Poligraf- kako ga prevariti

Poligrafski ispitivač angažovan da u domaćim firmama „prepozna” zaposlene koji odaju poslovne tajneJapanske kompanije godinama se od afera pogubnih po profit i prodaju tajni o visokoj tehnologiji brane tako što zaposlene preventivno i povremeno „priključuju” na detektor laži. Sličnim proverama pribegavaju i mnogi državnici kada prave timove najbližih saradnika, ali i svetske zvezde koje imaju najviše problema da sačuvaju privatnost i spreče curenje informacija.Prvi srpski (i balkanski) poligraf, ali u privatnoj praksi, funkcioniše tek odnedavno. Po tvrdnji Slobodana Zečevića, poligrafskog ispitivača, sve je više savremenih poslodavaca koji žele da pomoću praktično nepogrešive metode detektuju brbljive radnike sklone da po čaršiji, obično onako uzgred i uz čašicu, odaju poslovne tajne. Ali i one opasnije koji će, ukaže li se prilika, uz basloslovni honorar otkriti konkurenciji strategiju i najpoverljivije planove firme.Kako „Politika” saznaje, klijentela firme „M protekt” su trgovinske i osiguravajuće firme, prevoznici, banke, uglavnom velike, uticajne strane kompanije sa sedištem u Beogradu. Interesantno je i da većina zaposlenih u ovim firmama ne zna da su se ugovorom sa poslodavcem već unapred obavezali da, ako bude bilo potrebe, na testu dokažu lojalnost firmi u kojoj rade. Za tri do pet minuta, postavljajući desetak pitanja na temu posla kojim se bavi, ispitivač brzo i lako otkriva da li je ispitanik generalno sklon da govori laži ili istine. A poligraf tek retko greši – stručnjaci tvrde da je test u čak 97 odsto slučajeva verodostojan jer registruje sve one reakcije koje nisu pod kontrolom centralnog nervnog sistema. Kao promene u disanju, radu srca tako da, uz brojne pokušaje, mašinu (čitaj, iskusnog ispitivača) nisu uspeli da slažu čak ni najpromućurniji prevaranti u istoriji kriminalistike.– Prošlo je vreme trošenja državnih para. Poslodavac danas ulaže ogroman novac i želi da bude siguran da će mu zaposleni biti odani. Ne želi da sumnja. Posebno ako je reč o poslovima koje zahtevaju stoprocentnu diskreciju. Recimo, prevoz novca u bankama. Doušnik koji drugima otkriva poslovnu satnicu može ozbiljno da ugrozi i život svojih kolega – objašnjava Slobodan Zečević, instruktor poligrafskih ispitivača.Preko detektora laži, za 24 godine provedene u Upravi kriminalističke policije SUP-a Beograd, Zečević je licem u lice razgovarao sa desetinama hiljada najtežih kriminalaca, ubica, razbojnika i siledžija. U privatnoj praksi, kako kaže, poligraf će biti korišćen isključivo u preventivi vankrivičnih prestupa.– Ali ne i u otkrivanju neverstava, za šta je bilo mnogo interesovanja. Jednom poljuljano poverenje neće povratiti detektor laži, čak ni najbolji na svetu. Neka se o bračnim krizama staraju savetovališta. Bavićemo se drugim stvarima. Bezbedonosna kultura nam je na niskom nivou, kao i privrženost firmi u kojoj radimo – objašnjava naš sagovornik. U svakom slučaju, ispitanik može da pristane ili ne pristane da bude podvrgnut ovakvom testu. Ali i poslodavac ima pravo na svoju odluku – izbegavanje detektora može potencijalnog kandidata koštati dobrog posla. Naš sagovornik kaže da su retki oni koji odbijaju „saslušanje”.– Ljudi uglavnom normalno prihvataju test. Danas je teško naći dobar posao, pa kandidati za posao pa radnici ili potencijalni kandidati žele i na ovaj način da dokažu da će biti privrženi. Ko nema interes, nema nikakvog razloga da odbije ispitivanje – objašnjava Slobodan Zečević