Mobilni telefoni razotkrivaju broj Albanaca na Kosovu

Na kakav zaključak o brojnosti stanovništva na Kosovu i Metohiji upućuju podaci Svetske banke i američke CIA o broju korisnika mobilne telefonije u svetu i u našoj južnoj pokrajini?

Nakon što su egzaktni podaci Evrostata, statističke agencije Evropske unije, a uz Evrostat i ostalih za to nadležnih tela, razvejali mitove o demografskom bumu među Albancima u Albaniji i naročito na Kosovu i Metohiji, bumu koji navodno preti da Albance učini brojnijim od Srba, neki drugi zvanični podaci primoravaju nas da u pitanje dovedemo i tvrdnju da na Kosovu i Metohiji, prema popisu iz 2011. godine koji su bojkotovali Srbi iz četiri severne opštine, ima 1.739.825 stanovnika, odnosno 1.895.250 kako navodi američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) u svom najnovijem „Svetskom almanahu“ (CIA World Factbook), pozivajući se na procenu iz jula 2017. godine.

Reč je o broju korisnika usluga mobilne telefonije na području Kosova i Metohije.

Ova cifra mora se smatrati egzaktnom, iz prostog razloga što niko ne može na crno da se prikači na mobilnu mrežu, kao što je to moguće u slučaju, na primer, vodovoda ili struje, što će reći da je svaki korisnik mobilne mreže na njoj i registrovan, te se otuda i ukupna brojka korisnika mora smatrati relevantnom.

Zašto je to indikativno u slučaju Kosova i Metohije, u kontekstu koji spominjemo?

Zato što spomenuti „Svetski almanah“ navodi da u našoj južnoj pokrajini ima - reč je o podatku iz jula 2016. godine - ukupno oko 562.000 registrovanih korisnika mobilne telefonije, a neregistrovani ne mogu da postoje.

Na 100 stanovnika Kosova i Metohije, kaže statistika CIA, dolazi 31 mobilni broj.

Sam po sebi ovaj broj ne govori mnogo, dok se ne ukrsti s podacima Svetske banke, zasnovanim na informacijama Međunarodne telekomunikacione unije.

Kakve to veze ima sa sumnjom u propagirani broj stanovnika Kosova i Metohije od oko 1,8 miliona stanovnika?

Osnov za sumnju počiva na tome što Svetska banka (i Međunarodna telekomunikaciona unija) navodi da je svetski prosek u 2016. godini bio 100,68 mobilnih telefona na 100 stanovnika.

A na Kosovu i Metohiji na (navodnih) 100 stanovnika, dolazi više nego tri puta manje — samo 31.

Ovaj podatak je utoliko neobičniji, sumnjiviji, kada se i detaljnije stavi u kontekst.

Naime, ispada da na Kosovu i Metohiji ima manje mobilnih telefona nego u ratom razorenom Avganistanu (tamošnji prosek je 62 na 100 stanovnika), Somaliji (46 na 100 stanovnika), Sudanu (70 mobilnih telefona na 100 stanovnika), u Zapadnoj obali i Gazi (78)…

Kosovski 31 mobilni telefon na 100 stanovnika još je teže prihvatljiv ako se uporedi s prosekom za Evropu i Centralnu Aziju, koji iznosi 126 mobilnih telefona na 100 stanovnika i ako se uporedi s prosekom za „zemlje u krhkoj i konfliktnoj situaciji“ (postoji i takva statistika) od 67 mobilnih telefona na 100 stanovnika, za „teško zadužene siromašne zemlje“ (66), za „najmanje razvijene države po klasifikaciji UN“ (67), najzad, drastično je niži čak i od podsaharske Afrike, sinonima za tehnološku i svaku drugu zaostalost, gde na 100 stanovnika dolaze 73 mobilna telefona.

Slična se slika dobija i kada sagledamo region.

U Bosni i Hercegovini na 100 stanovnika postoji 97 mobilnih telefona, u Hrvatskoj 105, u Crnoj Gori 166, u Srbiji 130, u Sloveniji 115, u Makedoniji u kojoj živi značajna albanska manjina 99, u samoj Albaniji, koja je ovde naročito interesantna zbog kulturološke podudarnosti, 115 mobilnih telefona na 100 stanovnika.

A na Kosovu, da ponovimo, svega 31.

O čemu se radi? Postoje samo dve realne mogućnosti, ako se složimo da ovoliko odstupanje deluje izuzetno nerealno.

Prva: da je američka CIA nešto drastično pobrkala i to na tri mesta (ukupan broj mobilnih telefona, broj telefona u odnosu na broj stanovnika, rang u svetu), na stranici koja je poslednji put osvežena 14. avgusta ove godine. Ali biće da to nije slučaj. Probe radi, uporedili smo ovogodišnju brojku sa, nasumično odabranim, podatkom iz istog izvora za 2015. godinu i rezultat je identičan.

Dakle, preostaje druga mogućnost. A to je da na Kosovu i Metohiji ima daleko manje stanovnika nego što se prikazuje, pa je zato i ova (inače egzaktna) telefonska statistika u kosovskom slučaju toliko neprecizna i pokazuje toliko odstupanje od svega uporedivog. Jednostavno, tačan je broj mobilnih telefona, netačan je ukupan broj stanovnika s kojim se broj telefona upoređuje.

O koliko manje stanovnika govorimo? To je, naravno, teško odrediti preciznije, ali ako je kosovski prosek više nego tri puta manji od svetskog, regionalnog, albanskog, pa i ako na brojku od 562.000 dodamo korisnike srpskih mobilnih mreža koji eventualno nisu ubrojani u kosovski prosek, dolazimo do mogućnosti da je Albanaca na Kosovu i Metohiji možda i za čitav milion manje nego što se tvrdi.

Prevara tolikog obima je nemoguća? Možda i jeste, ali na kosovskim izborima 2017. godine glasalo je tek nešto više od 700.000 tamošnjih Albanaca, odnosno ukupno 777.093 sa Srbima i ostalim manjinama.

Tako da i na osnovu toga mora još jednom da se postavi pitanje: koliko Albanaca zaista živi u našoj južnoj pokrajini?

(Iz teksta u nedeljniku „Pečat“)

Kako i zasto je Tramp uspeo 2016

 Tramp je furao istu pricu i 1988. Milsim, pogresno mi njega dozivljavamo. Da, jeste namazani biznismen koji zna da koristi rupe u zakonu, licne kontakte, verovatno i korupcionu kulturu,... Tacno je i da je cesto imao neke ispade i neke ideje koje nisu prosle (recimo konkretno, on je bio jedan od razloga zasto je AFL propao, jer dok on nije usao u pricu, to je bio uspesan projekat, a razlog zasto je propao je zato sto je bio nestrpljiv i hteo je preko AFL-a da dodje do vlasnistva tima u NFL-u). Ume da bude siledzija, ume da bude vrlo agresivan u nastupima i cesto preuvelicava stvari. Tezak je egoista koji ima kompleks vise vrednosti. Sve to jesu cinjenice i mogu da ih dokaze svako ko je pratio iole sta je radio, ili ko je retroaktvino obratio paznju na njegovu biografiju.

Medjutim, sa druge strane, treba reci da je neko ko veruje u Americki sistem vrednosti, u tradicionalne vrednosti, u porodicu, u drustvene strukture, prava i obaveze. I to nije jednom dokazao i pokazao, vec je to uradio i sada dok je predsednik. Malo je poznata i cinjenica da je u izuzetno dobrim odnosima sa svim svojim bivsim zenama, i da su razvodi bili relativno laki, pogotovo imajuci u vidu da razvodi ljudi sa njegovim bogatstvom uglavnom nisu tako lake situacije.
Takodje, ono sto vidimo je da fakticki okuplja porodicu oko sebe sve vreme, da su sva njegova deca na ovaj ili onaj nacin vezana poslovno za njega.

Tramp je za mene jedna karakteristicni portret americkog biznismena, nekog ko je potekao iz tog okruzenja i tradicije. I u skladu sa tim, i njegova verovanja i ubedjenja.

A sta je ovaj pokret koji je pokrenuo? Pa upravo to, vracanje te americke tradicije, ideje na kojoj celokupno americko drustvo pociva -americkog sna. Jer koliko god nama sa strane, koji smo navikli da imamo obezbedjeno zdravstveno i socijalno osiguranje, da drzava obezbedjuje i subvencionise odredjene sektore, to ima i svoju cenu, kod nas, i generalno u evropi, mnogo teze je to "penjanje uz drustvene lestvice" nego sto je u Americi bilo. Jer su procedure, ali i podrska drzave i sistema za start up projekte mnogo manja nego sto je to slucaj u SAD.

Velike poreske stope nisu bile nesto sto je karakteristcno za SAD, cak sta vise, to je kontra njihove drustvene strukture i upravo to konstantno dizanje poreskih stopa, koje su krenule sredinom 80-tih, a ubrzale rapidno tokom 90-tih, i pogotovo 2000-tih, jeste ono sto je pocelo da koci americku ekonomiju, pored prvo postepenog, a onda sve veceg i brzeg otvaranja prema ostatku sveta.

Tramp je upravo ove dve stvari promenio i prakticno resetovao sistem. Pri tom je zatvorio granice (ne hermeticki, naravno), i time na neki nacin zastitio trziste rada. I ekonomija je naglo zivnula. A zasto? Pa to je, u neku ruku, lepota americkog ekonomskog i socijalno-drustvenog sistema - agilnost i sloboda privredjivanja.

Slazem se da niko ne moze sam bez ikakve podrske da dodje na vlast, ali mislim da ljudi koji su iza njega, nisu nikakve korporacije, niti neke drustvene grupe, vec ljudi koji veruju u iste stvari kao on. A zovi ih kako hoces. I verovatno nikada necemo tacno znati ko ga je doveo na vlast i ko ga je podrzavao tacno, ali je i cinjenica da neko kao on nikada ne bi ni imao sansu da dodje na vlast da ostatak politickog establismenta nije toliko zastranio i krenuo u krivom smeru.

Drugim recima, da nije bilo Trampa, bio bi neki drugi Tramp umesto njega. Sistem je bio zreo za reset, a nezadovoljstvo je bilo ogromno. Mnogi su upravo i glasali za Obamu u nadi da ce on doneti taj reset, i mnogi su i verovali da ce to biti tako. I mnogi su se razocarali. Tramp je vise proizvod okolnosti nego sto je proizvod neke interesne grupe. A on kao biznismen je prepoznao kada je pravi trenutak ,i jos bitnije, u kojoj stranci je pravi trenutak da napadne. A Republikanci su polako poceli da gube identitet, jer upravo oni su bili deo establismenta koji je ranije predstavljao korporativni novac i korporativne interese. Kako se sve promenilo 4 godine kasnije...

Dopuna o Izborima

 Tramp u ovom trenutku ima 217 elektora. Objektivno, Severna Karlina bi trebala da bude njegova, cak su neki mediji vec proglasili da je njegova, i sa tih 15 elektora, zbir ce biti 232 elektora.

Dzorzija je vec krenula u rucno prebrojavanje, i s obzirom na nekoliko faktora, vrlo moguce je da ce ona biti Trampova. Trenutna razlika je oko 14 k glasova. Medjutim, problem predstavljaju brojanja u pojedinim distriktima, pogotovo se to odnosi na Atlantu, gde je ranije prijavljeno da je brojanje prekinuto zbog pucanja cevi, da bi se kasnije pokazalo da nikakvog pucanja cevi nije bilo. Pod sumnjom je najmanje oko 150 k glasova.
Takodje, u Dzordziji se koristi isti softver kao i u Micigenu, sto bi moglo vrlo verovatno da dovede do promene i da Tramp dobije Dzordziju. Dodatni problem je sto je izlaznost u dominantno Bajdenovim distriktima, pogotovo se ovo odnosi na Atlantu, prevazilazi 100% od registroanih glasaca. Meni licno Dzordzija zaista deluje kao da ce gotovo sigurno ponovnim prebrojavanjem preci u Trampov tabor. I inace, demokratski predstavnik nije dobio vecinu u Dzordziji skoro 50 godina. Sa Dzordzijom, Tramp bi imao 248 elektora.

U ovoj situaciji, potrebne su mu Micigen ili Pensilvanija + Viskonsin ili Arizona, ili Nevada (u slucaju da dobije Pensilvaniju). U slucaju da ne dobije ni Micigen ni Pensilvaniju, mora da dobije sve tri preostale. U slucaju da dobije i Micigen i Pensilvaniju, Tramp je pobednik.

A kako stoji tamo situacija?

Pensilvanija ce vrlo verovanto zavrsiti na Vrhovnom sudu. Trenutno, krenula je i kampanja lokalnih republikanaca, koji drze senat Pensilvanije, da se uradi audit izbora, nezavisno od odluke sudova. S obzirom da je prekrsen ustav odlukom Vrhovnog suda Pensilvanije u vezi dozvole brojanja kasno pristiglih listica, postoji velika moguconost da se i sudskim putem anuliraju kasno pristigli glasnovi. Zbog, takodje, krsenja zakona u smislu zabrane posmatracima republikanaca da posmatraju izbore, postoji velika verovatnoca da glasovi koji su brojani bez posmatranja budu anulirani. Pored ovih, prisutne su i brojne druge nepravilnosti, sto bi moglo da dovede u pitanje oko 450k glasackih listica koji bi mogli biti anulirani samo po ovom osnovu. Kada se na to doda da je pronadjeno oko 10 000 mrtvih glasaca do sada, odluka suda koja bi dovela do anuliranja bilo koje od ovih grupa glasova bi mogla da razliku od oko 50 k glasova u potpunosti anulira.
Medjutim, tu se postavlja pitanje kako ce sudovi odluciti, i da li ce uopste hteti da donesu odluku u Trampovu korist. Pritisak na njih je vec sada ogroman.

Sa ovih 20 elektora, Tramp bi bio na 268.

Micigen je slicna prica kao i Pensilvanija, s tom razilkom da tamosnji senatori jos nisu pokrenuli pitanje proceduru audita izbora, tako da sustinski, rezultat izbora tamo ce biti u velikoj zavisnosti od odluke suda. Teme na koje ce sigurno biti ili us vec podignute parnice, su iste kao i u Pensilvaniji, uz dodatni problem softvera.

Sa ovih 16 elektora, Tramp bi bio na 262.

Arizona je na oko 12 k razlike, s tim da se tamo jos uvek broji. I u Arizoni su zabelezene brojne nepravilnosti, slicne kao i u ostalim drzavama, medjutim, sam broj tih nepravilnosti je znacajno manji nego u Pensilvaniji i Micigenu. Realnost je da ce odluka Vrhovnog suda Amerike u vezi Pensilvanije ili Micigena, verovatno odrediti na pozitivan ili negativan ishod eventulanih sudskih postupaka u Arizoni, jer ce kreirati presedan koji ce biti obavezujuci za sve drzave. Razlika je mala ovde, tako da uspesan pravni postupak u Pensilvaniji ili Micigenu bi bio sigurno dovoljan da okrene rezultat izbora u korist Trampa. Arizona nosi 11 elektorskih glasova.

Nevada je na 36k razlike, medjutim, tamo je registrovano na 10-tine hiljada glasova koji su sustinski ili mrtvi ili ljudi cija rezidencijalna adresa vise nije u Nevadi. Trenutno se u vezi ovoga vode postupci kako bi se ti glasovi anulirali, a takodje, ostalo je jos oko 5% glasova da se prebroji. Takodje, slicne stvari kao i u svim ostalim drzavama i takodje upotreba spornog softvera. Kako trenutno stoje stvari, u Nevadi Tramp ima sustinski i najmanje sanse da okrene situaciju. Nevada nosi 6 elektorskih glasova.

Viskonsin je vec krenuo u audit i brojanje, i ocekuje se da ili krajem ove nedelje ili pocetkom sledece izbaci konacne rezultate. Iz tog razloga, tamo nisu pokrenuti nikakvi pravni postupci dok se ne vidi kakav rezultat ce biti brojanja. Razlika tamo je 20k, i imajuci u vidu da je u Micigenu izbrojano oko 100k uzastopnih glasova za Bajdena, te da je tamo izlaznost bila veca od 100%, vrlo lako bi ova razlika samim auditom i ponovnim prebrojavanjem mogla da se koriguje i da se rezultat okrene u korsit Trampa. Pored ovoga, i Viskonsin moze biti pod uticajem istog postupka pred Vrhnovnim sudom u vezi validnosti listica pristiglih postom, te nemogucnosti da se prate izbori na odredjenim mestima. Viskonsin nosi 10 elektorksih glasova.

Tramp moze da dobije ove izbore na sledece nacine:

1. Moze ponovnim prebrojavanjem koji su pokrenuti u Dzorziji i Viskonsinu da dodje do 258 glasova, cime bi eventulani audit u Pensilvaniji i ponovno brojanje moglo da dovede do okreta bez zavrsenih trenutno pokrenutih, kao i procesa koji su u najavi. Sa ove tri drzave bi dosao do 278 glasova.

2. Ukoliko Tramp dobije procese pred lokalnim ili Vrhovnim sudovima u Pensilvaniji, vrlo verovatno ce dobiti Pensilvaniju  (232+20=25), i u tom slucaju ce mu biti potrebno da novo brojanje u Dzordziji i Viskonsinu ode u njegovu korist (278).

3. Ukoliko proces u Pensilvaniji propadne i ode na federalni Vrhovni sud, prica ce biti zavrsena odlukom tog suda, u smislu pravnih postupaka. Eventulani poraz bi odredio Trampa kao pobednika, ili u najgorem slucaju, nalozio pojedinim drzavama da ponove glasanje (sto je jako malo verovatno). U slucaju poraza, presedan bi znacio da ni eventualni procesi u ostalim drzavama tesko da bi mogli da donesu Trampu pobedu.

4. FBI je zvanicno pokrenuo istragu u vezi softvera koji je koriscen u Micigenu i u jos 30 drzava. Ukoliko se trend prebacivanja glasova sa Trampa na Bajdena potvrdi na vise mesta, ceo proces bi bio zaustavljen dok se ne ustanovi tacno o kojem broju glasova je rec. U ovom slucaju, teoretski, u 30 drzava bi moglo da dovede do totalnog preokreta u smislu glasanja, jer je u pitanju 3-6% glasova koji su, procenjuje se, na taj nacin prebaceni na Bajdena. Gledajuci na to da je ovaj softver koriscen u 30 drzava, a od spornih nije u upotrebi samo u Pensilvaniji, eventualni nalaz da je na ovaj nacin doslo do velikih izbornih kradja bi mogao Trampa da dovede do toga da samo na osnovu ovoga osvoji 291 elektorskih glasova.

5. Posledanja varijanta u kojoj bi Tramp mogao ovo da dobije je time sto bi pravnim postupcima doveo do probijanja rokova za nominaciju elektora, i po kojoj bi se glasanje prebacilo na senate drzava. Repubilkanci tu imaju ozbilnu razliku jer u velikoj vecini drzava drze lokalne senate, a u dobrom delu njih (dovoljnom za vecinu), drzi i izvrsne pozicije. Na ovaj nacin, svaka drzava bi postavljala jednog elektora koji bi glasao ko ce biti predsednik. U ovoj varijanti, Tramp ce dobiti novi mandat.

_______________________________________________________________________________________________________________

Ono sto trenutno treba razmotriti je motivacija kod republikanaca za dalju borbu. Sto vise vreme prolazi, sve vise i aktivnije uzimaju ucesce u ovoj borbi, jer trenutna situacija je da zbog ponovnih izbora u Dzordziji, vecina u Senatu ce visiti o koncu, tj od reizbora Perdua u Dzorziji. Eventualnim ponovnim prebrojavanjem u Micigenu pogotovo, ali i Arizoni, mogucnost da dobiju vecinu u senatu raste, jer postoje velike indicije da u Micigenu nije pokraden samo Tramp, vec i Dzon Dzejms.

Takodje, motivaciju im daje i kampanja koju je, generalno, pokrenula AOC sa svojim tvitovima, a nastavilo je dosta izabranih demokrata, javnih licnosti i medijskih licnosti, po kojoj su pravili "liste za odstrel" svih koji podrzavaju Trampa. Do koje mere je to doslo, dovoljno pokazuje da su vec organizovane grupe koje beleze sve o tome ko je podrzao na ovaj ili onaj nacin Trampa. TrackTrump.com (cini mi se da se tako zove), belezi svaku uplatu na racun Trampovog fonda za pravnu borbu oko izbora, i pokazuje lokaciju tih osoba na karti. Likoln project je objavio licne podatke sa kontakt detaljima dva advokata koji su ukljuceni u ove pravne borbe. Fakticki, postoje grupe koje prave bukvalno "hit liste" lica koji su na bilo koji nacin povezani sa Trampom.

Dodatni uticaj predstavljaju i pozivi na izbacivanje Trampa iz Bele kuce cak i pre zakonskog roka.

Sve ovo je dodatno galvanizovalo republikance, i prakticno njihov smer je usmerio u istom pravcu sa Trampovim pristalicama, pa sem prvobitnih iskakanja poput Romnija, vise nema osipanja u njihovim redovima, cak su i neki guverneri za ciju se podrsku sumnjalo, javno iskazali svoju podrsku Trampovim naporima da se bori za pobedu.

Moj licni utisak je da ce tamo biti sranja sta god da se desi, jer stepen ludila je dostigao kriticnu tacku. Levicari prave liste za odstrel da jos nisu dobili ni vecinu u Senatu ni mesto Predsednika, dosta demokratskih predstavnika vec trazi da se aktivira 25-ti amadman (cime bi se Tramp trenutno sklonio iz Bele kuce), protesti sirom SAD protiv izborne kradje, ali i ovi sto proslavljaju pobedu (pri tom prave sranja svuda gde se pojave), traju i sve su brojniji...

Postavlja se pitanje da li je broj ekstremista na jednoj ili drugoj strani dovoljno veliki da napravi ozbiljne sukobe, jer ljudi spremnih na "akciju" ima sa obe strane. Pitanje je i na koji nacin ce u tom slucaju reargovati vojska (u tom smislu i smena u vrhu vojske od strane Trampa)...

Jedno je sigurno... Trend u kom ide struja AOC, koja trenutno dominira Demokratskom strankom, i koju zdusno podrzavaju mediji i tehnokratski divovi, ce biti katastrofa po SAD. Posledice koje cemo mi ostali da osetimo trenutno ne moraju da budu drasticne, medjutim, ako oni uspeju da ucvrste svoje pozicije, njihov globalni uticaj ce biti razoran. Jer ova grupa ljudi nisu politicari sa interesima ili sa nekim ciljevima, ovo su ideoloski fanatici koji se ne razumeju ni u osnove socijalnih, socioloskih i ekonomskih odnosa. A ako ova kradja ostane neistrazena i nedokazana, promena ce biti jako tesko dostignuta. Problem predstavlja i to sto AOC je izbila u prvi plan jer je miljenica ne samo medija, vec i najmocnijih korporacija u SAD, kako se sada ispostavlja.

Dodatni problem je i potencijalni sastav kabineta Bajdena. Do sada, svi koji se navode kao moguca resenja su politicki ekstremisti. A ako se na to doda i Kamala Haris koji pripada, fakticki, struji koju predvodi AOC, i da vrlo lako i brzo Bajden moze biti sklonjen putem 25-tog amadmana, jer realno, on ni sada nije sposoban za funkciju predsednika... Ovi izbori potencijalno mogu da dovedu do svetske katastrofe, jer ovo nisu neki tamo ideoloski ekstremisti u nekoj banana republici, ovo su ekstremisti koji bi mogli da vladaju ekonomskom, politickom i vojnom supersilom.

Americki izbori

 Резултати по државама

Трамп

Републиканци

Бајден

Демократе

Други

Електора

Гласови

Гласови

Гласови

Алабама

9

1,430,589

62%

834,533

36%

24,902

1%

Аризона

11

1,633,896

49%

1,648,642

49%

50,293

2%

Арканзас

6

755,815

63%

417,897

35%

34,224

3%

Ајдахо

4

554,019

64%

286,991

33%

26,216

3%

Ајова

6

897,015

53%

758,240

45%

29,721

2%

Аљаска

3

118,844

62%

64,246

34%

7,880

4%

Вашингтон

12

1,536,067

39%

2,321,351

59%

101,363

3%

Вашингтон, Округ Колумбија

3

15,075

5%

268,625

93%

4,076

1%

Вајоминг

3

193,454

70%

73,445

27%

7,973

3%

Вермонт

3

112,688

31%

242,805

66%

9,950

3%

Вирџинија

13

1,952,834

44%

2,379,830

54%

63,973

1%

Висконсин

10

1,610,030

49%

1,630,570

50%

48,874

1%

Делавер

3

199,829

40%

295,403

59%

7,112

1%

Западна Вирџинија

5

539,610

69%

232,502

30%

13,009

2%

Илиноис

20

2,316,566

42%

3,056,219

56%

101,711

2%

Индијана

11

1,725,723

57%

1,239,401

41%

58,703

2%

Калифорнија

55

5,088,063

33%

9,874,923

65%

312,554

2%

Канзас

6

752,903

56%

551,144

41%

29,466

2%

Кентаки

8

1,326,418

62%

772,285

36%

36,293

2%

Колорадо

9

1,335,253

42%

1,753,416

55%

84,457

3%

Конектикат

7

713,778

39%

1,079,278

59%

28,026

2%

Луизијана

8

1,255,481

58%

855,597

40%

36,235

2%

Масачусетс

11

1,148,777

33%

2,316,338

66%

63,917

2%

Мериленд

10

889,147

34%

1,672,603

64%

47,023

2%

Мејн

4

359,502

44%

430,023

53%

23,792

3%

Милиген

16

2,644,525

48%

2,790,648

51%

84,173

2%

Минесота

10

1,484,852

45%

1,718,113

53%

66,046

2%

Мисисипи

6

677,218

60%

440,284

39%

16,037

1%

Мисури

10

1,711,848

57%

1,242,851

41%

53,045

2%

Монтана

3

341,767

57%

243,719

41%

15,194

3%

Небраска

5

550,202

59%

367,919

39%

19,885

2%

Невада

6

634,339

48%

670,613

50%

30,246

2%

Оклахома

7

1,018,870

65%

503,289

32%

36,468

2%

Орегон

7

928,706

41%

1,304,536

57%

55,384

2%

Охајо

18

3,074,418

53%

2,603,731

45%

83,101

1%

Пенсилванија

20

3,322,548

49%

3,370,073

50%

77,719

1%

Род Ајланд

4

197,421

39%

300,325

59%

7,455

1%

Северна Дакота

3

235,489

65%

114,864

32%

9,386

3%

Северна Кароллина

15

2,734,596

50%

2,659,762

49%

66,727

1%

Тексас

38

5,865,913

52%

5,218,631

46%

158,432

1%

Тенеси

11

1,849,211

61%

1,139,666

37%

56,605

2%

Флорида

29

5,658,847

51%

5,284,453

48%

100,240

1%

Хаваји

4

196,602

34%

365,802

64%

11,450

2%

Јужна Дакота

3

261,035

62%

150,467

36%

11,095

3%

Јужна Каролина

9

1,384,852

55%

1,091,348

43%

36,674

1%

Јута

6

781,358

58%

505,250

38%

52,926

4%

Њу Мексико

5

400,095

44%

496,826

54%

20,234

2%

Њу Хемпшир

4

365,373

46%

423,291

53%

13,066

2%

Њу Џерзи

14

1,591,116

41%

2,239,422

58%

46,776

1%

Њујорк

29

2,855,014

43%

3,702,263

56%

88,869

1%

Џорџија

16

2,457,067

49%

2,469,359

50%

61,999

1%