Razvoj deteta: Razvojne faze
Da bi preživelo, novorođenčetu pomažu refleksi.
Bebe su nakon dolaska na ovaj svet dobro pripremljene za život, ali ipak im za dobar rast i razvoj treba mnogo ljubavi, nežnosti i nege roditelja. Na podsticaje iz okoline bebe se odazivaju refleksno (nenamerno), što im pomaže da prežive van materice. Ovi refleksi su urođeni, i neki nestanu nakon nekoliko nedelja, a ostali nakon nekoliko meseci. Majku prepoznaju uz pomoć čula vida, mirisa i sluha, a uz pomoć mirisa i refleksa sisanja pronalaze majčine dojke, majčino mleko, i počinju da sisaju.
Na podsticaje iz okoline odazovu se uglavnom refleksno (nenamerno). Ako im se stavi predmet na dlan, dete jako stisne ručicu (refleks hvatanja), ako ga dodirnemo u blizini usana, tražiće bradavicu (refleks traženja majčine dojke), ako mu stopala dotiču tvrdnu podlogu, dete će napraviti korak (refleks hodanja).
Pokreti novorođenčeta
Dete u prvom mesecu života ležeći na stomaku (na početku sa puno napora) podigne glavu, a zatim je okrene na stranu da oslobodi nos (da može da diše). Na početku, noge i ruke su mu zgrčene. Noge može ponekad naizmenično istezati i savijati, kao da puzi. Kada je okrenuto na leđa, njegov položaj je asimetričan, ima ispruženu ruku i nogu u pravcu pogleda, a zgrčenu nogu i ruku na suprotnoj strani. Ruke su stisnute u pesnicu, sa palčevima na dlanu. Pokreti ruku i nogu su nekontrolisani.
Stavljanje deteta na stomak pomaže novorođenčetu kod učvršćivanja vratnih mišića, koji će nakon mesec dana malu glavicu pridržavati uspravno. Do tada je potrebna vaša nega i podupiranje glavice.
Doživljavanje okoline
Odmah nakon dolaska iz porodilišta novorođenčetova čula su obasuta uticajima iz okoline i učenje počinje. Novorođenče je već od samog rođenja socijalno biće. Uživa u dodirima, maženju, osmesima, razgovoru i muzici. Proces socijalizacije bebe započinje sa roditeljima. Ona uživa u majčinom i očevom glasu, pogledu na njihova lica i njihovim nežnim dodirima. Uz pomoć roditelja beba se upoznaje sa većim krugom ljudi i počinje da uživa u njihovom društvu. Tako počinju da se razvijaju njene socijalne veštine.
Odmah po rođenju novorođenčad su svesna svoje okoline i istražuju je svim svojim čulima. Pri rođenju imaju potpuno razvijeno čulo mirisa, i brzo prepoznaju miris majke i mleka. Ako želite da izoštrite njihovo čulo mirisa, ne upotrebljavajte parfeme prvih nekoliko meseci.
Slično kao i odrasli, bebe se odazivaju na različite ukuse. Ako okuse nešto gorko ili kiselo, naprave grimasu. Mnoga novorođenčad odbija majčino mleko, ako je mama jela beli luk ili spanać, jer moćni ukusi prelaze u mleko.
Bebe čuju i pre rođenja, ali im se sluh u potpunosti razvije do napunjenog prvog meseca. Po rođenju novorođenčad se sa zadovoljstvom odaziva na zvuke koje su slušali još u materici, ne samo na kucanje majčinog srca, već i na majčin glas i muziku koju je mama slušala u trudnoći. Od svih zvukova najdraži su im glasovi, pre svega oni sa malo višom frekvencijom, ženski glasovi. Umiruju ih ritmički, ravnomerni, ponavljajući zvukovi, kao što su zvukovi kućnih aparata i muzika. Isto tako, iznenadni glasni zvukovi ih plaše i često izazivaju plač. Malo prigušen sluh pri rođenju omogućava nežni prelaz iz materice u spoljašnji svet pun različitih zvukova.
Bebe većinu vremena imaju zatvorene oči, a kada gledaju mogu da razaznaju promene svetla i kontraste, i zato prate pogledom svetle ili kontrastne predmete koji se pomeraju. Oštro vide do daljine od 20-30 centimetara, što je otprilike razdaljina između vas i bebe dok vam je u naručju ili dok je dojite (pri dojenju vole da gledaju majčino lice). Stvari koje su bliže ili dalje od te udaljenosti vide mutno.
Majčin dodir
Novorođenčad pre svega uživa u dodirima. Dodir kože na kožu ih umiruje, i tada počinju dublje da dišu i dobijaju više kiseonika. Bebe koje su često u majčinom naručju (posebno ako je koža u dodiru sa kožom) brže rastu i bolje spavaju. A naučnici su primetili i da im se mozak intenzivnije razvija.
Dodir bebine kože sa majčinom je prisutan i pri dojenju. Dojenje tako nije samo hranjenje, već i upoznavanje majke i deteta. Novorođenče doživljava mamu i kao izvor topline, nežnosti, ljubavi i sigurnosti. Time dojenje doprinosi i duševnom i emocionalnom razvoju deteta. Ako dete hranite na flašicu, pri hranjenju ga čvrsto držite uz sebe da bi osetilo vaš dodir.
Bebe su nakon dolaska na ovaj svet dobro pripremljene za život, ali ipak im za dobar rast i razvoj treba mnogo ljubavi, nežnosti i nege roditelja. Na podsticaje iz okoline bebe se odazivaju refleksno (nenamerno), što im pomaže da prežive van materice. Ovi refleksi su urođeni, i neki nestanu nakon nekoliko nedelja, a ostali nakon nekoliko meseci. Majku prepoznaju uz pomoć čula vida, mirisa i sluha, a uz pomoć mirisa i refleksa sisanja pronalaze majčine dojke, majčino mleko, i počinju da sisaju.
Na podsticaje iz okoline odazovu se uglavnom refleksno (nenamerno). Ako im se stavi predmet na dlan, dete jako stisne ručicu (refleks hvatanja), ako ga dodirnemo u blizini usana, tražiće bradavicu (refleks traženja majčine dojke), ako mu stopala dotiču tvrdnu podlogu, dete će napraviti korak (refleks hodanja).
Pokreti novorođenčeta
Dete u prvom mesecu života ležeći na stomaku (na početku sa puno napora) podigne glavu, a zatim je okrene na stranu da oslobodi nos (da može da diše). Na početku, noge i ruke su mu zgrčene. Noge može ponekad naizmenično istezati i savijati, kao da puzi. Kada je okrenuto na leđa, njegov položaj je asimetričan, ima ispruženu ruku i nogu u pravcu pogleda, a zgrčenu nogu i ruku na suprotnoj strani. Ruke su stisnute u pesnicu, sa palčevima na dlanu. Pokreti ruku i nogu su nekontrolisani.
Stavljanje deteta na stomak pomaže novorođenčetu kod učvršćivanja vratnih mišića, koji će nakon mesec dana malu glavicu pridržavati uspravno. Do tada je potrebna vaša nega i podupiranje glavice.
Doživljavanje okoline
Odmah nakon dolaska iz porodilišta novorođenčetova čula su obasuta uticajima iz okoline i učenje počinje. Novorođenče je već od samog rođenja socijalno biće. Uživa u dodirima, maženju, osmesima, razgovoru i muzici. Proces socijalizacije bebe započinje sa roditeljima. Ona uživa u majčinom i očevom glasu, pogledu na njihova lica i njihovim nežnim dodirima. Uz pomoć roditelja beba se upoznaje sa većim krugom ljudi i počinje da uživa u njihovom društvu. Tako počinju da se razvijaju njene socijalne veštine.
Odmah po rođenju novorođenčad su svesna svoje okoline i istražuju je svim svojim čulima. Pri rođenju imaju potpuno razvijeno čulo mirisa, i brzo prepoznaju miris majke i mleka. Ako želite da izoštrite njihovo čulo mirisa, ne upotrebljavajte parfeme prvih nekoliko meseci.
Slično kao i odrasli, bebe se odazivaju na različite ukuse. Ako okuse nešto gorko ili kiselo, naprave grimasu. Mnoga novorođenčad odbija majčino mleko, ako je mama jela beli luk ili spanać, jer moćni ukusi prelaze u mleko.
Bebe čuju i pre rođenja, ali im se sluh u potpunosti razvije do napunjenog prvog meseca. Po rođenju novorođenčad se sa zadovoljstvom odaziva na zvuke koje su slušali još u materici, ne samo na kucanje majčinog srca, već i na majčin glas i muziku koju je mama slušala u trudnoći. Od svih zvukova najdraži su im glasovi, pre svega oni sa malo višom frekvencijom, ženski glasovi. Umiruju ih ritmički, ravnomerni, ponavljajući zvukovi, kao što su zvukovi kućnih aparata i muzika. Isto tako, iznenadni glasni zvukovi ih plaše i često izazivaju plač. Malo prigušen sluh pri rođenju omogućava nežni prelaz iz materice u spoljašnji svet pun različitih zvukova.
Bebe većinu vremena imaju zatvorene oči, a kada gledaju mogu da razaznaju promene svetla i kontraste, i zato prate pogledom svetle ili kontrastne predmete koji se pomeraju. Oštro vide do daljine od 20-30 centimetara, što je otprilike razdaljina između vas i bebe dok vam je u naručju ili dok je dojite (pri dojenju vole da gledaju majčino lice). Stvari koje su bliže ili dalje od te udaljenosti vide mutno.
Majčin dodir
Novorođenčad pre svega uživa u dodirima. Dodir kože na kožu ih umiruje, i tada počinju dublje da dišu i dobijaju više kiseonika. Bebe koje su često u majčinom naručju (posebno ako je koža u dodiru sa kožom) brže rastu i bolje spavaju. A naučnici su primetili i da im se mozak intenzivnije razvija.
Dodir bebine kože sa majčinom je prisutan i pri dojenju. Dojenje tako nije samo hranjenje, već i upoznavanje majke i deteta. Novorođenče doživljava mamu i kao izvor topline, nežnosti, ljubavi i sigurnosti. Time dojenje doprinosi i duševnom i emocionalnom razvoju deteta. Ako dete hranite na flašicu, pri hranjenju ga čvrsto držite uz sebe da bi osetilo vaš dodir.
Dobijanje poverenja
Poverenje u roditelje je najvažniji temelj emocionalnog i socijalnog razvoja svakog deteta. Bez poverenja dete ne može da se oseti sigurno i bezuslovno voljeno. Za razvoj kvalitetnog odnosa i poverenja potrebno je da se trudite još od rođenja, a posebno pri zadovoljavanju bebinih osnovnih potreba, jer dete počinje da se oblikuje već u najranijem periodu. Ako se roditelji odazivaju na detetov plač, hrane ga kada je gladno i brižno ga neguju, ono će se osećati sigurno i voljeno, i počeće da veruje roditeljima. Pri rođenju novorođenče ne razaznaje da je kao osoba odvojeno od majke. S vremenom nauči da voli roditelje odlučnom i neograničenom strašću koja se ne može porediti ni sa jednom drugom ljubavi.
Poverenje u roditelje je najvažniji temelj emocionalnog i socijalnog razvoja svakog deteta. Bez poverenja dete ne može da se oseti sigurno i bezuslovno voljeno. Za razvoj kvalitetnog odnosa i poverenja potrebno je da se trudite još od rođenja, a posebno pri zadovoljavanju bebinih osnovnih potreba, jer dete počinje da se oblikuje već u najranijem periodu. Ako se roditelji odazivaju na detetov plač, hrane ga kada je gladno i brižno ga neguju, ono će se osećati sigurno i voljeno, i počeće da veruje roditeljima. Pri rođenju novorođenče ne razaznaje da je kao osoba odvojeno od majke. S vremenom nauči da voli roditelje odlučnom i neograničenom strašću koja se ne može porediti ni sa jednom drugom ljubavi.
Novorođenče gleda i sluša
Novorođenče već u prvim danima prepoznaje majčin glas jer ga je slušalo još tokom razvoja u stomaku. Majčin glas deluje umirujuće na bebu i ona se sa zadovoljstvom na njega odaziva. Novorođenče pre svega pažljivo sluša zvuke govora jer mu je interes za glasove i njima slične zvukove urođen. Pri slušanju govora navikava se na ton reči. U prvom mesecu, gledanje i slušanje su još uvek razdvojeni, sluša vas bez gledanja. Još dugo neće razumeti vaše reči, ali će se odazivati na ton vašeg glasa. Na nežan i umiren ton odazivaće se sa zadovoljstvom, a ako govorite oštro, verovatno će zaplakati. Plač je prvi oblik komunikacije deteta. Njime roditeljima poručuje svoje želje (glad, mokra pelena, umor, vruće mu je ili hladno). Različite želje, različitu jačinu želja i intenzitet osećanja, novorođenče izražava celom paletom različitog plača.
Novorođenče već u prvim danima prepoznaje majčin glas jer ga je slušalo još tokom razvoja u stomaku. Majčin glas deluje umirujuće na bebu i ona se sa zadovoljstvom na njega odaziva. Novorođenče pre svega pažljivo sluša zvuke govora jer mu je interes za glasove i njima slične zvukove urođen. Pri slušanju govora navikava se na ton reči. U prvom mesecu, gledanje i slušanje su još uvek razdvojeni, sluša vas bez gledanja. Još dugo neće razumeti vaše reči, ali će se odazivati na ton vašeg glasa. Na nežan i umiren ton odazivaće se sa zadovoljstvom, a ako govorite oštro, verovatno će zaplakati. Plač je prvi oblik komunikacije deteta. Njime roditeljima poručuje svoje želje (glad, mokra pelena, umor, vruće mu je ili hladno). Različite želje, različitu jačinu želja i intenzitet osećanja, novorođenče izražava celom paletom različitog plača.
posted by Zikka | 3:11 AM
0 Comments:
Post a Comment
<< Home