honorar otkriti konkurenciji strategiju i najpoverljivije planove firme.Kako „Politika” saznaje, klijentela firme „M protekt” su trgovinske i osiguravajuće firme, prevoznici, banke, uglavnom velike, uticajne strane kompanije sa sedištem u Beogradu. Interesantno je i da većina zaposlenih u ovim firmama ne zna da su se ugovorom sa poslodavcem već unapred obavezali da, ako bude bilo potrebe, na testu dokažu lojalnost firmi u kojoj rade. Za tri do pet minuta, postavljajući desetak pitanja na temu posla kojim se bavi, ispitivač brzo i lako otkriva da li je ispitanik generalno sklon da govori laži ili istine. A poligraf tek retko greši – stručnjaci tvrde da je test u čak 97 odsto slučajeva verodostojan jer registruje sve one reakcije koje nisu pod kontrolom centralnog nervnog sistema. Kao promene u disanju, radu srca tako da, uz brojne pokušaje, mašinu (čitaj, iskusnog ispitivača) nisu uspeli da slažu čak ni najpromućurniji prevaranti u istoriji kriminalistike.– Prošlo je vreme trošenja državnih para. Poslodavac danas ulaže ogroman novac i želi da bude siguran da će mu zaposleni biti odani. Ne želi da sumnja. Posebno ako je reč o poslovima koje zahtevaju stoprocentnu diskreciju. Recimo, prevoz novca u bankama. Doušnik koji drugima otkriva poslovnu satnicu može ozbiljno da ugrozi i život svojih kolega – objašnjava Slobodan Zečević, instruktor poligrafskih ispitivača.Preko detektora laži, za 24 godine provedene u Upravi kriminalističke policije SUP-a Beograd, Zečević je licem u lice razgovarao sa desetinama hiljada najtežih kriminalaca, ubica, razbojnika i siledžija. U privatnoj praksi, kako kaže, poligraf će biti korišćen isključivo u preventivi vankrivičnih prestupa.– Ali ne i u otkrivanju neverstava, za šta je bilo mnogo interesovanja. Jednom poljuljano poverenje neće povratiti detektor laži, čak ni najbolji na svetu. Neka se o bračnim krizama staraju savetovališta. Bavićemo se drugim stvarima. Bezbedonosna kultura nam je na niskom nivou, kao i privrženost firmi u kojoj radimo – objašnjava naš sagovornik. U svakom slučaju, ispitanik može da pristane ili ne pristane da bude podvrgnut ovakvom testu. Ali i poslodavac ima pravo na svoju odluku – izbegavanje detektora može potencijalnog kandidata koštati dobrog posla. Naš sagovornik kaže da su retki oni koji odbijaju „saslušanje”.– Ljudi uglavnom normalno prihvataju test. Danas je teško naći dobar posao, pa kandidati za posao pa radnici ili potencijalni kandidati žele i na ovaj način da dokažu da će biti privrženi. Ko nema interes, nema nikakvog razloga da odbije ispitivanje – objašnjava Slobodan Zečević

Kokain- droga bogatih

Kokain - droga bogatih, kako ga nazivaju, definitivno je osvojio Evropu. Prema podacima Ujedinjenih nacija, ovu drogu svakodnevno konzumira čak 3,5 miliona Evropljana, što je četvrtina ukupnog broja korisnika te droge u čitavom svetu.„Većinu korisnika kokaina u Evropi čine obrazovane osobe iz raznih profesija koje ne priznaju da su postale zavisnici“, stoji u izveštaju Kancelarije EU za borbu protiv droge i kriminala (UNODC).U izveštaju se još navodi i da se širom planete povećava broj korisnika marihuane, takozvane lake droge, i da SAD ostaju najveće svetsko tržište kokaina. Procene su da u SAD živi čak 40 odsto od ukupnog broja kokainskih zavisnika iz celog sveta.Antonio Marija Kosta, izvršni direktor UNODC, kaže da bogate zemlje moraju da nađu način kako da pomognu farmerima u Latinskoj Americi da umesto koke gaje legalne useve.„Potražnja za kokainom u Evropi je dostigla alarmantan nivo. Pozivam sve evropske vlade da ne ignorišu ovu činjenicu. Previše obrazovanih Evropljana iz raznih profesija redovno koristi kokain i negira da su postali zavisni. U medijima se jasno ne kritikuju javne ličnosti koje koriste kokain, što mlade ostavlja zbunjenim i ranjivim“, kaže Kosta.Širom sveta kokain se smatra „glavnom dizalicom“, odnosno pokretačem dobrog raspoloženja. U pitanju je stimulativna droga koja uživaocima uliva lažno samopouzdanje. Kokain se već odavno povezuje sa modnom industrijom, što su potvrdile i nedavno objavljene slike čuvene britanske manekenke Kejt Mos kako ušmrkava kokain na nekoj zabavi u toaletu. Međutim, kokain je pronašao svoj put do zaposlenih i u drugim industrijama, kao što su mediji, pop muzika, berze... Uz kokain, ovi društveni slojevi navodno lakše podnose svakodnevni pritisak kojim su izloženi. Kokain je tako pobedio ekstazi, koji je nakratko u drugoj polovini 90-ih bio popularniji među narkomanima, pre svega zbog buma koji je napravila tehno muzika.Koliko je kokain popularan u evropskim prestonicama svedoči i podatak iz Londona. Krajem prošle godine stručnjaci su analizom uzoraka vode iz Temze utvrdili da žitelji prestonice Velike Britanije svakog dana ušmrknu 150.000 linija ove droge. To znači da u Londonu, koji ima oko šest miliona stanovnika, ima 250.000 uživalaca kokaina. Dnevnik „Sandej telegraf“ je preneo da, pošto prođu kroz organizme korisnika i kanalizaciona postrojenja, oko dva kilograma ove droge svakodnevno završi u Temzi.Drugi poražavajući primer o raširenosti kokaina u Evropi stiže iz Nemačke. Naime, naučnici na Institutu za biomedicinska i farmaceutska istraživanja u Nirnbergu su na čak 90 analiziranih novčanica evra otkrili tragove kokaina. Narkomani koriste novčanice da bi od njih napravili cevčice kroz koje ušmrkavaju drogu.

Kako do diplome : jedno od resenja

Preko "bubica" do indeksa

Beograd -- Moderni uređaji za "došaptavanje" mogu se kupiti za 50 do 320 evra, a iznajmljivanje je oko 30 evra.Generacije i generacije srednjoškolaca dovele su do savršenstva metode prolaženja prijemnog ispita bez mnogo truda, a neke od njih, sasvim sigurno, primeniće i danas, kad na fakultetima i višim školama počinje provera znanja.A da je nekad popularne "puškice" zamenila sofisticirana tehnologija, svedoče i oglasi koji se mogu pronaći u novinama i u kojima se za 50 do 320 evra mogu kupiti ili iznajmiti neki od savremenih uređaja za došaptavanje. Autor jednog od takvih oglasa, koji se predstavlja kao Dragan, student Elektrotehničkog fakulteta, objasniće svakom svršenom maturantu koji mu se javi kako da nadmudri profesora. Potreban je, napominje, kvalitetan mobilni telefon, marke "nokija" ili "soni-erikson", jer se na njih može lako priključiti mikrofon. Bubica, manja od nokta, boje kože, stavlja se u uvo i bežičnom vezom spaja na mobilni koji se nalazi u džepu. "Mikrofon se može zakačiti na grudnjak i niko ništa neće primetiti. Maturant treba da vodi računa da uplati kredit na oko hiljadu dinara da se veza slučajno ne bi prekinula u toku 'akcije'. Veoma je važno da se osoba koja se nalazi na drugom kraju žice dobro snalazi u skriptama ili da zna gde se šta nalazi u knjizi, kako se ne bi gubilo dragoceno vreme i stvarala bespotrebna nervoza", objašnjava Dragan. Dragan kaže i da je prislušne uređaje marke "fikjul" kupio u Švajcarskoj i da je njihova cena 270 evra. Do sada je prodao oko 100 uređaja i ponosno ističe da mu se niko nije žalio. Sagovornik Politike, ipak, preporučuje da srednjoškolci kupe bubice za "nokiju", jer se lakše stavljaju u uši, a dobijaju opremu koja je vrlo sofisticirana i sve to za 340 evra. U cenu je uračunata i garancija od godinu dana. Ipak, ni fakultetske uprave ne ostaju dužne. Tome svedoče žalbe budućih i sadašnjih studenata da su pojedini fakulteti opremljeni uređajima kojima se blokira korišćenje mobilnih telefona. Miljko Valjarević, sekretar Pravnog fakulteta u Beogradu, napominje da oni do sada nisu uhvatili nijednog budućeg studenta da koristi modernu tehnologiju za varanje na prijemnom ispitu, ali da to ne znači da toga nema. Prema njegovim rečima, ta obrazovna institucija nema uređaj za blokiranje talasa. "Budući akademci su upozoreni da ne smeju da ulaze na polaganje s mobilnim telefonom. Ukoliko bismo nekoga uhvatili da ga krije, sankcije bi zavisile od toga da li mu je aparat bio uključen ili ne. Ako mu nije radio – nastaviće s testom, u suprotnom – biće izbačen", poručuje Valjarević. Osim u štampi, veliki broj reklama o prodaji kvalitetnih bubica renomiranih proizvođača može se pronaći i na internetu. Cene su niže, a kupci mogu da vide i fotografije prislušnih uređaja. "Maturanti i studenti kod mene mogu da pazare kvalitetan uređaj. Njihova cena zavisi od veličine koju mogu da vide na sajtu. Cene 'Filipsovih' uređaja su od 50 do 100 evra. Najkvalitetniji su silikonski aparati, jer ih je gotovo nemoguće videti. Koštaju 320 evra. Iznajmljivanje je 30 evra po danu", kaže Milan, koji tvrdi da je odavno završio Pravni fakultet.

Srbija duguje manje

Spoljni dug Hrvatske 27 milijardi evra
Spoljni dug Hrvatske stalno raste i u ovom trenutku iznosi 27 milijardi evra i, iako makroekonomska kretanja pokazuju ubrzavanje ekonomskog rasta i rastuću, ali još uvek relativno nisku inflaciju, rast spoljnog duga, posebno duga banaka, bitno smanjuje finansijske potencijale Hrvatske, izjavio je guverner Hrvatske narodne banke Željko Rohatinski.
Rohatinski: Udeo spoljnog duga u BDP-u 85 odsto Predstavljajući Izveštaj HNB-a za 2005. godinu, Rohatinski je upozorio da je spoljno zaduživanje banaka i prošle godine nastavilo da raste za 14,9 odsto, uprkos tome što je HNB povećanjem stope graničnih obaveznih rezervi nastojala to da destimuliše. Rohatinski je kazao su se banke zadužile za 6,7 milijardi evra neto, da je udeo tog duga u BDP-u udvostručen, sa 15 na 31 odsto, i da je uz tendenciju rasta spoljnog duga, njegov udeo u BDP-u sa 62 odsto porastao na čak 85 odsto BDP-a, o čemu je Hrvatska narodna banka upozorila premijera Sanadera početkom aprila ove godine. Guverner HNB je upozorio i da je iznos plaćenih kamata na spoljni dug gotovo dostigao nivo mogućeg prerastanja BDP-a, što može značiti bitno smanjenje vlastitih finansijskih potencijala države, te sve veću zavisnost od stranih izvora finansiranja. Kao indirektne posledice rasta stranog duga, naveo je stalne pritiske na kurs kune, rast inflacije, kamatnih stopa, a posebno troškova za servisiranje duga, što se sve negativno odražava na platni bilans.
Za dve godine i dva meseca spoljni dug porastao s 19 na 27 milijardi evra"Iako je inflacija još uvek pod kontrolom i takva će i ostati, ona ipak stalno raste, i to sa 1,7 odsto u 2003. godini na 3,6 odsto u 2005. godini, te na četiri odsto u prvih pet meseci ove godine", rekao je Rohatinski. Uprkos navedenim problemima sa stranim dugom, Rohatinski je dao i optimističnu procene što se tiče privrednog rasta i održavanja inflacije u stabilnim razmerama, a što je posledica izrazito ekspanzivne monetarne politike HNB-a. Privredni rast BDP-a ubrzan je sa 3,8 odsto u 2004. godini na 4,3 odsto u 2005. godini, kurs kune je stabilan, a unapređeno je monetarno upravljanje uvođenjem operacija na otvorenom tržištu. Osim toga HNB je unapredila bonitetnu kontrolu banaka, oblikovala i stabilizirala tržište novca i ukupno finansijsko tržište u državi. Mato Crkvenac, poslanik Socijaldemokratske partije Hrvatske smatra da je najveći monetarni problem Hrvatske njen ukupni dug koji je za samo dve godine i dva meseca porastao s 19 na 27 milijardi evra, što je, kaže, gotovo isti rast zabeležen u celom mandatu bivše vlade. "Mi danas možemo servisirati svoj dug, otplate prema inostranstvu, ali niko ne može u ovoj državi danas reći da ćemo to moći i sutra", rekao je Crkvenac. Brzina rasta spoljnog duga Hrvatske je jedan od glavnih ekonomskih problema te države, a od 1999. do 2005. godine je prosečno rastao 16 odsto godišnje, zbog čega se Hrvatska, u odnosu duga prema bruto domaćem proizvodu, iz grupe srednje zaduženih država uvrstila u grupu visoko zaduženih zemalja.

Plate USA direktora ( menadzera)

Ako želite da u Americi zaradite ogroman novac potrebna vam je - kako se to ovde kaže – kancelarija na ćošku, koja podrazumeva neki od rukovodećih položaja u firmi. Koliko je direktorska plata u Americi veća od one koju dobijaju obični radnici?
Direktori i upravnici firmi su u Americi na samom vrhu poslovne piramide. Oni planiraju, vode korporativnu startegiju i donose sve važne odluke. Za to su i dobro plaćeni.
Liberalni nevladin “Institut za ekonomsku politiku”procjenjuje da je direktorski džep dublji od radničkog u prosjeku 262 puta. Prosječan direktor korporacije zaradio je prošle godine 11 miliona dolara. Prosječan radnik – oko 42 hiljade.
Proteklih godina jaz u zaradama radnika i šefova se produbio. U 2000. upravnbici su zarađivali i do 300 puta više od radnika. Međutim, nakon kolapsa tehnoloških - takozvanih “dot kom” kompanija vrednost akcija upravnika je pala, što je smanjilo i razliku između njihovih i radničkih primanja.
Inače, vlasnici direktorima sve češće nude akcije umesto keša, jer veruju da će ih tako podstaći da bolje rukovode firmama.