Koliko ima planeta?

Oko 2.500 astronoma iz 75 zemalja okupljeno je u Pragu na 26. kongresu Međunarodnog astronomskog saveza i pokušaće da se dogovore oko univerzalne definicije šta je to planeta i da li Pluton treba da zadrži taj status. Već decenijama je prihvaćeno da se sunčev sistem sastoji od ukupno devet planeta, uprkos stalne prepirke među naučnicima oko slučaja Plutona, otkrivenog 1930. godine, za koji se prvo pretpostavljalo da je iste veličine kao Zemlja da bi se utvrdilo da je manji od Meseca.Među odlukama koje bi astronomi mogli da donesu na plenarnoj skupštini Međunarodnog astronomskog saveza, koja će u češkoj prestonici trajati do 25. avgusta, jeste oduzimanje statusa planete Plutonu i određivanje statusa novootkrivenog nebeskog tela Ksene i još nekolicine drugih. Učesnici skupa se nadaju da će uspeti da utvrde naučne kriterijume koji bi omogućili da se definiše šta je planeta. Da bi to postigli, prvo će morati da daju odgovore na pitanja kao što su da li planete treba definisati po njihovoj lokaciji, veličini ili nekom drugom kriterijumu. Ukoliko planetu treba definisati u zavisnosti od njene veličine, da li ona treba da bude veća od Plutona ili neke druge svojevoljno određene granične veličine. Odgovori na ta pitanja mogli bi da dovedu do revizije broja planeta koja čine sunčev sistem, koji bi mogao da bude povećan na 23, 39 ili čak 53, javile su agencije. Pluton, najudaljenija planeta Sunčevog sistema, našao se na udaru astronoma, pa mu čak preti opasnost da izgubi "status" planete. U pokušaju da se prvi put jasno definiše šta je zapravo planeta, Međunarodno astronomsko udruženje (IAU) možda će biti prisiljeno da Plutonu oduzme taj status ili u suprotnom da Sunčevom sistemu doda još 14 planeta. Takva odluka izazvala bi šok u naučnoj zajednici i izbacila iz upotrebe sve sadašnje udžbenike o astronomiji. "Glavno pitanje je status Plutona, koji se veoma jasno razlikuje od Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna", kaže profesor astronomije sa Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku Oven Džindžerić. Živa debata o Plutonu u naučnoj zajednici vodi se već decenijama, od kada je otkriveno da je masa te planete 400 puta manja od mase Zemlje. Prošlog leta astronom Majkl Braun sa Nacionalnog insitituta za tehnologiju u Kaliforniji otkrio je nebesko telo koje je nazvao Ksena, koje je veće i udaljenije od Plutona. To otkriće dovelo je do prave konfuzije među astronomima. Diskusija o Plutonu se posebno zahuktala 2003. godine kada su astronomi sa kalifornijskog Instituta za tehnologiju otkrili UB 313, jedno od brojnih nebeskih tela u Sunčevom sistemu, koje je veće od Plutona. UB 313, nazvan Ksena, je poput Plutona, veliko ledeno telo, a otkriveno je u blizini Neptuna. Zahvaljujući snimcima svemirskog teleskopa Habl izmereno je da je Ksenin prečnik oko 1,490 milja, što je više od Plutonovog prečnika, koji iznosi 1.422 milje. Ksena ima prečnik od 2.300 kilometara, oko 112 kilometara više od Plutona. Udaljena oko 15 milijardi kilometara od sunca i najudeljenije je telo u sunčevom sistemu. Odluka o brisanju Plutona ili stavljanju Ksene na listu planeta neće biti doneta pre kraja skupa. Ono o čemu prvo treba da se postigne dogovor jeste definicija planete, izjavio je Pavel Sučan, član organizacionog komiteta kongresa.Ako Plutin zadrži svoj status - Ksena bi po definiciji trebalo da postane 10. planeta. DŽindžerić je predsednik komiteta koji ima zadatak da definiše šta je planeta, da li se određuje po veličini nebeskog tela, njegovoj "lokaciji", gravitaciji ili nekim drugim parametrima. Komitet tu definiciju treba da predoči generalnoj skupštini IAU, koja zaseda u Pragu od 14-25. avgusta. Pred samo zasedanje, strasti su se pojačale među astronomima. Jedni mole Džindžerićevu grupu da Plutonu ne oduzima status planete, jerbi to dosadašnje shvatanje univerzuma dovelo do ivice haosa. Drugi potsećaju da su uvek tvrdili da Pluton i nije planeta. Treći su spremni za potpuno izvrtanje sadašnjeg pogleda na svemir i uključivanje još niza nebeskih tela na "spisak" planeta. Ima i kompromisnih predloga da se planete podele u kategorije na osnovu sastava, slično zvezdama ili galaksijama. Tako bi Jupiter na primer mogao da bude gasna, a Pluton ledena planeta. Džndžerić kaže da je moderna tehnologija omogućila nauci da prodre dublje u solarni sistem, i da dođe do mnogo više detalja nego ikad do sada. Zato nije nikakvo čudo da je iskrslo i preispitivanje svega što se do sada znalo. "Da li bi Pluton, zbog istorijskih razloga, trebalo smatrati planetom poput ostalih?", pita se Džindžerović, ali odbija da nagovesti kakvu bi odluku sedmočlani komitet mogao doneti...