Letnje godišnje doba pocelo je juce u 14 časova, 25 minuta i 48 sekundi. Obdanica je bila najduža, a noć najkraća. Sunce je juce u Beogradu izašlo u četiri časa i 52 minuta, a zaslo u 20 časova i 28 minuta, što znači da je obdanica trajala 15 časova i 36 minuta, a noć osam časova i 24 minuta.

Posao u Londonu

London je jedno od boljih mesta za IT profesionalce, po pitanju nalazenja posla, plata i najzad kvaliteta zivota.Postoje vise "kanala" za emigraciju u UK, ali ja cu opsati jedan, po mom misljenju, najcesci.Prvo i osnovno, ne zelite ziveti UK, a da nemate posao, jer je extremno skupo (minimalni sto treba za normalan zivot jeste £1000 mesecno: £350 za sobu, £300 za hranu i potrebstine, £150 za transport i £200 za ostalo). Za pristojan zivot treba bar £1500 mesecno (£25,000 plata).Drugo i osnovno, tesko ce te naci posao, ako niste vec u UK :).Resenje za ovaj problem je da dodjete na studentsku vizu (npr. upisite 6 mesecni kurs za neki Microsoft, Sun ili Cisco certifikat). Zavisno koju skolu i koji kurs izaberete, ovo ce vas kostati £1000-£5000). Kad budete aplicirali za vizu u ambasadi, obavezno napomenite da zelite da radite "part-time" (20h nedeljno), jer ce vam inace dati vizu sa napomenom "No work", u kom slucaju ne mozete legalno raditi u UK.Studentska viza daje mogucnost da radite "losije" poslove (supermarket, pub, McDonalds, ...), do 20h nedeljno, dok "ne uleti" neki dobar posao u struci. Ovo smanjuje pritisak trazenje dobrog posla, jer mozete amortizovati troskove boravka (legalno radeci part-time mozete zaraditi oko £600 mesecno), mozete sebi dopustiti cak i da se aklimatizujete mesec-dva, a da vas to ne kosta bogatstvo. Takodje, sto je mozda najvaznije, studentska viza vam daje mogucnost da kad dobijete "dobar" posao, odmah pocnete da radite (do 20h nedeljno; poslodavac ce ceniti ovo), a radnu dozvolu sredjujete usput (nasuprot, ako dodjete na tursticku vizu, necete moci raditi, dok ne dobijete radnu dozvolu, sto ume da potraje). Napominjem, ne mozete konvertovati studentsku vizu u radnu (sem ako niste zavrsili fakultet u UK), vec sa dobijete radnu dozvolu, morate aplicirati za novu vizu u konzulatu u Beogradu.Evo par zanimljivih sajtova za trazenje posla:
http://www.gumtree.com/
http://www.computingcareers.co.uk/
http://www.cwjobs.co.uk/
http://www.jobcentreplus.gov.uk/jcp/index.html
http://www.jobs1.co.uk/
http://www.jobtrack.co.uk/
http://monster.co.uk/Plate na sajtovima su izrazene u kao Gross Income. Ono sto vi dobijate, kada se odbija Tax i National Insurance mozete izracunati na
http://www.i-resign.com/uk/financialcentre/tax_calculator.asp.
Kao i ostale zemlje EU, UK brani svoje trziste rada od ne-EU radne snage. Po zakonu, ne-EU osoba moze dobiti posao, samo ako nijedna druga EU osoba ne zadovoljava uslove. U praksi, ako vas firma zaista zeli zaposliti, radnu dozvolu cete dobiti bez vecih problema. Preduslovi su da je firma "ozbiljna" (ovo se gleda po broju zaposlenih, prometu, lokaciji, ...) i da vi imate fakultet (iz oblasti u kojoj je posao) ili 3 godine relevantnog iskustva (na radnom mestu koje u principu zahteva fakultetsko obrazovanje). Takodje, bitno je da je ponudjena plata ista ili visa od prosecne plate u struci.Aplikacija kosta £153 i zavrsava se uglavnom za 10-ak dana. Podnosi je firma. Potrebno je priloziti vas CV, diplome (prevedene na engleski) i reference (firmi za koje ste radili) i gomilu papira od firme. Vise informacija mozete naci na
http://www.workingintheuk.gov.uk/
Ukoliko zelite pomoc advokata za podnosenje aplikacije, zadovoljstvo ce vas kostati oko £1,000. Ovo nije neophodno, jer na gorenavedenom linku mozete naci kompletnu dokumentaciju.Po resenju aplikacije, firmi ce biti poslata vasa radna dozvola. Taj dokumenat oni trebaju proslediti vama, a vi ga trebate odneti u konzulat u Beogradu i aplicirati za novu vizu.Viza ce biti izdana na npr. 5 godina. Ukoliko izgubite posao u toku trajanja vize, imate mesec dana da nadjete novi, inace biste trebali napustiti UK. Ako se odlucite promeniti firmu, a ostati u struci, trebate aplicirati za novu radnu dozvolu, s time da niste duzni slati opet svoja dokumenta (diplome, reference, ...). Ukoliko menjate struku, onda morate raditi sve iz pocetka.Vasa suprug/supruga/deca moze/mogu doci sa vama da zivi u UK, kao "dependant" na vasu vizu. Dokle god vama traje viza, "dependants" imaju prava skoro kao i Englezi (mogu raditi bez ogranicenja).Posle 5 godine boravka u UK (sa radnom dozvolom ili kao "dependant", bez odsustvovanja duzeg od 3 meseca bilo koje godine) imate prava aplicirati za Permanent Residency. Posle godinu dana posedovanja PR, mozete aplicirati za pasos.

Ne(realna) Crna Gora

Predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore Dejan Savićević izjavio je da će se klubovi te države, koja je na referendumu u maju izglasala nezavisnost, od sledeće sezone takmičiti u dve savezne lige. Savićević je u razgovoru sa novinarima na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj pojasnio da će se crnogorski timovi takmičiti u dve savezne lige od po 12 klubova, i još tri regionalne u kojima će se nadmetati ukupno 20-ak klubova. "Čeka nas mnogo posla, za početak moramo da završimo stadion u Podgorici. Fudbal je jedini sport u Crnoj Gori koji će imati tri ranga takmičenja. Ne smem ni da zamislim kako će biti rukometašima, rukometašicama, košarkašima, pa i vaterpolistima. Sa kim će oni da igraju?", zapitao se Savićević.

Kravata

Kratka istorija kravata - Zasto se kravata zove kravata?

Muskarci su uvek ko zna zasto nalazili za shodno da vezu nesto oko vrata. Najraniji istorijsku primer za to je drevni Egipt, gde je cetvrtasto parce odece vezivano oko vrata i niz ramena i oznacavalo je visok socijalni status osobe koja ga je nosiloU Kini, sve statue oko groba careva iz dinastije Ti imaju oko vrata deo odece koji se smatra pretecom kravata.U umetnosti Rima, ljudi su cesto predstavljai noseci delove nakita oko vrata koji izgledom u mnogome podsecaju na danasnje kravateAli, prava ekspanzije kravati desila se u Evropi u 17 veku. Kravate su postale prava modna posast za vreme vladavine Luja XIV, koji je usled unutrasnjih previranja oko prestola u pomoc pozvao hrvatskog kralja koji je poslao 6000 vojnika. Dok su vojnici umarsiravali u Pariz, Luj XIV je primetio da svi nose oko vrata cudne marame koje su simbolizovale odanost njemu, a ne protivnickim frakcijama. To mu se toliko dopalo da je naredio da i svi njegovi vojnici krenu da nose iste marame. 30 godina posle toga i sam Luj je imao posebnog dvoranina koji je samo vezivao karvate, a kravata je osvojila Evropu.Upravo zato etimoloski koren reci kravata potice od reci "La Croatta" kako su hrvatske vojnike zvali Francuzi, ali se taj izraz s vremenom utopio u duh francuskog jezika i prerastao u sada cistu francusku rec "Cravatte".

Stiven Hoking (64) priznao je 2004.godine , pred stotinama kosmologa, astrofizičara i fizičara, da je bio gotovo tri decenije u zabludi verujući da iz «crne rupe» ne može ništa da se izmigolji, pa ni tračak svetla. Dvojici suparnika, Džonu Preskilu i Kipu Tornu, koji su tvrdili suprotno, javno je namirio opkladu.Iz nepojamno zgusnutih prostornovremenskih tačaka, mrvica po mrvica, ističu podaci. Informacija je neuništiva, ništa je ne može zauvek izbrisati, čak ni najsnažinja «svemirska drobilica».Nekad «nestašnii dečko», danas vremešni vladar na tronu kosmologije, sam sebe je, u istom trenu, i svrgao i uzdigao.Ko je, dakle, Stiven Hoking, čije izjave odjekuju u udarnim TB vestima i na prvim novinskim stranicama?U glavi vascela vaseljena, u životu - pustoš, ukratko su ga opisali pesinčkim izletima skloni novinari.Rođen je 8. januara 1942. godine, tačno tri veka posle smrti Galilea Galileja. Još u najranijem detinjstvu nije prihvatio da bude kao ostali, što će ga - i u spoljašnjem izgledu i u misaonom pogledu – vidljivo izdvajati. Prvog dana u obdaništu dvoipogodišnji mališan neprestano je plakao, pa su roditelji morali da ga ispišu.Vršnjaci u školi nazivali su ga bubašvabom, iako se po uspehu u odeljenju nalazio u sredini.«Moji školski zadaci bili su neuredni, a rukopis je nastavike bacao u očaj. Ali, drugovi su me prozvali Ajnštajnom, videći u meni, verovatno, i nagoveštaje nečeg boljeg», zapisao je docnije.Pustoš u životuOtac je mnogo držao do toga da se sin upiše na Oksford ili Kembridž, što je ovaj ispunio u sedamnaestoj, našavši se na prvoj godini među studentima od kojih je većina odslužila vojsku. Poslednje godine studija zapazio je da mu pokreti postaju nespretni, a ubrzo je ustanovljeno da boluje od motoričke nervne bolesti ili Lu Gerigove bolesti. Lekari su predskazali da he živeti samo dve godine!«Saznanje da bolujem od neizlečive boljke koja će me usmrtiti za nekoliko godina, zaprepastilo me je», priseća se Hoking. «Kako je tako nešto moglo da mi se dogodi?». Zapao je u očaj, iz kojeg ga je izvukla davnašnja prijateljica Džejn Vajld, s kojom je stupio u brak.Sve teže je ispisivao složene matematičke jednačine, stoga se usredsredio na dočaravanje kosmosa u svojoj tlavi.Na jednom skupu u Kraljevskom naučnom drušgvu dobacio je naglas Fredu Hojlu; u to vreme najčuvenijem britanskom astrofizičaru, da je načinio grešku u sredini veoma dugačkog proračuna. «Kako to znaš?», upitao ga je iznervirani predavač. «Tako što cam to izračunao.u svojoj glavi», uzvratio je Hoking pred bratstvom vrhunskih naučnika.Izgubio i glasSedamdesetih, iako prikovan za kolica, stigao je do najkrupnijeg otkrića, Hokingovog zračenja, kojim «crne rupe», u stvari, isparavaju i iščezavaju. Godine 1979. zaseo je u stolicu Isaka Njutna, jer su ga izabrali za profesora matematike na Kembridžu.To postavljenje izbacilo ga je u žižu javnosti, svaka njegova izjava, kao i nedavna,dočekivana je s velikom pažnjom.Nekoliko godina kasnije je napisao «Kratku istoriju vremenu», knjigu koja je prodata u 25 miliona primeraka.Posle toga se razveo, ostavivši suprugu i troje dece (dva sina i kćerku), zbog druge medicinske sestre i životne negovateljice, Ilejn Mejson.Oduvek je gajio neobičan smnsao za humor. Jednom prilikom američki turisti su razgledali Kembridž, kada je jedan od njih upro prstom i uzviknuo: «To je Stiven Hoking!» - Kembrički profesor smesta je uključio govornu mappgnu koja je izrecitovala: «Uvek me brkaju s tim čovekom.»Sintisajzer koji mu je odmenio zauvek izgubljene glasne žice izradio je bivši Ilejnin muž.Uprkos mnoštvu hvalospeva koji ma ga zasipaju na svakom koraku, najviše se ponosi pojavljivanjem u jednoj epizodi «Simsonovih», u kojoj kaže: «Tvoja teorija o kosmosu koji nalikuje na krofnu veoma je zanimljiva, Homere. Možda ću ti je ukrasti.»U međuvremenu je napisao novo štivo, «Kosmos u orahovoj ljusci», koje je među najtražeinjima na svim meridijanima.Mnogi ga porede ca Albertom Ajnštajnom.Ni bespomoćnijeg čoveka, ni blistavijeg mislioca.

Stiven Vilijam Hoking rođen je 8. januara 1942, u engleskom univerzitetskom gradu Oksfordu, u porodici srednje klase, a dan njegovog rođenja poklopio se s tristagodišnjicom smrti slavnog italijanskog astronoma Galilea Galileja (neki astrolozi i vidovnjaci su čak tvrdili da je reč o reinkarnaciji duha i uma :-) starog genija ). Njegov otac Frenk bio je lekar i bavio se medicinskim istraživanjima pa je često nestajao iz kuce kako bi na miru mogao da izvodi laboratorijske eksperimente, a majka Izobel, vedra, vesela i slobodoumna žena, bila je politička aktivistkinja. Tridesetih godina prošlog veka bila je pripadnica Komunističke partije, a posle i članica Liberalne stranke. Stivenovi roditelji su živeli u Londonu do 1942, kad su se, zbog straha od bombardovanja, preselili u Oksford. Osim Stivena, najstarijeg sina. imali su dve kcerke, Meri i Filipu i usvojenog sina Edvarda. Kad je Stivenu bilo osam godina, porodica se preselila u gradić Sent Albans, pedeset kilometara od Londona. Dečak je tamo, kao jedanaestogodišnjak, pohađao i privatnu školu koju pamti po surovosti.- Tamo je vladao vojni režim - priseća se Stiven. - Svaki dan smo marširali i pucali iz puške. Nikad necu zaboraviti kad su se dva dečaka kladila u kesicu bombona da ništa neću uraditi kako treba.Hoking je izbegavao da se igra s ostalom decom jer je više voleo da raspravlja ozbiljnim temama i sluša klasičnu muziku. A kako je, za svoje godine, bio mali nespretan, vršnjaci su ga ismejavali i govorili mu da izgleda kao majmun. Međutim, kad se kao tinejdžer upisao na koledž u Oksfordu - gde mu je i otac studirao – želeo je da se bavi nekim sportom. Počeo je da vesla, ali je bio preslab za veslača, pa je postao kormilar u četvercu. Tada se malo opustio, stekao više samopouzdanja, pa je čak počeo da se zabavlja i pijančiti s momcima iz kluba.U osnovoj i srednjoj školi pokazao je izuzetan dar za matematiku, ali njegov otac nije želeo da mu sin bude matematičar, pa je upisao fiziku. Profesori su tvrdili da je veoma inteligentan, pomalo lenj, ali da ispite polaže s neverovatnom lakocom. Posle tri godine diplomirao je i sa sedamnaest godina upisao postdiplomske studije na Kembridžu. Tamo su se pojavile prve zdravstvene teškoće: počeo je da gubi koordinaciju pokreta, teže se izražavao, pa ga je otac odmah odveo kod lekara. Ostao je u bolnici na ispitivanjima koja su se produžila na pune dve nedelje. Za mladog Hokinga usledio je šok. Rekli su mu da boluje od amiotropne lateralne skleroze, poznatije kao Gerigova bolest. Objasnili su da će mu se stanje sve više pogoršavati: odumirace mu mišići, teško će se kretati, a ubrzo ce da nastupi potpuna paraliza. A najgore od svega je to što ce, kako su mu rekli, umreti oko tridesete godine.- Bio sam u šoku. Zašto je to baš meni moralo da se dogodi? - pitao se Stiven. Kad je slavio dvadeset prvi rođendan, ruke su mu se toliko tresle da nije mogao ni piće da nam natoči - priseća se njegov prijatelj. Napunivši dvadeset jednu godinu, Hoking je doktorirao na Kembridžu s temom iz teorijske fizike. Ali, bolest ga je dovodila do ludila. Počeo je da pije, izolovao se od okoline i po ceo dan je slušao Vagnera. Pomišljao je i na samoubistvo. Iz očajanja ga je, priznao je kasnije, izvukla tri godine mlađa devojka Džejn Vajld, koju je upoznao u Kembridžu. nešto pre nego što mu je utvrđena Gerigova bolest.Hoking je opet s optimizmom gledao na život i tvrdio kako mu je bolest i određeni izazov, jer ga prisiljava da se koncentriše na važne stvari. A osim Džejn, to je najpre bila nauka. - Susret oči u oči sa smrću, fantastično je delovao namoj um - kazaoje.Počeo je da proučava svemir i cme rupe, pa je dobio posao stalnog istraživača na uglednom koledžu Gonville i Caius u Kembridžu. Hoking se 1965. venčao s Džejn, koja je posle dve godine rodila sina Roberta. U to vreme je još hodao pomoću štapa, a tri godine kasnije, kad mu se rodila kćerka Lusi, već je bio u invalidskim kolicima. Za Lusi je taj period bio izuzetno traumatičan.Budući da je majka stalno bila zauzeta ocem, deca su morala sama da kuvaju i spremaju kuću, a Lusi je morala i da se javlja na telefon i da bude očev agent za štampu. Jednom je pozvao neki čovek i rekao da će se za šest sati dogoditi smak sveta ako njen otac ne interveniše, a kako je Hoking tad bio u inostranstvu, mala Lusi se celu noć tresla od straha.- Otac je govorio polako i nerazumljivo, često sam morala da budem njegov tumač - priseća se Lusi. - Majka bi ga prenosila iz kolica u krevet, i obrnuto, prala ga, hranila i vodila na posao. Kući bi ga često dovela kakva dobra duša jer je na naslonu njegovih kolica bila adresa našeg stana.Tokom obeda majka mu je davala zalogaj po zalogaj potpuno usitnjene hrane, a hranjenje bi trajalo satima... Uprkos tome, svuda smo išli zajedno i tati nikad ništa nije bilo uskraćeno. Divila sam se njegovoj upornosti, iako nas je ponekad izluđivao. On ima čudnu moć da svoju okolinu dovede do ruba fizičke i psihičke izdržljivosti i da vas pri tom gleda s osmehom...Džejn, koja je, za razliku od supruga, bila veoma religiozna, tada je priznala:- Bez moje vere u Boga ne bih bila sposobna da živim u ovakvoj situaciji, ne bih se udala i ne bih imala optimizma za nastavak života.Stiven Hoking je u svet kosmoloških istraživanja ušao 1974. kad je objavio da crne rupe nisu tako crne i da u svemir emituju radioaktivno zračenje, što je kasnije nazvano Hokingovo zračenje. Njegova je teorija da svemir do velikog praska, kojim su pre dvanaest milijardi godina nastali prostor i vreme, nije bio veći od zrna graška. To zmo graška bilo je smešteno u bezvremenskoj praznini, a posle eksplozije prošlo je kroz period naduvavanja, što je bilo u suprotnosti s većinom teza o postupnom povratnom urušavanju svemira u sebe.Zbog tog otkrića Hoking je postao član Kraljevskog društva iz Londona, jednog od najstarijih naučnih udruženja na svetu. Pet godina kasnije prihvatio je mesto šefa katedre za matematiku na Kembridžu, koju je davne 1663. vodio slavni Isak Njutn. Iste godine rodio mu se i sin Timoti.Iako je Hoking bio levičar i ateista, 1981. je učestvovao na kosmološkoj konferenciji što su je organizovali isusovci u Vatikanu. Vatikan je bio nezadovoljan činjenicom da Hoking istražuje razdoblje pre velikog praska, koji je Božje delo i zato biti dosegnut samo verom. Ali, naučnik je tada pokušao da ih uteši:- Pa šta ako je svemir nekada bio zrno graška? Dakle, imao je početak, a to znači da je imao i Stvoritelja.Ipak je kasnije, u svom bestseleru Kratka istorija vremena, tvrdio drugačije:- Ako je svemir samodovoljan, zatvoren u sebi, znači da nema ni početka ni kraja, nego da on naprosto jeste. Kakvo mesto onda dati Stvoritelju?Svetska naučna elita nije odobravala Hokingove priče o svemiru, argumentovane zamršenim matematičkim jednačinama koje ne mogu da reše ni najmoćniji računari. Mnoge kolege su mu zamerale da je njegovo objašnjavanje zagonetke šta je bilo pre i šta se dogodilo posle velikoga praska, previše apstraktno i nedokazivo.- Nema većeg uživanja nego otkriti nešto što još nije otkriveno. To je slično seksu, samo što duže traje - objašnjavao je, pak, Stiven.I dok je u naučnim krugovima postajao sve poznatiji, privatni život mu je uništavala bolest. Bio je potpuno paralizovan što je zahtevao stalnu negu. Džejn je po ceo dan provodila uz njega. Svako jutro ga je dizala iz kreveta, kupala, hranila...- Stiven je bio njena crna rupa, isisavao joj je svu energiju - rekla je Lusi. Njegova profesorska plata nije bila dovoljna za lekarsku negu kakva mu je bila potrebna, a pošto nije želeo da zbog njega drugi trpe, odlučio je da napiše novu knjigu, kako bi nešto zaradio, a možda se i proslavio.Međutim, njegova prva knjiga, Superkosmos i supergravitacija, prodata je u samo dvesta primeraka, pa nije mogao da nađe izdavača. Ipak, počeo je da piše Kratku istoriju vremena. Kad je 1985. došao do polovine, pozvali su ga u Ženevu na neki naučni skup. Tamo je dobio upalu pluca koja ga je umalo stajala života. Tražio je da ga otpreme u bolnicu Addenbrookes u Kembridžu, što je i učinjeno. Tu mu je napravljena traheotomija - probušen mu je grkljan da bi mogao da diše, ali je zbog toga izgubio moc govora. Pao je u komu, a njegova kćerka je kasnije detaljno ispričala kako je preživela te trenutke.- Izgledao je poput biljčice koju su veštački održavali u životu. Svi smo bili okupljeni oko njegove postelje, a on je bio bled kao krpa. Svuda oko njega virile su cevčice. Lekari su predložili majci da im odobri da isključe aparate koji su ga održavali u životu, ali je ona, posle dugog razgovora s nama, to odbila - seća se Lusi.Hoking se, uprkos predviđanjima lekara, oporavio, a njegov prijatelj, inženjer informatike Dejvid Mejson, otkrio je kako da mu vrati mogućnost govora. Na njegova invalidska kolica postavio je kompjuter i poseban uređaj koji reči ispisane malim prstom leve ruke (uz mišiće lica, jedini pokretan deo njegovog tela), pretvara u govor. Profesor na ekranu bira reči pomoću uređaja nalik mišu složi rečenicu i tada mehanički glas slušaocima prenosi ono što je hteo da kaže. Za takav način komunikacije treba strpljenja, a Hoking je svladao veštinu da ono što želi kaže sa što manje reči.Kad je ubrzo posle toga, 1988, objavljena Kratka i istorija vremena, knjiga je oborila sve rekorde čitanosti. U Velikoj Britaniji se 234 nedelje zadržala na prvom mestu najčitanijih knjiga, na spisku bestselera New York Timesa ostala je godinu dana, a sveukupno je dosad prodata u više od dvadeset pet miliona primeraka (više od Madonine knjige Seks) i prevedena je na više od trideset sedam jezika. Hokingu je donela finansijsku nezavisnost i medijsku slavu.Mnogi su se pitali nije li razlog takve pomame za knjigom zapravo fasciniranost Hokingovom snagom duha u bolesnom, nepokretnom telu. Zlobnici su komentarisali da su knjigu mnogi kupili, retki do kraja pročitali, a nikoje nije razumeo. I njegova kćerka Lusi je priznala da nije shvatila baš sve napisano.- Ali, barem mogu da se obratim nekome ko to razume - rekla je u šali.Hokinga je u to vreme negovalo čak deset medicinskih sestara, a jedna od njih bila je i Elejn Mejson, supruga čoveka koji mu je ugradio uređaj pomoću kojeg je govorio. Mejson se s Hokingom upoznao 1985, često je dolazio kod njega na večere, a sa sobom je uvek vodio suprugu. Posle nekoliko poseta ona je predložila Džejn da bude jedna od njegovih negovateljica, tvrdeći da joj je Stiven drag i simpatičan. Džejn je pristala, oduševljena pažnjom koju je Elejn poklanjala Stivenu. Kasnije joj je, doduše, pomalo smetalo što se i previše trudi, ali se tešila da Elejn samo želi da bude profesionalna. Nije ni slutila da se između Elejn i devet godina starijeg Stivena razvijao prisan odnos koji je ubrzo prerastao u ljubav.I Dejvid i Džejn su počeli da sumnjaju da se nešto čudno događa, a kad bi Dejvid upitao suprugu postoji li između nje i Hokinga nešto više od običnog prijateljstva, ona bi to uporno poricala. Ipak, posle nekog vremena, oboje su priznali da se vole i žele da žive zajedno.- Ovo nisam mogao ni da zamislim. Sve sam učinio da mu pomognem, a on mije za uzvrat oteo ženu - rekao je povređeni Dejvid.Pokušavao je da je odvrati, objašnjavao joj da će biti rob nemoguće situacije, da je to ljubav bez budućnosti i da c'e razbiti dve porodice, pri čemu će najviše stradati deca, jer su i oni imali dva sinčića.Džejn se rasplakala i molila Stivena da je ne ostavlja jer se previše žrtvovala za njega. Ali, Hoking i Elejn su se 1990. odselili od svojih bračnih partnera na tajnu adresu u Kembridžu, a kad su ih novinari pronašli, par nije želeo da ih pusti u kuću.Međutim, ni Džejn, koja je na Kembridžu doktorirala srednjovekovnu portugalsku književnost, nije bila bezgrešna. Sredinom osamdesetih je, kako je sama priznala, prestala da vodi ljubav sa Stivenom - jer se plašila da bi on tokom seksualnog čina mogao da umre - pa je počela da se viđa s Džonatanom Helerom-Džonsom, vođom mesnog crkvenog hora. Blizak Stivenov prijatelj čak tvrdi da je on zato i napustio, dok je ona to poricala tvrdeći da je Stiven prihvatio njihovu vezu. Bilo kako bilo, Stiven i živahna crvenokosa Elejn su se 15. septembra 1995. venčali, dok su njihove porodice bojkotovale venčanje. Lusi je otišla u Prag, Robert je bio u Americi (gde inače živi i radi), a Timoti je ostao s majkom kod kuće.- Nisam ni bila pozvana, a i da jesam, svejedno ne bih došla - rekla je Džejn ljutito. Naravno, nije se pojavio ni Dejvid Mejson sa sinovima.Džejn se 1996. udala za Džonatana, ali ni ona ni njena deca nikad nisu prihvatili Elejn. Međusobnu netrpeljivost još više su pojačale sumnje da Elejn fizički i psihički zlostavlja njihovog oca, jer su ionako smatrali da se za njega udala samo zbog novca.Kad je Hoking pre pet godina slomio zglob na ruci, Lusi ga je pitala kako se to dogodilo, a on joj je rekao da se ne meša u njegov život. U januaru 2001. zadobio je posekotine na usni, a iduce godine, uoči svog rođendana, slomio je butnu kost. Tada je tvrdio da je naleteo na zid i pao s kolica. Mnogi su, pak, svedočili da se Elejn prema njemu ponaša vulgarno: psovala ga je i vikala na njega, a zatim bi je videli kako ga ljubi u usta. Policija je dvaput u poslednje četiri godine pokretala istragu zbog sumnji na fizičko zlostavljanje. Tokom prve istrage, 2000, Hoking nije odgovarao na telefonske pozive policije, niti je otvarao njihova pisma, štaviše, pretio je da će ih optužiti za maltretiranje. Tri godine kasnije, u leto 2003, Hoking je ostao u kolicima u vrtu svoje kuće u Kembridžu, a pošto nije mogao sam da uđe i skloni se od sunca, pretrpeo je toplotni udar i dobio opekotine. Policija je istraživala i taj slučaj, okarakterisan kao nemar, ali optužnica nije podignuta.Navodno postoji i crvena beležnica sa spiskom sumnjivih incidenata koji je sastavila jedna negovateljica i koja je, kako se tvrdi, u rukama policije. I britanski tabloidi su objavljivali šokantna svedočanstva o Elejninim brutalnim postupcima prema Hokingu: neka od negovateljica je ispričala kako je jednom, kad joj se smena završila, Elejn bila veoma besna pa je vikala na supruga. Prestrašeni naučnik je tada na kompjuteru napisao poruku negovateljici: Ne smem da ostanem sam s njom. Molim vas, nemojte da odete, nađite nekog da ostane u smeni. Bivša Stivenova pomoćnica Su Mesi ispričala je kako je jednom videla masnice na njegovom licu, a kad ga je upitala šta se dogodilo, odgovorio joj je da je udario u ekran kompjutera. Povrede su se uvek pojavljivale kad bi Stiven i Elejn bili sami. Nil Makendrik, profesor na koledžu Gonville i Caius, tvrdi da je Hoking zbog raznih povreda često odlazio u bolnicu Addenbrook.Endru Bruer, advokat Hokingovih, tražio je da negovateljice potpišu izjavu kako će poštovati privatnost supružnika i strogo im zabranio da razgovaraju s novinarima. Ipak, mnogo toga što se događalo iza zatvorenih vrata Hokingovog doma procurilo je u javnost. A nešto od toga otkrila je i njegova kćerka Lusi.- Kad je moj otac 1993. kao gost predavač došao na univerzitet u Pasadeni u Kaliforniji, otišla sam da ga posetim jer sam u to vreme živela u Americi. On mi je dao nešto para, što Elejn očigledno nije odgovaralo. Čula sam je kako usred noći viče: Reši je se, zielim daje izbaciš, a on joj je govorio: Molim te, dozvoli da ostane. Pobegla sam iz kuće, jer to nisam mogla da slušam - ispričala je Lusi.Pošto je Hoking odlučno odbijao optužbe da ga supruga zlostavlja, tvrdeći da je samo zahvaljujući Elejn još živ, policija je 29. marta ove godine slučaj stavila adacta.- Mi više ništa ne možemo da učinimo - rekao je njihov predstavnik za štampu. Stiven Hoking je u međuvremenu objavio i delo Svemir u orahovoj ljusci, za koje je 2001. dobio nagradu Aventis za najbolje delo iz popularne nauke. Iste godine u Bombaju je održao predavanje o budućnosti čovečanstva i izneo tri ključne prognoze: - u idućih sto godina ljudi će kolonizovati druge planete, - za hiljadu godina veštačkim putem biće stvorena nova i naprednija ljudska rasa, - a već u sledećem veku sva ce deca biti začeta van majčinog tela. Proteklih godina Hoking je širom sveta držao predavanja, često je bio gost kod bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, a i najbogatiji čovek na svetu, vlasnik Microsofta Bil Gejts, finansijski je pomagao njegova istraživanja. Gejts je u Microsoftu zaposlio i Hokingovog najstarijeg sina Roberta, a naučnik je od njega zatražio da upravo u Kembridžu osnuje evropsku silicijumsku dolinu, odnosno centar za računarske nauke.Uz doktorat na Kembridžu, Stiven ima i dvanaest počasnih doktorata, mnogobrojne nagrade i medalje, uključujući i odlikovanje što mu ga je dodelila britanska icraljica. Studenti ga obožavaju jer je izuzetno duhovit, često juri hodnicima fakulteta, a neretko i pogazi kojeg studenta. Na vratima njegove sobe piše: prof. S. Hoking, a ispod Tiho, šef spava. Svake godine na Dan zaljubljenih, na kolica pričvrsti crveni balon u obliku srca i tako se vozi hodnicima fakulteta. Pošto su se stišale sumnje da ga supruga zlostavlja, Stiven i Elejn su nastavili da žive mimo u svom 3,6 miliona dolara vrednom domu u Njunemu, otmenom delu Kembridža. U dnevnoj sobi, u kojoj je mnoštvo Vagnerovih CD-a, imaju klizna staklena vrata s pogledom na vrt: u njemu naučnik voli da pije kafu. Ostali delovi kuće su mu nedostupni. Stiven obožava Merilin Monro pa njena velika, uramljena fotografija visi na vratima kupatila. Upoznao je i mnoge današnje holivudske zvezde: Džima Kerija, Kevina Kostnera, Širli Meklejn, Ričarda Drajfusa. I sam je imao prilike da se oproba kao glumac. U seriji Zvezdane staze - nova generacija, 1987. igrao je samog sebe. Lik mu se 1989. pojavio i u crtaću Simpsonovi, a 1999. i u Futurami. Njegov glas se čuje i na albumu The Division Bell grupe Pink Flovd iz 1994.Hokingom je fasciniran i nevaljali dečko Holivuda Kolin Farel. Znajući da profesor uživa u ženskoj lepoti, u julu 2003. glumac ga je poveo u striptiz klub Stringfellows u Londonu. Hoking je bio oduševljen i nije skidao pogled s razgolićenih plesačica. Najviše mu se dopala devetanestogodišnja devojka s umetničkim imenom Tigrica. A kad je završila svoju tačku, na kompjuteru joj je napisao: Molim vas za još jedan ples.

Pet najskupljuh naucnih programa

1. Međunarodna svemirska stanica: osvajanje svemiraGradnja Međunarodne svemirske stanice Alpha (ISS) najskuplji je svjetski znanstveno-tehnološki projekt današnjice, a “teži” oko 100 milijardi dolara. Alpha je zamišljena kao platforma za duga svemirska putovanja i oslonac koji bi trebao pomoći u osvajanju Marsa. U projekt je osim SAD i Rusije uključeno 11 europskih zemalja, te Kanada, Japan i Brazil. Alpha orbitira na visini od oko 400 kilometara iznad Zemlje, duga je 106, a široka 95 metara. Od 2000. godine na ISS-u borave stalne ljudske posade koje se smjenjuju svakih šest mjeseci.Svemirska je stanica trebala biti gotova 2006. godine, no taj je ambiciozni cilj prolongiran nakon katastrofe svemirske letjelice Columbia koja je eksplodirala 2003. godine. Nakon toga opskrba ISS-a ovisila je više od dvije i pol godine isključivo o ruskom Soyuzu, koji može primiti samo dva astronauta i ograničene zalihe tereta.Prošlogodišnji povratak shuttlea nije, međutim, unio mnogo optimizma zagovornicima projekta: svima nam je još u sjećanju dramatična misija letjelice Discovery. Analitičari su izračunali da je za dovršenje svemirske stanice nužno još 28 letova shuttlea koji može primiti i do 30 tona tereta. Novi Discoveryjev let do Alphe predviđen je 1. srpnja ove godine.

2. CERN: Lov na Božju česticuU Europskom centru za nuklearna istraživanja (CERN) u predgrađu Ženeve upravo se završava LHC (Veliki hadronski sudarač), najveći i tehnološki najsofisticiraniji stroj na svijetu. Riječ je o akceleratoru u podzemnom tunelu na dubini od 100 metara, koji ima opseg od 27 kilometara i koji se jednim dijelom nalazi u Švicarskoj, a drugim u Francuskoj. Istodobno, LHC je sinonim za jedan od najambicioznijih znanstvenih pothvata u povijesti čovječanstva, čiji je glavni cilj uloviti Higgsov bozon, hipotetsku česticu koja je ključ za razumijevanje mase.Projekt je počeo još 1989. godine, a procjenjuje se da je njegova ukupna cijena oko osam milijardi dolara. Prvi bi eksperimenti trebali početi u ljeto iduće godine, a fizičari se nadaju da će rekonstruirati uvjete kakvi su vladali prije 13 milijardi godina, odnosno u trenutku stvaranja svemira, za koji se smatra da je nastao Velikim praskom. Znanstvenici drže da će eksperimenti u LHC-u i detektorima CMS i Alice koji na njemu “jašu” potrajati idućih 15 godina. Ako fizičari uistinu ulove Higgsov bozon (što je glavni, ali ne i jedini cilj), bit će to odlična potvrda tzv. Standardnog modela, fizikalne teorije za koju se smatra da na najpotpuniji način opisuje materijalni svijet.Osim znanstveno-tehnološke, projekt LHC ima i političku dimenziju, jer je fizika elementarnih čestica jedno od rijetkih područja znanosti u kojima Europljani imaju primat nad Amerikancima. Umjesto da europski fizičari odlaze u SAD, Amerikanci dolaze u CERN, koji je u listopadu 2004. godine “proslavio” svoj 50. rođendan.

3. ITER: put do neiscrpne energijeMeđunarodni termonuklearni reaktor (Iter), prema mišljenju mnogih fizičara, projekt je koji bi mogao dovesti do neiscrpnog izvora ekološki prihvatljive energije. Iter bi trebao biti put prema komercijalnom reaktoru za proizvodnju električne energije uz pomoć fuzije, odnosno spajanja atomskih jezgri. U Projekt su uključeni EU, SAD, Rusija, Japan, Kanada, Kina i Južna Koreja, a uskoro bi se mogla priključiti i Indija. Eksperimentalni će reaktor za fuziju biti sagrađen u francuskom nuklearnom centru Cadarache u blizini grada Aix-en-Provence, a zanimljivo je da je generalnim direktorom Itera imenovan donedavni japanski veleposlanik u Hrvatskoj Kaname Ikeda. Konstrukcija eksperimentalnog reaktora potrajat će oko 10 godina, a stajat će između pet i 10 milijardi dolara . Nakon toga, započet će istraživanja u sklopu projekta, koja bi trebala trajati barem 20 godina. Budu li eksperimenti uspješni, uslijedila bi gradnja demonstracijskog reaktora koji bi proizvodio električnu energiju. Prve komercijalne elektrane na nuklearnu fuziju očekuju se tek nakon 2050. godine.

4. Ljudski genom: mapa gena koji izazivaju rakPobijediti rak višegodišnja je želja znanstvenika koji su u proteklom desetljeću dobili novi poticaj zahvaljujući spoznajama do kojih se došlo u okviru projekta Ljudski genom.Stoga su američki znanstvenici u ožujku prošle godine federalnim vlastima predložili projekt Atlas genoma raka koji bi stajao oko 1,35 milijardi dolara. Nakon višemjesečne rasprave, vlada je krajem 2005. godine odlučila da se najprije krene s trogodišnjom pilot-fazom projekta u koju će biti uloženo 100 milijuna dolara. Pokaže li se ta faza uspješnom, federalne su vlasti spremne uložiti dodatnih milijardu dolara za istraživanja.Mapa genetskih mutacija koje dovode do raka uvelike bi unaprijedila dijagnostiku i liječenje tumora. Posljednjih se godina velike nade polažu u tzv. inteligentne lijekove koji ciljaju na određenu genetsku mutaciju. Tijekom stvaranja mape gena koji uzrokuju rak, znanstvenici bi trebali sekvencionirati 12.500 uzoraka tumora, odnosno po 250 uzoraka svakog od 50 glavnih oblika raka. Dosad je poznato 300 gena povezanih s različitim vrstama tumora.

5. Nanotehnologija: minijaturni roboti koji ulaze u krvotokJedno je od najatraktivnijih znanstveno-tehnoloških područja u posljednjih 10 godina nanotehnologija, za koju se smatra da će obilježiti 21. stoljeće. Nanotehnologija (prefiks nano označava milijarditi dio metra) se zasniva na manipuliranju pojedinačnim atomima i molekulama, a najviše obećava u biomedicini, elektroničkoj znanosti i znanosti o materijalima.Primjerice, u biomedicini se velike nade polažu u minijaturne robote, tzv. nanobote koji će se ubrizgavati u krvotok bolesnika da bi zatim ciljano ubijali viruse i stanice tumora. Kad obave posao, iz tijela bi izlazili putem urina. Diljem svijeta javna su ulaganja u nanotehnologiju prošle godine premašila pet milijardi dolara. Najveću pozornost razvoju nanotehnologije posvećuje SAD, u kojem djeluje više desetaka nanotehnoloških centara, odakle trenutačno dolazi gotovo 50 posto svih nanotehnoloških projekata. Nanotehnologija je i jedan od prioriteta europske znanstvene istraživačke politike. Tako je u okviru Šestog okvirnog programa za istraživanje EU (FP6) prošle godine za razvoj nanotehnologije na Starom kontinentu uloženo oko 500 milijuna eura.

Masoni

Sta je to masonerija ?

Toliko cesto upotrebljavana rec, sa toliko mnogo razlicitih znacenja i tumacenja, rec koja se sa strahom izgovara. Ko su masoni? Ko im pripada? Koji su i kakvi su im ciljevi? Tesko da iko od nas moze da da pun odgovor na ova pitanja sem zapavo samih masona ili tacnije samo vrh iluminata, tj. iluminizovane masonerije. Malo je izvorne gradje o delovanju masona u svetu. Pa i ono sto dopre do javnosti sve je u siframa. Cini se da su oni 'svetska drustvena elita' koja usmerava drustvene procese i stvara istoriju. Ali da li je bas tako? Pocnimo definicijom iz Enciklopedije zivih religija gde stoji: Masonstvo je » zajednicki naziv za tajna bratstva i srodne zajednice koji poticu od srednjovekovnih zidarskih esnafa « (zato su masoni slobodni zidari). Koliko su povrsna znanja o ovome ilustruje i objasnjenje pojma mason iz BIGZ-ove Popularne enciklopedije iz 1976.godine: » Slobodni zidar, pripadnik tajnog, religiozno-misticnog, etickog pokreta nastalog u XVIII veku s reakcionarnim ciljevima; organizovani su u loze u kojima se prijem vrsi uz odgovarajuci ceremonijal. Prva 'velika loza' stvorena je 1717 u Engleskoj; pre rata i u nas «. Cinjenica je da nemamo pouzdanih podataka o postojanju i delovanju masona pre XVII veka iako postoje tvrdnje da je to organizacija mozda ne bas sa takvim imenom ali starija i od Hrista primena ezotericnih kabalisticnih ucenja u politickoj praksi. Inace, sami masonski pisci dele svoju istoriju na dva dela: - kada su se u loze primali samo radnici zidari i- kada su vecinu posvecenika cinili simbolicki graditelji - graditelji svetske harmonije i nauke. Odnos prema Bogu je kod masona odnos prema Velikom arhitekti, Tvorcu, (Luciferu), ali bezlicnom i nepripadajucem bilo kojoj religiji, jer sve poznate religije treba skloniti sa scene i postaviti novo verovanje u novog predvodnika. Da bi se bolje razumeli masoni treba se osvrnutu na njihov ustav - 'Andersonovu konstituciju' iz 1723.godine. Tu izmedju ostalog stoji da je prvi mason bio sam Adam - a setimo se kako je i zbog koga ovaj napustio raj, da ga je Lucifer iz svojih pobuda na to naveo (vidi napred izneto). Adam je svoje utiske iz raja preneo svojim sinovima, a oni dalje prenose s kolena na koleno. Masoni su po tom tumacenju bili i Mojsije, David, Noje, Solomon, kineski car Fo Hi, Aleksandar Makednoski, Isus Hrist, Ricard Lavlje Srce, itd. Prema ovom ustavu jedan od kljucnih momenata je gradnja Solomonovog hrama u cast jevrejskog boga Jahvea. Hram je gradjen od kamena obradjivanog vec u samom kamenolomu, da se to ne bi culo u toku gradnje u samom hramu i remetilo majstore zidare. Na celu majstora bio je Hiram Abif. Inace, svi su bili podeljeni u trojke: ucenici, segrti i majstori. Medjusobno je postojala hijererhija, a Hiram Abif je vodio posao, usput ih obasipajuci mudrostima. Majstori su shodno pravilima, razgovarali uz pomoc lozinki koje im je Abif otkrivao. Jednoga dana trojica majstorskih pomocnika hteli su preko reda, pre nego sto postanu majstori, da saznaju majstorske lozinke. Organizuju zaveru, te u jednoj kuci hvataju glavnog majstora i teraju ga da im otkrije lozinke. On to naravno, odbija i oni ga ubiju. Jedan ga udara uglomerom (metalnim), drugi lenjirom, (takodje matalnim), a treci mistrijom. Medjutim, tajnu nisu saznali. Hiram Abif sahranjen je ispod bagrema (tako da niko ne sazna). Ali devet velikih majstora posle nekoliko dana pronadju les svog poslovodje i jedan rece kada vide prizor: 'Meso se odvaja od kostiju', a drugi: 'Bagrem zna tajnu'. To postadose simbolocko misticne reci masona uopste, a uglomer, lenjir, sestar i trougao postadose masonske relikvije. U svakom slucaju, tajne lozinke bile su sacuvane i prenosene dalje kroz istoriju sa kolena na koleno, shodno stepenu majstora. Od tada obrada kamena simbolise obradu pojedinca, coveka, a izgradnja Solomonovog hrama simbolizuje izgradnju svetske harmonije". (prema knjizi 'Verske sekte' Zorana Lukovica).Ali zadrzimo se na onome sto je manje vise poznato. U XVII i XVIII veku nastalim esnafima su se pridruzili i oni koji nisu bili zidari po zanatu, vec ih je zanimala spekulativna strana bratstva, tj. ucenja na kojima su se zasnivali impresivni rituali esnafa. Ovaj pokret je osnazen osnivanjem Engleske velike loze 1717. U XVII veku masonske loze su postale popularne u redovima tzv slobodnih mislilaca, deista i politickih progresista, sto je doprinelo sirenju odgovarajucih ideja... Rituali su oblikovani pod uticajem simbola srednjovekovnog i renesanskog okultizma... Po pravilu masoni su takodje i pripadali raznim sektam i pravcima i to je spojivo, cak do te tacke da je masonerija pod svoje okrilje uzela i mnoge od ovih pokreta. Krajem XIX veka i pocetkom XX veka masonerija preuzima u sebe i vise drugih harizmatski jakih i dobro organizovanih grupacija koje ukuljucuju u svoje piramidalno ustrojstvo. Tako masoni prisvajaju i iluminate i pripadnike OTO i teozofe i antropozofe. Rozenkrojceri - vladaoci vrhovne istine - vremenom ce, kao kasnije i iluminati, polako ulaziti u piramidalnu strukturu masona, sto ih jedno vreme funkcionalno osnazuje, ali potom sve vise izaziva kontraefekat, jer brzo bivaju prosto progutani od masona. Sedamdesetih godina XX veka bilo je oko sest miliona masona sirom sveta, od toga cetri miliona u sjedinjenim Americkim Drzavama, a jedan milion u Velikoj Britaniji, sto nedvosmisleno pokazuje da im je uporiste bas u Engleskoj - jer ni jedna druga zemlja nema procentualno taj broj masona. U nase vreme nema uglednijeg coveka na zapadu, a da nije mason, sto stvara uverenje da iza svega sto se dogadja stoje » slobodni zidari «. Masonima je pripadao i jedan od napoznatijih Engleza XX veka, bivsi premijer Vinston Cercil. Bio je od 1901.g clan Studholm loze. Dramski pisac Oskar Vajld je pripadao Apolo lozi. Ne moze se prenebregnuti tvrdnja da su masoni tesno povezani i sa satanizmom (oko Lucifera u vrhu piramide na pecatu SAD). Kada je rec o odnosu masonerije i satanizma moze se slobodno govoriti o entitetima koji su samo pravno-formalno posebni. Masonerija je intelektualni, misleci, kreativni deo, a satanisticke sekte delatni, prakticni, trgovacki deo jedinstvenog organizma. Mr. Ranko Mandic u knjizi » Kanibal u Srpskoj kuci « kaze: Delatnost masonerije i satanista bila je sinhronizovana kroz epohe, a kako i ne bi kad im je sve zajednicko: mrznja prema Bogocoveku Hristu i svemu sto je hriscansko, ciljevi, metode i srestva realizacije ciljeva, kultovi, ikonografija, rituali, amblemi, kreatori, vodje i izvrsioci, itd. Istorija masonerije i satanizma nepogresivo svedoci o njihovom zajednistvu. Evo nekih primera tog zajednistva. U Francuskoj je u XVIII veku osnovan masonski red Izabranog svestenstva. Njegovi clanovi bave se prizivanjem duhova, belom magijom, teurgijom. Njihov rad moze se pratiti u Francuskoj do danas.

Masoni i Srpsko pitanje

Sto se nas tice, rad masona na razaranju srpskog bica i njegovog nacionalnog identiteta i interesa moze se pratiti koz ceo 18. i 19. Vek. U 20 veku njihovo delovanje se ocituje u nastojanju da se oslabi i rastoci mlada srpska drzava. U ovom veku masonska delatnost se manifestovala u ucescu, u pripremama, finansiranju i organizovanju urota, zavera i atentata i podrgevanju srpskih dinastickih borbi, guranju Srba i Srbije u ratove i multinacionalne drzavne tvorevine; zadovoljavanju hrvatskih zahteva kroz ustupanje dela srpskog stanovnistva i teritorija Hrvartskoj; okretanju svetskog javnog mnjenja i vlada drzava saveznica protiv pravedne borbe srpskog naroda za slobodu u toku Drugog svetskog rata. Po zavrsetku tog rata, slobodni zidari su , preko Cercila, doveli Tita na vlast u Jugoslaviju i stalnim finansijskim inekcijama i politickom potporom u svetu, pomagali njegovo odrzavanje na vlasti. Poseban uspeh na planu razaranja srpskog nacionalnog bica, masonerija je postigla, preko svojih eksponenata, kad je izdvajanjem iz njenih nedara, pojedinih delova naroda, formirala fantomske nacija: muslimana, makedonaca i crnogoraca. Primera za huskanje i destruktivno ponasanje masonerije prema srpskom narodu, i njegovoj istoriji, ima mnogo. U planiranju, finansiranju i izvodjenju Majskog prevrata 1903, masoni su aktivno ucestvovali. Danas se na osnovu dostupne gradje sa sigurnoscu zna ko je od ucesnika zavere bio u organizaciji slobodnih zidara. To su, pre svega, trgovac Nikola Hadzi Toma, advokat Aleksa Novakovic, porucnik Bozin Simic i kapetani Stevan Sapinac i Milan G.Milovanovic. u zaveri je bio i DJordje Vajfert, Gencic i drugi civili, a Vajfert je dao 50.000 dinara da se spoveli porodicama oficira koji budu poginuli pri izvrsenju prevrata. U toku Prvog svetskog rata, nekolicina hrvatrskih emigranata, masona (dr Ante Trumbic, dr Hinko Hinkovic, Franjo Supilo, dr Ljubo Leontic, dr Dinko Trinajstic) , u saradnji sa Srbima, masonima (dr Milan Srskic, Veljko Petrovic, dr Nikola Stojanovic, dr Boza Markovic, dr Pavle Popovic) na podsticaj i pod okriljem engleske masonerije formiraju Jugoslovenski odbor. Neki od clanova ovog tela, kao dr Hinko Hinkovic, pripadali su satanistickom pokretu. Za njega rimokatolicki i hrvatski pisac Miro glavurdic kaze da je zajedno sa Gustavom Gajom bio &raquopionir spiritualistickog pokreta u Hrvatskoj«. Odbor je radio na odcepljenju Hrvatske od Austro-Ugarske i pripajanju Srbiji, sto je predstavljano kao juznoslovensko pitanje, kao saveznicko pitanje. Srbija je cista srca i rasirenih ruku preuzela na sebe zadatak spasavanja 'hrvatske brace'. Bez tog gesta Srbije Hrvati, koji su bili na strani Austrije i Madjarske doziveli bi sudbinu onih strana koje su izgubile rat. Ujedninjenjem sa Srbima i u njihovom drustvu, Hrvatima je dozvoljen dolazak u Pariz, na Mirpvnu konferenciju, gde su se nasli medju pobednicima, pa su cak bili saslusani po pitanju mirnodopskih uslova. Ta znacajna prednost, dobijena ujedinjenjem sa Srbijom, ipak nije promenila Hrvate. Oni su samo iskoristili priliku da izbegnu posledice Austro-Ugarskog poraza. To je danas cinjenica. Za razuliku od Hrvata, Srbi su duboko verovali u ujedinjenje srpko-hrvatskog naroda, spremni da reaguju na principima nacionalnog jedinstva i da zrtvuju svaku srpsku posebnost. Hrvati su svopju akciju tretirali kao sklonost ka privremenom jedinstvu, uslovljenim nepovoljnom politickom i vojnom polozaju harvatskog naroda u drstvucentralnih sila, ne izuzimajuci mogucnopst kasnije promene ovog stava, u zavisnosti od njihovog posleratnog polozaja. Hrvatska promena misljenja kostala je srbe od 1941 do danas pereko dva miliona zrtava. Pod uticaje engleskih i francuskih slobodnih zidara 1. 12. 1918.g stvorena je Kraljevina SHS najtragicniji promasaj u dugackom nizu srpskih promasaja, tragicniji od kosovskog poraza. Ovoj katastrofalnoj nacionalnoj nesreci debelo su kumovali i srpski masoni na celu sa regentom, docnije kraljem, Aleksandrom Karadjordjevicem. Ovo je uradjeno i pored upozorenja najvecih umova i najboljih sinova srpskog naroda da se to ne cini (na primer vojvode Zivojina Misica). Tako je srpski narod zaveden i poveden svojim vodjama i njihovim megalomanskim, slobodnozidarskim opsesijama izgubio sopstvenu drzavu, umesto da je uspostavio granice srpske drzave na liniji Virovitica Karlobag Jadran. » Sto cetrdest godina je trebalo « kako kaze poznati srpski istoricar Milorad Draskovic, » stalnog nadcovecanskog naprezanja da se drdjava stvori. Pa kada je stvorena, bilo je dovoljno dvadeset godina da mkao poslednji kockari kucu rakucimo, prag razvalimo i ognjiste ugasimo «. Sve docnije greske, zablude i nesrece vezane su za ovaj volonterski promasaj. Pred pocetak Drugog svetskog rata, vladajuca masonska kamarila oko princa namesnika Pavla Karadjordjevica, umorna od neprekidnih hrvatskih zahteva teritorijalnim prosirenjem i politickom autonomijom, resila je da sa Hrvatima podpise ugovor kojim ce do sitnica zadovoljiti sve njihove zahteve. Podpisan je sporazum Cetkovic Macek. Tim sporazumom poklonjene su Hrvatskoj brojne oblasti koje su oduvek smatrane srpskim. Na taj nacin je vise od milion Srba, bez njihove saglasnosti, postalo deo Hrvatske. I ovde je masonerija radila iza scene. Zoran Nenezic kaze: » Ostvarenje sporazuma izmedju hrvatske i srpske burzoazije i resavanje ' hrvatskog pitanja' postalo je imperativ politickih dogadjaja, posebno naglasavan iz masonskih centara Engleske. Dolaskom Dragise Cvetkovica na mesto predsednika vlade oznacilo je i inteziviranje prgovora, a konacniu tekst avgustovskog sporazuma, poznat pod imenom podpisnika Cvetkovic-Macek (1939) sacinio je jedan poseban masonski komitet u kome su sa srpeke strane bili dr Mihajlo Konstatinovic, dr Mihajlo Ilic i dr DJordje Tasic, a sa hrvatske dr Ivan Subasic, dr Juraj Sutej i dr ivo Krbek. Potpisivanju sporazuma prethodila je intezivna aktivnost u kojkoj je znatnog udela imala engleska masonerija, jer je ' teziste evropske masonerije bilo preslo neosetno, ali konacno sa Pariza na London' « . Kako se izbijanje Drugog svetskog rata priplizavalo engleska i americka masonerija su preduzimale niz mera kako bi preko slobodnih zidara u inostranstvu obezbedili antinemacki otpor u zemljama koje su se nasle na udaru ekspanzije Treceg rajha. U Jugoslaviji su trazene licnosti koje bi mogle organizovati rusenje pronemacke vlade Cvetkovic-Macek i kneza Pavla. Masonski plan je uspeo 27.marta 1941, vojnim udarom oborena je vlada Cvetkovic-Macek i namesnistvo na celu sa knezuom Pavlom Karadjordjevicem. Tako je ubilacki gnev Hitlera i njegove soldateske usmeren protiv srpskog naroda. Mi smo ih sapleli pa nisu pre zime usli u Moskvu. Draza im je sapleo Romela ruseci pruge, a oni su nas tamanili kao zeceve, omogucili Pavelicu da satre milion Srba u svojoj NDH. Bolje bi nam bilo da smo poslusali princa Pavla i saradjivali sa Nemcima, da nismo po nagovoru Londona lomili dogovor sa Hitlerom i glumatali heroizam. Simovic je indirektan izazivac pomora Srba u II svetskom ratu. Znali su slobodni zidari da je Hitler diktator koji je spreman da iskoreni svaki narod koji se ispreci na njegovom putu. Takvih usmeravanja u toku Drugog svetskog rata, uz pomoc komunista, bilo je mnogo, sve sa ciljem da se smanji broj Srba. Zbog toga je Broz na samom kraju rata, u dogovoru sa Amerikancima i Englezima, naredio bombardovanje Beograda i jos nekih drugih srpskih gradova, jer je bilo jos dosta Srba koji » komunizam trpeti nece«. Masonsko delovanje na ratnim podrzucjima porobljene Jugoslavije, u toku Drugog svetskog rata, nije prestajalo. O tome govore brojni dokumenti. Zanimljivo je, na primer, da su svi Nemci sa kojima je pregovarala Brozova delegacija 1943.g, u Zagrebu, bili masoni. (Hans Ot, Horstenau i drugi). Sa partiozanske strane u tim pregovorima ucestvovali su V. Velebit, M. DJilas, Koca Popovic, a docnije i M. Stilinovic, poznati mason...Interesntno je da su Vladislava Ribnikara iz zatvora na Banjici izbavili slobodni zidari. Masoni su pri kraju rata bitno uticali na dogadjaje u Jugoslaviji. Ubrzali su zakljucivnje sporazuma Tito - Subasic i konstituisanje DFJ. Avgustovskim sporazumom Tita i Cercivla u Napulju i Kazerti (1941) utrt je put ponovnim razgovorima Tita i Subasica, a prisustvo Donovana oznacilo je i zainteresovanost SAD za razvoj dogadjaja u Jugoslaviji. Zanimljivo je da u Cercil, Donovan i Subasic bili slobodni zidari. U sazivu treceg zasedanja AVNOJ-a od slobodnih zidara bili su i dr Drago Marusic, dr Ivan Subasic, Milos Carevic, dr Aleksandar Belic itd. » Slobodni zidari u svim naznacenim dogadjajima «, pise Z.Nenezic, » nisu morali odigrati presudnu ulogu. Ocigledno je jedino da ih je bilo na svim stranama i da oni javno i manje-vidljivo vode ogorcenu borbu za izguravanje sopstvenih koncepcija ili koncepcija krugova ciji su oni bili eksponenti « . Kada je u pitanju srpski narod, vrhunac satanisticko-masonskog licemerja i cinizma, predstavlja rat i raspad Jugoslavije devedesetih godina ovog veka. Dvostgruki standardi ponasanja medjunarodnih organizacija prema zaracenim stranama u sukobu, medijsko demonizovanje,ponizavanje i obescascivanje Srba kakvo se nije desilo ni jednom drugom narodu u istoriji covecanstva. Protiv nas su se udruzile najmocnije sile na zapadu. Trilateralna komisija u Njujorku, koja hoce da razbije Rusiju i sve nacionalne drzave, a da Evropu destabilizuje najezdom islama. Katolicka crkva koja tezi unistenju pravoslavlja. Nemacka koja sanja o budjenju svoje stare politike » Drang nach Osten «, sa obnovljenom Austro-Ugarskom ili bez nje. Turskoj kojoj se ukazala prilika da povampiri svoje izgubljeno otomansko carstvo. Svima je pravoslavna Srbija prvi kamen spoticanja na putu ka ostvarivanju njihovih ciljeva. Nista nam ne vredi da se zalimo na njihovu bezdusnost, realna pilitika ne poznaje milost i sazaljenje. Treba ovde pomenuti jos neke manje znane cinjenice u vezi zadnjih dogadjaja na nasim prostorima. Vazan je Reganov pakt sa papom za koji Reganov savetnik Ricard Alen kaze da to "jedna od najvecih tajnih alijansi svih vremena". Sam Regan je u tom paktu video "ispunjavanje jednog bozanskog naloga, i ako iza toga zapravo stoje Trilateralna komisija i Savet za inostrane odnose, ili preciznije Dejvid Rokfeler. Taj nalog je objavljen avgusta 1991.g. u sluzbenom glasilu Vatikana - "Opsevatore Romano" gde u svom komentaru posvecenom jugoslovenskoj krizi trazi od medjunarodne javnosti da Srbiju "stavi" u granice iz 1914.g Ilustracije radi iznecemo sinopsis operacije "HABZBURG" nemacke obavestajne sluzbe: OPERACIJA "HABZBURG"- NOSILAC POSLA: MINISTARSTVO INOSTRANIH POSLOVA NEMACKE- IZVRSILAC POSLA: BND (nemacka obavestajna sluzba)FAZE OPERACIJE "HABZBURG":- Stvaranje organizacije "Alpe-Adrija"- Osvajanje Madjarske - kupovinom,- Razbijanje Jugoslavije,- Razbijanje Cehoslovacke,- Podsticanje Madjarskih apetita prema Rumuniji, da bi se vezala,- Secesija Vojvodine,- Secesija Juznog Tirola,- Secesija Istre,- Veliki povratak Folksdojcera u Sloveniju, Hrvatsku, Vojvodinu,- Sjedinjavanje u Podunavsku konfederaciju - sa Austrijom na celu i sa dinastijom Habzburg,- Asocijacija podunavske konfederacije sa velikom Nemackom,- Povezivanje, ali sa distancom, sa teritorijom bivse Bosne,- Priblizavanje Srbiji na bazi ekonomskih interesa,- Obezbezivanje puta prema istoku saradnjom sa Srbima, Bugarima i Turcima,- Balkan -izvoznik hrane i rudnik sirovina,- Obezbedjivanje toka Dunava.(Iz knjige "Vladari iz senke" D. Lucica) To je zapravo stvaranje nove Austrougarske koja bi bila povezana sa Nemackom. Ta drzava treba da se granici na jugu sa Turskom, koja treba da se protegne do Kineskog zida. Planirano je podsticanje pronacistickih rezima u Evropi. Prva faza je stvaranje organizacije Acpe-Adrija, pa tako dalje. Svedoci smo koliko se ti planovi uveliko i ostvaruju.Sve je to artikulisano i u planovima NATO pakta. U Ostiju, kraj Rima, je zakljuceno 05.11.91.g. da do 01.03.92.g. savez "ALPE - ADRIJA" treba da preraste u veliku uniju srednjoevropskih drzava (USEAD), koju bi cinile: Austrija, Poljska,Cehoslovacka, Madjarska i Jugoslavija (privremeno sediste Budimpesta - koordinator Italija). Intermarijum je uzviseno proklamovao jedinstvo 16 nacija u formi "PODUNAVSKE KONFEDERACIJE" ciju srz bi cinile katolicke nacije "SREDNJE EVROPE". Vatikan, je naravno, ovu akciju podrzavao kontinuirano kao jednu od poluga, s kojom dela prema pravoslavlju. Tokom II svetskog rata Intermarijum je radio pod nemackom kontrolom. Sve ovo sto se sada desava na nasim prostorima i izgleda iznenada pripremano je duzi niz godina, moglo bi se reci da na ovom planu II svetski rat nikada i nije prestao. Narocito teznje Nemacke da zagospodari ovim prostorima - pa cak su u posleratnom periodu mozda bili i uspesniji u tome. Veliki je broj agenata nemacke obavestajne sluzbe, a i drugih, koji su radili jos i u Titovo vreme, ali su iz raznih razloga ostali neotkriveni. Nemci su svuda bili prisutni, narocito preko Dolanca, Mustaca, Ante Markovica - njega su hapsili u Dubrovniku tokom rata kao partizana zajedno sa grupom, ali jedino je on pusten na slobodu. Mesic, Drnovsek, Izetbegovic, Kucan, Jansa i naravno Dr.Tudjman. zadrzimo se malo na njemu - 1965.g. bivsi Titov general stupa u vezu sa dr Matom Mestrovicem, u to vreme oficirom oruzanih snaga SAD, sa Bogdanom Radicom, Ivanom Sutejom i drugima iz ekstremnog krila "Hrvatskog nacionalnog veca", emigrantske organizacije koja objedinjuje skoro sve sluzbe i organizacije hrvatske emigracije. Postoje indicije da je upravo preko tih ljudi dr Tudjman uspeo dase poveze sa obavestajnim sluzbama SAD i SR Nemacke, a pouzdano se zna da je u to vreme saradjivao i sa Institutom za istocno-evropske zemlje iza cijeg imena se krije obavestajna institucija NATO pakta. Kontakt sa Nemcimam dr Franjo Tudjman je ostvario jos tokom drugog svetskog rata, a jedan od njih isao je preko pukovnika ABVER-a Vladimira Muse. Za ovu vezu znao je Aleksandar Rankovic, ali je tolerisana jer je bila obostrano korisna. Na mrznju sveta prema Srbima, projektovanu od strane masonskih » srbofobicnih mocnika « a prouzrokovanu trijumfom antisrpskog medijskog lobija, Srbi ne smeju odgovarati mrznjom, nego kako kaze Njegova svetost patrijarh srpski Pavle: » Zivot treba osmisliti po veri, ugledajuci se na pretke i uciniti sve sto mozemo za dobro svog naroda i citavog covecanstva «.