Tacno vreme

Prvi takozvani atomski časovnik sagradjen je 1949. godine u američkom Nacionalnom birou za standarde.
U suštini, taj časovnik broji koliko puta atom elementa cezijuma 133, pri temperaturi od nula Kelvinovih stepeni, predje iz jednog energetskog stanja u drugo, i obratno. Kada se to dogodi devet milijardi, 191 milion, 631 hiljadu i 770 puta - prošao je jedan sekund. To je ujedno i medjunarodna definicija sekunde. Od 1949. do danas, atomski časovnici su usavršavani, ali se još zasnivaju na cezijumu 133. Medjutim, čak i najsavremeniji atomski časovnik nije baš najprecizniji. Naučnici kažu da mu je garantovana tačnost svega oko 70 miliona godina - kada bi toliko dugo radio neprekidno. Stoga je dvehiljadite godine u američkom Birou za standarde, sagradjen prototip novog atomskog časovnika - sa jednim jedinim atomom žive. Poslednjih pet i po godina je proveravan i uporedjivan sa onim zvaničnim časovnikom - sa cezijumom - i ustanovljeno je da satić sa atomom žive garantuje tačnost od oko 400 miliona godina - što je, priznaćete, znatno preciznije od cezijumskog. Ovako visoka preciznost u merenju vremena veoma je važna u astronomiji, za poboljšanje satelitskih sistema za navigaciju, za komunikaciju sa dubinskim svemirskim sondama, pa čak i za bolje razumevanje porekla kosmosa. Ali ovaj novi časovnik još je daleko do toga da bude prihvaćen kao univerzalni standard, jer o tome moraju da se dogovore sve zemlje u svetu.