Karta Crne Gore

Jedna interesantna karta Crne Gore . Da se ne uvrede Crnogorci koji je vide unapred se izvinjavam.

Astra - treci dan

Prve papuce koje je dohvatila su bile Vojine . Citao sam dosta o njenoj vrsti. Vidim da cemo dosta da se pomucimo oko njene dresure.
Ne mogu da verujem da ce ovaj psic iduce godine u ovo vreme da bude veliki i zao pas.

Himna Crne Gore - stara

Crna Gora jos malo sa nama

Buduci da je ostalo Crnoj Gori vremena trebalo bi da joj malo posvetim paznju. Danas se zavrsava sa zalbama . Uprkos njihovom pokusaju da kao sto bi to uradio Seselj zatrpaju Izbornu (referendumsku ) komisiju to im ne polazi za rukom. Ovaj tip ( Lajcak) je vrlo pripremljen. Ostaje im jos da pokusaju oruzanu pobunu i nasilje , zasta ja mislim da je Bulatovic spreman. Naravno da ne verujem u konacan uspeh toga . Ovo su poslednji pokusaji jednog politickog pravca kojeg je karakterisalo nepriznavanje zakona, poraza, prava drugih da postoje ,... Jednostavno ako ne ulazis u onaj deo od 51% ne postojis , mrtav si. Sa dolaskom DOSa poceli smo da se navikavamo da kada neko izgubi jednostavno prizna poraz i ide dalje. Sada na to treba da vidimo kako to za sada izgleda i u Crnoj Gori. Do sada Bulatovic i njegovi nisu priznali nijedan poraz od 1996.g . A bilo ih je dosta. Evo malo Crnogorskih drzavnih simbola iz proslosti a verovatno i buducih.

Vazni linkovi

http://www.ljubimci-forum.com/
www.pub60.ezboard.com/bfoursoftpaws
www.svijet-ljubimaca.com
www.nesi.hr

Posjetite americki klub rottweilera (stranica s mnostvom informacija o roticima):
www.usrconline.org

http://www.rottweilerclub.tk/

Beagle Bigi

Treniranje i socijalizacija rottweilera

Treniranje
Cvrsto i pazljivo treniranje je bitno kod ove pasmine, inace mozete dobiti vrlo snaznog i agresivnog psa. Uz odgovarajuci trening, imati cete lojalnog, njeznog i vrlo privrzenog psa. Zahtjevaju vlasnike koji mogu izici na kraj sa njihovom masivnom velicinom. Upravo zbog njihove velicine, s treningom treba zapoceti vrlo rano dok je pas jos malen. Znaju u jednoj fazi svog razvoja pokazivati agresivnost prema drugim psima, no u treningu treba biti ustrajan. Rottweiler je pas koji voli uciti i vrlo je lako s njim trenirati. Buduci da voli jesti, najbolje ga je trenirati motivacijom na hranu...ne udarcima! Vas rotic je kao beba sladak, malen i bucmast i svi ce ga htjeti maziti te ce vjerovatno od srece i skakati po ljudima. Nemojte mu to dopustiti jer bi mogli imati problema kad naraste i kad ga se ljudi pocnu bojati.
Socijalizacija
Naviknite psa na ljude (djecu, starce koji hodaju pogrbljeno i sa stapovima, ljude u invalidskim kolicima, ljude s kisobranima), pustajte ga da se igra sa psima (no vi odabirite s kim ce se pas igrati jer zapamtite da oni uce jedan od drugoga), naviknite ga da lupanje, petarde, vristanje djece nije nista cega se treba bojati

Uslovi drzanja rottweilera

Rottweilera je moguce drzati u stanu, ali SAMO AKO se dovoljno vjezba s njim. Dobro razmislite prije nabavke rottweilera koliko ste doista ustrajni u tome (to zahtjeva rana dizanja, setnje po kisi, snijegu, suncu, itd.). Ako ga vec namjeravate drzati u stanu, bilo bi pozeljno da ste aktivna osoba sportskog duha koja se voli puno kretati. Ta pasmina zahtjeva jako puno vjezbe. Trcanje sumom i livadama jako ih usrecuje i nemaju nikada zelju udaljiti se od Vas. Plivanje ili trcanje uz bicikl savrsene su aktivnosti za Vaseg rottweilera. Vole i trcanje za loptama. Ako imate kucu i rottweilera namjeravate drzati u dvoristu, pobrinite se da ima toplu psecu kucicu (koja ce ga ljeti stititi od sunca, a zimi od hladnoce) i dovoljno visoku ogradu koju ne moze preskociti. Pobrinite se da su vrata ograde uvijek zatvorena. No, samo dvoriste po sebi nije dovoljno za psa kao sto je rotic. Nemojte zaboraviti da s njime morate puno vjezbati!!!

Odabir steneta

1. raspitati se o pasmini koju namjeravamo uzeti i dobro je prouciti (procitati literaturu, pogledati informacije dostupne na internetu, poslusati savjete poznavalaca te pasmine ili se raspitati kod uzgajivaca) 2. MUZJAK ILI ZENKA? PREDNOSTI MUZJAKA: jaci, otporniji PREDNOSTI ZENKI: manja, stalozenija, poslusnija, privrzenija, okretnija, manje agresivna NEDOSTACI MUZJAKA: agresivniji, manje pouzdan i manje poslusan, vise jede, veci je, pobjegne za zenkom koja se tjera, tvrdoglaviji NEDOSTACI ZENKI: period tjeranja (svakih 6mj traje cca 20 dana) 3. uvjeriti se da stenca uzimamo iz dobrih ruku, od uzgajivaca koji se dobro brinu o njemu 4. obratiti veliku pozornost na narav stenca (plasljivi pas obicno drhti, cvili i uzmice; agresivni pas maltretira svoju bracu) 5. uvjeriti se da je stene zdravo (obratiti pozornost na njegov fizicki izgled, kondiciju i zdravstveno stanje) 6. kada odabiremo stenca, pritom moramo znati da i najmanje stene moze prerasti svoju bracu i seke 7. stene ne uzimati dok ne navrsi 8-10 tjedana! 8. PAZITE! Nikada ne uzimajte stene kao igracku svojoj djeci! Ne uzimajte stene kao poklon nekome za koga niste sigurni da ga uistinu zeli! Ne uzimajte stene u svoj dom ako se sa time nisu slozili SVI vasi ukucani!

Karakter i standard rottweillera

Karakter
Dobrocudan, privrzen obitelji (voli djecu), prijateljski raspolozen, veseo, miran, odan, poslusan, s velikom zeljom za rad, ne laje bez razloga (vrlo rijetko laje). Povjerljiv je prema okolini i prijateljski pristupa svakome, ali uvijek je i na oprezu. U slucaju opasnosti, do izrazaja dolazi njegova snaga i hrabrost. Rottweiler napada samo ako je opasnost stvarna, sposoban je razluciti stvarnu opasnost od igre. Otporan je na bolne nadrazaje. Osobina mu je da nakon opasnosti u njegovom temperamentu prevladaju odlike mirne naravi. Za ovu pasminu vrlo je bitna pravilna socijalizacija i odgoj. Skolovanje rotica veliki je uzitak...motivacijom hranom vrlo brzo uce (vole papati)
Standard
OPCI IZGLED: Srednje visok do visok pas. Robustan. Ne pretezak. Snazno misicavo tijelo PROPORCIJE: Duzina tijela ne smije biti duza od visine za više od 15%. GLAVA: Srednje duga, lubanja izmedju uha, sa strane gledano zaobljena, izrazenog stopa. Nosna kost ravna, siroka. Nosnik dobro naznacen, vise sirok nego okrugao s velikim otvorima, crne boje. Njuska u odnosu na lubanjski dio nesto kraca, te iznosi u omjeru 2 : 3. Usne crne, cvrsto nalijegajuce. Kutevi usana zatvoreni. Zubno meso sto tamnije. Celjusti jake, siroke , kako gornje tako i donje. Popunjeni obrazi. Zubalo jako, potpuno ( 42 zuba ) i skarasto. Oci srednje velike, bademastog oblika, tamno smedje boje, kapci dobro nalijegajuci. Uha srednje duga, trokutasta, jedno od drugoga široko i visoko postavljena, dobro nalijegajuca uz glavu, naprijed nosena. VRAT Jak, srednje dug, dobro misicav, sa lagano povijenom linijom sije, bez podvoljka i opustene koze. TRUP Ledja ravna, jaka, zakosena, slabine kratke i duboke, kriza siroka, srednje duzine, lagano zaobljena iako jos ravno padajuca. Prsa siroka i duboka (cca 50% visine) s dobro razvijenim predprsjem i dobro zaobljenim rebrima. Trbuh nije uvucen. Rep kratko kupiran, na kojem se vide jedan do dva prsljena. U zemljama u kojima je zabranjeno kupiranje, moze ostati prirodne duzine (to odnedavno vrijedi i u RH) TJELESNI USTROJ Prednji stavovi nogu, s prednje strane gledano ravni, te nisu usko postavljeni. Podlaktica stoji sa strane gledano, ravno. Kut plecke i vodoravni je 45º. Ramena dobro nalijegajuca, iako se vide. Nadlaktica dobro nalijeze na trup. Podlaktica jako razvijena i misicava. Prednje dosaplje lagano federasto, jako, nije strmo. Sape okrugle, dobro zatvorene. Prsti zaobljeni, jaki. Nokti kratki, crni i jaki. KUTEVI EKSTREMITETA Zadnji stav nogu, odostrag gledano, prav, sirok. U stavu napetosti natkoljenica sa potkoljenicom i potkoljenica sa dosapljem cini tupi kut. Bedrena kost srednje duga, siroka i jako misicava. Potkoljenica dobro uglasta i nije strma. Sape zadnjih nogu nesto duze od prednjih, ali dobro zatvorene s jakim noktima, bez petog prsta. HOD Rottweiler je kasac. Ledja mu ostaju cvrsta i relativno mirna, trk je harmonican, siguran, snaznog i dugog iskoraka. KOZA Koza glave posvuda dobro nalijeze, samo kod vece pozornosti dozvoljeni su nabori izmedju uha. DLAKA Dlaka se sastoji od pokrovne dlake i podlake iste duzine, srednje je duzine, ostra, gusta i ravna, te dobro nalijegajuca. Podlaka se ne smije vidjeti ispod pokrovne dlake. Na straznjoj strani zadnjih nogu dozvoljena je duza dlaka. Crne je boje s palezom crveno-smedje boje na obrazima, gubici, donjem dijelu vrata, prsima, nogama, iznad ociju i ispod repa. VISINA I TEZINA Visina muzjaka je od 61 cm do 68 cm. Zeljena visina 65-66 cm, tezine cca 50 kg. Visina zenke je 56 cm do 63 cm. Zeljena visina 60-61 cm, tezine cca 42 kg.

Karakter i standard rottweillera

Karakter
Dobrocudan, privrzen obitelji (voli djecu), prijateljski raspolozen, veseo, miran, odan, poslusan, s velikom zeljom za rad, ne laje bez razloga (vrlo rijetko laje). Povjerljiv je prema okolini i prijateljski pristupa svakome, ali uvijek je i na oprezu. U slucaju opasnosti, do izrazaja dolazi njegova snaga i hrabrost. Rottweiler napada samo ako je opasnost stvarna, sposoban je razluciti stvarnu opasnost od igre. Otporan je na bolne nadrazaje. Osobina mu je da nakon opasnosti u njegovom temperamentu prevladaju odlike mirne naravi. Za ovu pasminu vrlo je bitna pravilna socijalizacija i odgoj. Skolovanje rotica veliki je uzitak...motivacijom hranom vrlo brzo uce (vole papati)
Standard
OPCI IZGLED: Srednje visok do visok pas. Robustan. Ne pretezak. Snazno misicavo tijelo PROPORCIJE: Duzina tijela ne smije biti duza od visine za više od 15%. GLAVA: Srednje duga, lubanja izmedju uha, sa strane gledano zaobljena, izrazenog stopa. Nosna kost ravna, siroka. Nosnik dobro naznacen, vise sirok nego okrugao s velikim otvorima, crne boje. Njuska u odnosu na lubanjski dio nesto kraca, te iznosi u omjeru 2 : 3. Usne crne, cvrsto nalijegajuce. Kutevi usana zatvoreni. Zubno meso sto tamnije. Celjusti jake, siroke , kako gornje tako i donje. Popunjeni obrazi. Zubalo jako, potpuno ( 42 zuba ) i skarasto. Oci srednje velike, bademastog oblika, tamno smedje boje, kapci dobro nalijegajuci. Uha srednje duga, trokutasta, jedno od drugoga široko i visoko postavljena, dobro nalijegajuca uz glavu, naprijed nosena. VRAT Jak, srednje dug, dobro misicav, sa lagano povijenom linijom sije, bez podvoljka i opustene koze. TRUP Ledja ravna, jaka, zakosena, slabine kratke i duboke, kriza siroka, srednje duzine, lagano zaobljena iako jos ravno padajuca. Prsa siroka i duboka (cca 50% visine) s dobro razvijenim predprsjem i dobro zaobljenim rebrima. Trbuh nije uvucen. Rep kratko kupiran, na kojem se vide jedan do dva prsljena. U zemljama u kojima je zabranjeno kupiranje, moze ostati prirodne duzine (to odnedavno vrijedi i u RH) TJELESNI USTROJ Prednji stavovi nogu, s prednje strane gledano ravni, te nisu usko postavljeni. Podlaktica stoji sa strane gledano, ravno. Kut plecke i vodoravni je 45º. Ramena dobro nalijegajuca, iako se vide. Nadlaktica dobro nalijeze na trup. Podlaktica jako razvijena i misicava. Prednje dosaplje lagano federasto, jako, nije strmo. Sape okrugle, dobro zatvorene. Prsti zaobljeni, jaki. Nokti kratki, crni i jaki. KUTEVI EKSTREMITETA Zadnji stav nogu, odostrag gledano, prav, sirok. U stavu napetosti natkoljenica sa potkoljenicom i potkoljenica sa dosapljem cini tupi kut. Bedrena kost srednje duga, siroka i jako misicava. Potkoljenica dobro uglasta i nije strma. Sape zadnjih nogu nesto duze od prednjih, ali dobro zatvorene s jakim noktima, bez petog prsta. HOD Rottweiler je kasac. Ledja mu ostaju cvrsta i relativno mirna, trk je harmonican, siguran, snaznog i dugog iskoraka. KOZA Koza glave posvuda dobro nalijeze, samo kod vece pozornosti dozvoljeni su nabori izmedju uha. DLAKA Dlaka se sastoji od pokrovne dlake i podlake iste duzine, srednje je duzine, ostra, gusta i ravna, te dobro nalijegajuca. Podlaka se ne smije vidjeti ispod pokrovne dlake. Na straznjoj strani zadnjih nogu dozvoljena je duza dlaka. Crne je boje s palezom crveno-smedje boje na obrazima, gubici, donjem dijelu vrata, prsima, nogama, iznad ociju i ispod repa. VISINA I TEZINA Visina muzjaka je od 61 cm do 68 cm. Zeljena visina 65-66 cm, tezine cca 50 kg. Visina zenke je 56 cm do 63 cm. Zeljena visina 60-61 cm, tezine cca 42 kg.

Zasto ne kupiti rottweilera

Zasto NE kupiti rottweilera?
1. Nemojte kupiti rottweilera ako ste zainteresirani za tu pasminu samo zbog njegove reputacije cuvara.

Iako je rottweiler velika, impresivna pasmina, uloga psa cuvara postize se dozivotnim odgojem. Pa i ako mu ne namjenite ulogu cuvara rot svejedno zahtjeva mnogo sati treninga poslusnosti i socijalizacije, a mozete ocekivati u nekom periodu njegovog zivota da "izazove" i svog vlasnika.
Neki rotici su "spori na lajanju", te dolaze na svoj glas tek u drugoj ili trecoj godini starosti - nemojte ocekivati od svog rottweiler steneta da vas instinktivno upozori na dolazak strane osobe.
Postoje mnoge pasmine cija sposobnost "psa cuvara" dakleko nadilazi one rottweilera.


2. Nemojte kupiti rottweilera ako niste voljni dijeliti s njim svoj dom i svoj zivot.

Rottweileri su uzgojeni da sa vama dijele svakodnevni obiteljski zivot, kao vasi cuvari, dobri radnici i sretni prijatelji u igri. Oni ovise o drustvu i zele biti svugdje gdje ste vi. Najsretniji su kada zive sa vama u kuci i kada idu sa vama ako izlazite. Iako podnose da neko vrijeme provedu u boksu ili kavezu sami, oni trebaju ljudski kontakt i socijalizaciju kako bi ostali drustveni. Rottweiler bez odgovarajuce socijalizacije i paznje, najvjerojatnije ce odrasti u nedrustvenog (pretjerano plasljivog i/ili neisprovocirano agresivnog), neposlusnog i nesretnog psa. Mogao bi razviti razonodu kao sto je kopanje ili lajanje, koja ce smetati vama i vasim susjedima. Rot izoliran u dvoristu takodjer ce biti nesretan. Ako izrazito ne preferirate biti u psecem drustvu sto je vise moguce, ako ne uzivate u tome da pas dijeli s vama spavaonicu nocu i vecinu vasih aktivnosti danju, trebali biste izabrati pasminu koja je manje orjentirana na ljudsko drustvo. Isto tako ako vas posao ili druge obveze sprecavaju da mnogo vremena provodite sa svojim psom. Nijedan pas nije stvarno sretan bez drustva, ali neke pasmine su puno tolerantnije za takav zivot od rottweilera.



3. Nemojte kupiti rottweilera ako ga ne namjeravate dresirati.

Osnovna poslusnost i ucenje kucnih pravila SU UVJET za rottweilera. Kao apsolutni minimum morate ga nauciti da pouzdano odgovara na vase naredbe da dodje, legne, drzi mjesto, hoda uz nogu sa i bez lajne i bez obzira na iskusenja. Takodjer ga morate nauciti da postuje vasa kucna pravila: npr. je li mu je dozvoljeno da se penje na krevet? je li mu je dozvoljeno da prosi kod stola? Sto cete dozvoliti ili zabraniti je nevazno, ali je presudno da Vi, a ne pas, donesete te odluke i da konstantno provodite svoja pravila. Morate se obvezati na svakodnevni trening poslusnosti (u skoli za odgoj pasa kao i kod kuce). Kada su naredbe naucene morate ih uvrstiti u svoj svakodnevni zivot tako da ih upotrebljavate kada god je prigodno, i konstantno ih namecete. Mladi rottweileri relativno lako uce: zele vas zadovoljiti, inteligentni su, mirne prirode i relativno pazljivi dok uce. Jednom kada rottweiler nesto nauci, on to usvaja. Vase slatko malo rottweiler stene ce narasti u velikog, snaznog, samouvjerenog psa, odlucnog da zavrsi ono sto zapocne. Ako je odrastao postujuci vas i vasa pravila, tada ce sva njegova fizicka i mentalna snaga raditi za vas. Ali ako je odrastao bez pravila i vaseg vodstva, sigurno ce stvoriti svoja vlastita pravila i njegova fizicka i mentalna snaga ce cesto djelovati suprotno vasim potrebama i zeljama. Npr. mogao bi vas vuci ulicom kao da se natjecete u utrci pasa, mogao bi vam uzimati hranu sa stola, mogao bi braniti vasim gostima ulazak u njegov dom. Ovu dresuru ne mozete povjeriti nekom drugome npr. tako da posaljete psa u neku skolu u kojoj ce raditi s drugim dreserom, jer je odnos postovanja i poslusnosti osoban izmedju psa i osobe koja ga dresira. To vrijedi za sve pse, ali narocito za rottweilere. Iako definitivno mozete potraziti pomoc iskusnog dresera da vas nauci kako da radite sa psom, Vi osobno sami morate dresirati svog rottweilera. Kada je pojedina lekcija dobro naucena, tada ostali ukucani (osim vrlo male djece) moraju takodjer raditi sa psom inzistirajuci da i njih poslusa.
Mnogi rottweileri spaseni iz sinteraja ili prihvatilista za pse jasno pokazuju da su prosli slabu ili nikakvu osnovnu obuku, bilo u poslusnosti ili u kucnom vladanju. Cini se da je neuspjeh u obuci psa znacajan uzrok napustanja rottweilera. Ako ne namjeravate dresirati svog psa (pozeljnije dok je stene), bit ce vam bolje s nekom pasminom koja je manja i krotkija. I takvi psi zahtjevaju dresuru, ali mozda manje zahtjevnu od rota. Takodjer imajte na umu, ako je vas cilj orijentiran prema velikim uspjesima u npr. agility natjecanjima, znajte da neki rottweileri mogu i postizu te ciljeve, ali njih je malo. Rot nije na vrhu pasmina koje postizu najbolje rezultate u takvim natjecanjima.

4. Nemojte kupiti rottweilera ako vam nedostaje osobnost vodje (samouvjerenost).

Psi ne vjeruju u drustvenu jednakost. Oni zive u drustvenoj hijerarhiji pod vodstvom vodje copora - Alfe. Alfa pas je obicno blagonaklon, odan i nenasilan prema svome coporu, ali nikada ne postoji nikakva sumnja u njegovom umu ili umu pripadnika copora da je Alfa sef i da on odredjuje pravila.
Bez obzira na pasminu, ako ne pokazete vodstvo, pas ce to uciniti prije ili kasnije, sa vise ili manje nepozeljnim posljedicama za abdicirajuceg vlasnika. Jednako kao i nedresirani psi, alfa psi stvaraju svoja vlastita pravila i namecu ih drugim clanovima kucanstva, tako da zauzimaju dominantan fizicki stav uz opaki pogled nakon kojeg slijedi rezanje, te udarac s ciljem da vas srusi ili ugrize. Pasmine se razlikuju u sklonosti prema dominaciji, a i pojedinci unutar pojedinih pasmina se u tome znatno razlikuju. Rottweileri kao pasmina naginju tome da imaju dominantnu osobnost. Ne smijete si dopustiti da vam on postane sef. Ne morate imate osobine vojnog zapovjednika, ali morate imati mirnocu, dosta samouvjerenosti i upornosti uspjesnog roditelja ("Zato sto sam ja tvoja majka, eto zasto"). Ako mislite da cete imati poteskoca u nametanju sebe kao vodje, onda izaberite pasminu poznatu po podredjenosti i nedominantnosti, te zatrazite od uzgajivaca da vam iz legla odabere poniznije i krotkije stene. Vodstvo i dresura su nerazmrsivo povezani: osobina vodje vam omogucava da dresirate vaseg psa, a to sto ga bas vi dresirate jaca kod vaseg psa percepciju vas kao Alfe.

5. Nemojte kupiti rottweilera ako ne cjenite njegovo stalno drustvo i ponekad fizicku naklonjenost.

Rottweileri postaju silno vezani i privrzeni vlastitoj obitelji, i pokazat ce tu naklonost na razlicite nacine. Neki rottweileri su prilicno suzdrzani, no ipak je vecina neumjerena u pokazivanju svoje privrzenosti i naklonosti. Oni zele biti blizu vas, obicno u istoj prostoriji u kojoj ste i vi, i gotovo uvijek sa glavom ili sapom u vasem krilu. Slijede vas iz sobe u sobu, a ako mirno stojite oslonit ce se uz vasu nogu. Poznati su po tome sto prekidaju vasu salicu jutarnje kave jer su odlucili da je bas sada vrijeme da vasa ruka dotakne njihovu glavu. Osjetljivi su na njima najdraze osobe: kada ste radosni, ponosni, bijesni ili shrvani tugom, vas rot ce to trenutno opaziti i odgovorit ce na vase raspolozenje. Kao stenci, naravno, oni ce biti puno ovisniji, "bedastiji" i isprobavat ce do koje granice mogu ici.

6. Nemojte kupiti rottweilera ako ste ovisnik o cistoci svog doma.

Rottweilerova kratka dlaka SE LINJA. Opcenito, linjanje je ograniceno na jednom ili dva puta godisnje, ali zenke se mogu linjati i u razdoblju kada se tjeraju. Osim toga neki rottweileri se linjaju jace od drugih. Ne zelim time reci da morate biti zmazanac ili neuredna osoba da biste sretno zivjeli sa svojim rottom, ali morate zauzeti stav da vam drustvo psa znaci vise od cistoce stana, i morate se zadovoljiti sa manje od besprijekorno cistog doma. Iako svi psi, kao i djeca, rade vise ili manje nereda po kuci, mnoge druge pasmine su u tom pogledu manje problematicne od rottweilera.

7. Nemojte kupiti rottweilera ako ne volite fizicke aktivnosti.

Rottweileri trebaju aktivnost da zadrze zdravo srce i pluca, te jake misice. Zbog svog lezeceg, cesto lijenog rasporeda, Vas rot si nece sam zadati dovoljno vjezbe, osim ako ga vi ne pratite i igrate se s njim. Odrasli rottweiler bi trebao imati jutarnji izlazak od nekoliko prijedjenih
kilometara dok vi ubrzano hodate ili trcite, te slican takav izlazak navecer. Za stence su preporucljive krace i sporije setnje nekoliko puta dnevno, u kojima cete vjezbati i uciti pravila.
Svi psi trebaju dnevne aktivnosti jaceg ili slabijeg intenziteta. Ako je osiguravanje tih aktivnosti previse za vas, izaberite neku od energicnih pasmina koje se mogu same istrcavati i animirati unutar vaseg ogradjenog dvorista.

8. Nemojte kupiti rottweilera ako smatrate da bi psi trebali biti pusteni "slobodno".

Bez obzira da li zivite u selu ili gradu, nijedan pas ne moze sa sigurnoscu biti ostavljen da trci "slobodno" izvan dvorista bez vaseg nadzora i kontrole. Cijena takve slobode je neizostavno ranjavanje ili smrt uzrokovana borbama pasa, automobilima ili opravdano bijesnim susjedima. Iako su rottweileri psi koji vole kucu i manje naginju lutanju od nekih drugih pasmina, rot izvan ograde nuzno vodi katastrofi. Kao i druge pasmine razvijene za cuvanje stada, vecina rottweilera je naslijedila izvjesnu dozu "instinkta prikupljanja stada", a to je pojacani instinkt da lovi i uhvati odgovarajuci veliki plijen. Rott koji zivi na selu i nalazi se izvan ograde prije ili kasnije ce otkriti susjedova stada (ovce, konje, goveda, perad) i odgovorit ce na svoje genetsko naslijedje da lovi i dosadjuje tom krdu. Neogradjeni gradski rott ce najvjerojatnije prakticirati svoje naslijedjene instinkte na joggerima, biciklistima i automobilima. Potpuno dresirani rottweiler moze uzivati u ogranicenoj i nadziranoj slobodi setnje bez lajne, iskljucivo u vasem drustvu i u pravilno odabranom okruzenju. Ako ne zelite odgovornost ogranicavanja i nadziranja vaseg ljubimca, onda ne postoji pasmina koja je podobna za vas.

9. Nemojte kupiti rottweilera ako si ne mozete priustiti da ga platite, hranite i osigurate mu veterinarsku njegu.

Rottweileri nisu "jeftina" pasmina, jer dobar uzgoj biranog temperamenta, podloznog dresuri i dobrog fizickog zdravlja (posebno zbog HD-a) ne moze biti jeftin. Vrijeme koje uzgajivac treba uloziti u predskolski odgoj i socijalizaciju svakog stenca takodjer "kosta". Povoljna kupovina stenca od neregistriranog uzgajivaca koji neselektivno pari bilo koja dva rottweilera suprotnog spola, moze se na kraju pokazati kao jako skupa investicija zbog loseg temperamenta psa, loseg zdravlja i nedostatka osnovne socijalizacije. Jeftinije cete proci ako uzmete odraslog rota iz azila kojeg je neki razocarani vlasnik napustio. Vecina tih "rabljenih" rottweilera sposobni su postati prekrasni psi za vas, ukoliko im osigurate dresuru, vodstvo i razumijevanje. Kolika god da je nabavna cijena vaseg rottweilera, odrzavanje nece biti jeftino. Obzirom da su velika pasmina, rotici jedu relativno velike obroke (treba li tome nadodati da sto udje na jedan kraj, mora i izaci na drugi?). Veliki psi naginju vecim veterinarskim racunima, zbog kolicine anestezije koju moraju primiti, a i vecina lijekova se daje proporcionalno tjelesnoj tezini psa. Sterilizacija ili kastracija je pozeljna za gotovo sve ljubimce rottweilere, jer ona predstavlja prevenciju za ozbiljne zdravstvene probleme u kasnijem zivotu, i cini psa mnogo ugodnijim suradnikom. Rottweileri naginju nekolicini zdravstvenih poremecaja, no prevladavaju dva stanja: hip dysplasia i parvoviroza. Vase najbolje osiguranje je to da kupite stene iskljucivo iz legla u kojem roditelji (ako je moguce i djedovi) imaju dobru HD ocjenu. Da, to obicno znaci da platite vise. Podloznost psa parvovirozi moze imati genetske predispozicije. Vasa najbolja prevencija je da slijedite raspored cjepljenja u dogovoru s veterinarom. Na kraju, kostat ce vas i skolaza osnovnu poslusnost, ali to je neophodna investicija za harmonican zivot s vasim psom. Te su cijene iste za sve pasmine, kao i umjereni godisnji izdatak za obavezno cijepljenje. Svi psi, bilo koje pasmine i bez obzira na to kako ste ih povoljno nabavili, zahtjevaju znacajne troskove odrzavanja i vecina ih treba skupe veterinarske zahvate. Isto tako i sve macke.

10. Nemojte kupiti rottweilera ako zelite okrutnog psa napadaca / ubojicu.

Iako rottweiler posjeduje sposobnost psa cuvara i koristi se i kao policijski pas, a povremeno ga prati i pretjerano nezasluzeni glas opasnog psa, rottweiler nije nista sposobniji od ostalih pasa cuvara. Isto tako nisu ni svi rotici jednako sposobni: neki su izuzetno sposobni, neki umjereno ali mnogo ih nema dovoljno sposobnosti za takav rad. Zahvaljujuci svojoj usporenosti, rottweiler je, ako nista drugo, nesto sporiji u agresivnom odgovaranju na prijetnju, nego sto je to vecina ostalih cuvarskih pasmina. Iz istog razloga rott donekle voljnije odgovara na naredbu da se zaustavi kod napada ili da prestane gristi kada mu je to naredjeno. O kojoj god se pasmini radi, prije no sto pas moze zapoceti obuku "zastite", on mora imati respekta prema svom dreseru i mora biti izvrstan u osnovnom treningu poslusnosti toj osobi. Jednako je tako vazno da mora imati solidan i stabilan karakter i mora biti socijaliziran, tako da zna da je vecina ljudi prijateljski raspolozena i bezopasna, kako bi kasnije mogao nauciti razlikovati "lose ljude" od "dobrih ljudi". Cak i sa takvim psom, sigurna obuka psa za zastitu zahtjeva nekoliko stotina sati rada vecinom pod nadzorom visokostrucnog dresera. Molim vas, ne kupujte nijednog psa za zastitu ako niste apsolutno posveceni ekstremnom radu koji ce se zahtjevati od vas.
Za razliku od psa obucenog za zastitu koji je dresiran da grize na direktnu komandu ili kao reakcija na fizicku prijetnju svom vlasniku, "pas za zastrasivanje" odgovarajuci je za vecinu potencijalnih lopova, silovatelja i napadaca samim svojim prisustvom, izgledom i reputacijom. Kada vidi takvog psa, potencijalni pocinitelj kaznenog djela jednostavno odlucuje potraziti sigurniju zrtvu negdje drugdje. Za taj posao, sve sto je potrebno je velik pas koji djeluje dobro dresirano i neuplaseno. Rottweiler moze izvrsno odigrati ovu ulogu zbog svoje tamne boje i zastrasujuceg i neustrasivog izgleda.

11. Nemojte kupiti rottweilera ako zelite potpuno neagresivnog i nezastitnicki nastrojenog psa.

Vecina rottweilera ima pozdanu osobnost. Kada je suocen sa prijetnjom, karakteristicni rott ce puno spremnije napasti nego pobjeci. Dakle, on ce odgovoriti agresivnoscu u situacijama gdje ce se mnoge druge pasmine povuci. Vecina rotica je sklona agresivnosti da odbije uljeza na svom teritoriju (npr.vasem domu) i da sprijeci napad na njegove pripadnike copora (vas i vasu obitelj). Bez obuke i vaseg vodstva koje ce ga upucivati, pas ne moze ispravno procijeniti koga treba odbiti a koga tolerirati. Prije ili kasnije on moze ozlijediti nevinu osobu, koja ce vas s pravom sudski tuziti. Dobrom obukom i vasim vodstvom rottweiler moze biti neprocjenjivo vrijedan kao branitelj vaseg doma i vase obitelji. Ako nemate potrebu za samouvjerenim psom ili i najmanje sumnjate u vasu sposobnost obuke i vodstva, onda molim vas odaberite jednu od pasmina koje su poznate po potpuno neagresivnom ponasanju.

12. Nemojte kupiti rottweilera ako se niste voljni obvezati njegov cijeli zivotni vijek.

Nijedan pas ne zasluzuje da bude odbacen zato sto njegovi vlasnici zele preseliti u stan u kojem nije dozvoljeno
drzati ljubimce, ili zato sto on vise nije ono slatko stene, ili nije odrastao u prekrasnog sampiona izlozbi, ili pak je njegov vlasnik pomanjkanjem vodstva i dresure dopustio da pas postane buntovni mladi delinkvent sa repertoarom nepozeljnih ponasanja. Izgledi odgovornog "drugog doma" punog ljubavi za "rabljene" pse nisu bas presvjetli, a narocito su mracni za velike, lose naucene pse.
Rottweiler ostavljen u prihvatilistu za pse gotovo da nema sansu za opstanak. Izgledi za udomljavanje mladjeg, dobro dresiranog i odrzavanog rota su dosta dobri, ali stariji rot ima puno manje sanse. Molim vas kontaktirajte rottweiler klub ako vam je dijagnosticirana kronicna bolest ili imate druge jednako valjane razloge zasto svom psu trazite udomitelja. Osigurajte kod vase obitelji aranzman u kojem cete pruziti svom psu kontinuiranu njegu i udomitelja ukoliko vam se nesto desi.
Zivotni vijek rottweilera je 9 do 12 godina. Ako vam se to cini predugo vrijeme za pruziti potpunu lojalnost vasem rotu, onda molim vas da ga ni ne nabavljate! Zapravo, obzirom da vecina pasa ima zivotni vijek podjednako dug ili jos duzi, molim vas da ne nabavljate niti jednog psa!!!

Osnovi o rotvajlerima

Povijest pasmine
Preci rottweilera dosezu cak u doba Rimskog carstva. Rimske legije u svojim ratnickim pohodima naseljavaju prostore danasnjeg grada Rottweila. Sa sobom su vodili i svoje pse koji su im cuvali stoku i pomagali u borbama. Dolaskom na osvojena podrucja rimski psi dolaze u kontakt s psima starosjedilaca. Upravo iz tog krizanja nastaje nova pasmina pasa. Po imenu grada Rottweila novonastala pasmina psa dobiva ime Rottweiler.Cesto su ga zvali i Metzgerhund (mesarski pas) zato sto je sluzio mesarima-trgovcima za cuvanje stoke. Prodajom stada stoke, prodavan je i pas koji ga je cuvao. Na taj se nacin Rottweiler nastanio na sirem prostoru zapadne Europe. Zahvaljujuci kinolozima koji su cijenili njegovu privrzenost, snagu i karakter, poceli su ga uzgajati kao radnog psa. Tako je Rottweiler postao dobar pas cuvar, pratilac i pas za vucu. Pocetkom 20.stoljeca, nakon temeljite provjere radnih osobina, njemacka policija Rottweilera uvrstava u grupu policijskih pasa. Godine 1910. upisan je i zvanicno kao policijski pas.

Astra - drugi dan

Danas smo se malo ohrabrili . Sve zivo je ponjuskala . Izgazila Ducino cvece . Duca se naljutio i zatvorio je u "kavez" . Ali Astra je nasla nacin da ga otvori i izadje napolje. Evo za sada slike iz kaveza. Posle sam bio kod Belog . Danas mu je drugi rodjendan . Na danasnji dan je bio ranjen na ratistu pre mnogo godina. Upoznao sam njegovu devojku Splicanku iz Nisa. Ne znam da li sam tacno rekao ali ona je Splicanka koja zivi u Nisu. Dopala mi se dosta . Valjda ce da bude nesto od njih.

Rotvajler

Danas sam dobio prvog velikog psa u zivotu zenku rotvajlera. Daca joj dala ime Astra. Lepo ime. Ima oko 2.5 meseca . Sto znaci da je rodjena oko desetog marta . Znaci riba u horoskopu . A mene ribe vole. Vidim da cemo se lepo slagati. Izuzetno je lepa. Sada je napolju i kuka da izadjem. Zatvorili smo je u improvizovani box ali je ona oborila vrata od tog boxa i izjurila napolje . Vidim da ce biti nadmudrivanja. Procitao sam svasta veceras o njoj na internetu i vidim da ce biti povuci - potegni . Izuzetno agresivan pas - najagresivniji. Privrzen porodici i zeli da zagospodari u dvoristu . Izuzetno pametan. Maksimalno cu da ukljucim u ovu pricu kuma Sasu i Nikolu. I naravno Bracu. Za sada cu da nabacim ove slike .

Cakic Jovan in memoriam

Danas sam saznao da je umro Cakic Jovan moj drug (dobar drug) iz osnovne i srednje skole. Ono sto mogu da se prisetim da je on upisao gradjevinski fakultet u BG-u i da sam posle jedno pet godina saznao da je dao sve u roku itd. Nismo se videli jedno petnaest a culi sigurno dvadeset godina . Uspeo sam prosle godine da pronadjem nesto za njega na internetu i posaljem mu mail . Izvinio sam se jer nisam bio siguran da je to on. On mi je odgovorio da me se seca i da zna ko sam . Pitao je kako sam i izvinio se zato sto se nismo videli mnogo godina. I to bi bilo to sto se tice naseg kontakta. Ja sam se posle kilavio kada cu da mu pisem pa sam reinstalirao kompjuter pa pogubio sve adrese itd. Da je umro javio mi Sasa da je cuo od Relje Milanovica. Odmah sam zvao Srbu Cetnika i on mi je potvrdio. Rekao je da je bio pre par dana u BG na kremiranje ostataka posmrtnih. Cale je umro od raka prostate. Jebi ga. Ne znam sta da kazem. On je prvi iz moje generacije koji je umro. I nisu neke godine. 40 god. Kada sam prosle godine pretrazivao pronasao sam da je imao izvanredan put. Magistrirao ovde i u Svajcarskoj u Lozani pa doktorirao u Engleskoj na York univerzitetu . Tamo je bio naucni saradnik drzao predavanja studentima itd. Bog da mu dusu prosti.

Drzavljanstvo Srbije

Po sadašnjem zakonu, jedina dva uslova da državljanin Crne Gore zatraži srpsko državljanstvo jeste da je punoletan i da ima prebivalište na teritoriji Srbije. Zahtev za državljanstvo predaje se u matičnom SUP-u. Dokumenta potrebna za zahtev su: lična karta (iz Srbije), uverenje o prebivalištu, izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o sadašnjem državljanstvu ne stariji od šest meseci. Na licu mesta treba potpisati i izjavu da se Srbija smatra sopstvenom državom. U MUP-u Srbije kažu da se poslednjih 20 dana nije značajno povećao broj zahteva za državljanstvo Srbije i da na šalterima u SUP-u ne vlada gužva veća od uobičajene. Ali, podaci govore da je taj broj ipak veći. 2005. godine u državljanstvo Srbije primljeno je oko 2.000 građana Crne Gore, a u samo prva tri meseca ove godine čak 1.300. Državljani Crne Gore posle odvajanja u Srbiji će možda imati status stranaca, što znači da će državljanstvo Srbije morati da traže po proceduri određenoj za strance, a to podrazumeva tri godine neprekidnog prebivališta na teritoriji Srbije, otpust iz svog dotadašnjeg državljanstva, kao i izjavu da se odriče dotadašnjeg državljanstva.

Preliminarni rezultati po opstinama

Preliminarni rezultati po opštinama

-U Podgorici je izašlo 113.915 birača ili 88,25 odsto, od koji je za nezavisnost glasalo 60.626 gradjana ili 53,67 procenata, a za zajedničku državu 52.345 ili 46,33 odsto.U te brojke uključeni su i rezultati i sa 37 'spornih' biračkih mesta. Umesto Opštinske komisije u Podgorici, koja nije postigla konsenzus o izveštajima sa tih mesta, jer su neki članovi smatrali da oni imaju odredjene nedostake, RRK je sačinila izveštaj o utvrdjivanju preliminarnih rezultata, pri čemu je predsednik RRK František Lipka iskoristio zakonsko pravo da njegov glas presudi.
- U opštini Andrijevica izašlo je 89,91 odsto birača od koji je 27,74 odsto glasalo za nezavisnu Crnu Goru, a za zajedničku državu 72,26 odsto.
- U opštini Bar od 81,79 odsto izašlih 63,67 odsto glasalo za samostalnost Crne Gore, a 36,33 odsto za opstanak državne zajednice.
- U opštini Berane izlaznost na refrendumu bila je 84,86 odsto - 47,17 odsto je reklo 'da', a 52,83 odsto glasača 'ne'.
- Odziv u Bijelom Polju bio je 87,39 odsto - 55,69 glasalo 'da', 44,31 odsto 'ne'.
- U Budvi, gde je odziv bio 87,51 odsto, 53,32 odsto bilo za suverenitet, a 46,68 odsto za zajednicu.
- U Danilovgradu je na referendum izašlo 90,54 odsto gradjana - 53,71 odsto je zaokružilo 'da', a 46,29 odsto 'ne'.
- U opštini Žabljak je izašlo 90,87 odsto birača, od koji je 61,33 odsto glasalo za opstanak zajedničke države, a 38,67 procenata za nezavisnu Crnu Goru.
- U Kolašinu za zajedničku državu glasalo je 57,78 odsto gradjana, dok je za suverenu Crnu Goru glas dalo 42,22 odsto od 92,1 odsto gradjana, koliko je izašlo na refrendum.
- U Kotoru je glasalo 83,79 odsto upisanih birača, od kojih je 'da' reklo 55,7, a 'ne' 44,3 odsto izašlih.
- U Mojkovcu, gde je izlaznost bila 90,56 odsto, za zajedničku državu glasalo je 56,07, a za nezavisnot je 43,93 odsto.
- U Nikšiću je na referendum izaslo 89,86 odsto birača, od kojih se za nezavisnost izajsnilo 52,63 odsto, a za zajedničku državu 47,37 odsto gradjana.
- U Plavu je izašlo 70,61 odsto gradjana - 'da' za nezavisnu Crnu Goru zaokružilo je 78,92 odsto, a 'ne' 21,08 odsto.
- U Plužinama je glasalo 88,89 odsto gradjana - 'da' je na listiću zaokružilo 24,3 odsto, a 'ne' 75,7 odsto.
- U Pljevljima je na referendum izašlo 90,62 odsto birača - za nezavisnu Crnu Goru glasalo je 36,28 odsto, a za zajednicu 63,72 odsto.
- U Rožaju je glasalo 77,57 odsto - 'da' - 91,33 odsto, 'ne' - 8,67 odsto glasova.
- U Tivtu je na referendum izašlo 81,66 odsto - 'da - 56,45 odsto, 'ne' - 43,55 odsto glasača.
- U Ulcinju je glasalo 81,7 odsto birača - 'da' - 88,5 odsto, 'ne' - 11,5 odsto glasova.
- U Herceg Novom izašlo je 82,57 odsto gradjana - za nezavisnu Crnu Goru glasalo je 38,66 odsto, a za zajednicu 61,34 odsto.
- U Cetinju je glasalo 89,79 odsto gradjana - 'da' je zaokružilo 86,38 odsto, a 'ne' 13,62 odsto.
- U Šavniku je glasalo 92,06 odsto birača - 'da' je zaokružilo 43,08 odsto, a 'ne' 56,92 odsto izašlih glasača.
Na tri biračka mesta u zatvorima glasalo je 495 birača, od kojih se za nezavisnost Crne Gore opredelilo 77,82 odsto, a 22,18 odsto za zajedničku državu.

Referendum po opstinama u Crnoj Gori

Rezultati referenduma po opštinama
Andrijevica: da (za nezavisnost) 27,74 odsto (1.084); ne (protiv nezavisnosti) 72,26 odsto (2.824);
Bar: da 63,67 odsto (16.640); ne 36,33 odsto (9.496);
Berane: da 47,17 odsto (11.268); ne 52,83 odsto (12.818);
Bijelo Polje: da 55,69 odsto (19.405); ne 44,31 odsto (15.437);
Budva: da 53,32 odsto (5.915); ne 46,68 odsto (5.179);
Danilovgrad: da 53,71 odsto (5.671); ne 46,29 (4.887);
Žabljak: da 38,67 odsto (1.188); ne 61,33 odsto (1.884);
Kolašin: da 42,22 odsto (2.852); ne 57,78 (3.903);
Kotor: da 55,7 odsto (8.200); ne 44,3 odsto (6.523);
Mojkovac: da 43,93 odsto (3.016); ne 56,07 (3.849);
Nikšić: da 52,63 odsto (26.434); ne 47,37 odsto (23.790);
Plav: da 78,92 odsto (7.016); ne 21,08 odsto (1.874);
Plužine: da 24,3 odsto (716); ne 75.7 odsto (2230);
Pljevlja: da 36,28 odsto (9.115); ne 63,72 odsto (16.009);
Podgorica: da 53,67 odsto (60.626); ne 46,33 odsto (52.345);
Rožaje: da 91,33 odsto (13.835); ne 8,67 odsto (1.314);
Tivat: da 56,45 odsto (4.916); ne 43,55 (3.793);
Ulcinj: da 88,5 odsto (12.256); ne 11,5 odsto (1.592);
Herceg Novi: da 38,66 odsto (7.741); ne 61,34 (12.284);
Cetinje: da 86,38 odsto (11.532); ne 13,62 odsto (1.818);
Šavnik: da 43,08 odsto (906); ne 56,92 odsto (1.197);
Zavod za krivične sankcije: da 77,82 odsto (495); ne 22,18 odsto (108).

Referendum u Crnoj Gori-konacan rezultat

На референдуму је гласало 419.236 бирача, што је 86,49 одсто од укупног бирачког тела, које износи 484.718. Неважећих листића било је 0,87 одсто.На гласачким листићима „да” је заокружило 230.711 (55,50407 одсто), а „не” 184.954 бирача (44,49593 одсто).Блок за независност остварио је укупну предност од 45.757 гласова. Важећих листића било је укупно 415.665, тако да је граница од 55 одсто била постављена на 228.616 гласова, што значи да је превагу однело 2.095 гласова.

Greenfield investicije

Da bi Srbija do 2012, kada bi trebalo da bude spremna za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, dostigla ekonomski nivo iz osamdesetih godina prošlog veka, neophodno je, između ostalog, da nivo direktnih stranih investicija podigne iznad dve milijarde evra godišnje. Prošle godine dostignuto je rekordnih 1,6 milijardi, a najavljena privatizacija velikih javnih sistema tek treba da donese značajan devizni priliv u narednim godinama. Međutim, postavlja se pitanje kako će nakon toga Srbija zadržati visok nivo direktnih stranih investicija. Primeri iz okruženja pokazuju da su značajan pokretač privrednog razvoja i grinfild investicije kojih u Srbiji ima veoma malo. Glavna prepreka za to je nemogućnost da strani investitor kupi zemlju na kojoj želi da gradi pogon. Ekonomisti s pravom procenjuju da bi odlaganje rešavanja tog problema moglo da uspori realizaciju strategije privrednog razvoja u kojoj priliv kapitala iz inostranstva zauzima značajno mesto. I mada podaci o direktnim stranim ulaganjima u Srbiju na prvi pogled deluju impozantno, u poređenju sa zemljama u okruženju ili onima koje su nedavno ušle u EU to su veoma skromni rezultati.
Investicije i bruto domaći proizvod
- Bez minimum 25 odsto učešća investicija u bruto domaćem proizvodu, nema govora o budućem održivom privrednom razvoju. Izvori tih sredstava su - domaća štednja ili svež kapital iz inostranstva. Prva mogućnost otpada zbog niskog nivoa domaće štednje, pa je jedini izlaz u direktnom stranom ulaganju. Međutim, podatak da je prošle godine iznos investicija premašio 1,4 milijarde dolara nije tačan, jer se do te cifre došlo sabiranjem prihoda od prodaje banaka, akcija i deonica u domaćim preduzećima, kupovine nekretnina... Stvarne investicije iznosile su samo nekoliko stotina miliona dolara - ističe Milan R. Kovačević, stručnjak za strana ulaganja.
Prošlogodišnji šampion u privlačenju stranih investicija svakako je Slovačka koja je privukla 13 milijardi dolara od čega je u korporativnom sektoru završilo 10,9 milijardi, a dve milijarde u bankarskom sektoru. Najviše investicija bilo je usmereno u proizvodni sektor (5,2 milijarde), zatim finansijsko posredovanje (dve milijarde), u sektor trgovine (1,6 milijardi). Odmah iza Slovačke sledi Češka koja je prošle godine privukla 11,4 milijarde dolara. U transport i komunikacije strane kompanije uložile su pet milijardi dolara, u nekretnine je uloženo 1,9 milijardi, a u sektor proizvodnje 1,4 milijarde dolara. Kroz privatizaciju ili prodaju akcija i udela dobijeno je 7,9 milijardi dolara, dok je dobit od reinvestiranja premašila 3,3 milijarde dolara. Poljska se može pohvaliti prihodom od 7,7 milijardi dolara, mada je to u odnosu na 2004. godinu, kada je ostvaren priliv od 12,8 milijardi dolara, drastičan pad. Od 7,7 milijardi dolara u 2005, kroz prodaju akcija i udela dobijeno je 2,3 milijarde (u 2004. godini sedam milijardi), a kroz reinvestiranje 3,8 milijardi dolara.
Mađarska, lider u privlačenju kapitala
Kada je reč o zemljama u okruženju lider u privlačenju direktnih stranih investicija je Mađarska sa 6,8 milijardi dolara koliko je zabeleženo u 2005. Najviše novca donela je prodaja aerodroma u Budimpešti za 2,3 milijarde dolara, dok je kroz reinvestiranje kapitala dobijeno dve milijarde dolara. Inače od 1994. Mađarska je privukla više od 63,3 milijarde dolara DSI i danas ima više od 25.000 kompanija sa stranim učešćem u kapitalu. Oko 49 odsto investicija realizovano je u sektoru usluga, a 46 odsto u proizvodnom sektoru. Sledi Rumunija sa prošlogodišnjim učinkom od 6,6 milijardi dolara. To je ostvareno uprkos činjenici da u 2005. nije bilo velikih privatizacija, a ove godine u Rumuniji očekuju šest milijardi evra investicija. Ako je za utehu, Hrvatska je prošle godine ostvarila priliv od samo 1,6 milijardi dolara. Od 1993. Hrvatska je privukla 14,6 milijardi dolara DSI. Oko 51 odsto prihoda prošle godine donelo im je ulaganje u finansijsko posredovanje, 9,4 odsto investirano je u vađenje nafte i plina, a 5,9 odsto investicija završilo je u sektoru trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama.
Možda najreprezentativniji primer za Srbiju predstavlja učinak Bugarske. Ta zemlja napravila je najveći skok u privlačenju DSI kada je iznos stranih investicija sa 969 miliona dolara u 2002. podigla na nešto više od dve milijarde dolara u 2003. i od tada se nivo investicija ne spušta ispod te magične brojke. Još zanimljiviji je podatak da je Bugarska prošle godine kroz grinfild investicije privukla 2,3 milijarde dolara.Od 2002. do 2005. godine u Srbiju je ušlo 4,8 milijardi dolara stranih investicija. Kroz privatizaciju preduzeća za te četiri godine ostvareno je 1,8 milijardi dolara. Prošle godine od privatizacije je prikupljeno 400 miliona dolara, 2004. godine 190 miliona dolara, 2003. prihod od privatizacije dostigao je rekordnih 915 miliona dolara, dok je 2002. godine prihod od prodaje preduzeća iznosio skromnih 340 miliona dolara. Podatak da je tek deset odsto stranih investicija, prikupljenih u poslednje četiri godine, uloženo u opremu, nimalo ne ohrabruje. Transakcije ostvarene kupovinom nekog preduzeća zapravo predstavljaju prelivanje novca "iz džepa u džep", jer čista prodaja preduzeća ne utiče na povećanje bruto društvenog proizvoda. A, kada je o tom važnom ekonomskom parametru reč, Srbija sa godišnjom proizvodnjom od tri hiljade dolara po glavi stanovnika, spada u red siromašnijih zemalja u svetu. Činjenica je, dakle, da dugoročno gledano, prodaja srpskih preduzeća neće rešiti problem nedostatka kapitala u Srbiji, s obzirom na to da je reč o investicijama ostvarenim kroz privatizaciju firmi, pre svega jakih propulzivnih privrednih grana, kao što je duvanska industrija, pivare, cementare, prehrambeni kompleksi... Zbog toga su oči uprte u direktne investicije (grinfild investicije), ali obeshrabruje podatak da su u prethodne dve godine realizovane samo tri takve investicije - Metro, Nova fabrika i Bolpekidžing.Procenjuje se da će ove godine strane investicije dostići najmanje dve milijarde evra, što ne treba da čudi s obzirom na to da je na redu privatizacija naftne industrije i telekomunikacija. U grupi velikih kompanija predviđenih za tendersku privatizaciju nalaze se rafinerije nafte, pivara i nekoliko špediterskih i transportnih kompanija. Iako može da zvuči paradoksalno, činjenica da Srbija još uvek nije u Evropskoj uniji može se iskoristiti za privlačenje, recimo, američkih investitora koji nemaju slobodan pristup evropskom tržištu. Ukoliko bi otvorili predstavništva ili svoje kompanije u Srbiji, za veliki broj proizvoda bi prilikom izvoza na tržište EU, dobili čak i preferencijalni status. Strani investitori "lepe se kao magnet" i za tržišta koja imaju ugovore o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, ali Srbija odbija potencijalne ulagače zbog "krhke" vladavine prava i slabe zaštite privatne svojine.

Menadzerske muke

U Beogradu, na prošlonedeljnom Sajmu tehnike pred oko 250 informatičara održan je 33. naučno-stručni skup "INFORMATIKA 2006". Skup je bio posvećen "sistemima poslovne inteligencije", a što je najaktuelniji trend u razvoju savremenih informacionih sistema. Na skupu je konstatovano da menadžeri oko 90 odsto vremena troše za traženje potrebnih informacija koje u 70 odsto slučajeva stižu sa zakašnjenjem.Menadžment je i u kompanijama koje su kompjuterizovale skoro sve poslovne funkcije suočen sa paradoksom, da u obilju podataka ne mogu brzo i efikasno da dobiju neophodne informacije za odlučivanje. Postojeći informacioni sistemi su uglavnom orijentisani na obavljanje poslova i transakcija a manje na informisanje za odlučivanje.Upravo zato, u svetu sve veći broj kompanija koristi sisteme za poslovnu inteligenciju kako bi bolje i brže iskoristili postojeće podatke u stvaranju informacija za odlučivanje.

Preliminarni rezultati RRK: Za nezavisnost Crne Gore glasalo 55,5 % izašlih birača, a za zajedničku državu 44,5 %. Izlaznost 86,5 %.
Prizor iz centra PodgoriceRepublička referendumska komisija u Crnoj Gori, čekala je do isteka zakonskog roka, što je bilo jutros u 9, kako bi objavila preliminarne rezultate referenduma. Predsednik komisije František Lipka izneo je sledeće rezultate. Za nezavisnost Crne Gore glasalo je 55,5% izašlih birača odnosno 230.711 birača, a 44,5% odnosno 184.954 birača, izjasnilo se protiv.Prema njegovim rečima, na referendum je izašlo ukupno nešto više od 419 000 glasača, odnosno 86,5%. Republička referendumska komisija do sada nije dobila nijedan prigovor, a rok za njihovo dostavljanje ističe 72 sata od zatvaranja glasačkih mesta. Iako su bili najavljeni, rezultati sinoć nisu mogli da budu objavljeni, zato što je Republička referendumska komisija imala problema u kompletiranju rezultata. Taj posao nije mogla da završi jer članovi opštinskih komisija u Pogorici nisu uspeli da se usaglase oko zapisnika sa 37 glasačkih mesta koje ukupno pokrivaju oko 19 hiljada glasača. "Problem je u tome da, prema mišljenju članova Opštinske referendumske komisije, zapisnici nisu vođeni na najbolji način i da postoje neke greške u njima", rekao je Lipka. Lipka je rekao da je na spornim biračkim mestima izborna komisija "uradila posao" umesto opštinske komisije, navodeći da se na njima za nezavisnost izjasnilo 56,3 odsto građana, a za zajedničku državu 43,6% građana.
Izdvajamo sledeće rezultate koje je i objavila RRK: Podgorica: da 53,67 odsto (60.626); ne 46,33 odsto (52.345) Budva: da 53,32 odsto (5.915); ne 46,68 odsto (5.179) Nikšić: da 52,63 odsto (26.434); ne 47,37 odsto (23.790) Ulcinj: da 88,5 odsto (12.256); ne 11,5 odsto (1.592) Cetinje: da 86,38 odsto (11.532); ne 13,62 odsto (1.818)

Referendum u Crnoj Gori - privremeni rezultati

Predsednik Republičke referendumske komisije František Lipka održao je konferenciju za novinare na kojoj je saopštio prve preliminarne rezultate glasanja o državnom statusu Crne Gore. Za nezavisnost Crne Gore glasalo je 55,4 odsto gradjana, a za zajedničku državu 44,6 odsto gradjana.Lipka je rekao da je izlaznost na referendumu bila 86,3%. Komisija nema podatke iz svih glasačkih odbora, nedostaju rezultati sa 45 glasačkih mesta, što znači da nema podataka o tome kako je glasalo otprillike 25.000 gradjana. On je izjavio da do ovog trenutka nisu dobili pritužbu na referendumski proces, što je važno. Prema njegovim rečima na konferenciji za štampu u 17 časova znaće se preliminarni rezultati koji će biti veoma bliski konačnom rezultatu.Od ukupnog broja listića bilo je 99,13 odsto važećih i samo 0,87 odsto nevažećih. To je veoma dobar rezultat i znači da su gradjani Crne Gore veoma dobro znali kako da glasaju, rekao je predsednik RRK.Privremeni rezultati RRK po opštinamaOd 21 opštine u Crnoj Gori na referendumu o državnom statusu, prema privremenim rezultatima Republičke referendumske komisije, za nezavisnost Crne Gore izjasnilo se 12 opština, dok je devet bilo za zajedničku državu sa Srbijom. Prema dosad obradjenima podacima, u opštini Andrijevica izašlo je 89,9 odšto birača od koji je 27,7 odsto glasalo za nezavisnu Crnu Goru, a za zajedničku državu 72,3 odsto, dok je u opštini Bar od 81,8 odsto izašlih 63,7 odsto glasalo za samostalnost Crne Gore, a 36,3 odsto za opstanak državne zajednice. U opštini Berane izlaznost na refrendumu bila je 84,9 odsto - 47,2 odsto je reklo 'da' nezavisnoj Crnoj Gori, a 52,8 odsto glasača 'ne' . Odziv u Bijelom Polju bio je 87,4 odsto - 55,7 glasalo 'da', 44,3 odsto 'ne', dok je u Budvi, gde je odziv bio 87,5 odsto, 53,3 odsto bilo za suverenitet, a 46,7 odsto za zajednicu. U Danilovgradu je na referendum izašlo 90,5 odsto gradjana - 53,7 odsto je zaokružilo 'da', a 46,3 odsto 'ne', u opštini Žabljak je izašlo 90,9 odsto birača, od koji je 61,3 odsto glasalo za opstanak zajedničke države, a 38,7 procenata za nezavisnu Crnu Goru. Za zajedničku državu glasalo je 57,8 odsto gradjana Kolašina, dok je za suverenu Crnu Goru glas dalo 42,2 odsto od 92,1 odsto gradjana, koliko je izašlo na refrendum. U Kotoru je glasalo 83,8 odsto upisanih birača, od kojih je 'da' reklo 55,7, a 'ne' 44,3 odsto izašlih, dok su se gradjani Mojkovca, gde je izlaznost bila 90,6 odsto, većinski odlučili za zajedničku državu [56,1], a za nezavisnot je glasalo 43,9 odsto. U Nikšiću je na referendum izaslo 89,9 odsto birača, od kojih se za nezavisnost izajsnilo 52,6 odsto, a za zajedničku državu 47,4 odsto gradjana. Na referendum je u Plavu izašlo 70,6 odsto gradjana - 'da' za nezavisnu Crnu Goru zaokružilo je 78,9 odsto, a 'ne' 21,1 odsto. U Plužinama je glasalo 88,9 odsto gradjana - 'da' je na listiću zaokružilo 24,3 odsto, a 'ne' 75,7 odsto, a u Pljevljima je na referendum izašlo 90,6 odsto birača - za nezavisnu Crnu Goru glasalo je 36,3 odsto, a za zajednicu 63,7 odsto. U glavnom gradu Crne Gore glasalo je 88,3 odsto birača - 'da' je zaokružilo 53,2 odsto, a 'ne' 46,8 odsto gradjana, u Rožaju je glasalo 77,6 odsto ['da' - 91,3 odsto, 'ne' -8,7], u Tivtu je na referendum izašlo 81,7 odsto ['da - 56,4 odsto, 'ne' - 43,6], a u Ulcinju je glasalo 81,7 odsto birača ['da' - 88,5 odsto, 'ne' - 11,5] Na referendum u Herceg Novom izašlo je 82,6 odsto gradjana - za nezavisnu Crnu Goru glasalo je 38,7 odsto, a za zajednicu 61,3 odsto, u Cetinju je glasalo 89,8 odsto gradjana - 'da' je zaokružilo 86,5 odsto, a 'ne' 13,5 odsto, a u Šavniku je glasalo 92,1 odsto birača - 'da' je zaokružilo 43,1 odsto, a 'ne' 56,9 odsto izašlih glasača

Istorijat 1918.-2006.

24. novembar 1918. Središnji odbor Narodnog vijeća Srba, Hrvata i Slovenaca proglasio ujedinjenje Države Slovenaca, Hrvata i Srba sa područja bivše Austro-Ugarske monarhije s kraljevinom Srbijom i Crnom Gorom u jedinstvenu državu Srba, Hrvata i Slovenaca. 1. decembar 1918. U Beogradu delegacija Narodnog vijeća SHS i regent Aleksandar Karađorđević proglašavaju stvaranje zajedničke države, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. 3. oktobar 1929. Zakonom o nazivu i podeli Kraljevine na upravna područja promenjen je naziv države u Kraljevina Jugoslavija, a zemlja je podeljena na devet banovina. 29. novembar 1943. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a U Jajcu (BiH) Jugoslavija je projektovana kao federacija pet naroda (Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Crnogorci) i šest federanih jedinica (Srbija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.) 10. avgust 1945. Na Trećem zasedanju AVNOJ-a u Beogradu Jugoslavija je dobila ime Demokratska Federativna Jugoslavija (DFJ). 29. novembar 1945. Ustavotvorna skupština proglasila je republiku i promenila ime države u Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ). 7. april 1963. Usvojen je novi savezni Ustav kojim je promenjeno ime države u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ). 25. jun 1991. Sabor Republike Hrvatske jednoglasno je usvojio Deklaraciju o proglašenju samostalne i suverene Republike Hrvatske i pokrenuo postupak razdruživanja od Jugoslavije. Skupština Slovenije je usvojila akte o izdvajanju iz SFRJ i proglašenju samostalnosti. 15. oktobar 1991. U Skupštini BiH, bez prisustva poslanika Srpske demokratske stranke (SDS), usvojen Memorandum o suverenoj Bosni i Hercegovini. 21. novembar 1991. Sobranje Makedonije svečano proglasilo novi makedonski Ustav kojim je Makedonija definisana kao suverena i samostalna država. 27. april 1992. Savezno veće Skupštine SFRJ usvojilo je Ustav Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) - zajedničke države Srbije i Crne Gore. 14. mart 2002. U Beogradu je potpisan Sporazum o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore. Tim sporazumom, koji su potpisali zvaničnici SRJ, Srbije i Crne Gore, uz posredovanje Evropske unije (EU), zajednička država dobila je ime Srbija i Crna Gora (SCG). 4. februar 2003. Oba veća jugoslovenske skupštine usvojila su Povelju Srbije i Crne Gore i Zakon o njenom sprovođenju, čime je i formalno-pravno prestala da postoji Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), a nastala SCG, što je sedma promena imena države od njenog osnivanja 1918. godine. 7. april 2005. Politički predstavnici Srbije, Crne Gore i državne zajednice, uz posredovanje EU, potpisali su sporazum kojim su stvoreni preduslovi za izmenu ustavne povelje. Sporazumom je omogućen rad Skupštine SCG i utvrđeni uslovi za održavanje referenduma u republikama članicama. 21. maj 2006. Referendum u Crnoj Gori na kome se većina građana opredelila za nezavisnu i suverenu Crnu Goru.

Crna Gora je izgleda dobila nezavisnost

Prema konačnoj proceni CESID-a iza nezavisnu Crnu Goru na referendumu glasalo je 55,3 posto građana. Izlaznost: 86,1%. CEMI: 55,5%.
(FoNet)Zoran Lučić, predstavnik CESID-a oko 23.40 saoštio je konačne rezultate CESID-a: "Kada smo izašli sa prvom procenom imali smo pola uzorka obrađenog i na osnovu toga je napravljena procena. U ovom trenutku imamo konačno obrađen uzorak. Na osnovu obrađenog uzorka, za opciju 'Da' je glasalo 55, 3 posto birača važećih glasova. To je konačna procena konačnih rezultata"."Verovatnoća da će rezultat pasti ispod 55 odsto ravna je nuli", istakao je Lučić. CEMI: 55, 5 odsto za nezavisnost Centar za monitoring saopštio je noćas da je na osnovu skoro 100 odsto obradjenog materijala za nezavisnost Crne Gore se izjasnilo 55,5 odsto glasača. Predstavnik CEMI-ja Zlatko Vujović rekao je da je obradjeno 99,85 odsto biračkog materijala i da je 230.000 gradjana glasalo za nezavisnu Crnu Goru, a 183.000 za zajedničku državu.

Ruski vasionski program

„Rusija mora da intenzivira istraživanja novih materijala, tehnologija, kao i ekspanziju u kosmos.” Tim rečima se Vladimir Putin obratio naciji prošlog četvrtka sa govornice Državne dume. Putin je zatražio od svojih sunarodnika i da nastave sa onim što su u sovjetsko vreme počeli Gagarin, Korljev, Titov. Uz jednu malu ispravku: osvajanje kosmosa nije više stvar hladnoratovskog prestiža, već trke za novcem i zauzimanjem novog tržišta.Ruski budžet za svemirska istraživanja poslednjih godina vrtoglavo raste. U 2004. bio je 440 miliona dolara. 2005. skače na 660 miliona, dok je za ovu planiran budžet od 830 miliona dolara.Tri ruska programaNi jedna druga nacija sa svemirskim programom ne beleži toliki rast kosmičkog budžeta. Osim tog novca, u svemirsku kasu se sliva i novac raznih privatnih investitora, kao i novac od lansiranja stranaca i njihovih satelita u kosmos.Tako, npr. od katastrofe šatla „Kolumbija”, u februaru 2003, svi američki astronauti koji odlaze i vraćaju se sa Međunarodne svemirske stanice (MSS), lete na ruskim „sojuzima” TMA. Povratna karta za jednog astronauta NASA košta 42 miliona dolara. Za svaki teretni brod „Progres” koji nosi američke zalihe na MSS, na račun Ruske federalne kosmičke agencije (RFKA) legne oko 50 miliona dolara. Godišnji prihodi ruske kosmičke industrije po toj osnovi su između 440 i 510 miliona dolara.Impresivan je broj svemirskih programa na kojima trenutno radi RFKA, ekvivalent američkoj NASA ili evropskoj ESA. Trenutno su u žiži tri programa. Prvi je zajednički projekat lansiranja ruskih „sojuza” iz evropske svemirske luke u Kuruu u Francuskoj Gvajani u Južnoj Americi. Već sledeće godine odatle bi trebalo da poleti prvi „sojuz”.Drugi je projekat eksploatacije rudnih bogatstava Meseca, koje bi trebalo da počne 2015. I treći i možda najaktuelniji je novi ruski svemirski brod „Kliper”. Reč je o letilici koja bi trebalo da zameni sve dosadašnje kosmičke brodove kojima se ljudi prebacuju u svemir.Vremešni ruski „sojuz” TM i nepouzdani, i za svoje posade vrlo opasni američki „spejs šatl” dostigli su i prevazišli svoje najbolje dane. Postali su previše skupi za održavanje, a i zastareli da bi mogli da prate nove zahteve koji se postavljaju pred njih. Zbog toga se moralo poraditi na nečem novom, zasnovanom na trenutnim i predstojećim potrebama.Amerikanci su pokrenuli projekat CEV, što je skraćenica od Vozilo za svemirska istraživanja sa ljudskom posadom. Rusi ne zaostaju ni trena i obnaroduju projekat „Kliper”. Ispostavlja se da je „Kliper” već u poodmakloj fazi razvoja i da bi trebalo da poleti 2011. godine. Njega je za potrebe državne kosmičke agencije razvio projektni biro „Energija”. On je poznat po tome što su svi sovjetski i ruski svemirski brodovi sa ljudskom posadom, uključujući i sovjetsku verziju „spejs šatla”, raketoplan „Buran”, izašli iz njegovih hala.Koncept „Klipera” je nešto potpuno novo u ovoj industriji. On će prevoziti šest kosmonauta i 500 kilograma tereta u nižu Zemljinu orbitu, odakle će ga „Parom”, „svemirski remorker”, odtegliti do Međunarodne svemirske stanice ili do Meseca, kao „Kliperove” krajnje destinacije. Tako, za sada, izgleda plan na papiru.Veći prostor za posaduRadikalni koncept dva svemirska broda rešava nekoliko problema. Time se, na primer, smanjuje potrebna poletna masa svemirskog broda. Automatski su višak i dodatni motori i uređaji za manevrisanje u svemiru, što znači i smanjivanje mase broda. Spajanjem sa „Paromom” u nižoj Zemljinoj orbiti „Kliper” dobija i veći prostor za posadu, koja može onda u tom vozilu da provede do 15 dana. To je mnogo više nego koliko traje let do Meseca i nazad, jedan od bitnijih zadataka za „Kliper” u budućnosti. S obzirom na to što će ukupna masa broda sa teretom biti nešto ispod 13 tona, potrebno je razviti i novu raketu nosač koja će ga izneti u orbitu. Pre samo nekoliko dana konstruktorski biroi „Progres” i „Energija” dogovorili su se da do 2010. godine razviju modifikaciju pouzdanog „sojuza” sa oznakom „sojuz 2-3”. Ona će biti „Kliperova” raketa nosač.Evropska svemirska agencija (ESA) i RFKA su 2003. počeli u evropskoj svemirskoj luci u Kuruu, u Francuskoj Gvajani, da grade lansirnu platformu za ruske „sojuz” rakete. Razlog je zajednički interes. ESA dobija pouzdanu raketu nosač koju ne mora da razvija od nule, a Rusi pristup najpovoljnijem kosmodromu na svetu, na samo nekoliko stotina kilometara od ekvatora. Zemlja se oko svoje ose najbrže okreće baš na ekvatoru. Zbog ubrzanja koje rakete dobijaju od tog Zemljinog rotiranja, to je i najpovoljniji položaj za njihovo lansiranje. Tako „sojuz” iz Bajkonura može u kosmos da ponese 1,7 tona tereta, dok ista raketa lansirana iz Kurua u svemir nosi tri tone. Bitan razlog da se i „Kliper” lansira odatle.Ovaj ruski raketoplan bi trebalo da se na Zemlju vraća kao upravljiva jedrilica i za sletanje bi mu bila dovoljna pista dužine do 3,5 kilometara. Sletao bi na vojne aerodrome u Rusiji i zbog male težine lako transportovao nazad na lansirnu rampu. „Kliper” bi mogao da se koristi 25 puta, posle čega bi morao u staro gvožđe. Za kraj, naravno cena i rokovi. RFKA procenjuje da će troškovi razvoja biti oko 600 miliona dolara. Prvi let se očekuje najkasnije 2012. a sa ljudskom posadom 2013. godine.

Covek 2150.godine

Genske modifikacije, različiti implantati koji nadomeštaju delove tela i razni lekovi .. 2150. god
pre 1h 32min
Paralizirani Matthew Nagel iz Bostona može micati predmete pomoću svojih misli. Taj 26-godišnji mladić, koji je kao srednjoškolac smatran velikom nogometnom nadom, prije pet godina teško je izboden nožem, a njegova je leđna moždina tako ozlijeđena da je ostao paraliziran od vrata nadolje. U ljeto 2004. godine Matthew je podvrgnut revolucionarnoj operaciji tijekom koje mu je na desnu stranu lubanje ugrađen čip koji neuronsku aktivnost pretvara u pokrete. Čip je povezan s kompjutorom koji mladićeve misli pretvara u pokrete kursora: Matthew je tako naučio uključiti TV, mijenjati kanale i igrati kompjutorske igrice. Istraživanja Agencije za napredne obrambene istraživačke projekte (DARPA) u američkoj vojnoj bazi u Arlingtonu ciljano se provode kako bi se promijenio metabolizam vojnika, što bi im omogućilo da učinkovito funkcioniraju bez sna i hrane i do tjedan dana. Drugi program, pak, ide za tim da vojnike osposobi kako bi snagom svojih misli, fokusirani na ranu, mogli zaustaviti krvarenje. Radikalna evolucijaKada je u jesen 2000. godine rođen mali Adam Nash, liječnici su uzeli komadić njegove pupkovine. Zatim su iz pupkovine izolirali matične stanice i ubrizgali ih u koštanu srž Adamove starije sestre Molly koja je bolovala od rijetke nasljedne bolesti - Fanconijeve anemije. Adam je bio dizajnirana beba, začet je umjetnom oplodnjom, a zatim među nekolicinom embrija pomoću preimplantacijske genetske dijagnostike (PGD) izabran kao idealni davatelj koštane srži svojoj teško bolesnoj sestri. Napredak je nepredvidivKada pokušavaju predvidjeti kakve će tehnologije prevladavati za 20 godina, futurolozi se ne mogu osloniti na analizu tehnološkog razvoja u prošlosti jer većina tehnologija ne napreduje linerano, nego eksponencijalno. Primjerice, snaga informatičke tehnologije udvostručuje se svakih 18 mjeseci. Od 1990. godine cijena sekvenciranja DNK svaka se 23 mjeseca prepolovila. Trebalo je 15 godina da se očita genomska sekvenca HIV-a, virusa koji uzrokuje AIDS. No, kada se 2003. godine pojavio SARS (Teški akutni respiratorni sindrom) znanstvenici su genom njegova virusa očitali za svega 31 dan. Broj nanotehnoloških patenata udvostručuje se svake dvije godine, a rezolucija “skenera za mozak “ svakih 18 mjeseci.- Stotinama tisućama godina naše su tehnologije bile usmjerene prema vanjskom svijetu, s ciljem da modificiramo naš okoliš. Sada raspolažemo nizom tehnologija koje su usmjerene prema nama, na modifikaciju našeg uma, metabolizma, osobnosti, ali i naše djece - tvrdi Joel Garreau, novinar i urednik Washington Posta te autor knjige “Radikalna evolucija”. Slično misli i Gregory Stock, autor knjige “Redizajnirani ljudi”. - Granica je jedino u nama samima - smatra Stock, inače profesor na Sveučilištu California u Los Angelesu te savjetnik za biotehnologiju bivšeg američkog predsjednika Billa Clintona. I američka je Nacionalna zaklada za znanost (NSF) još 2002. godine predskazala neizbježnu znanstvenu i tehnološku revoluciju koja bi mogla omogućiti “golema poboljšanja” u ljudskim sposobnostima. Godinu dana kasnije predsjednikovo bioetičko povjerenstvo, koje je George Bush utemeljio kako bi ga savjetovalo o pitanjima poput kloniranja i matičnih stanica, sastavilo je listu tehnologija koje bi, sada ili u budućnosti, mogle osnažiti normalno čovjekovo funkcioniranje. Riječ je o pet područja u kojima već postoje tehnologije ili eksperimentalne terapije za “čovjekovo poboljšanje”, uključujući genetske modifikacije, lijekove koje snaže naše fizičke performanse, psihoaktivne lijekove koji utječu na raspoloženje, apetit, pamćenje, libido i koncentraciju, implantate koji nadomještaju dijelove tijela te mogućnosti produljenja čovjekova prosječnog životnog vijeka. Iako su s nekim modifikacijama već startali, NSF smatra da će do punog zamaha na planu “poboljšanja čovjeka” doći za 10 do 20 godina. - Sva te tehnologije poboljšanja ljudi nastale su s prvenstvenim ciljem da se pomogne bolesnim ljudima. Nakon toga približile su se svima onima koji tragaju za nekim poboljšanjem svoga tijela ili uma - tvrdi Garreau. A prilika za poboljšanje je mnogo. Primjerice, u svijetu se trenutno radi na razvoju 40 lijekova koji jačaju pamćenje, koncentraciju, sposbnost donošenja odluka i planiranja. Doživjeti stotuGerontolozi smatraju da smo na početku procesa koji će rezultirati značajnim produljenjem životnog vijeka. Još prije stotinjak godina očekivana je životna dob u razvijenom svijetu iznosila 55 godina, a sada iznosi 80 godina.- Došli smo do čudesnog produljenja životnog vijeka slučajno jer to nismo zapravo planirali - tvrdi u New Scientistu Sarah Harper, direktorica Instituta za starenje Sveučilišta Oxford. No, sada ciljano rade na produljenju ljudskog vijeka kako bi neki od nas koji sada živimo na planetu bili ovdje i 2150. godine. Futurolog Ray Kurzweill predviđa da će već za nekoliko desetljeća očekivana životna dob na Zapadu narasti barem na 120 godina. Većina bolesti, tvrdi on, moći će se prevenirati ili izliječiti. Lijekovi će biti individualno “skrojeni” na osnovi bolesnikova DNK, a minijaturni roboti, tzv. nanoboti, bit će rutinski injektirani u pacijentov krvotok. Bit će korišteni prije svega kao “dijagnostička patrola”: otkriju li da nešto u čovjekovu tijelu nije u redu, odmah će ga “upozoriti”.- Ako možemo napraviti bolja ljudska bića dodavanjem određenih gena, zašto to ne bismo učinili - smatra nobelovac James Watson, koji je 1953. godine zajedno s Francisom Crickom otkrio strukturu DNK. I Gregory Stock vidi neizbježne rezultate dekodiranja čovjekova genoma. - Potrošili smo milijarde dolara kako bismo razotkrili našu biologiju. Nismo to učinili samo iz radoznalosti, nego kako bismo poboljšali naše živote - tvrdi Stock. No, jesu li sva ta “poboljšanja ljudi” nužna i neizbježna? Ako ćemo živjeti 150 godina, kako ćemo znati kad je vrijeme da zasnujemo obitelj? Bude li čovjekov život lišen svake boli i bolesti, hoćemo ili uopće znati što je sreća? Protivnici “poboljšanja ljudi” poput Francisa Fukuyame i bioetičara Georgea Annasa zalažu se za globalni sporazum koji bi genetske modifikacije na ljudima kvalificirao kao zločin protiv čovječnosti. U svakom slučaju, doba “poboljšanja ljudi” već je počelo i ne može se lako zaustaviti. Iako se ne može gledati u budućnost, možda će “novi” ljudi gledati nas u svjetlu u kojem mi danas vidimo neandertalce. Sport u budućnosti: Genski doping atletičaraProzac mijenja raspoloženje, a Viagra metabolizam. Anabolički steroidi povećavaju mišićnu masu, no oni su primitivni oblik “snaženja ljudi”. H. Lee Sweeney sa Sveučilišta Pennsylvania tvrdi da su Olimpijske igre u Ateni 2004. godine bile vjerojatno posljednje bez genetski pojačanih sportaša. On i njegove kolege stvorili su super mišićave “Schwarzeneggerove” štakore. Izgledaju kao da su tovljeni, s vratom širim od glave, a žive dulje i oporavljaju se mnogo brže od ozljeda nego štakori na kojima nisu rađene genetske manipulacije u cilju njihova poboljšanja. Sweeney smatra da je samo pitanje vremena kad će ta tehnologija ući u svijet sporta. Zamrzavanje jajnika: Nadvladan biološki satQuardi Touirat 1997. godine dijagnosticiran je Hodgkinov limfom te je bila podvrgnuta kemoterapiji i zračenju zbog čega je ostala neplodna. No, liječnici su prethodno su pohranili .komadić tkiva njezina jajnika. Kada je žena poželjela zasnovati obitelj, presađeno joj je zdravo tkivo. Na posljetku je zatrudnjela prirodnim putem i rodila zdravu djevojčicu. Ova tehnologija omogućuje ženama da nadvladaju biološki sat. Naime, “porcije” jajnika, izvađene i zamrznute dok su žene mlade i plodne, mogu im ponovno transplantirati u 60-im godinama života. Neurofarmakologija: Lijekovi koji bildaju mozak Oko 10 posto američkih studenata uzima Ritalin kako bi poboljšali svoju koncentraciju. Ako je Prozac, koga uzima 28 milijuna Amerikanaca, svojevrsna “tableta za sreću”, Ritalin igra ulogu sredstva za društveni nadzor. Lijek se prepisuje hiperaktivnim dječacima koji imaju poteškoće s mirnim sjedenjem u razredu. Modafinil, koji se originalno koristi za poremećaje spavanja, pokazuje se kao sredstvo koje zdravim ljudima poboljšava pamćenje. Istraživanja pokazuju da neke ispitanike drži budnima i živahnima i do 90 sati, a da pritom ne pokazuju znake nervoze ili gubitka koncentracije. No, to je tek početak: znanstvenici smatraju da će “lijekovi koji snaže mozak” procvat doživjeti u idućih 10 do 20 godina kada ćemo ih konzumirati kao što danas pijemo kavu.

Cesid

Predstavnik Centra za slobodne izbore i demokratiju Marko Blagojević izrazio je večeras uverenje da se konačni rezultati referenduma o državnom statusu Crne Gore neće bitnije razlikovati od prve procene - 56,3 odsto za nezavisnost. "Ovo je preliminarna procena i očekujem da ozbiljnijih pomeranja neće biti. U Crnoj Gori gotovo da do sada grešku nismo ni pravili, u Srbiji je najveća greška bila 0,4 odsto", rekao je Blagojević Radio-televizji Srbije.

Ukupan broj upisanih birača
484 718
Pitanje:
Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država s međunarodno-pravnim subjektivitetom?
........................................................................................
Izlazak tokom dana
- do 20.50 časova - %
- do 20 časova - 85.4% (oko 413 700 birača)
- do 19 časova - 82.8% (oko 401 500 birača)
- do 18 časova - 79.5% (oko 385 400 birača)
- do 17 časova - 75.0% (oko 363 000 birača)
- do 15 časova - 65.8% (oko 318 800 birača)
- do 13 časova - 51.8% (oko 250 876 birača)
- do 11 časova - 30.4% (oko 147 340 birača)
- do 9 časova - 9.2% (oko 44 600 birača)
........................................................................................

Referendum u Crnoj Gori

Danas je mozda dan kada ce Srbija mozda posle 88 godina povratiti svoju drzavnost. Sada je vec proslo 21h skoro dvadeset minuta i sve je gotovo . Jos samo da se prebroje .
Pravo glasa na referendumu ima 484.718 građana upisanih u centralni birački spisak .
Do 9 časova pravo glasa je iskoristilo 9,2 % punoljetnih građana Crne Gore.
Do 13 časova je svoje pravo glasa iskoristilo 51,8% upisanih birača, odnosno glasalo je oko 250870.
Do 15 časova je svoje pravo glasa iskoristilo 66 odsto upisanih birača, odnosno glasalo je oko 318 800 građana.
Do 17 časova je svoje pravo glasa iskoristilo 75 odsto upisanih birača, odnosno glasalo je oko 363000 građana. Odziv birača u sjevernoj regiji je oko 76%, u centralnoj oko 77%, dok je u južnom dijelu Crne Gore glasalo oko 70% birača.
Do 18 časova je svoje pravo glasa iskoristilo 79.5 odsto upisanih birača, odnosno glasalo je oko 385000 građana. Odziv birača u sjevernoj regiji je oko 80%, u centralnoj oko 81%, dok je u južnom dijelu Crne Gore glasalo oko 75.6% birača.
Do 19 časova je svoje pravo glasa iskoristilo 82.8 odsto upisanih birača, odnosno glasalo je oko 401500 građana. Odziv birača u sjevernoj regiji je 82.4%, u centralnoj 84.6%, dok je u južnom dijelu Crne Gore glasalo oko 79.3% birača.
Do 20 časova je svoje pravo glasa iskoristilo 85.4 odsto upisanih birača, odnosno glasalo je oko 413700 građana. Odziv birača u sjevernoj regiji je 84.8%, u centralnoj 87.1%, dok je u južnom dijelu Crne Gore glasalo oko 82.7% birača.
Do 20.50 časova je svoje pravo glasa iskoristilo 85.8 odsto upisanih birača, odnosno glasalo je oko 416000 građana. Odziv birača u sjevernoj regiji je 84.4%, u centralnoj 88.5%, dok je u južnom dijelu Crne Gore glasalo oko 81.8% birača.

Kup "Goran Ostojic" 2