Razvoj deteta: Spavanje

Razvoj deteta: Spavanje

Bioritam 
Novorođenče nema urođeni unutrašnji sat da bi razlikovalo dan i noć.  U početku su periodi spavanja i budnosti raspoređeni podjednako danu i noću (svih 24 sata). Neurološki razvoj postepeno vodi do sve dužih razdoblja spavanja. I sami možete uticati na ritam spavanja tako da se tokom dana više bavite novorođenčetom, a noću ga smireno hranite i prepovijajte pri smanjenom svetlu. 

U prvoj nedelji života većina odojčadi prespava od 14 do 18 sati, kasnije se potreba za spavanjem postupno smanjuje i pri kraju meseca većina spava od 12 do 16 sati dnevno. Na raspored spavanja utiče glad, razdoblje skokova u razvoju i smetnje iz okoline. Odojče obično spava 2 do 4 sata bez buđenja (i noću) i nakon toga se probudi zbog gladi. Preko dana dok je budno posvetite mu što više pažnje, zadržavajte se u svetlom i ne suviše tihom prostoru. Nemojte ugasiti sve normalne svakodnevne zvukove kao što su radio, telefon ili kućni aparati. 

U prvim nedeljama će dete najverovatnije pokazivati znakove umora nakon otprilike dva sata budnosti. Pazite na trljanje očiju, tamne kolutove ispod očiju i hvatanje (vučenje) ušiju.  Ako ga ubrzo ne uspavate, dete može da postane preumorno pa će zbog toga teže zaspati. 

Saveti za slatki san 
Dok odojče spava tokom dana nemojte da hodate na prstima i ne razgovarajte šapatom.  Odojče treba da spava uz prisustvo zvukova koji su deo svakodnevice u vašem domu ili će se kasnije buditi pri  najmanjoj buci. 

Zdravo novorođenče koje je sito i udobno mu je, može da spava bilo gde i koliko želi. Po pravilu novorođenčetu je potrebno otprilike dva puta više sna nego odraslima.  Kod novorođenčadi aktivno (REM) spavanje zauzima veći deo sna nego kod odraslih. To je faza kada spavamo plitko i sanjamo. Za vaše dete to znači opušteno telo, aktivni mozak i mnogo snova. Ta vrsta spavanja je bitna za brži razvoj mozga jer beba u toj fazi prerađuje i uređuje nove spoznaje koje je pridobila u fazi budnosti. Dok je budno zbog velikog broja informacija dete nema vremena za uređivanje. Bebe se brže probude jer je u aktivnoj fazi spavanje pliće. U fazi dubokog sna teže se bude i ako ih probudite plaču. Tokom spavanja ispušta se veći deo hormona za rast i deca pri spavanju narastu u dužinu. U prvom mesecu velika količina spavanja omogućava brzinu rasta i do 1 milimetar dnevno. Spavanje je i vreme za trening mišića i automatizma, zato ćete često primetiti da se bebe u snu smeše ili prave grimase. 

Odojčad se među sobom razlikuje, svako ima svoj bioritam pa samim tim i  drugačije potrebe i navike spavanja. Roditelji najbolje poznaju svoje dete i  znaju šta njemu a i njima samima najviše odgovara. Po tome oni trebaju sami sebi da urede dnevni i noćni ritam spavanja. 

Preporučljivo je uvođenje svakodnevne večernje rutine zbog koje će odojče vremenom naučiti kada se bliži vreme noćnog spavanja. To može biti oblačenje pidžamice, nežno pevanje uspavanke ili nežnosti i milovanja. Okolina treba da bude tiša nego preko dana. Večernju rutinu je najbolje obavljati u spavaćoj sobi (u istom prostoru gdje će i dete da spava) koja treba da bude osvetljena noćnim svetlom.  Prostor treba da bude dovoljno osvetljen za noćno hranjenje i prepovijanje. Najčešća rutina pre spavanja je večernje kupanje (naravno nakon što je pupak otpao i zarastao) koja odojče umiri i umori i nakon koje možemo i da ga nežno izmasiramo. Pri kraju večernje rutine dete nahranimo i već dok ih hranimo većina beba zaspi.  Ne zaboravite da odojče ostavite da podrigne (i ako je zaspalo) jer bi progutani vazduh mogao da ga muči u stomačiću pa i da ga probudi, ili bi moglo čak da izbaci nešto mleka što bi ga takođe probudilo. Novorođenče treba da spava u polubočnom položaju ili na boku, ali nikada na stomaku (zbog povećanog rizika za iznenadnu smrt dojenčadi ili SIDS). Trebalo bi da bude pokriveno samo do visine grudnog koša. Ako je detetova soba daleko od prostora gde se vi zadržavate, velika pomoć vam može biti baby phone. 

Kad se odojče probudi noću nemojte da se igrate ili razgovarate s odojčetom, ne palite dodatno svetlo i pokušajte da budete što tiši.  Nahranite ga i nežno milujte jer će ga  vaša blizina umiriti pa će lakše zaspati. Isto tako će lakše zaspati ako ga ne ostavite predugo u plaču. Odojče se ne budi uvek samo zbog gladi nego i ako mu  je pretoplo ili prehladno ili mu  jednostavno nedostajete i želi vašu blizinu. 

Nošenje i ljuljanje 
Ako odojče uveče uspavljujete nošenjem i ljuljanjem, verovatno manje plače i pre zaspi. Ali trebalo bi da znate da ćete ga možda od ove navike teško odviknuti kad malo poraste. Tada ćete poželeti da zaspi u krevetiću. Isto tako se može dogoditi da nošenje i ljuljanje traje sve duže i da se dete probudi čim ga stavite u krevetić. 

Razvoj deteta: Dojenje i dohrana

Razvoj deteta: Dojenje i dohrana

Dojenje
Dojenje garantuje odojčetu kvalitetnu ishranu, zaštitu od infekcija, smanjuje mogućnost alergije na hranu i pruža osećaj ljubavi i sigurnosti. Dojenje dakle ima povoljan uticaj na psihički i fizički razvoj tek rođene bebe.  Pozitivno utiče i na mamu i povezanost između majke i deteta. Osim svih navedenih pozitivnih strana dojenje je i najpovoljnija hrana za vašeg odojčeta.

Sastav majčinog mleka
U prvim mesecima je za odojče najprimerenija hrana majčino mleko. Prvo mleko zove se kolostrum. Ono je gušće, žućkaste boje i sadrži veliki deo zaštitnih i hranljivih sastojaka. Ima blagi diuretički učinak i potiče pražnjenje mekonijuma (prve stolice).  Najvažnija uloga kolostruma je zaštitna:  sadrži puno antitela i odbrambenih ćelija koje novorođenče štite od infekcija.

Uskoro, između drugog i šestog dana nakon porođaja sastav mleka počinje da se menja, a dojke se zbog povećane količine mleka napune, postaju veće, toplije, nabrekle i osetljivije. Već nakon tri nedelje počinje stvaranje zrelog mleka koje zadovoljava sve detetove potrebe za hranom u prvih četiri do šest meseci (osim potrebe za vitaminom D kojeg je potrebno dodavati da bi sprečili rahitis).

Sastav majčinog mleka menja se i tokom svakog podoja: na početku je mleko vodenastije, skoro prozirno,plavkasto, da  odojče ugasi žeđ, sledi gušće, kalorijama bogatije mleko kojim se ono zasiti. Zbog toga je važno da odojče kod svakog podoja što bolje isprazni dojku. Time se povećava i stvaranje mleka.

Za uspešno dojenje
Najbolje je s dojenjem početi što pre nakon porođaja. Obično vam u porodilištu (pogotovo ako je porodilište Baby Friendly tipa) omoguće prvo dojenje već u sali za porođaj. Rano dojenje je važno da bi se moglo uspešno uspostaviti dojenje (u prvom satu nakon porođaja refleks sisanja je najjači), ali važno je i zbog povezivanja majke i deteta jer se odojče dodirom majčine kože umiri.

Za dobar uspeh dojenja bitna je i tehnika dojenja. Dobre tehnike ne možete da naučite iz knjiga , ali ne brinite - babice u porodilištu će vam s veseljem pomoći i naučiće vas pravilne položaje. Nakon toga će vas kod kuće posetiti patronažna sestra koja će vam pomoći da rešite moguće probleme.

Ukratko ćemo sažeti nekoliko saveta za uspešno dojenje: namestite se udobno, odojče celim telom okrenite prema sebi i drugom rukom uhvatite dojku (prsti neka ne budu na areoli nego na koži) a zatim bradavicom dodirnite detetove usne. Kada dete jako zine primaknite njegovu glavicu dojci. Za uspešno hranjenje i sprečavanje povreda bradavica (ragada) važno je da odojče zajedno s bradavicom zahvati i što veći deo areole. Ako odojče to ne uspe odmaknite ga od dojke i pokušajte ponovo. Budite  oprezni da mu prilikom hranjenja dojkom ne pritisnete nos.  U prvi mah  će vam dojenje ličiti na  veliku umetnost, ali ćete se uskoro navići i bićete pri dojenju opušteniji i samim tim ćete oboje uživati.

Na početku odojče hranite za svaki obrok na obe dojke. Obratite pažnju da prvu dojku isprazni (time podstiče stvaranje mleka) i tek onda mu ponudite i drugu dojku. Sledeći podoj započnite na dojci sa koje je zadnje jeo. Kasnije (obično nakon 2 do 3 nedelje) kada dojke počinju da stvaraju veće količine mleka detetu je za jedan obrok dovoljna samo jedna dojka.

Koliko često dojiti? Što se tiče učestalosti hranjenja odnosno vremenskih razmaka između podoja najbolje je prilagoditi se detetu i mu ponuditi dojku uvek kada plače ili pokazuje neke druge znakove gladi. Na početku je to jako naporno i oduzimaće vam puno vremena. Moguće je da ćete dojiti čak dvanaest puta dnevno. Postepeno odojče uspostavi svoj ritam hranjenja i na kraju prvog meseca većini beba je potrebno 7 do 8 obroka dnevno. I dužinu pojedinačnog podoja najbolje je prilagoditi odojčetu. Ono prestaje sa sisanjem kada je sito. Često nakon hranjenja i zaspi.

Podrigivanje nakon obroka
Nakon svakog hranjenja potrebno je podstaći odojče na podrigivanje , time ono izbaci vazduh koji je progutalo tokom hranjenja. Postoji puno tehnika, a vi ćete odabrati onu koja vama i vašem detetu najviše odgovara. Možete da pokušate sa  podignutim položajem, kada je odojče u vašem naručju okrenuto prema vama a njegova glava je na vašem ramenu. Nekima više odgovara ležanje na stomaku (naravno uz vaše prisustvo) ili sedeći položaj odojčeta. Ako u roku od pola sata odojče ne podrigne najverovatnije i neće jer su hrana i vazduh već stigli iz stomačića do creva.

Hranjenje na flašicu
Ako dojenje nije moguće ili ste odlučili da ne želite da dojite, odgovarajuća zamena za majčino mleko je fabrički prerađeno adaptirano mleko za odojčad (zvano i mlečna mešavina, mlečna formula, adaptirano ili veštačko mleko). Na raspolaganju vam je cela paleta različitih mlečnih formula. Za odgovarajući izbor najbolje je da se posavetujete s detetovim pedijatrom ili sa farmaceutom u apoteci.

Adaptirano mleko
Većina mlečnih formula je prerađena od kravljeg mleka. Neadaptirano kravlje mleko nije primerena hrana za odojčad jer se po svom sastavu vrlo razlikuje od majčinog mleka. Sadrži puno više proteina i minerala a  manje šećera. Sastav masti je drugačiji i moguća je prisutnost mnogo bakterija. Odojče hranjeno neadaptiranim mlekom dobija preveliku količinu proteina i minerala (soli) koje mora izlučiti što predstavlja izuzetno veliko opterećenje za njegove još nezrele bubrege.  Kravlje mleko u mlečnim formulama je mnogobrojnim postupcima prilagođeno potrebama odojčadi.

Razlikujemo dve osnovne vrste mlečnih formula: početno mleko (označeno brojem 1) koje je namenjeno ishrani odojčadi barem do četvrtog meseca (možete da ga  koristite i duže vreme) i prelazno mleko  (označeno brojem 2) koje je gušće, sitnije i namenjeno prehrani odojčadi od četvrtog meseca pa na dalje. Postoje različite mlečne formule namenjene posebnim grupama odojčadi kao što su hipoalergene mešavine, formule za nedonoščad, mešavine za odojčad koja pate od kolika...

Koliko često hraniti odojče na flašicu?
Pri hranjenju na flašicu najbolje je da isto kao i pri dojenju razmake između pojedinih obroka prilagodite detetu. Flašicu mu ponudite kada plače ili pokazuje druge znakove gladi. Prvih dana odojče želi češće da jede (oko 6 do 10 puta), ali postepeno uspostavlja svoj ritam hranjenja i pri kraju prvog meseca je većini novorođenčadi potrebno 6 do 8 obroka dnevno (približno na svaka tri sata). Što se tiče količine mleka za pojedini obrok pri hranjenju na flašicu, potrebno je pridržavati se uputstava na ambalaži. Trebate da znate da odojče nije uvek podjednako gladno zato  nemojte da ga prisiljavate da popije svo mleko koje ste pripremili ako ne želi. Pri hranjenju na flašicu postoji mogućnost prekomernog hranjenja i kao posledica tome se javlja gojaznost.

Pravilna upotreba flašica
Za hranjenje upotrebljavajte flašice koje možete da sterilišete ili  prokuvavanjem ili u sterilizatoru. Pazite da je na cucli dovoljno mala rupica (mleko treba da curi u kapima) i pre svakog hranjenja proverite temperaturu mleka. Za svaki obrok pripremite sveže mleko, a moguće ostatke mleka prospite. Tokom hranjenja držite flašicu tako da je cucla uvek puna mleka.

Podrigivanje nakon obroka Nakon svakog hranjenja potrebno je podstaći odojče na podrigivanje , time ono izbaci vazduh koji je progutalo tokom hranjenja. Postoji puno tehnika, a vi ćete odabrati onu koja vama i vašem odojčetu najviše odgovara. Možete da pokušate sa podignutim položajem, kada je odojče u vašem naručju okrenuto prema vama a njegova glava je na vašem ramenu. Nekima više odgovara ležanje na stomaku (naravno uz vašu prisutnost) ili sedeći položaj odojčeta. Ako u roku od pola sata ono ne podrigne najverovatnije i neće jer su hrana i vazduh već stigli iz stomačića do creva. 

Razvoj deteta: Razvojne faze

Da bi preživelo, novorođenčetu pomažu refleksi.
Bebe su nakon dolaska na ovaj svet dobro pripremljene za život, ali ipak im za dobar rast i razvoj treba mnogo ljubavi, nežnosti i nege roditelja. Na podsticaje iz okoline bebe se odazivaju refleksno (nenamerno), što im pomaže da prežive van materice. Ovi refleksi su urođeni, i neki nestanu nakon nekoliko nedelja, a ostali nakon nekoliko meseci. Majku prepoznaju uz pomoć čula vida, mirisa i sluha, a uz pomoć mirisa i refleksa sisanja pronalaze majčine dojke, majčino mleko, i počinju da sisaju.

Na podsticaje iz okoline odazovu se uglavnom refleksno (nenamerno). Ako im se stavi predmet na dlan, dete jako stisne ručicu (refleks hvatanja), ako ga dodirnemo u blizini usana, tražiće bradavicu (refleks traženja majčine dojke), ako mu stopala dotiču tvrdnu podlogu, dete će napraviti korak (refleks hodanja).

Pokreti novorođenčeta
Dete u prvom mesecu života ležeći na stomaku (na početku sa puno napora) podigne glavu, a zatim je okrene na stranu da oslobodi nos (da može da diše). Na početku, noge i ruke su mu zgrčene. Noge može ponekad naizmenično istezati i savijati, kao da puzi. Kada je okrenuto na leđa, njegov položaj je asimetričan, ima ispruženu ruku i nogu u pravcu pogleda, a zgrčenu nogu i ruku na suprotnoj strani. Ruke su stisnute u  pesnicu, sa palčevima na dlanu. Pokreti ruku i nogu su nekontrolisani.

Stavljanje deteta na stomak pomaže novorođenčetu kod učvršćivanja vratnih mišića, koji će nakon mesec dana malu glavicu pridržavati uspravno. Do tada je potrebna vaša nega i podupiranje glavice.

Doživljavanje okoline
Odmah nakon dolaska iz porodilišta novorođenčetova čula su obasuta uticajima iz okoline i učenje počinje. Novorođenče je već od samog rođenja socijalno biće. Uživa u dodirima, maženju, osmesima, razgovoru i muzici. Proces socijalizacije bebe započinje sa roditeljima. Ona uživa u majčinom i očevom glasu, pogledu na njihova lica i njihovim nežnim dodirima. Uz pomoć roditelja beba se upoznaje sa većim krugom ljudi i počinje da uživa u njihovom društvu. Tako počinju da se razvijaju njene socijalne veštine.

Odmah po rođenju novorođenčad su svesna svoje okoline i istražuju je svim svojim čulima. Pri rođenju imaju potpuno razvijeno čulo mirisa, i brzo prepoznaju miris majke i mleka. Ako želite da izoštrite njihovo čulo mirisa, ne upotrebljavajte parfeme prvih nekoliko meseci.

Slično kao i odrasli, bebe se odazivaju na različite ukuse. Ako okuse nešto gorko ili kiselo, naprave grimasu. Mnoga novorođenčad odbija majčino mleko, ako je mama jela beli luk ili spanać, jer moćni ukusi prelaze u mleko.

Bebe čuju i pre rođenja, ali im se sluh u potpunosti razvije do napunjenog prvog meseca. Po rođenju novorođenčad se sa zadovoljstvom odaziva na zvuke koje su slušali još u materici, ne samo na kucanje majčinog srca, već i na majčin glas i muziku koju je mama slušala u trudnoći. Od svih zvukova najdraži su im glasovi, pre svega oni sa malo višom frekvencijom, ženski glasovi. Umiruju ih ritmički, ravnomerni, ponavljajući zvukovi, kao što su zvukovi kućnih aparata i muzika. Isto tako, iznenadni glasni zvukovi ih plaše i često izazivaju plač. Malo prigušen sluh pri rođenju omogućava nežni prelaz iz materice u spoljašnji svet pun različitih zvukova.

Bebe većinu vremena imaju zatvorene oči, a kada gledaju mogu da razaznaju promene svetla i kontraste, i zato prate pogledom svetle ili kontrastne predmete koji se pomeraju. Oštro vide do daljine od 20-30 centimetara, što je otprilike razdaljina između vas i bebe dok vam je u naručju ili dok je dojite (pri dojenju vole da gledaju majčino lice). Stvari koje su bliže ili dalje od te udaljenosti vide mutno.

Majčin dodir
Novorođenčad pre svega uživa u dodirima. Dodir kože na kožu ih umiruje, i tada počinju dublje da dišu i dobijaju više kiseonika. Bebe koje su često u majčinom naručju (posebno ako je koža u dodiru sa kožom) brže rastu i bolje spavaju. A naučnici su primetili i da im se mozak intenzivnije razvija.

Dodir bebine kože sa majčinom je prisutan i pri dojenju. Dojenje tako nije samo hranjenje, već i upoznavanje majke i deteta. Novorođenče doživljava mamu i kao izvor topline, nežnosti, ljubavi i sigurnosti. Time dojenje doprinosi i duševnom i emocionalnom razvoju deteta. Ako dete hranite na flašicu, pri hranjenju ga čvrsto držite uz sebe da bi osetilo vaš dodir.

Dobijanje poverenja
Poverenje u roditelje je najvažniji temelj emocionalnog i socijalnog razvoja svakog deteta. Bez poverenja dete ne može da se oseti sigurno i bezuslovno voljeno. Za razvoj kvalitetnog odnosa i poverenja potrebno je da se trudite još od rođenja, a posebno pri zadovoljavanju bebinih osnovnih potreba, jer dete počinje da se oblikuje već u najranijem periodu. Ako se roditelji odazivaju na detetov plač, hrane ga kada je gladno i brižno ga neguju, ono će se osećati sigurno i voljeno, i počeće da veruje roditeljima. Pri rođenju novorođenče ne razaznaje da je kao osoba odvojeno od majke. S vremenom nauči da voli roditelje odlučnom i neograničenom strašću koja se ne može porediti ni sa jednom drugom ljubavi.

Novorođenče gleda i sluša
Novorođenče već u prvim danima prepoznaje majčin glas jer ga je slušalo još tokom razvoja u stomaku. Majčin glas deluje umirujuće na bebu i ona se sa zadovoljstvom na njega odaziva. Novorođenče pre svega pažljivo sluša zvuke govora jer mu je interes za glasove i njima slične zvukove urođen. Pri slušanju govora navikava se na ton reči. U prvom mesecu, gledanje i slušanje su još uvek razdvojeni, sluša vas bez gledanja. Još dugo neće razumeti vaše reči, ali će se odazivati na ton vašeg glasa. Na nežan i umiren ton odazivaće se sa zadovoljstvom, a ako govorite oštro, verovatno će zaplakati. Plač je prvi oblik komunikacije deteta. Njime roditeljima poručuje svoje želje (glad, mokra pelena, umor, vruće mu je ili hladno). Različite želje, različitu jačinu želja i intenzitet osećanja, novorođenče izražava celom paletom različitog plača. 

Nikolaj Jovic

Rodjen 10.Decembar 2015. 20h39min12Sec
Visina 52-53cm. Tezina 3,410Kg.