Zikka's remembrance

My Photo
Name:
Location: Dublin, Ireland, Ireland

Thursday, October 08, 2015

RASPORED VAKCINACIJE

RASPORED VAKCINACIJE

Uzrast  BCGHBDTPOPVMMRHibDTdTTT
Na rođenjuV1. D       
1 mesec 2. D       
2 meseca  1. D1. D 1. D   
3,5 meseci  2. D2. D 2. D   
5 meseci  3. D3. D 3. D   
6 meseci 3. D       
12 - 15 meseci    V    
17 - 24 meseca  R 1R 1     
7 godina   R 2R R 2  
12 godina 3 doze       
14 godina   R 3   R 3 
30 godina        R 4
40 godina        R 5
50 godina        R 6
60 godina        R 7

Tabela 1. kalendar imunizacije u Republici Srbiji (važi od 07. 02. 2006.)
BCG Vakcina protiv tuberkoloze

Kada i u koliko doza?
U porodilištu. Deca koja nisu vakcinisana dan nakon rođenja, vakcinu bi morala da dobiju do navršenih 12 meseci života. 

Revakcinacija: u detetovoj desetoj godini.


Hep-B - Vakcina protiv akutnog hepatitisa B 

Kada i u koliko doza?
Vakcina se daje u četiri doze. Beba prvu vakcinu dobija još u porodilištu ili sa napunjenih mesec dana, drugu kad beba napuni 2 meseca, treću sa 6 meseci, a poslednju, prema indikacijama, sa godinu dana.


DTP - Vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja

Kada i u koliko doza? 
Daje se u tri doze: prva kad beba napuni dva meseca, druga sa 3,5 i treća sa 5 bebinih meseci. 

Razmak između vakcina ne sme biti kraći od meseca dana, obično se praktikuje 6 nedelja zbog vakcine protiv dečije paralize kod koje mora biti najmanji razmak između vakcina 6 nedelja. 

Revakcinacija: prva doza se daje u bebinom uzrastu od 17 do 24 meseca, druga sa sedam godina, a treća i poslednja sa 14 godina. 


Polio vakcina (IPV ili OPV) - Vakcina protiv dečije paralize

Postoje dva tipa ove vakcine: OPV- oralna ili živa vakcina i IPV inaktivisana, mrtva vakcina koja se ubrizgava injekcijom.

Kada i u koliko doza? 
Beba prvu polio vakcinu dobija kad napuni dva meseca. Ova vakcina daje se zajedno sa DTP vakcinom u tri doze, tako da beba prima drugu dozu sa napunjenih 3,5 meseca, a treću sa 5 meseci.

Revakcinacija: Prva doza u periodu od 17 do 24 meseca.


HiB - sprečava smrtonosnu bakteriju hemofilus influence

Vakcina koja sprečava smrtonosnu bakteriju hemofilus influence koja uzrokuje širok raspon veoma ozbiljnih infekcija kojima su bebe i deca podložna.

Kada i u koliko doza? 
Prvu vakcinu beba dobija sa dva meseca starosti, a pošto se daje u tri doze vakcinu HiB beba će primiti  zajedno sa DTP i OPV sa 3,5 i 5 meseci.

Revakcinacija: nema


MMR - Vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeole

Kada i u koliko doza?
Vakcinu beba treba da primi pre prvog rođendana, a najkasnije u uzrastu do 15 meseci. 

Revakcinacija: U sedmoj godini deteta, pre upisa u prvi razred osnovne škole.

Mama ne sme da bude uzbuđena i uplašena što joj beba dobija „bocu“ – to je normalna stvar na koju se morate naviknuti. Prilikom  držanja bebe trebe slediti uputstva medicinske sestre jer će samo na taj način beba adekvatno primiti vakcinu. 

Mama ne sme da pravi nagle pokrete rukama, bilo bi dobro da je sabrana i da bebi, dok je drži u naručju, nešto priča mirnim, umirujućim, glasom. Većina beba ni ne zaplače, ako majka ovako čini dok joj beba dobija vakcinu.

Starijem detetu treba objasniti i pripremiti ga da ide da dobije bocu koja može da ga boli. Veće dete ne treba lagati i niti kriviti „nevaljalu tetu“ koja ga je ubola. Objasnite detetu da vakcina manje boli od bolesti koju bi dobilo da se ne vakciniše i dete će razumeti. Strah od vakcinacije nastaje kod deteta koje roditelj nije dobro pripremio.
Pored kalendara vakcinacije postoji još jedan jako važan faktor koji određuje da li će beba primiti vakcinu. To je bebino zdravlje. Beba koja nema temperaturu, ne kašlje, ne kija, nema proliv, dobro jede, ne povraća, vesela je, dobro spava i nema osip na koži – dobiće vakcinu. Pedijatar pre svake vakcinacije dobro pregleda dete, porazgovara sa majkom o ishrani i obavi pregled svih organskih sistema.
Ako je beba bolesna, vakcina se mora odložiti za period, kada ona bude bila potpuno zdrava. Kalendar vakcinacije se tada pomera. Ali nema razloga za brigu jer to nije redak slučaj - mnogim bebama je zbog prehlade ili povišene temperature odložena vakcinacija. Čim beba ozdravi, sa bocama se nastavjla.
Posle vakcinacije bebu odvedite kući jer ćete tamo najbolje moći da se posvetite svojoj bebi i pratiti eventualne komplikacije vakcinacije. Slušajte savete koje su vam dali u ambulanti. Najverovatnije da će vam reći da mesto gde je beba dobila vakcinu hladite oblozima. Dobro posmatrajte bebu jer reakcije na vakcinu se javljaju u prva 24 sata.
- Ukoliko ima povišenu temperaturu – dajte joj 2,5 ml paracetamola.
 
- Ukoliko ima crvenilo na mestu davanja – stavite joj oblog sa fiziološkim rastvorom ili jednostavno hladite mesto uboda.

- Ukoliko ima čvorić na mestu davanja – stavite joj oblog sa mlakim fiziološkim rastvorom.

- Ako je uznemirena – sigurno je boli, dajte paracetamol.

- Ako je je pospana – pustite je da odspava, ali najviše tri sata.

O vakcinama

O vakcinama

ŠTA JE VAKCINACIJA?

U okviru sprovođenja preventivne zdravstvene zaštite dece, a u cilju suzbijanja i sprečavanja širenja infektivnih bolesti sprovodi se vakcinacija dece .Neke infektivne bolesti predstavljaju rizik zbog komplikacija koje mogu biti veoma opasne za decu, za njihov rast i razvoj. Vakcinacija je namerno ubacivanje uzročnika (mikroba) ili njihovih delova u organizam, sa ciljem da se izazove reakcija imunog sistema i razvoj otpornosti na te uzročnike, odnosno bolesti.
Vakcine se prave na nekoliko načina, ali je cilj isti za svaki tip - da stimuliše imuni sistem, bez izazivanja bolesti. Ako bi vaše dete bilo izloženo nekoj bolesti protiv koje je vakcinisano, «borci» (antitela) bi brzo uništili «neprijatelja», jer vakcine jačaju detetovu odbranu od bolesti.
Imunizacija je regulisana Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (“Sl.glasnik RS” br 125/04) i Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima (“Sl.glasnik RS” br 11/2006, 63/2013, 99/2013 i 118/2013).

KAKO SE DAJE VAKCINA

U zavisnosti od tipa vakcine (bakterijska ili virusna) zavisi kako će se aplikovati (dati) detetu. Naješće se daju u ruku (kod dece uzrasta do 12 meseci u butinu), a OPV se daje kapaljkom ili kašiicom da dete popije. Postoje vakcine koje se daju samo jednom (BCG)- za ceo život,  neke je potrebno dati više puta u toku prve godine bebinog života, dok je za neke potrebna revakcinacija do osamnaeste godine. Veoma je važno da dete primi sve potrebne vakcine, i to u propisano vreme.Ukoliko se iz nekog razloga propusti neka doza, prema Pravilniku o imunizaciji i nainu zaštite lekovima potrebno je nastaviti vakcinaciju. Vakcinacija se uvek nastavlja, nikada se ne počinje iz početka.

KALENDAR OBAVEZNE IMUNIZACIJE

kalendar-vakcinacije

Šta znače skraćenice u tabeli imunizacije ?

BCG - Vakcina protiv tuberkoloze, daje se u  porodilištu. Deca koja nisu vakcinisana prilikom otpusta iz porodilišta vakcinu bi morala da dobiju najkasnije do navršenih 12 meseci života.
Hep-B - Vakcina protiv akutnog hepatitisa B
Vakcina se daje u tri doze. Beba prvu vakcinu dobija u porodilištu, drugu nakon mesec dana, a treću 6 meseci nakon prve doze. U slučaju da je majka HbsAg + dete dobija 4 doze (po šemi 0,1,2,12 meseci).
DTP/DTaP - Vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja
Daje se u tri doze: prva kad dete napuni dva meseca, druga doza u razmaku od 6 nedelja i treća doza se aplikuje 6 nedelja nakon druge doze.
Razmak između vakcina ne sme biti kraći od mesec dana. Pravovremena vakcinacija je kada se dete vakciniše sa tri doze do navšenih 6 meseci života.

Prva revakcinacija se sprovodi godinu dana nakon treće doze.Druga revakcinacija se sprovodi samo protiv difterije i tetanusa (DT) u 7 godini života, prilikom upisa u školu; treća revakcinacija protiv difterije i tetanusa (dT ) sprovodi se u 14 godini života.
IPV / OPV - Vakcina protiv dečije paralize
Postoje dva tipa vakcine protiv dečije paralize: OPV- oralna ili živa vakcina i IPV inaktivisana, mrtva vakcina koja se ubrizgava injekcijom.
Dete prvu polio vakcinu dobija kad napuni dva meseca. Ova vakcina daje se zajedno sa DTP/ DTaP vakcinom u tri doze, tako da beba prima drugu dozu sa napunjenih 3,5 meseca, a treću sa 5 meseci.

Prva revakcinacija se sprovodi godinu dana nakon treće doze,druga revakcinacija sprovodi se zajedno sa DT vakcinom prilikom upisa u školu, a treća revakcinacija u 14 godini života sa dT vakcinom.
HiB - sprečava infekcije izazvane bakterijom hemofilus influence tip B kao što su: zapaljenje moždajnih ovojnica, grkljanskog poklopca, upala pluća i infekcije krvotoka.

Prvu vakcinu dete dobija sa dva meseca života, a pošto se daje u tri doze HiB vakcinu beba će primiti  zajedno sa DTP/DTaP i OPV/IPV sa 3,5 i 5 meseci.

Ukoliko vakcinacija HiB vakcinom nije započeta do navršenih šest meseci života, sprovodi se davanjem dve doze u razmaku ne kraćem od mesec dana.

Ukoliko vakcinacija HiB vakcinom nije započeta do navršenih 12 meseci života, sprovodi se davanjem jedne doze vakcine do navršenih pet godina..

Revakcinacija: nije obavezna prema zakonu, ali je dete dobije ukoliko se aplikuje kombinovana vakcina kao revakcina.

MMR - Vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeole
Vakcinu beba treba da primi posle prvog rođendana, a najkasnije u uzrastu do 15 meseci.
Revakcinacija: U sedmoj godini deteta, pre upisa u prvi razred osnovne škole.

U kojim situacijama se ne daje vakcina?
Pedijatar pre svake vakcinacije pregleda dete, pa shodno detetovom zdravlju odluči da li će ga vakcinisati ili će odložiti davanje vakcine na neko vreme.Vakcinacija će se odložiti ukoliko postoji akutna bolest, povišena temperatura ili reakcija na prethodnu dozu vakcine.

Šta ako dete preskoči vakcinisanje?
Ako je dete bolesno, vakcina se mora odložiti dok dete ne bude potpuno zdravo. Šema vakcinacije se tada pomera. Ali nema razloga za brigu jer to nije redak slučaj - mnoga deca budu vakcinisana kasnije iz raznih razloga. Kada se steknu uslovi vakcinacija se nastavlja.

Ima li neželjenih efekata nakon vakcinacije?
Naravno da ima, ali su kod većine dece neželjeni efekti vakcinacije blagi i prolazni. Sa osavremenjivanjem farmakotehnoloških postupaka dobijene su "čiste" vakcine što je značajno smanjilo pojavu neželjnenih efekata imunizacije.

Mogu se javiti takozvane lokalne reakcije (na mestu uboda) - otok, crvenilo, bol što obično dovede do nervoze i "kenjkavosti" beba. Ako postoji otok staviti hladnu oblogu.

Povišena temperatura može da se javi i da traje do par dana (takozvani sistemski neželjeni efekti), a u slučaju da je veća od 38,5C dati paracetamol.

Izuzetno retko se dešavaju ozbiljne (neurološke) komplikacije vakcinacije i tada se treba obratiti pedijatru. Sa poboljšanjem procesa proizvodnje vakcina ove komplikacije su prava retkost.

Neželjeni efekti vakcina su beznačajni, u poređenju sa nesumnjivom koristi koje imunizacija omogućava.

PREPORUČENE VAKCINE IZVAN KALENDARA IMUNIZACIJE

Jedinica za imunizaciju GZJZ - 2078 675
NAZIV VAKCINE
BOLEST PROTIV KOJE ŠTITI
UZRAST
ŠEMA  
DAVANJA VAKCINA
REVAKCINACIJA
  INDIKACIJE
CENA
DTaP + IPV
+ HIB
PENTAKSIM
DIFTERIJA,TETANUS,
VELIKI KAŠALJ
- DEČJA PARALIZA, MENINGITIS
OD 2. MESECA ŽIVOTA
3 DOZE U RAZMAKU OD 6 NEDELJA
NAKON GODINU DANA OD TREĆE DOZE
 PREVENTIVNA VAKCINACIJA,
PREVENTIVNA VAKCINACIJA
2757.55
TRIPACEL
(DTaP)
Difterije Tetanusa i Velikog kašlja
OD 2. MESECA ŽIVOTA
3 DOZE U RAZMAKU OD 6 NEDELJA
NAKON GODINU DANA OD TREĆE DOZE
 PREVENTIVNA VAKCINACIJA, KLINIČKE INDIKACIJE
KLINIČKE INDIKACIJE - UPUT 
PNEUMO "23"
(polisaharidna vakcina )
PROTIV BOLESTI KOJE IZAZAIVA STREPTOKOKUS PNEUMONIJE
DECA PREKO 
2 god.  i ODRASLI
1 DOZA VAKCINE, 
ZA DECU STARIJU OD 2.GODINE
- 5 GODINA
NAKON VAKCINACIJE-ODRASLI
– 3 GODINE NAKON VAKCINACIJE -DECA
 PREVENTIVNA VAKCINACIJA, KLINIČKE INDIKACIJE
PREVENTIVNA VAKCINACIJA 
1616,74 
KLINIČKE INDIKACIJE - UPUT 
PREVENAR
(7 serotipova 
konjugovana vakcina)
PROTIV BOLESTI KOJE IZAZAIVA STREPTOKOKUS PNEUMONIJE
Od 2. meseca života
Tri doze u razmaku od 6 nedelja

PREVENTIVNA VAKCINACIJA,
KLINIČKE INDIKACIJE
PREVENTIVNA VAKCINACIJA 
6219.91
KLINIČKE INDIKACIJE - UPUT .
SYNFLORIX
(10 serotipova
konjugovana vakcina)

PROTIV BOLESTI KOJE IZAZAIVA STREPTOKOKUS PNEUMONIJE
Od 2. meseca života
Tri doze u razmaku od 6 nedelja
PREVENTIVNA VAKCINACIJA,
KLINIČKE INDIKACIJE
PREVENTIVNA VAKCINACIJA 
5953.71
KLINIČKE INDIKACIJE - UPUT 
TRIMOVAX
Male boginje, Zauške, Rubeola
NAVRŠENIH 12.MESECI ŽIVOTA
1 DOZA VAKCINE
U 7 godini života
 PREVENTIVNA VAKCINACIJA 
za decu bez osiguranja
i putnike u međunarodnom
saobraćaju  
1175.54
VARILRIX
(živa vakcina)
Varičela
SA NAVRŠENIH 13 GODINA 
1 DOZA VAKCINE
Druga doza za 6 nedelja
Zdrave odrasle osobe preko 13god. koje su u riziku za oboljevanje od varičele
4286.48
 PNEUMO "23 je polisaharidna vakcina која sadrži 23 serotipova i indikovana je za primenu kod dece starosti od 2 godine života i odraslih osoba.

SYNFLORIX i PREVENAR su konjugovane vakcine koje se primenjuju kod dece mlađe od dve godine života. SYNFLORIX vakcina sadrži 10 serotipova dok je PREVENAR dostupna u našoj zemlji sa 7 i 13 serotipova.

Izmenama i dopunama Pravilnika o imunizaciji (Sl.gl.63/13) vakcinacija protiv pneumokoknih infekcija sprovodi se i kod dece mlađe od 2 godine života, po kliničkim indikacijama konjugovanim vakcinama.

IMOVAX POLIO( IPV mrtva polio vakcina) vakcina protiv dečije paralize. Sadržana je u Pentaximu.
IPV vakcina indikovana je za primenu kod dece koja su imunodeficijentna, kod dece kod kojih je utvrđena trajna kontraindikacija za primenu OPV vakcine.
TRIMOVAX je MMR koji se daje u domu zdravlja.

PRIORIX je isto MMR od drugog proizvođača. Istog su kvaliteta.

Trudnice se ne vakcinišu živim vakcinama.
Nema kontraindikacija kod povređenih lica za vakcinaciju protiv besnila, tetanusa i hepatitisa B.

Napomena!
Da bi vakcina bila efikasna, mora se adekvatno čuvati i transportovati. Vakcine se čuvaju na na optimalnoj temperaturi od +2 do+8 *C.
Od trenutka preuzimanja vakcine, do trenutka aplikovanja maksimalno vreme izlaganja temperaturi je 2 sata.

Vakcine u prvoj godini života

Vakcine u prvoj godini života

Zdrave bebe u porodilištu dobijaju dve vakcine: BCG vakcinu i prvu dozu vakcine protiv hepatitisa B. Vidimo da nam život počinje uz vakcine, a mnoštvo je pitanja vezano baš za vakcinacije, pa smo odlučili da vam približimo vakcine koje se daju u prvoj godini života
baby
  • Šta je u stvari vakcinacija
Vakcinacija – imunizacija je najbolji način sprečavanja (prevencije) oboljevanja od zaraznih bolesti. Ovako se sprečava širenje zaraza među decom, ali i odraslima.
Vakcine se sastoje od oslabljenih ili “iseckanih” mikroorganizama (virusa ili bakterija), a tako su napravljene da ne mogu da izazovu infekciju, ali pomažu imunološkom (odbrambenom) sistemu organizma da nauči da se bori sa izazivačima zaraznh bolesti.  
Postoje vakcine koje sadrže delove hemijskih supstanci (toksina) kojima mikroorganizmi napadaju čoveka i izazivaju veoma teška oboljenja (na primer tetanus, a nekada davno i difterija).
  • Šta se dešava u organizmu deteta koje je primilo vakcinu
Kada se vakcina da detetu odbrambeni (imunološki) sistem “vidi” sadržaj vakcine kao uzročnika bolesti. Počinje proces stvaranja otpornosti (imunizacija) na mikroorganizam (ili toksin) koji se sastoji u stvaranju antitela, ali i “uvežbavanju” pojedinih imunoloških ćelija za borbu protiv prouzrokovača bolesti.
Kako smo već napomenuli, vakcina ne može da izazove bolest, ali je dovoljno “jaka” da se imuni sistem nauči da prepozna mikronapadače, tako da ako nekada stignu u organizam biće uspešno “utamanjeni”. To je suština imunizacije.
  • Zašto ih dajemo tako rano – već u prvim danima života

Kad se beba rodi njen imuni sistem je prilično “tanak”. Nešto antitela (to su proteini – borci protiv mikronapadača)  beba preuzme od mame, ali prvi meseci života su ujedno i početak prve faze sazrevanja imunološkog sistema deteta. Zato je logično da se u taj proces sazrevanja “ugrade” i važne imunološke informacije o prouzrokovačima opasnih infekcija, a to se nesumnjivom najbolje sprovodi ranom vakcinacijom.
  • Zašto se neke vakcine daju više puta (revakcinacija)
Imuni sistem je jedna veoma složena armija različiti ćelija – vojnika, i biohemijskih procesa i supstanci koji učestvuju u odbrani organizma od infektivnih agenasa. Prilikom pravljenja nekih vakcina (što je jedan veoma složen farmako-tehnološki proces) prouzrokovači bolesti (virusi, bakterije ilji toksini) moraju biti oslabljeni tako da ne mogu da izazovu infekciju, ali stimulišu detetov imunitet.
Zato je potrebno “osvežiti pamćenje” odbrambenog sistema i ponavljati iste vakcine da bi se došlo do potpune imunizacije, dakle sigurne zaštite od mikroorganizama protiv kojih se vakcinacija sprovodi.
  • Ima li neželjenih efekata vakcinacije
Naravno da ima, ali su kod ogromne većine dece neželjeni efekti vakcinacije blagi i prolazni. Sa osavremenjivanjem farmako-tehnoloških postupaka dobijene su “čiste” vakcine što je značajno smanjilo pojavu neželjnenih efekata imunizacije.
Mogu se javiti takozvane lokalne reakcije (na mestu uboda) – otok, crvenilo, bol što obično dovede do nervoze i “kenjkavosti” beba.
Porast temperature, koji je retko drastičan, traje par dana (to su takozvani sistemski neželjeni efekti). Sve to, kod ogromne većine beba, prođe sa malo analgetika, a često i bez lekića, a dete će za par dana zaboraviti na vakcinu.
Izuzetno retko se dešavaju ozbiljne (neurološke) komplikacije vakcinacije koje se lako uočavaju od strane roditelja i brzo dovode decu pedijatru. Sa poboljšanjem procesa proizvodnje vakcina ove komplikacije su pravi raritet.
Jedno je sigurno – neželjeni efekti vakcina su beznačajni, u poređenju sa nesumnjivom koristi koje imunizacija pruža.
vakcine-u-prvoj-godini-871.jpg
  • Koje su obavezne vakcine u prvoj godini života
Naš imunizacioni protokol predviđa sledeće obavezne vakcine:
    •  BCG vakcina – protiv tuberkuloze
    •  Di – Te – Per vakcina je protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (pertusis)
    •  Polio vakcina – protiv dečje paralize
    •  Vakcina protiv hepatitisa B
    •  HiB vakcina – protiv opasne bakterije Hemofilus influence (Haemophilus influenzae)
  • Kada se daju
BCG vakcina se daje u porodilištu, kao i prva doza vakcine protiv hepatitisa B.
Revakcinacija (druga doza) protiv hepatitisa B se sprovodi mesec dana posle prve doze, a treća doza se daje pet meseci posle druge (šest meseci posle prve doze).
Di-Te-Per, HiB i polio vakcina se daju u trećem mesecu (mada se ova granica ponegde pomera u drugi mesec), a još dve doze sa razmakom od 4-6 nedelja (dakle ukupno tri doze u prvoj godini života)
  • Mogu li se vakcine kombinovati
Naravno da mogu!
Pokazalo se da kombinacije vakcina efikasno imunizuju dete, a tako se smanjuje broj “bockanja” beba. Kod nas su registrovane kombinovane petovalentne vakcine: Pentaxim i Infarix IPV plus HiB. Ove vakcine sadrže Di-Te-Per-Polio-HiB u sebi. Registrovan je i Infarix hexa (koji pored nabrojanih pet sadrži i hepatitis B vakcinu).
  • Kada dete nije za vakcinaciju
Dete treba da je zdravo kada se vakciniše!
Ako ima jasne znake infekcije: kija, kaščljuca, curi mu nos, ima crveno grlo i temperaturicu, mudro je sačekati bar nedelju dana. Nije dobro da se dete vakciniše danas, a za par dana da dobije febrilnu virusni infekciju koje je tek počela da se razvija na dan vakcinacije.
Nove preporuke kažu da se bebe, koje nemaju povišenu temperaturu, a imaju “kijavicu” (lako curenje nosića, a lepo jedu, raspoložene su, dobro spavaju) mogu vakcinisati.
Bebe koje dobijaju transfuzije (derivate krvi) posle rođenja (zbog operacija ili lečenja anemija…) se malo kasnije vakcinušu (obično se odlaže za 6 meseci), a detaljno uputstvo se dobija uz otpusnu listu.
  • Koje su vakcine korisne za bebu, a nisu obavezne

Postoje različiti “protokoli” vakcinacija koji variraju od države do države, čak i u okviru Evropske unije.
Ipak, ogromna većina medicinski razvijenih zemalja je uvela vakcinu protiv pneumokoka. To su opasne bakterije koje u prvoj godini života mogu izazvati veoma teške bakterijke infekcije (meningitis, sepsu, upalu pluća…). Zato je ova vakcina, u preventivnom smislu aktuelnija od mnogih koje jesu deo “obaveznog kalendara” (na primer difterije decenijama nema).
Pneumokokna vakcina još uvek nije deo obaveznih vakcina u Srbiji, ali je registrovana (Prevenar 13 ili Synflorix) i može se kupiti i primeniti.
Pojedine zemlje sprovode i vakcinaciju protiv meningokoka – bakterije koja izaziva ozbiljnu infekciju moždanih ovojnica (meningitis), ali i sepsu sa fatalnim ishodom.
Sve češće se dovodi u pitanje potreba za imunizacijom (vakcinacijom) beba, ali tu zaista nema dileme – vakcine su potrebne, a vakcinacija u prvoj godini života udara “imunizacioni temelj” za borbu protiv veoma opasnih infektivnih bolesti. Dokaz je više nego jak – od kad se vakcine redovno daju bebama smrtnost od zaraznih bolesti kod dece je drastično smanjena, a pojedine bolesti su potpuno pobeđene (iskorenjene) zahvaljujući imunizaciji.