Srbija duguje manje

Spoljni dug Hrvatske 27 milijardi evra
Spoljni dug Hrvatske stalno raste i u ovom trenutku iznosi 27 milijardi evra i, iako makroekonomska kretanja pokazuju ubrzavanje ekonomskog rasta i rastuću, ali još uvek relativno nisku inflaciju, rast spoljnog duga, posebno duga banaka, bitno smanjuje finansijske potencijale Hrvatske, izjavio je guverner Hrvatske narodne banke Željko Rohatinski.
Rohatinski: Udeo spoljnog duga u BDP-u 85 odsto Predstavljajući Izveštaj HNB-a za 2005. godinu, Rohatinski je upozorio da je spoljno zaduživanje banaka i prošle godine nastavilo da raste za 14,9 odsto, uprkos tome što je HNB povećanjem stope graničnih obaveznih rezervi nastojala to da destimuliše. Rohatinski je kazao su se banke zadužile za 6,7 milijardi evra neto, da je udeo tog duga u BDP-u udvostručen, sa 15 na 31 odsto, i da je uz tendenciju rasta spoljnog duga, njegov udeo u BDP-u sa 62 odsto porastao na čak 85 odsto BDP-a, o čemu je Hrvatska narodna banka upozorila premijera Sanadera početkom aprila ove godine. Guverner HNB je upozorio i da je iznos plaćenih kamata na spoljni dug gotovo dostigao nivo mogućeg prerastanja BDP-a, što može značiti bitno smanjenje vlastitih finansijskih potencijala države, te sve veću zavisnost od stranih izvora finansiranja. Kao indirektne posledice rasta stranog duga, naveo je stalne pritiske na kurs kune, rast inflacije, kamatnih stopa, a posebno troškova za servisiranje duga, što se sve negativno odražava na platni bilans.
Za dve godine i dva meseca spoljni dug porastao s 19 na 27 milijardi evra"Iako je inflacija još uvek pod kontrolom i takva će i ostati, ona ipak stalno raste, i to sa 1,7 odsto u 2003. godini na 3,6 odsto u 2005. godini, te na četiri odsto u prvih pet meseci ove godine", rekao je Rohatinski. Uprkos navedenim problemima sa stranim dugom, Rohatinski je dao i optimističnu procene što se tiče privrednog rasta i održavanja inflacije u stabilnim razmerama, a što je posledica izrazito ekspanzivne monetarne politike HNB-a. Privredni rast BDP-a ubrzan je sa 3,8 odsto u 2004. godini na 4,3 odsto u 2005. godini, kurs kune je stabilan, a unapređeno je monetarno upravljanje uvođenjem operacija na otvorenom tržištu. Osim toga HNB je unapredila bonitetnu kontrolu banaka, oblikovala i stabilizirala tržište novca i ukupno finansijsko tržište u državi. Mato Crkvenac, poslanik Socijaldemokratske partije Hrvatske smatra da je najveći monetarni problem Hrvatske njen ukupni dug koji je za samo dve godine i dva meseca porastao s 19 na 27 milijardi evra, što je, kaže, gotovo isti rast zabeležen u celom mandatu bivše vlade. "Mi danas možemo servisirati svoj dug, otplate prema inostranstvu, ali niko ne može u ovoj državi danas reći da ćemo to moći i sutra", rekao je Crkvenac. Brzina rasta spoljnog duga Hrvatske je jedan od glavnih ekonomskih problema te države, a od 1999. do 2005. godine je prosečno rastao 16 odsto godišnje, zbog čega se Hrvatska, u odnosu duga prema bruto domaćem proizvodu, iz grupe srednje zaduženih država uvrstila u grupu visoko zaduženih zemalja.