O pijacoj vodi

Sve veće zagađenje voda utiče na kvalitet higijenski ispravne vode za piće koje je u svetu sve manje, a ona je preduslov za dobro zdravlje ljudi. Mi još uvek imamo sreću da nam je voda iz vodovoda uglavnom dobrog kvaliteta, pa možemo bez brige da pijemo "česmovaču". Međutim, u mnogim zemljama sveta pojavljuje se nedostatak kvalitetne i higijenski ispravne vode za piće, pa stanovništvo, pogotovu u najrazvijenijim zemljama, za piće upotrebljava flaširanu vodu. Takva voda se već dugo prodaje i kod nas, pa je sve više i proizvođača i tipova flaširanih voda.U svetu se flaširane vode dele na dve osnovne grupe: - stone vode za piće (table) i - prečišćene vode (purified), Posebnu grupu čine takozvane prirodne mineralne vode koje se upotrebljavaju za piće. Prirodna mineralna voda sadrži minerale i oligoelemente i druge sastojke koji deluju povoljno na organizam.
Četiri grupe voda
Kao i svuda u svetu i mi imamo Pravilnik o kvalitetu mineralnih voda (Sl. list SRJ 45/93) po kojem se sadržaj minerala računa po suvom ostatku na 180° S. Ova voda svrstana je u četiri grupe. - Prva je prirodno vrlo slaba mineralna voda kod koje sadržaj mineralnih soli nije veći od 50 miligrama po litru. - Druga je slabomineralna voda kod koje mineralne soli ne prelaze 500 mg/l. - Trećom, inače, prirodnom mineralnom vodom se smatra ona kod koje je sadržaj mineralnih soli između 500 i 1500 mg/l, - U četvrtu grupu prirodno mineralnih voda spadaju one kod kojih je sadržaj minerala veći od 1500 mg/l. U prirodnim mineralnim vodama se gotovo uvek nalazi i ugljen-dioksid, gas koji je u njoj rastvoren. Izvori mineralne vode bez njega su retki. Kada ga u vodi ima, kažemo da je gazirana. Mineralna voda može da bude prirodno gazirana ali i da se gazira prilikom flaširanja. Slično soda-vodi i njoj može da se doda ugljen-dioksid koji nije poreklom sa izvorišta.
Agresivan gas
Zahvaljujući svom hemijskom sastavu, prirodne mineralne vode mogu da se koriste za piće radi osveženja ili za nadoknadu minerala i oligoelemenata neophodnih za normalno funkcionisanje organizma. U mnogim slučajevima se koriste i za lečenje. Treba znati da organizam 80–90 odsto potrebnih mineralnih materija dobija iz hrane, a ostatak (10–20 odsto) iz vode. Za svakodnevnu upotrebu se preporučuju negazirane slabomineralne vode. Gazirane mineralne vode, pogotovo one sa visokim sadržajem ugljen-dioksida, ne preporučuju se za svakodnevnu upotrebu, jer je CO2 vrlo agresivan gas koji može da ugrozi zdravlje onih koji takvu vodu stalno piju i u velikim količinama. Mineralne vode sa niskim sadržajem bikarbonata i natrijuma preporučuju se za preventivnu svakodnevnu upotrebu osobama sa povišenim krvnim pritiskom, a bubrežnim bolesnicima se za prevenciju i lečenje preporučuju vode s niskim sadržajem minerala.
Višak kalijuma – stres za bubrege
Hemijski elementi sadržani u mineralnoj vodi najčešće se nalaze u obliku soli rastvorenih u obliku jona. Njihovo dejstvo na organizam je različito. U našim mineralnim vodama čest je:- Kalcijum i osnovni je element za izgradnju kostiju i zuba i njegove koncentracije kreću se od 10 do 520 mg/l.-
Magnezijum se često javlja kao sulfat, i u organizmu deluje kao laksativ, pa treba izbegavati vode koje ga mnogo imaju. Vode sa puno magnezijuma ne treba davati maloj deci.
Kalijum je potreban organizmu, ali njegov višak izaziva stres bubrega, pa i prekid njihovog rada, i zato za svakodnevnu upotrebu ne treba koristiti vodu koja ga ima više od 12 mg/l. -
Natrijum je esencijalni element zdravlja i funkcionisanja organizma, ali u svakodnevnoj upotrebi u vodi ne bi trebalo da ga bude više od 150 mg/l, a preporučljivo je da ga bude i ispod 50 mg/l. Ovo stoga što su osobe sa povišenim pritiskom i srčanim tegobama kao i deca sa neformiranim bubrezima osetljivi na njegovu povećanu koncentraciju.
Voda za svakodnevnu upotrebu ne bi trebalo da sadrži više od 30 mg/l sulfata, a za malu decu ne više od 15 mg/l. -
Nitrati i nitriti su zagađujuće materije i u flaširanoj vodi ne bi trebalo da ih bude. Za spravljanje hrane za bebe sme da se koristi samo voda bez nitrita. Ako se svakodnevno upotrebljava prirodna mineralna voda, ona ne bi trebalo da sadrži više od 1 mg/l fluorida, kako bi se izbegla fluoroza zuba i drugi neželjeni efekti. Jedna od hemijskih karakteristika koja označava kiselost ili baznost vode je pH faktor. Njegove normalne vrednosti se kreću od 6 do 8, a ako imaju dodat ugljen-dioksid, njegov nivo se spušta i do 4,5. Takva voda može da izazove rastvaranje minerala zuba. Ako se znaju ovi parametri, pri odabiru flaširanih voda koje će se koristiti u domaćinstvu treba voditi računa o starosti i zdravstvenom stanju svih ukućana, a posebno beba. Voda koja se upotrebljava za spravljanje hrane za bebe treba da bude sa niskim sadržajem minerala i obavezno mora da se prokuva. Otvorene boce sa vodom u frižideru ne treba držati duže od 36 sati.



Pravilnikom o kvalitetu prirodnih mineralnih voda definisane su:- fizičko-hemijske i - mikrobiološke karakteristike voda. Pojedine Mineralne vode , prema rečima mnogih lekara, nije zdravo piti u neograničenim količinama, već jedna do dve čaše dnevno, jer čovek koji dnevno popije tri litra mineralne vode u sebe unosi i oko 3.000 miligrama natrijuma.Proveru kvaliteta većine mineralnih voda, koje se prodaju na našem tržištu, većina potrošača obavlja u Republičkom institutu za zaštitu zdravlja "Dr Milan Jovanović- Batut". Kod nas se uglavnom prodaju "stone" mineralne vode, popularnije u narodu kao kisele. Posebnu grupu, kako trvde u Batutu, čine "stone oligomineralne vode", koje su po sastavu bliske pijaćoj vodi. Flaširanih izvorskih voda, kojima se u potpunosti može zameniti izvorska voda, zasad ne postoje na našem tržištu.-Kod nas se pojavila posebna grupa veštačkih voda, među kojima je i sve popularnija "Leda", koje se predstavljaju kao oligomineralne, "optimalno obogaćene". Reč je o vodi dobijenoj potpuno veštačkim putem, a postojanje i prodaja takve vrste vode nije predviđena postojećim Zakonom, te ih zato treba izbegavati. Tu je u stvari reč o negaziranoj oligomineralnoj vodi, odnosno vodovodskoj vodi, koja je pročišćena kroz sedmostepeni proces filtracije. A zatim je voda, procesom ireverzibilne osmoze, ponovo obogaćena idealnom srazmerom minerala....(Seća li se ko epizode "Only fools and horses" kada bro' prodaju čistu izvorsku vodu sa lekovitog Troter izvora :-))Mora postojati određeni metod samo mehaničkog prečišćavanja vode, kao i određeni odnos između osnovnih minerala, kojih se svi proizvođači pridržavaju. Do proizvođača "Lede" niko, međutim ne može da dođe, a kolaju priče da tu vodu prave u nekim kadama u privatnom stanu i to od vodovodske vode. Uz to, kvalitet njihove vode niko ne kontroliše. Pritom, ne kažemo da ta voda po definiciji mora biti neispravna, već samo da ističući da nešto čija prodaja nije predviđena zakonom, ne može ni da se prodaje.p.s.Pijaća voda zdravaStručnjaci su po pitanju ispravnosti pijaće vode podeljeni, ali u "Beogradskom vodovodu" ističu da Beograđani piju zdravu vodu, koja ispunjava sve uslove važećeg Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće i odgovarajućih pravilnika Svetske zdravstvene organizacije i Evropske Unije. U pijaćoj vodi, prema rečima nadležnih iz Vodovoda, nikad nisu nađeni teški toksični metali, kancerogeni policiklični aromatični ugljovodonici, kao ni virusi, a ispitivanje se radi u tri više nivoa - u samoj službi sanitarne kontrole ovog preduzeća, a zatim i u laboratorijama Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja.



Sve veća upotreba flaširane i mineralne vode zasigurno dovodi i do grešaka u odabiru, a loše je i nekontrolisano korišćenje vode koja nije u skladu sa fiziološkim potrebma organizma - tvrdi nutricionista, dr Ratka Mrkaić.Generalizovati upotrebu mineralne vode nije moguće jer su potrebe za sastojcima koje sadrži vrlo specifične za svaku osobu i zavise od uzrasta, fizičke aktivnosti, klimatskih uslova, fizičkog stanja i nutritivnog statusa. Tim pre što razlike u sastavu među samim mineralnim vodama mogu biti mnogo veće nego što je to slučaj između dve vrste namirnica. Primera radi, sadržaj natrijuma može biti 56 miligrama po litru, ali isto tako i 109 miligrama do pozamašnih 1.550 miligrama po litru. Ono što uvek treba imati na umu je to da su mineralne vode u osnovi prirodna lekovita sredstva i da kao i svaki lek zahtevaju odgovarajuću i pažljivu primenu.Prema rečima doktorke Mrkaić, u zavisnosti od uzrasta, pola i dnevnih aktivnosti osobe zavisi i potreba za unosom određene vrste vode. Tako se građevinskim radnicima i rudarima preporučuje korišćenje voda koje sadrže što manji procenat ugljen-dioksida. Osobama koje imaju kardiovaskularna oboljenja ili su im sklona preporučuju se „vrnjci“ i „heba“, a voda „prohor“ u terapiji dijabetesa, kod oboljenja želuca, sekretorne funkcije jetre i nekih ginekoloških problema. Vrlo je česta upotreba gvožđevito-arsenske vode „mivela“ u lečenju sideropenične anemije.- Kako smo rekli da se „mivela“ ističe po sadržaju magnezijum (338 mg/l), samim tim ona štiti od infarkta, smanjuje se reakcija organizma na izazivače stresa, pojačava crevnu peristaltiku, sprečava stvaranje kamena u bubregu i omekšava postojeći. Redovnim korišćenjem ove vode sprečava se arterioskleroza, gojaznost, šećerna bolest, kao i opstipacija. Na nervni sistem, gojaznost, bubrežna oboljenja i kožne bolesti izuzetno pozitivno dejstvo ima „prolom voda“ - voda koja zbog svog hemijskog sastava organizmu isključivo pomaže. Preporučuje se svim uzrastima, svakom polu i svim osobama bez obzira na to kojom se aktivnošću bave - objašnjava dr Ratka Mrkaić.Značajan činilac je takođe temperatura vode jer utiče na motoriku, sekretornu funkciju, kao i na resorpciju. Hladna voda povećava želudačno lučenje i crevnu peristaltiku, a mlaka i topla negativno utiču na kardiovaskularni sistem.Na osnovu svega možemo zaključiti da pravim odabirom vode možemo suzbiti, lečiti ili izlečiti bolesti današnjice - stres, gojaznost, dijabetes melitus, arteriosklerozu, a sve to pod kontrolom lekara i primenom određene dijeto-terapije.Kako se hemijski sastav mineralnih voda znatno razlikuje u odnosu na običnu pijaću vodu, postavlja se dodatno pitanje: da li nju smemo da pijemo u istoj količini kao i običnu vodu, odnosno da li je pogodna za svakodnevnu i neograničenu upotrebu.Dnevne potrebe odraslog čoveka za vodom iznose od 40 do 100 mililitara po kilogramu telesne težine. To znači da bi odrasla osoba težine 50 kilograma trebalo dnevno da uzima oko dve litre tečnosti (čaj, sok, voda). Mineralna voda može se koristiti, ali ona nije zamena za pijaću, te se savetuje umerenost kada se duže upotrebljava. Razlog je jednostavan - organizam nije naviknut na količinu suvog ostatka većeg od jednog miligrama.



Da li ste se ikada zapitali šta znače hemijski simboli na omotaču flaširane vode koju pijete, odnosno da li podaci iz lične karte vode „odgovaraju” podacima iz vašeg zdravstvenog kartona?S obzirom na to da naše telo čini od 50 do 70 odsto vode, ona je od vitalnog značaja za ljudsko zdravlje, jer odstranjuje toksine iz organizma, „podmazuje” zglobove, reguliše telesnu temperaturu i predstavlja najvitalniji deo ćelija svih živih bića.Ne postoji univerzalni odgovor na pitanje koja je voda najbolja, odnosno najadekvatnija za korišćenje, jer svaka mineralna voda je specifična, ima svoje prednosti i nedostatke.Uputstvo za kupovinuKoličina vode koja je potrebna organizmu zavisi od zdravstvenog stanja, uzrasta, procenta masnog tkiva i tipa aktivnosti ali i godišnjeg doba u kome se nalazimo. Primera radi, dok se krećemo treba da unosimo bar 20 odsto vode više, a savet vezan za osvežavanje na plaži glasi – izbegavajte gaziranu vodu, odnosno gazirane napitke, jer oni imaju nisku PH vrednost, jako su kisele i menjaju aciditet, što nije preporučljivo zbog uticaja klimatskih faktora. Gazirani napici nisu poželjni ni u fitnes centrima.Stručnjaci takođe podsećaju da tzv. kisele vode ne treba konzumirati u velikim količinama, kao ni visokomineralne vode, jer negativno utiču na rad bubrega. Zlatni prosek je jedna do dve čaše takve vode dnevno. Deci se takođe ne preporučuju visokomineralne vode, a važan savet za mališane glasi – ako im dajete flaširanu vodu obavezno je prokuvajte. Budući da se sve kupovne vode flaširaju na izvoru, one nemaju hlor i pri nepravilnom čuvanju u prodavnici ili u kući mogu biti bakteriološki kontaminirane.Stručnjaci iz Centra za vodu Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u kome se kontroliše kvalitet mineralnih voda nekih od najvećih proizvođača vode, među kojima su i „Knjaz Miloš”, „Heba”,„Vrnjci” i „Vlasinska rosa”, objašnjavaju šta znače hemijski simboli na omotačima flaširanih voda i kako pojedini minerali utiču na zdravlje ljudiAko bismo pisali uputstvo za kupovinu vode, onda bi jedna od prvih lekcija bila – pogledajte hemijske simbole koji se nalaze na omotaču flaširane vode. Naime, ovi simboli (Na, Ca, K, Mg, F...) zapravo se odnose na koncentraciju minerala u toj vodi, a, u zavisnosti od koncentracije minerala, prirodne mineralne vode dele se na bikarbonatne, sulfatne, hloridne, kalcijumove, magnezijumoveSa druge strane, od biološki aktivne količine minerala zavisi njihovo dejstvo na naš organizam.„Osobe sa hroničnim gastritisom, ulkusnom bolešću, poremećajima pokretljivosti i pražnjenja žučne kese, kao i osobe sa odstranjenom žučnom kesom trebalo bi da uzimaju negazirane mineralne vode sa predominacijom bikarbonatnog jona (HCO 3) koje deluju na sekreciju i pokretljivost želuca i žučne kese, tako što smanjuju kiselost želudačnog soka i povećavaju stvaranje i izlučivanje žuči. Ova dejstva najjače su izražena kod natrijum-bikarbonatne mineralne vode, ali se ove vode, zbog veće koncentracije natrijuma, koji zadržava vodu i smanjuje izlučivanje tečnosti iz organizma, ne preporučuju osobama sa povišenim krvnim pritiskom”, objašnjavaju dr Snežana Dejanović i dr Dragana Jovanović, specijalisti higijene u Centru za vodu Instituta za zaštitu zdravlja.Preporuka za bolesneDakle, osobe sa srčanim problemima, naročito sa hipertenzijom, ne bi smele da piju vodu bogatu natrijumom, naročito ne onu koja ima više od hiljadu miligrama ovog minerala. Pacijenti sa kardiovaskularnim tegobama trebalo bi da piju oligomineralne vode sa niskim sadržajem natrijuma. Za njih bolji efekat imaju kalcijumsko-magnezijumsko-bikarbonatne mineralne vode koje imaju diuretičko dejstvo, odnosno podstiču izlučivanje tečnosti.„Osim toga, na kardiovaskularni sistem zaštitno deluje magnezijum, kao i međusobni odnos ovog minerala i kalcijuma. Najpovoljniji odnos kalcijuma i magnezijuma je dva prema jedan. Naime, ukoliko je jedan od ova dva minerala prisutan u većoj koncentraciji, on sprečava apsorpciju drugog. Osobama sa hroničnom opstipacijom preporučuju se prirodno mineralne vode u kojima dominiraju joni sulfata (SO4) i magnezijuma (Mg), jer oni ubrzavaju pražnjenje crevnog sadržaja. Ove vode takođe se savetuju i osobama sa oboljenjima jetre i žučne kese i obolelima od šećerne bolesti i gojaznima, jer podstiču pokretljivost i pražnjenje žučne kese, stimulišu lučenje pankreasa, a pri dužoj upotrebi i uz odgovarajući dijetetski režim mogu smanjiti i sadržaj masti u organizmu”, objašnjavaju naše sagovornice.A jedna od zagonetnih stavki na omotaču flaširane vode koji glasi „suvi ostatak na 180 stepeni” zapravo je sinonim za sadržaj minerala koji ostaje kada se voda pretvori u paru. Na osnovu stepena mineralizacije, vode se dele na slabomineralne (ako im je suvi ostatak ispod 500 miligrama po litru) i vode bogate mineralnim solima (čiji suvi ostatak iznosi preko 1.500 miligrama). Negazirane vode – poznatije kao oligomineralne, preporučuju se za svakodnevni unos.I još nešto. Iako nas bilbordi uveravaju u suprotno, sva voda koja se nalazi u rafovima naših prodavnica flašira se na izvoru i poseduje papir koji se kolokvijalno naziva sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti. Reč je, zapravo o poštovanju pravilnika o kvalitetu prirodne mineralne vode. Naše sagovornice objašnjavaju da stručnjaci Instituta za zaštitu zdravlja četiri puta godišnje kontrolišu izvorišta vode, odnosno proveravaju zdravstvenu ispravnost vode u sva četiri godišnja doba, a potom kontrolišu i gotov proizvod na tržištu.


U izdanju programa „Zdrava hrana – Zelena jabuka” nedavno je izašao treći deo publikacije pod naslovom „Sve o vodama koje pijemo”. Od obilja tema o kojima su pisali stručnjaci, posebno nas je zaintrigirala ona koju je odabrao prof. dr Milan Mirić, specijalista sanitarne hemije: „Zdravstveni značaj neorganskih sastojaka mineralnih voda”. Konkretnije rečeno, hteli smo da saznamo kako utiču na zdravlje visokomineralne vode, a kako niskomineralne.Što iz publikacije, što iz razgovora s ovim penzionisanim profesorom Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, saznali smo ono što nas je najviše interesovalo.– Zabluda je, kao što se ranije mislilo, da vode koje ne sadrže veću količinu mineralnih supstanci nemaju nikakvo dejstvo na ljudski organizam. Danas se sve više koriste vode niske ili srednje mineralizacije, s uravnoteženim odnosom makroelemenata i mikroelemenata. Pošto ove vode organizam lakše prihvata, one imaju povoljan uticaj na zdravlje svih kategorija stanovništva i mogu potpuno da zamene običnu vodu za piće, što nije uvek slučaj s vodama većeg stepena mineralizacije, čije neograničeno i dugotrajno konzumiranje može da bude i štetno.Suvi ostatakU pojedinim tipovima mineralnih voda nalaze se različite koncentracije više elemenata rastvorenih u obliku soli, a njihov suvi ostatak, izražen u miligramima dobija se isparavanjem jednog litra vode na 180°C. Prema količini suvog ostatka, mineralne vode su svrstane u oligomineralne (vrlo slabe – prisustvo minerala nije veće od 50 mg/l), slabe (do 500 mg/l), visokomineralne (između 500 i 1.500 mg/l) i bogato mineralne (više od 1.500 mg/l).U sastav mineralnih voda za piće ulaze makroelementi i mikroelementi. Prvi, kao što su natrijum, kalijum, kalcijum i magnezijum, potrebni su organizmu u većim količinama. Pravilnikom o kvalitetu mineralnih voda, ni za jedan od ovih makroelemenata nije predviđeno ograničenje.Mikroelementi su potrebni u veoma malim količinama koje su u nekim slučajevima ograničene propisima zbog mogućeg štetnog delovanja na organizam, kao i uticaja na izgled i ukus vode (gvožđe). Izraženo u miligramima po litru, gvožđa ne sme da bude više od 0,05, selena više od 0,01, cinka više od pet, fluora više od 2 mg/l. Za jod nije ustanovljeno ograničenje pošto se veoma retko sreće u vodama. Značajnije količine joda nađene su u „minakvi” (0,85 mg/l).Već zasićeneObjašnjenje zašto visokomineralne vode, naročito one s velikom količinom suvog ostatka, spadaju u takozvane tvrde i teže svarljive, dok se oligomineralne smatraju mekim i lakšim, zvuči potpuno logično.– Voda u ljudskom organizmu služi za održavanje tkiva, rastvaranje i prenos supstanci koje uzimamo sa hranom – kaže dr Mirić. – Jako mineralne vode su već zasićene sopstvenim sastojcima, pa su manje efikasne u ostvarivanju osnovne uloge vode u metaboličkim procesima u organizmu. Stalno i neograničeno konzumiranje visokomineralizovanih voda nepovoljno utiče na proces varenja i prenos hranljivih sastojaka, kao i na izlučivanje štetnih proizvoda. Zavisno od sastava, neke od ovih voda mogu da dovedu do stvaranja bubrežnih kamenaca i povećanja krvnog pritiska. Većina visokomineralizovanih voda sadrži najviše natrijuma koji predstavlja faktor rizika u nastajanju hipertenzije. U poslednje vreme preporučuju se oligomineralne vode sa više magnezijuma i manje natrijuma.U Francuskoj, veli naš sagovornik, propisi nalažu da se mogu flaširati samo one vode koje mogu da konzumiraju sve populacione grupe. To znači da se od 1.200 poznatih flašira samo pedesetak, dok se ostale mogu piti uz preporuku lekara. A pošto je kod nas sve prepušteno ukusu i slobodnom izboru, neophodan nam je savet stručnjaka: oligomineralna voda može da se pije u neograničenim količinama i u dužem periodu, dok visokomineralnom nipošto ne treba zadovoljavati sve dnevne potrebe za vodom, a veoma je preporučljivo proučavanje etikete na kojoj su navedene koncentracije svih elemenata. Pedijatri su jednoglasni u tome da deci nikada ne treba davati ni ovu „tvrdu”, a ni gaziranu vodu.Čitamo etiketu„Vlasinska rosa” je izrazit primer negazirane prirodne niskomineralne vode, sa suvim ostatkom od 58 mg/l (natrijum – 2,7 mg/l). „Eko voda” ima 286 (32 natrijum), „akva viva” 329 (9,1 natrijum), „jazak” 369 (8,5 natrijum), „gorska” 140 (0,8 natrijum), „bivoda” 232 (23 natrijum), „vujić voda” 331 (2,7 natrijum)... Sve ove vode su ispod granice od 500 miligrama, dok, recimo, „karađorđe”, sa suvim ostatkom od 1.510 miligrama, spada u visokomineralne prirodne vode.


Bez vode nema života. Ona je najprirodniji i najbolji napitak za utoljavanje žeđi. Sastavni je deo svake telesne ćelije jer prenosi hranljive sastojke, omogućava izlučivanje otpadnih sastojaka iz organizma, reguliše telesnu temperaturu, olakšava rad mozga povećavajući koncentraciju i smanjujući učestalost glavobolja, važna je u protivupalnim procesima, olakšava gubitak suvišnih kilograma...Brojna istraživanja pokazala su da uzimanje dovoljne količine vode smanjuje rizik od dobijanja raka creva i dojke. Uprkos tome, većina ljudi ne pije dovoljno vode! To je naročito opasno za vreme letnjih vrućina, kada zbog veće potrebe za hlađenjem telo gubi više vode. Mnogi na vrućini hodaju ili vežbaju misleći da im nisu potrebni tečnost i hladovina. Kad osete suvoću u ustima, umor i slabost, već je kasno. Mali je korak do mučnine, proliva i vrtoglavice, jer srce sporije kuca zbog nedostatka vode pa mozak ne dobija dovoljno kiseonika i glukoze. Tada organizam prestaje da se znoji pa raste unutrašnja temperatura i neophodna je brza lekarska pomoć s intravenoznom hidratacijom.Opasnost od dehidriranja je najveća kod dece, starijih i bolesnih, koji prvi stradaju na velikoj vrućini. Nemojte da čekate da budete žedni jer onda je već započeo proces dehidracije, nego pijte vodu često tokom dana. Da bi vam prešlo u naviku uzimanje dve litre vode na dan, napunite ujutro dvolitarsku bocu i pijte iz nje - uveče pre spavanja trebalo bi da bude prazna.Veoma je bitno da ne pijete vodu neproverenog kvaliteta! Valja proveriti i vodu iz vodovoda jer njena hemijska, biološka i fizička struktura mogu biti narušene zbog zagađenosti okoline. Takva voda sadrži hlor koji se stavlja zbog dezinfekcije, sediment koji se taloži u vodovodnim cevima i koji ima neprijatan miris i ukus.Najčešće su prisutni i toksični metali kao što su olovo, bakar i aluminijum, a u tvrdoj vodi su i rastopljeni minerali kalcijuma i magnezijuma od kojih nastaje kamenac. Zato je korišćenje filtera uslov dobrog zdravlja. Čuvajte svaku kap čiste vode, ne trošite je nepromišljeno. Ujedinjene nacije su ove godine proglasili Deceniju vode kako bi skrenule pažnju na rastući problem nestašice eliksira života!