Razvoj deteta: Spavanje
Razvoj deteta: Spavanje
Bioritam
Novorođenče nema urođeni unutrašnji sat da bi razlikovalo dan i noć. U početku su periodi spavanja i budnosti raspoređeni podjednako danu i noću (svih 24 sata). Neurološki razvoj postepeno vodi do sve dužih razdoblja spavanja. I sami možete uticati na ritam spavanja tako da se tokom dana više bavite novorođenčetom, a noću ga smireno hranite i prepovijajte pri smanjenom svetlu.
U prvoj nedelji života većina odojčadi prespava od 14 do 18 sati, kasnije se potreba za spavanjem postupno smanjuje i pri kraju meseca većina spava od 12 do 16 sati dnevno. Na raspored spavanja utiče glad, razdoblje skokova u razvoju i smetnje iz okoline. Odojče obično spava 2 do 4 sata bez buđenja (i noću) i nakon toga se probudi zbog gladi. Preko dana dok je budno posvetite mu što više pažnje, zadržavajte se u svetlom i ne suviše tihom prostoru. Nemojte ugasiti sve normalne svakodnevne zvukove kao što su radio, telefon ili kućni aparati.
U prvim nedeljama će dete najverovatnije pokazivati znakove umora nakon otprilike dva sata budnosti. Pazite na trljanje očiju, tamne kolutove ispod očiju i hvatanje (vučenje) ušiju. Ako ga ubrzo ne uspavate, dete može da postane preumorno pa će zbog toga teže zaspati.
Saveti za slatki san
Dok odojče spava tokom dana nemojte da hodate na prstima i ne razgovarajte šapatom. Odojče treba da spava uz prisustvo zvukova koji su deo svakodnevice u vašem domu ili će se kasnije buditi pri najmanjoj buci.
Zdravo novorođenče koje je sito i udobno mu je, može da spava bilo gde i koliko želi. Po pravilu novorođenčetu je potrebno otprilike dva puta više sna nego odraslima. Kod novorođenčadi aktivno (REM) spavanje zauzima veći deo sna nego kod odraslih. To je faza kada spavamo plitko i sanjamo. Za vaše dete to znači opušteno telo, aktivni mozak i mnogo snova. Ta vrsta spavanja je bitna za brži razvoj mozga jer beba u toj fazi prerađuje i uređuje nove spoznaje koje je pridobila u fazi budnosti. Dok je budno zbog velikog broja informacija dete nema vremena za uređivanje. Bebe se brže probude jer je u aktivnoj fazi spavanje pliće. U fazi dubokog sna teže se bude i ako ih probudite plaču. Tokom spavanja ispušta se veći deo hormona za rast i deca pri spavanju narastu u dužinu. U prvom mesecu velika količina spavanja omogućava brzinu rasta i do 1 milimetar dnevno. Spavanje je i vreme za trening mišića i automatizma, zato ćete često primetiti da se bebe u snu smeše ili prave grimase.
Odojčad se među sobom razlikuje, svako ima svoj bioritam pa samim tim i drugačije potrebe i navike spavanja. Roditelji najbolje poznaju svoje dete i znaju šta njemu a i njima samima najviše odgovara. Po tome oni trebaju sami sebi da urede dnevni i noćni ritam spavanja.
Preporučljivo je uvođenje svakodnevne večernje rutine zbog koje će odojče vremenom naučiti kada se bliži vreme noćnog spavanja. To može biti oblačenje pidžamice, nežno pevanje uspavanke ili nežnosti i milovanja. Okolina treba da bude tiša nego preko dana. Večernju rutinu je najbolje obavljati u spavaćoj sobi (u istom prostoru gdje će i dete da spava) koja treba da bude osvetljena noćnim svetlom. Prostor treba da bude dovoljno osvetljen za noćno hranjenje i prepovijanje. Najčešća rutina pre spavanja je večernje kupanje (naravno nakon što je pupak otpao i zarastao) koja odojče umiri i umori i nakon koje možemo i da ga nežno izmasiramo. Pri kraju večernje rutine dete nahranimo i već dok ih hranimo većina beba zaspi. Ne zaboravite da odojče ostavite da podrigne (i ako je zaspalo) jer bi progutani vazduh mogao da ga muči u stomačiću pa i da ga probudi, ili bi moglo čak da izbaci nešto mleka što bi ga takođe probudilo. Novorođenče treba da spava u polubočnom položaju ili na boku, ali nikada na stomaku (zbog povećanog rizika za iznenadnu smrt dojenčadi ili SIDS). Trebalo bi da bude pokriveno samo do visine grudnog koša. Ako je detetova soba daleko od prostora gde se vi zadržavate, velika pomoć vam može biti baby phone.
Kad se odojče probudi noću nemojte da se igrate ili razgovarate s odojčetom, ne palite dodatno svetlo i pokušajte da budete što tiši. Nahranite ga i nežno milujte jer će ga vaša blizina umiriti pa će lakše zaspati. Isto tako će lakše zaspati ako ga ne ostavite predugo u plaču. Odojče se ne budi uvek samo zbog gladi nego i ako mu je pretoplo ili prehladno ili mu jednostavno nedostajete i želi vašu blizinu.
Nošenje i ljuljanje
Ako odojče uveče uspavljujete nošenjem i ljuljanjem, verovatno manje plače i pre zaspi. Ali trebalo bi da znate da ćete ga možda od ove navike teško odviknuti kad malo poraste. Tada ćete poželeti da zaspi u krevetiću. Isto tako se može dogoditi da nošenje i ljuljanje traje sve duže i da se dete probudi čim ga stavite u krevetić.
Novorođenče nema urođeni unutrašnji sat da bi razlikovalo dan i noć. U početku su periodi spavanja i budnosti raspoređeni podjednako danu i noću (svih 24 sata). Neurološki razvoj postepeno vodi do sve dužih razdoblja spavanja. I sami možete uticati na ritam spavanja tako da se tokom dana više bavite novorođenčetom, a noću ga smireno hranite i prepovijajte pri smanjenom svetlu.
U prvoj nedelji života većina odojčadi prespava od 14 do 18 sati, kasnije se potreba za spavanjem postupno smanjuje i pri kraju meseca većina spava od 12 do 16 sati dnevno. Na raspored spavanja utiče glad, razdoblje skokova u razvoju i smetnje iz okoline. Odojče obično spava 2 do 4 sata bez buđenja (i noću) i nakon toga se probudi zbog gladi. Preko dana dok je budno posvetite mu što više pažnje, zadržavajte se u svetlom i ne suviše tihom prostoru. Nemojte ugasiti sve normalne svakodnevne zvukove kao što su radio, telefon ili kućni aparati.
U prvim nedeljama će dete najverovatnije pokazivati znakove umora nakon otprilike dva sata budnosti. Pazite na trljanje očiju, tamne kolutove ispod očiju i hvatanje (vučenje) ušiju. Ako ga ubrzo ne uspavate, dete može da postane preumorno pa će zbog toga teže zaspati.
Saveti za slatki san
Dok odojče spava tokom dana nemojte da hodate na prstima i ne razgovarajte šapatom. Odojče treba da spava uz prisustvo zvukova koji su deo svakodnevice u vašem domu ili će se kasnije buditi pri najmanjoj buci.
Zdravo novorođenče koje je sito i udobno mu je, može da spava bilo gde i koliko želi. Po pravilu novorođenčetu je potrebno otprilike dva puta više sna nego odraslima. Kod novorođenčadi aktivno (REM) spavanje zauzima veći deo sna nego kod odraslih. To je faza kada spavamo plitko i sanjamo. Za vaše dete to znači opušteno telo, aktivni mozak i mnogo snova. Ta vrsta spavanja je bitna za brži razvoj mozga jer beba u toj fazi prerađuje i uređuje nove spoznaje koje je pridobila u fazi budnosti. Dok je budno zbog velikog broja informacija dete nema vremena za uređivanje. Bebe se brže probude jer je u aktivnoj fazi spavanje pliće. U fazi dubokog sna teže se bude i ako ih probudite plaču. Tokom spavanja ispušta se veći deo hormona za rast i deca pri spavanju narastu u dužinu. U prvom mesecu velika količina spavanja omogućava brzinu rasta i do 1 milimetar dnevno. Spavanje je i vreme za trening mišića i automatizma, zato ćete često primetiti da se bebe u snu smeše ili prave grimase.
Odojčad se među sobom razlikuje, svako ima svoj bioritam pa samim tim i drugačije potrebe i navike spavanja. Roditelji najbolje poznaju svoje dete i znaju šta njemu a i njima samima najviše odgovara. Po tome oni trebaju sami sebi da urede dnevni i noćni ritam spavanja.
Preporučljivo je uvođenje svakodnevne večernje rutine zbog koje će odojče vremenom naučiti kada se bliži vreme noćnog spavanja. To može biti oblačenje pidžamice, nežno pevanje uspavanke ili nežnosti i milovanja. Okolina treba da bude tiša nego preko dana. Večernju rutinu je najbolje obavljati u spavaćoj sobi (u istom prostoru gdje će i dete da spava) koja treba da bude osvetljena noćnim svetlom. Prostor treba da bude dovoljno osvetljen za noćno hranjenje i prepovijanje. Najčešća rutina pre spavanja je večernje kupanje (naravno nakon što je pupak otpao i zarastao) koja odojče umiri i umori i nakon koje možemo i da ga nežno izmasiramo. Pri kraju večernje rutine dete nahranimo i već dok ih hranimo većina beba zaspi. Ne zaboravite da odojče ostavite da podrigne (i ako je zaspalo) jer bi progutani vazduh mogao da ga muči u stomačiću pa i da ga probudi, ili bi moglo čak da izbaci nešto mleka što bi ga takođe probudilo. Novorođenče treba da spava u polubočnom položaju ili na boku, ali nikada na stomaku (zbog povećanog rizika za iznenadnu smrt dojenčadi ili SIDS). Trebalo bi da bude pokriveno samo do visine grudnog koša. Ako je detetova soba daleko od prostora gde se vi zadržavate, velika pomoć vam može biti baby phone.
Kad se odojče probudi noću nemojte da se igrate ili razgovarate s odojčetom, ne palite dodatno svetlo i pokušajte da budete što tiši. Nahranite ga i nežno milujte jer će ga vaša blizina umiriti pa će lakše zaspati. Isto tako će lakše zaspati ako ga ne ostavite predugo u plaču. Odojče se ne budi uvek samo zbog gladi nego i ako mu je pretoplo ili prehladno ili mu jednostavno nedostajete i želi vašu blizinu.
Nošenje i ljuljanje
Ako odojče uveče uspavljujete nošenjem i ljuljanjem, verovatno manje plače i pre zaspi. Ali trebalo bi da znate da ćete ga možda od ove navike teško odviknuti kad malo poraste. Tada ćete poželeti da zaspi u krevetiću. Isto tako se može dogoditi da nošenje i ljuljanje traje sve duže i da se dete probudi čim ga stavite u krevetić.
posted by Zikka | 3:12 AM
0 Comments:
Post a Comment
<< Home