Stiven Hoking (64) priznao je 2004.godine , pred stotinama kosmologa, astrofizičara i fizičara, da je bio gotovo tri decenije u zabludi verujući da iz «crne rupe» ne može ništa da se izmigolji, pa ni tračak svetla. Dvojici suparnika, Džonu Preskilu i Kipu Tornu, koji su tvrdili suprotno, javno je namirio opkladu.Iz nepojamno zgusnutih prostornovremenskih tačaka, mrvica po mrvica, ističu podaci. Informacija je neuništiva, ništa je ne može zauvek izbrisati, čak ni najsnažinja «svemirska drobilica».Nekad «nestašnii dečko», danas vremešni vladar na tronu kosmologije, sam sebe je, u istom trenu, i svrgao i uzdigao.Ko je, dakle, Stiven Hoking, čije izjave odjekuju u udarnim TB vestima i na prvim novinskim stranicama?U glavi vascela vaseljena, u životu - pustoš, ukratko su ga opisali pesinčkim izletima skloni novinari.Rođen je 8. januara 1942. godine, tačno tri veka posle smrti Galilea Galileja. Još u najranijem detinjstvu nije prihvatio da bude kao ostali, što će ga - i u spoljašnjem izgledu i u misaonom pogledu – vidljivo izdvajati. Prvog dana u obdaništu dvoipogodišnji mališan neprestano je plakao, pa su roditelji morali da ga ispišu.Vršnjaci u školi nazivali su ga bubašvabom, iako se po uspehu u odeljenju nalazio u sredini.«Moji školski zadaci bili su neuredni, a rukopis je nastavike bacao u očaj. Ali, drugovi su me prozvali Ajnštajnom, videći u meni, verovatno, i nagoveštaje nečeg boljeg», zapisao je docnije.Pustoš u životuOtac je mnogo držao do toga da se sin upiše na Oksford ili Kembridž, što je ovaj ispunio u sedamnaestoj, našavši se na prvoj godini među studentima od kojih je većina odslužila vojsku. Poslednje godine studija zapazio je da mu pokreti postaju nespretni, a ubrzo je ustanovljeno da boluje od motoričke nervne bolesti ili Lu Gerigove bolesti. Lekari su predskazali da he živeti samo dve godine!«Saznanje da bolujem od neizlečive boljke koja će me usmrtiti za nekoliko godina, zaprepastilo me je», priseća se Hoking. «Kako je tako nešto moglo da mi se dogodi?». Zapao je u očaj, iz kojeg ga je izvukla davnašnja prijateljica Džejn Vajld, s kojom je stupio u brak.Sve teže je ispisivao složene matematičke jednačine, stoga se usredsredio na dočaravanje kosmosa u svojoj tlavi.Na jednom skupu u Kraljevskom naučnom drušgvu dobacio je naglas Fredu Hojlu; u to vreme najčuvenijem britanskom astrofizičaru, da je načinio grešku u sredini veoma dugačkog proračuna. «Kako to znaš?», upitao ga je iznervirani predavač. «Tako što cam to izračunao.u svojoj glavi», uzvratio je Hoking pred bratstvom vrhunskih naučnika.Izgubio i glasSedamdesetih, iako prikovan za kolica, stigao je do najkrupnijeg otkrića, Hokingovog zračenja, kojim «crne rupe», u stvari, isparavaju i iščezavaju. Godine 1979. zaseo je u stolicu Isaka Njutna, jer su ga izabrali za profesora matematike na Kembridžu.To postavljenje izbacilo ga je u žižu javnosti, svaka njegova izjava, kao i nedavna,dočekivana je s velikom pažnjom.Nekoliko godina kasnije je napisao «Kratku istoriju vremenu», knjigu koja je prodata u 25 miliona primeraka.Posle toga se razveo, ostavivši suprugu i troje dece (dva sina i kćerku), zbog druge medicinske sestre i životne negovateljice, Ilejn Mejson.Oduvek je gajio neobičan smnsao za humor. Jednom prilikom američki turisti su razgledali Kembridž, kada je jedan od njih upro prstom i uzviknuo: «To je Stiven Hoking!» - Kembrički profesor smesta je uključio govornu mappgnu koja je izrecitovala: «Uvek me brkaju s tim čovekom.»Sintisajzer koji mu je odmenio zauvek izgubljene glasne žice izradio je bivši Ilejnin muž.Uprkos mnoštvu hvalospeva koji ma ga zasipaju na svakom koraku, najviše se ponosi pojavljivanjem u jednoj epizodi «Simsonovih», u kojoj kaže: «Tvoja teorija o kosmosu koji nalikuje na krofnu veoma je zanimljiva, Homere. Možda ću ti je ukrasti.»U međuvremenu je napisao novo štivo, «Kosmos u orahovoj ljusci», koje je među najtražeinjima na svim meridijanima.Mnogi ga porede ca Albertom Ajnštajnom.Ni bespomoćnijeg čoveka, ni blistavijeg mislioca.
Stiven Vilijam Hoking rođen je 8. januara 1942, u engleskom univerzitetskom gradu Oksfordu, u porodici srednje klase, a dan njegovog rođenja poklopio se s tristagodišnjicom smrti slavnog italijanskog astronoma Galilea Galileja (neki astrolozi i vidovnjaci su čak tvrdili da je reč o reinkarnaciji duha i uma :-) starog genija ). Njegov otac Frenk bio je lekar i bavio se medicinskim istraživanjima pa je često nestajao iz kuce kako bi na miru mogao da izvodi laboratorijske eksperimente, a majka Izobel, vedra, vesela i slobodoumna žena, bila je politička aktivistkinja. Tridesetih godina prošlog veka bila je pripadnica Komunističke partije, a posle i članica Liberalne stranke. Stivenovi roditelji su živeli u Londonu do 1942, kad su se, zbog straha od bombardovanja, preselili u Oksford. Osim Stivena, najstarijeg sina. imali su dve kcerke, Meri i Filipu i usvojenog sina Edvarda. Kad je Stivenu bilo osam godina, porodica se preselila u gradić Sent Albans, pedeset kilometara od Londona. Dečak je tamo, kao jedanaestogodišnjak, pohađao i privatnu školu koju pamti po surovosti.- Tamo je vladao vojni režim - priseća se Stiven. - Svaki dan smo marširali i pucali iz puške. Nikad necu zaboraviti kad su se dva dečaka kladila u kesicu bombona da ništa neću uraditi kako treba.Hoking je izbegavao da se igra s ostalom decom jer je više voleo da raspravlja ozbiljnim temama i sluša klasičnu muziku. A kako je, za svoje godine, bio mali nespretan, vršnjaci su ga ismejavali i govorili mu da izgleda kao majmun. Međutim, kad se kao tinejdžer upisao na koledž u Oksfordu - gde mu je i otac studirao – želeo je da se bavi nekim sportom. Počeo je da vesla, ali je bio preslab za veslača, pa je postao kormilar u četvercu. Tada se malo opustio, stekao više samopouzdanja, pa je čak počeo da se zabavlja i pijančiti s momcima iz kluba.U osnovoj i srednjoj školi pokazao je izuzetan dar za matematiku, ali njegov otac nije želeo da mu sin bude matematičar, pa je upisao fiziku. Profesori su tvrdili da je veoma inteligentan, pomalo lenj, ali da ispite polaže s neverovatnom lakocom. Posle tri godine diplomirao je i sa sedamnaest godina upisao postdiplomske studije na Kembridžu. Tamo su se pojavile prve zdravstvene teškoće: počeo je da gubi koordinaciju pokreta, teže se izražavao, pa ga je otac odmah odveo kod lekara. Ostao je u bolnici na ispitivanjima koja su se produžila na pune dve nedelje. Za mladog Hokinga usledio je šok. Rekli su mu da boluje od amiotropne lateralne skleroze, poznatije kao Gerigova bolest. Objasnili su da će mu se stanje sve više pogoršavati: odumirace mu mišići, teško će se kretati, a ubrzo ce da nastupi potpuna paraliza. A najgore od svega je to što ce, kako su mu rekli, umreti oko tridesete godine.- Bio sam u šoku. Zašto je to baš meni moralo da se dogodi? - pitao se Stiven. Kad je slavio dvadeset prvi rođendan, ruke su mu se toliko tresle da nije mogao ni piće da nam natoči - priseća se njegov prijatelj. Napunivši dvadeset jednu godinu, Hoking je doktorirao na Kembridžu s temom iz teorijske fizike. Ali, bolest ga je dovodila do ludila. Počeo je da pije, izolovao se od okoline i po ceo dan je slušao Vagnera. Pomišljao je i na samoubistvo. Iz očajanja ga je, priznao je kasnije, izvukla tri godine mlađa devojka Džejn Vajld, koju je upoznao u Kembridžu. nešto pre nego što mu je utvrđena Gerigova bolest.Hoking je opet s optimizmom gledao na život i tvrdio kako mu je bolest i određeni izazov, jer ga prisiljava da se koncentriše na važne stvari. A osim Džejn, to je najpre bila nauka. - Susret oči u oči sa smrću, fantastično je delovao namoj um - kazaoje.Počeo je da proučava svemir i cme rupe, pa je dobio posao stalnog istraživača na uglednom koledžu Gonville i Caius u Kembridžu. Hoking se 1965. venčao s Džejn, koja je posle dve godine rodila sina Roberta. U to vreme je još hodao pomoću štapa, a tri godine kasnije, kad mu se rodila kćerka Lusi, već je bio u invalidskim kolicima. Za Lusi je taj period bio izuzetno traumatičan.Budući da je majka stalno bila zauzeta ocem, deca su morala sama da kuvaju i spremaju kuću, a Lusi je morala i da se javlja na telefon i da bude očev agent za štampu. Jednom je pozvao neki čovek i rekao da će se za šest sati dogoditi smak sveta ako njen otac ne interveniše, a kako je Hoking tad bio u inostranstvu, mala Lusi se celu noć tresla od straha.- Otac je govorio polako i nerazumljivo, često sam morala da budem njegov tumač - priseća se Lusi. - Majka bi ga prenosila iz kolica u krevet, i obrnuto, prala ga, hranila i vodila na posao. Kući bi ga često dovela kakva dobra duša jer je na naslonu njegovih kolica bila adresa našeg stana.Tokom obeda majka mu je davala zalogaj po zalogaj potpuno usitnjene hrane, a hranjenje bi trajalo satima... Uprkos tome, svuda smo išli zajedno i tati nikad ništa nije bilo uskraćeno. Divila sam se njegovoj upornosti, iako nas je ponekad izluđivao. On ima čudnu moć da svoju okolinu dovede do ruba fizičke i psihičke izdržljivosti i da vas pri tom gleda s osmehom...Džejn, koja je, za razliku od supruga, bila veoma religiozna, tada je priznala:- Bez moje vere u Boga ne bih bila sposobna da živim u ovakvoj situaciji, ne bih se udala i ne bih imala optimizma za nastavak života.Stiven Hoking je u svet kosmoloških istraživanja ušao 1974. kad je objavio da crne rupe nisu tako crne i da u svemir emituju radioaktivno zračenje, što je kasnije nazvano Hokingovo zračenje. Njegova je teorija da svemir do velikog praska, kojim su pre dvanaest milijardi godina nastali prostor i vreme, nije bio veći od zrna graška. To zmo graška bilo je smešteno u bezvremenskoj praznini, a posle eksplozije prošlo je kroz period naduvavanja, što je bilo u suprotnosti s većinom teza o postupnom povratnom urušavanju svemira u sebe.Zbog tog otkrića Hoking je postao član Kraljevskog društva iz Londona, jednog od najstarijih naučnih udruženja na svetu. Pet godina kasnije prihvatio je mesto šefa katedre za matematiku na Kembridžu, koju je davne 1663. vodio slavni Isak Njutn. Iste godine rodio mu se i sin Timoti.Iako je Hoking bio levičar i ateista, 1981. je učestvovao na kosmološkoj konferenciji što su je organizovali isusovci u Vatikanu. Vatikan je bio nezadovoljan činjenicom da Hoking istražuje razdoblje pre velikog praska, koji je Božje delo i zato biti dosegnut samo verom. Ali, naučnik je tada pokušao da ih uteši:- Pa šta ako je svemir nekada bio zrno graška? Dakle, imao je početak, a to znači da je imao i Stvoritelja.Ipak je kasnije, u svom bestseleru Kratka istorija vremena, tvrdio drugačije:- Ako je svemir samodovoljan, zatvoren u sebi, znači da nema ni početka ni kraja, nego da on naprosto jeste. Kakvo mesto onda dati Stvoritelju?Svetska naučna elita nije odobravala Hokingove priče o svemiru, argumentovane zamršenim matematičkim jednačinama koje ne mogu da reše ni najmoćniji računari. Mnoge kolege su mu zamerale da je njegovo objašnjavanje zagonetke šta je bilo pre i šta se dogodilo posle velikoga praska, previše apstraktno i nedokazivo.- Nema većeg uživanja nego otkriti nešto što još nije otkriveno. To je slično seksu, samo što duže traje - objašnjavao je, pak, Stiven.I dok je u naučnim krugovima postajao sve poznatiji, privatni život mu je uništavala bolest. Bio je potpuno paralizovan što je zahtevao stalnu negu. Džejn je po ceo dan provodila uz njega. Svako jutro ga je dizala iz kreveta, kupala, hranila...- Stiven je bio njena crna rupa, isisavao joj je svu energiju - rekla je Lusi. Njegova profesorska plata nije bila dovoljna za lekarsku negu kakva mu je bila potrebna, a pošto nije želeo da zbog njega drugi trpe, odlučio je da napiše novu knjigu, kako bi nešto zaradio, a možda se i proslavio.Međutim, njegova prva knjiga, Superkosmos i supergravitacija, prodata je u samo dvesta primeraka, pa nije mogao da nađe izdavača. Ipak, počeo je da piše Kratku istoriju vremena. Kad je 1985. došao do polovine, pozvali su ga u Ženevu na neki naučni skup. Tamo je dobio upalu pluca koja ga je umalo stajala života. Tražio je da ga otpreme u bolnicu Addenbrookes u Kembridžu, što je i učinjeno. Tu mu je napravljena traheotomija - probušen mu je grkljan da bi mogao da diše, ali je zbog toga izgubio moc govora. Pao je u komu, a njegova kćerka je kasnije detaljno ispričala kako je preživela te trenutke.- Izgledao je poput biljčice koju su veštački održavali u životu. Svi smo bili okupljeni oko njegove postelje, a on je bio bled kao krpa. Svuda oko njega virile su cevčice. Lekari su predložili majci da im odobri da isključe aparate koji su ga održavali u životu, ali je ona, posle dugog razgovora s nama, to odbila - seća se Lusi.Hoking se, uprkos predviđanjima lekara, oporavio, a njegov prijatelj, inženjer informatike Dejvid Mejson, otkrio je kako da mu vrati mogućnost govora. Na njegova invalidska kolica postavio je kompjuter i poseban uređaj koji reči ispisane malim prstom leve ruke (uz mišiće lica, jedini pokretan deo njegovog tela), pretvara u govor. Profesor na ekranu bira reči pomoću uređaja nalik mišu složi rečenicu i tada mehanički glas slušaocima prenosi ono što je hteo da kaže. Za takav način komunikacije treba strpljenja, a Hoking je svladao veštinu da ono što želi kaže sa što manje reči.Kad je ubrzo posle toga, 1988, objavljena Kratka i istorija vremena, knjiga je oborila sve rekorde čitanosti. U Velikoj Britaniji se 234 nedelje zadržala na prvom mestu najčitanijih knjiga, na spisku bestselera New York Timesa ostala je godinu dana, a sveukupno je dosad prodata u više od dvadeset pet miliona primeraka (više od Madonine knjige Seks) i prevedena je na više od trideset sedam jezika. Hokingu je donela finansijsku nezavisnost i medijsku slavu.Mnogi su se pitali nije li razlog takve pomame za knjigom zapravo fasciniranost Hokingovom snagom duha u bolesnom, nepokretnom telu. Zlobnici su komentarisali da su knjigu mnogi kupili, retki do kraja pročitali, a nikoje nije razumeo. I njegova kćerka Lusi je priznala da nije shvatila baš sve napisano.- Ali, barem mogu da se obratim nekome ko to razume - rekla je u šali.Hokinga je u to vreme negovalo čak deset medicinskih sestara, a jedna od njih bila je i Elejn Mejson, supruga čoveka koji mu je ugradio uređaj pomoću kojeg je govorio. Mejson se s Hokingom upoznao 1985, često je dolazio kod njega na večere, a sa sobom je uvek vodio suprugu. Posle nekoliko poseta ona je predložila Džejn da bude jedna od njegovih negovateljica, tvrdeći da joj je Stiven drag i simpatičan. Džejn je pristala, oduševljena pažnjom koju je Elejn poklanjala Stivenu. Kasnije joj je, doduše, pomalo smetalo što se i previše trudi, ali se tešila da Elejn samo želi da bude profesionalna. Nije ni slutila da se između Elejn i devet godina starijeg Stivena razvijao prisan odnos koji je ubrzo prerastao u ljubav.I Dejvid i Džejn su počeli da sumnjaju da se nešto čudno događa, a kad bi Dejvid upitao suprugu postoji li između nje i Hokinga nešto više od običnog prijateljstva, ona bi to uporno poricala. Ipak, posle nekog vremena, oboje su priznali da se vole i žele da žive zajedno.- Ovo nisam mogao ni da zamislim. Sve sam učinio da mu pomognem, a on mije za uzvrat oteo ženu - rekao je povređeni Dejvid.Pokušavao je da je odvrati, objašnjavao joj da će biti rob nemoguće situacije, da je to ljubav bez budućnosti i da c'e razbiti dve porodice, pri čemu će najviše stradati deca, jer su i oni imali dva sinčića.Džejn se rasplakala i molila Stivena da je ne ostavlja jer se previše žrtvovala za njega. Ali, Hoking i Elejn su se 1990. odselili od svojih bračnih partnera na tajnu adresu u Kembridžu, a kad su ih novinari pronašli, par nije želeo da ih pusti u kuću.Međutim, ni Džejn, koja je na Kembridžu doktorirala srednjovekovnu portugalsku književnost, nije bila bezgrešna. Sredinom osamdesetih je, kako je sama priznala, prestala da vodi ljubav sa Stivenom - jer se plašila da bi on tokom seksualnog čina mogao da umre - pa je počela da se viđa s Džonatanom Helerom-Džonsom, vođom mesnog crkvenog hora. Blizak Stivenov prijatelj čak tvrdi da je on zato i napustio, dok je ona to poricala tvrdeći da je Stiven prihvatio njihovu vezu. Bilo kako bilo, Stiven i živahna crvenokosa Elejn su se 15. septembra 1995. venčali, dok su njihove porodice bojkotovale venčanje. Lusi je otišla u Prag, Robert je bio u Americi (gde inače živi i radi), a Timoti je ostao s majkom kod kuće.- Nisam ni bila pozvana, a i da jesam, svejedno ne bih došla - rekla je Džejn ljutito. Naravno, nije se pojavio ni Dejvid Mejson sa sinovima.Džejn se 1996. udala za Džonatana, ali ni ona ni njena deca nikad nisu prihvatili Elejn. Međusobnu netrpeljivost još više su pojačale sumnje da Elejn fizički i psihički zlostavlja njihovog oca, jer su ionako smatrali da se za njega udala samo zbog novca.Kad je Hoking pre pet godina slomio zglob na ruci, Lusi ga je pitala kako se to dogodilo, a on joj je rekao da se ne meša u njegov život. U januaru 2001. zadobio je posekotine na usni, a iduce godine, uoči svog rođendana, slomio je butnu kost. Tada je tvrdio da je naleteo na zid i pao s kolica. Mnogi su, pak, svedočili da se Elejn prema njemu ponaša vulgarno: psovala ga je i vikala na njega, a zatim bi je videli kako ga ljubi u usta. Policija je dvaput u poslednje četiri godine pokretala istragu zbog sumnji na fizičko zlostavljanje. Tokom prve istrage, 2000, Hoking nije odgovarao na telefonske pozive policije, niti je otvarao njihova pisma, štaviše, pretio je da će ih optužiti za maltretiranje. Tri godine kasnije, u leto 2003, Hoking je ostao u kolicima u vrtu svoje kuće u Kembridžu, a pošto nije mogao sam da uđe i skloni se od sunca, pretrpeo je toplotni udar i dobio opekotine. Policija je istraživala i taj slučaj, okarakterisan kao nemar, ali optužnica nije podignuta.Navodno postoji i crvena beležnica sa spiskom sumnjivih incidenata koji je sastavila jedna negovateljica i koja je, kako se tvrdi, u rukama policije. I britanski tabloidi su objavljivali šokantna svedočanstva o Elejninim brutalnim postupcima prema Hokingu: neka od negovateljica je ispričala kako je jednom, kad joj se smena završila, Elejn bila veoma besna pa je vikala na supruga. Prestrašeni naučnik je tada na kompjuteru napisao poruku negovateljici: Ne smem da ostanem sam s njom. Molim vas, nemojte da odete, nađite nekog da ostane u smeni. Bivša Stivenova pomoćnica Su Mesi ispričala je kako je jednom videla masnice na njegovom licu, a kad ga je upitala šta se dogodilo, odgovorio joj je da je udario u ekran kompjutera. Povrede su se uvek pojavljivale kad bi Stiven i Elejn bili sami. Nil Makendrik, profesor na koledžu Gonville i Caius, tvrdi da je Hoking zbog raznih povreda često odlazio u bolnicu Addenbrook.Endru Bruer, advokat Hokingovih, tražio je da negovateljice potpišu izjavu kako će poštovati privatnost supružnika i strogo im zabranio da razgovaraju s novinarima. Ipak, mnogo toga što se događalo iza zatvorenih vrata Hokingovog doma procurilo je u javnost. A nešto od toga otkrila je i njegova kćerka Lusi.- Kad je moj otac 1993. kao gost predavač došao na univerzitet u Pasadeni u Kaliforniji, otišla sam da ga posetim jer sam u to vreme živela u Americi. On mi je dao nešto para, što Elejn očigledno nije odgovaralo. Čula sam je kako usred noći viče: Reši je se, zielim daje izbaciš, a on joj je govorio: Molim te, dozvoli da ostane. Pobegla sam iz kuće, jer to nisam mogla da slušam - ispričala je Lusi.Pošto je Hoking odlučno odbijao optužbe da ga supruga zlostavlja, tvrdeći da je samo zahvaljujući Elejn još živ, policija je 29. marta ove godine slučaj stavila adacta.- Mi više ništa ne možemo da učinimo - rekao je njihov predstavnik za štampu. Stiven Hoking je u međuvremenu objavio i delo Svemir u orahovoj ljusci, za koje je 2001. dobio nagradu Aventis za najbolje delo iz popularne nauke. Iste godine u Bombaju je održao predavanje o budućnosti čovečanstva i izneo tri ključne prognoze: - u idućih sto godina ljudi će kolonizovati druge planete, - za hiljadu godina veštačkim putem biće stvorena nova i naprednija ljudska rasa, - a već u sledećem veku sva ce deca biti začeta van majčinog tela. Proteklih godina Hoking je širom sveta držao predavanja, često je bio gost kod bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, a i najbogatiji čovek na svetu, vlasnik Microsofta Bil Gejts, finansijski je pomagao njegova istraživanja. Gejts je u Microsoftu zaposlio i Hokingovog najstarijeg sina Roberta, a naučnik je od njega zatražio da upravo u Kembridžu osnuje evropsku silicijumsku dolinu, odnosno centar za računarske nauke.Uz doktorat na Kembridžu, Stiven ima i dvanaest počasnih doktorata, mnogobrojne nagrade i medalje, uključujući i odlikovanje što mu ga je dodelila britanska icraljica. Studenti ga obožavaju jer je izuzetno duhovit, često juri hodnicima fakulteta, a neretko i pogazi kojeg studenta. Na vratima njegove sobe piše: prof. S. Hoking, a ispod Tiho, šef spava. Svake godine na Dan zaljubljenih, na kolica pričvrsti crveni balon u obliku srca i tako se vozi hodnicima fakulteta. Pošto su se stišale sumnje da ga supruga zlostavlja, Stiven i Elejn su nastavili da žive mimo u svom 3,6 miliona dolara vrednom domu u Njunemu, otmenom delu Kembridža. U dnevnoj sobi, u kojoj je mnoštvo Vagnerovih CD-a, imaju klizna staklena vrata s pogledom na vrt: u njemu naučnik voli da pije kafu. Ostali delovi kuće su mu nedostupni. Stiven obožava Merilin Monro pa njena velika, uramljena fotografija visi na vratima kupatila. Upoznao je i mnoge današnje holivudske zvezde: Džima Kerija, Kevina Kostnera, Širli Meklejn, Ričarda Drajfusa. I sam je imao prilike da se oproba kao glumac. U seriji Zvezdane staze - nova generacija, 1987. igrao je samog sebe. Lik mu se 1989. pojavio i u crtaću Simpsonovi, a 1999. i u Futurami. Njegov glas se čuje i na albumu The Division Bell grupe Pink Flovd iz 1994.Hokingom je fasciniran i nevaljali dečko Holivuda Kolin Farel. Znajući da profesor uživa u ženskoj lepoti, u julu 2003. glumac ga je poveo u striptiz klub Stringfellows u Londonu. Hoking je bio oduševljen i nije skidao pogled s razgolićenih plesačica. Najviše mu se dopala devetanestogodišnja devojka s umetničkim imenom Tigrica. A kad je završila svoju tačku, na kompjuteru joj je napisao: Molim vas za još jedan ples.
Stiven Vilijam Hoking rođen je 8. januara 1942, u engleskom univerzitetskom gradu Oksfordu, u porodici srednje klase, a dan njegovog rođenja poklopio se s tristagodišnjicom smrti slavnog italijanskog astronoma Galilea Galileja (neki astrolozi i vidovnjaci su čak tvrdili da je reč o reinkarnaciji duha i uma :-) starog genija ). Njegov otac Frenk bio je lekar i bavio se medicinskim istraživanjima pa je često nestajao iz kuce kako bi na miru mogao da izvodi laboratorijske eksperimente, a majka Izobel, vedra, vesela i slobodoumna žena, bila je politička aktivistkinja. Tridesetih godina prošlog veka bila je pripadnica Komunističke partije, a posle i članica Liberalne stranke. Stivenovi roditelji su živeli u Londonu do 1942, kad su se, zbog straha od bombardovanja, preselili u Oksford. Osim Stivena, najstarijeg sina. imali su dve kcerke, Meri i Filipu i usvojenog sina Edvarda. Kad je Stivenu bilo osam godina, porodica se preselila u gradić Sent Albans, pedeset kilometara od Londona. Dečak je tamo, kao jedanaestogodišnjak, pohađao i privatnu školu koju pamti po surovosti.- Tamo je vladao vojni režim - priseća se Stiven. - Svaki dan smo marširali i pucali iz puške. Nikad necu zaboraviti kad su se dva dečaka kladila u kesicu bombona da ništa neću uraditi kako treba.Hoking je izbegavao da se igra s ostalom decom jer je više voleo da raspravlja ozbiljnim temama i sluša klasičnu muziku. A kako je, za svoje godine, bio mali nespretan, vršnjaci su ga ismejavali i govorili mu da izgleda kao majmun. Međutim, kad se kao tinejdžer upisao na koledž u Oksfordu - gde mu je i otac studirao – želeo je da se bavi nekim sportom. Počeo je da vesla, ali je bio preslab za veslača, pa je postao kormilar u četvercu. Tada se malo opustio, stekao više samopouzdanja, pa je čak počeo da se zabavlja i pijančiti s momcima iz kluba.U osnovoj i srednjoj školi pokazao je izuzetan dar za matematiku, ali njegov otac nije želeo da mu sin bude matematičar, pa je upisao fiziku. Profesori su tvrdili da je veoma inteligentan, pomalo lenj, ali da ispite polaže s neverovatnom lakocom. Posle tri godine diplomirao je i sa sedamnaest godina upisao postdiplomske studije na Kembridžu. Tamo su se pojavile prve zdravstvene teškoće: počeo je da gubi koordinaciju pokreta, teže se izražavao, pa ga je otac odmah odveo kod lekara. Ostao je u bolnici na ispitivanjima koja su se produžila na pune dve nedelje. Za mladog Hokinga usledio je šok. Rekli su mu da boluje od amiotropne lateralne skleroze, poznatije kao Gerigova bolest. Objasnili su da će mu se stanje sve više pogoršavati: odumirace mu mišići, teško će se kretati, a ubrzo ce da nastupi potpuna paraliza. A najgore od svega je to što ce, kako su mu rekli, umreti oko tridesete godine.- Bio sam u šoku. Zašto je to baš meni moralo da se dogodi? - pitao se Stiven. Kad je slavio dvadeset prvi rođendan, ruke su mu se toliko tresle da nije mogao ni piće da nam natoči - priseća se njegov prijatelj. Napunivši dvadeset jednu godinu, Hoking je doktorirao na Kembridžu s temom iz teorijske fizike. Ali, bolest ga je dovodila do ludila. Počeo je da pije, izolovao se od okoline i po ceo dan je slušao Vagnera. Pomišljao je i na samoubistvo. Iz očajanja ga je, priznao je kasnije, izvukla tri godine mlađa devojka Džejn Vajld, koju je upoznao u Kembridžu. nešto pre nego što mu je utvrđena Gerigova bolest.Hoking je opet s optimizmom gledao na život i tvrdio kako mu je bolest i određeni izazov, jer ga prisiljava da se koncentriše na važne stvari. A osim Džejn, to je najpre bila nauka. - Susret oči u oči sa smrću, fantastično je delovao namoj um - kazaoje.Počeo je da proučava svemir i cme rupe, pa je dobio posao stalnog istraživača na uglednom koledžu Gonville i Caius u Kembridžu. Hoking se 1965. venčao s Džejn, koja je posle dve godine rodila sina Roberta. U to vreme je još hodao pomoću štapa, a tri godine kasnije, kad mu se rodila kćerka Lusi, već je bio u invalidskim kolicima. Za Lusi je taj period bio izuzetno traumatičan.Budući da je majka stalno bila zauzeta ocem, deca su morala sama da kuvaju i spremaju kuću, a Lusi je morala i da se javlja na telefon i da bude očev agent za štampu. Jednom je pozvao neki čovek i rekao da će se za šest sati dogoditi smak sveta ako njen otac ne interveniše, a kako je Hoking tad bio u inostranstvu, mala Lusi se celu noć tresla od straha.- Otac je govorio polako i nerazumljivo, često sam morala da budem njegov tumač - priseća se Lusi. - Majka bi ga prenosila iz kolica u krevet, i obrnuto, prala ga, hranila i vodila na posao. Kući bi ga često dovela kakva dobra duša jer je na naslonu njegovih kolica bila adresa našeg stana.Tokom obeda majka mu je davala zalogaj po zalogaj potpuno usitnjene hrane, a hranjenje bi trajalo satima... Uprkos tome, svuda smo išli zajedno i tati nikad ništa nije bilo uskraćeno. Divila sam se njegovoj upornosti, iako nas je ponekad izluđivao. On ima čudnu moć da svoju okolinu dovede do ruba fizičke i psihičke izdržljivosti i da vas pri tom gleda s osmehom...Džejn, koja je, za razliku od supruga, bila veoma religiozna, tada je priznala:- Bez moje vere u Boga ne bih bila sposobna da živim u ovakvoj situaciji, ne bih se udala i ne bih imala optimizma za nastavak života.Stiven Hoking je u svet kosmoloških istraživanja ušao 1974. kad je objavio da crne rupe nisu tako crne i da u svemir emituju radioaktivno zračenje, što je kasnije nazvano Hokingovo zračenje. Njegova je teorija da svemir do velikog praska, kojim su pre dvanaest milijardi godina nastali prostor i vreme, nije bio veći od zrna graška. To zmo graška bilo je smešteno u bezvremenskoj praznini, a posle eksplozije prošlo je kroz period naduvavanja, što je bilo u suprotnosti s većinom teza o postupnom povratnom urušavanju svemira u sebe.Zbog tog otkrića Hoking je postao član Kraljevskog društva iz Londona, jednog od najstarijih naučnih udruženja na svetu. Pet godina kasnije prihvatio je mesto šefa katedre za matematiku na Kembridžu, koju je davne 1663. vodio slavni Isak Njutn. Iste godine rodio mu se i sin Timoti.Iako je Hoking bio levičar i ateista, 1981. je učestvovao na kosmološkoj konferenciji što su je organizovali isusovci u Vatikanu. Vatikan je bio nezadovoljan činjenicom da Hoking istražuje razdoblje pre velikog praska, koji je Božje delo i zato biti dosegnut samo verom. Ali, naučnik je tada pokušao da ih uteši:- Pa šta ako je svemir nekada bio zrno graška? Dakle, imao je početak, a to znači da je imao i Stvoritelja.Ipak je kasnije, u svom bestseleru Kratka istorija vremena, tvrdio drugačije:- Ako je svemir samodovoljan, zatvoren u sebi, znači da nema ni početka ni kraja, nego da on naprosto jeste. Kakvo mesto onda dati Stvoritelju?Svetska naučna elita nije odobravala Hokingove priče o svemiru, argumentovane zamršenim matematičkim jednačinama koje ne mogu da reše ni najmoćniji računari. Mnoge kolege su mu zamerale da je njegovo objašnjavanje zagonetke šta je bilo pre i šta se dogodilo posle velikoga praska, previše apstraktno i nedokazivo.- Nema većeg uživanja nego otkriti nešto što još nije otkriveno. To je slično seksu, samo što duže traje - objašnjavao je, pak, Stiven.I dok je u naučnim krugovima postajao sve poznatiji, privatni život mu je uništavala bolest. Bio je potpuno paralizovan što je zahtevao stalnu negu. Džejn je po ceo dan provodila uz njega. Svako jutro ga je dizala iz kreveta, kupala, hranila...- Stiven je bio njena crna rupa, isisavao joj je svu energiju - rekla je Lusi. Njegova profesorska plata nije bila dovoljna za lekarsku negu kakva mu je bila potrebna, a pošto nije želeo da zbog njega drugi trpe, odlučio je da napiše novu knjigu, kako bi nešto zaradio, a možda se i proslavio.Međutim, njegova prva knjiga, Superkosmos i supergravitacija, prodata je u samo dvesta primeraka, pa nije mogao da nađe izdavača. Ipak, počeo je da piše Kratku istoriju vremena. Kad je 1985. došao do polovine, pozvali su ga u Ženevu na neki naučni skup. Tamo je dobio upalu pluca koja ga je umalo stajala života. Tražio je da ga otpreme u bolnicu Addenbrookes u Kembridžu, što je i učinjeno. Tu mu je napravljena traheotomija - probušen mu je grkljan da bi mogao da diše, ali je zbog toga izgubio moc govora. Pao je u komu, a njegova kćerka je kasnije detaljno ispričala kako je preživela te trenutke.- Izgledao je poput biljčice koju su veštački održavali u životu. Svi smo bili okupljeni oko njegove postelje, a on je bio bled kao krpa. Svuda oko njega virile su cevčice. Lekari su predložili majci da im odobri da isključe aparate koji su ga održavali u životu, ali je ona, posle dugog razgovora s nama, to odbila - seća se Lusi.Hoking se, uprkos predviđanjima lekara, oporavio, a njegov prijatelj, inženjer informatike Dejvid Mejson, otkrio je kako da mu vrati mogućnost govora. Na njegova invalidska kolica postavio je kompjuter i poseban uređaj koji reči ispisane malim prstom leve ruke (uz mišiće lica, jedini pokretan deo njegovog tela), pretvara u govor. Profesor na ekranu bira reči pomoću uređaja nalik mišu složi rečenicu i tada mehanički glas slušaocima prenosi ono što je hteo da kaže. Za takav način komunikacije treba strpljenja, a Hoking je svladao veštinu da ono što želi kaže sa što manje reči.Kad je ubrzo posle toga, 1988, objavljena Kratka i istorija vremena, knjiga je oborila sve rekorde čitanosti. U Velikoj Britaniji se 234 nedelje zadržala na prvom mestu najčitanijih knjiga, na spisku bestselera New York Timesa ostala je godinu dana, a sveukupno je dosad prodata u više od dvadeset pet miliona primeraka (više od Madonine knjige Seks) i prevedena je na više od trideset sedam jezika. Hokingu je donela finansijsku nezavisnost i medijsku slavu.Mnogi su se pitali nije li razlog takve pomame za knjigom zapravo fasciniranost Hokingovom snagom duha u bolesnom, nepokretnom telu. Zlobnici su komentarisali da su knjigu mnogi kupili, retki do kraja pročitali, a nikoje nije razumeo. I njegova kćerka Lusi je priznala da nije shvatila baš sve napisano.- Ali, barem mogu da se obratim nekome ko to razume - rekla je u šali.Hokinga je u to vreme negovalo čak deset medicinskih sestara, a jedna od njih bila je i Elejn Mejson, supruga čoveka koji mu je ugradio uređaj pomoću kojeg je govorio. Mejson se s Hokingom upoznao 1985, često je dolazio kod njega na večere, a sa sobom je uvek vodio suprugu. Posle nekoliko poseta ona je predložila Džejn da bude jedna od njegovih negovateljica, tvrdeći da joj je Stiven drag i simpatičan. Džejn je pristala, oduševljena pažnjom koju je Elejn poklanjala Stivenu. Kasnije joj je, doduše, pomalo smetalo što se i previše trudi, ali se tešila da Elejn samo želi da bude profesionalna. Nije ni slutila da se između Elejn i devet godina starijeg Stivena razvijao prisan odnos koji je ubrzo prerastao u ljubav.I Dejvid i Džejn su počeli da sumnjaju da se nešto čudno događa, a kad bi Dejvid upitao suprugu postoji li između nje i Hokinga nešto više od običnog prijateljstva, ona bi to uporno poricala. Ipak, posle nekog vremena, oboje su priznali da se vole i žele da žive zajedno.- Ovo nisam mogao ni da zamislim. Sve sam učinio da mu pomognem, a on mije za uzvrat oteo ženu - rekao je povređeni Dejvid.Pokušavao je da je odvrati, objašnjavao joj da će biti rob nemoguće situacije, da je to ljubav bez budućnosti i da c'e razbiti dve porodice, pri čemu će najviše stradati deca, jer su i oni imali dva sinčića.Džejn se rasplakala i molila Stivena da je ne ostavlja jer se previše žrtvovala za njega. Ali, Hoking i Elejn su se 1990. odselili od svojih bračnih partnera na tajnu adresu u Kembridžu, a kad su ih novinari pronašli, par nije želeo da ih pusti u kuću.Međutim, ni Džejn, koja je na Kembridžu doktorirala srednjovekovnu portugalsku književnost, nije bila bezgrešna. Sredinom osamdesetih je, kako je sama priznala, prestala da vodi ljubav sa Stivenom - jer se plašila da bi on tokom seksualnog čina mogao da umre - pa je počela da se viđa s Džonatanom Helerom-Džonsom, vođom mesnog crkvenog hora. Blizak Stivenov prijatelj čak tvrdi da je on zato i napustio, dok je ona to poricala tvrdeći da je Stiven prihvatio njihovu vezu. Bilo kako bilo, Stiven i živahna crvenokosa Elejn su se 15. septembra 1995. venčali, dok su njihove porodice bojkotovale venčanje. Lusi je otišla u Prag, Robert je bio u Americi (gde inače živi i radi), a Timoti je ostao s majkom kod kuće.- Nisam ni bila pozvana, a i da jesam, svejedno ne bih došla - rekla je Džejn ljutito. Naravno, nije se pojavio ni Dejvid Mejson sa sinovima.Džejn se 1996. udala za Džonatana, ali ni ona ni njena deca nikad nisu prihvatili Elejn. Međusobnu netrpeljivost još više su pojačale sumnje da Elejn fizički i psihički zlostavlja njihovog oca, jer su ionako smatrali da se za njega udala samo zbog novca.Kad je Hoking pre pet godina slomio zglob na ruci, Lusi ga je pitala kako se to dogodilo, a on joj je rekao da se ne meša u njegov život. U januaru 2001. zadobio je posekotine na usni, a iduce godine, uoči svog rođendana, slomio je butnu kost. Tada je tvrdio da je naleteo na zid i pao s kolica. Mnogi su, pak, svedočili da se Elejn prema njemu ponaša vulgarno: psovala ga je i vikala na njega, a zatim bi je videli kako ga ljubi u usta. Policija je dvaput u poslednje četiri godine pokretala istragu zbog sumnji na fizičko zlostavljanje. Tokom prve istrage, 2000, Hoking nije odgovarao na telefonske pozive policije, niti je otvarao njihova pisma, štaviše, pretio je da će ih optužiti za maltretiranje. Tri godine kasnije, u leto 2003, Hoking je ostao u kolicima u vrtu svoje kuće u Kembridžu, a pošto nije mogao sam da uđe i skloni se od sunca, pretrpeo je toplotni udar i dobio opekotine. Policija je istraživala i taj slučaj, okarakterisan kao nemar, ali optužnica nije podignuta.Navodno postoji i crvena beležnica sa spiskom sumnjivih incidenata koji je sastavila jedna negovateljica i koja je, kako se tvrdi, u rukama policije. I britanski tabloidi su objavljivali šokantna svedočanstva o Elejninim brutalnim postupcima prema Hokingu: neka od negovateljica je ispričala kako je jednom, kad joj se smena završila, Elejn bila veoma besna pa je vikala na supruga. Prestrašeni naučnik je tada na kompjuteru napisao poruku negovateljici: Ne smem da ostanem sam s njom. Molim vas, nemojte da odete, nađite nekog da ostane u smeni. Bivša Stivenova pomoćnica Su Mesi ispričala je kako je jednom videla masnice na njegovom licu, a kad ga je upitala šta se dogodilo, odgovorio joj je da je udario u ekran kompjutera. Povrede su se uvek pojavljivale kad bi Stiven i Elejn bili sami. Nil Makendrik, profesor na koledžu Gonville i Caius, tvrdi da je Hoking zbog raznih povreda često odlazio u bolnicu Addenbrook.Endru Bruer, advokat Hokingovih, tražio je da negovateljice potpišu izjavu kako će poštovati privatnost supružnika i strogo im zabranio da razgovaraju s novinarima. Ipak, mnogo toga što se događalo iza zatvorenih vrata Hokingovog doma procurilo je u javnost. A nešto od toga otkrila je i njegova kćerka Lusi.- Kad je moj otac 1993. kao gost predavač došao na univerzitet u Pasadeni u Kaliforniji, otišla sam da ga posetim jer sam u to vreme živela u Americi. On mi je dao nešto para, što Elejn očigledno nije odgovaralo. Čula sam je kako usred noći viče: Reši je se, zielim daje izbaciš, a on joj je govorio: Molim te, dozvoli da ostane. Pobegla sam iz kuće, jer to nisam mogla da slušam - ispričala je Lusi.Pošto je Hoking odlučno odbijao optužbe da ga supruga zlostavlja, tvrdeći da je samo zahvaljujući Elejn još živ, policija je 29. marta ove godine slučaj stavila adacta.- Mi više ništa ne možemo da učinimo - rekao je njihov predstavnik za štampu. Stiven Hoking je u međuvremenu objavio i delo Svemir u orahovoj ljusci, za koje je 2001. dobio nagradu Aventis za najbolje delo iz popularne nauke. Iste godine u Bombaju je održao predavanje o budućnosti čovečanstva i izneo tri ključne prognoze: - u idućih sto godina ljudi će kolonizovati druge planete, - za hiljadu godina veštačkim putem biće stvorena nova i naprednija ljudska rasa, - a već u sledećem veku sva ce deca biti začeta van majčinog tela. Proteklih godina Hoking je širom sveta držao predavanja, često je bio gost kod bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, a i najbogatiji čovek na svetu, vlasnik Microsofta Bil Gejts, finansijski je pomagao njegova istraživanja. Gejts je u Microsoftu zaposlio i Hokingovog najstarijeg sina Roberta, a naučnik je od njega zatražio da upravo u Kembridžu osnuje evropsku silicijumsku dolinu, odnosno centar za računarske nauke.Uz doktorat na Kembridžu, Stiven ima i dvanaest počasnih doktorata, mnogobrojne nagrade i medalje, uključujući i odlikovanje što mu ga je dodelila britanska icraljica. Studenti ga obožavaju jer je izuzetno duhovit, često juri hodnicima fakulteta, a neretko i pogazi kojeg studenta. Na vratima njegove sobe piše: prof. S. Hoking, a ispod Tiho, šef spava. Svake godine na Dan zaljubljenih, na kolica pričvrsti crveni balon u obliku srca i tako se vozi hodnicima fakulteta. Pošto su se stišale sumnje da ga supruga zlostavlja, Stiven i Elejn su nastavili da žive mimo u svom 3,6 miliona dolara vrednom domu u Njunemu, otmenom delu Kembridža. U dnevnoj sobi, u kojoj je mnoštvo Vagnerovih CD-a, imaju klizna staklena vrata s pogledom na vrt: u njemu naučnik voli da pije kafu. Ostali delovi kuće su mu nedostupni. Stiven obožava Merilin Monro pa njena velika, uramljena fotografija visi na vratima kupatila. Upoznao je i mnoge današnje holivudske zvezde: Džima Kerija, Kevina Kostnera, Širli Meklejn, Ričarda Drajfusa. I sam je imao prilike da se oproba kao glumac. U seriji Zvezdane staze - nova generacija, 1987. igrao je samog sebe. Lik mu se 1989. pojavio i u crtaću Simpsonovi, a 1999. i u Futurami. Njegov glas se čuje i na albumu The Division Bell grupe Pink Flovd iz 1994.Hokingom je fasciniran i nevaljali dečko Holivuda Kolin Farel. Znajući da profesor uživa u ženskoj lepoti, u julu 2003. glumac ga je poveo u striptiz klub Stringfellows u Londonu. Hoking je bio oduševljen i nije skidao pogled s razgolićenih plesačica. Najviše mu se dopala devetanestogodišnja devojka s umetničkim imenom Tigrica. A kad je završila svoju tačku, na kompjuteru joj je napisao: Molim vas za još jedan ples.
posted by Zikka | 2:01 PM
0 Comments:
Post a Comment
<< Home