Milan Str: INSULINSKA REZISTENCIJA

 INSULINSKA REZISTENCIJA

Mnogi veruju da je obim stomaka samo estetski problem i da je masno tkivo samo neaktivni višak energije koji iz milošte zovu "pojas za spasavanje" koji se sezonski skida.

Nije tako. Problem je mnogo ozbiljniji.

Za početak, masno tkivo nije samo neaktivni višak energije. Masno tkivo je metabolički aktivno tkivo koje stvara insulinsku rezistenciju, upalu i žudnju za nezdravom hranom. Trbušno salo grabi energiju umesto da je oslobađa za sagorevanje i vi ste uvek gladni.

Insulin je hormon za distribuciju glukoze, koji premešta šećer iz krvotoka u mišiće, gde će biti upotrebljena kao izvor energije.

Mišići su najveće tkivo u telu osetljivo na insulin.

Zato trening može biti od velike pomoći kod insulinske rezistencije.

Nivo insulina skače kada nam ishranu pretežno sačinjava industrijska, prerađena hrana koja se u najvećoj meri sastoji od prerađenih ugljenih hidrata i nezdravih masti.

Kao odgovor na dugotrajno povećan nivo insulina, ćelije, tkiva i organi postaju rezistentni, tj. neosetljivi na insulin.

Slično situaciji, kao kada je u pozadini dugo prisutan neki zvuk, na primer zvuk saobraćaja - posle nekog vremena se toliko naviknemo na njega da ga potpuno "isključimo", ne čujemo ga više.

Ishrana bogata ugljenim hidratima dovodi do neprestano povišenog nivoa insulina. Kada se skokovi glukoze suviše često ponavljaju, između njih nema dovoljno vremena da se nivo insulina vrati u normalu. Stalno visok nivo insulina čini nas stalno gladnim i vodi ka razvoju metaboličkog sindroma i dijabetesa tipa 2.

Takođe, u prisustvu visokog nivoa insulina mast ne može da se razloži na slobodne masne kiseline koje bi se upotrebile kao izvor energije.

To znači da telo neće moći da uđe u režim sagorevanja masti.

Ovaj začarani krug se može i mora prekinuti.

Kako se insulin dovodi u ravnotežu? Ako želimo da nam insulin ne spreči funkcionisanje drugih hormona, moramo da ga držimo pod kontrolom. Konkretno, treba jesti što manje ugljenih hidrata. Ako nakon obroka ugljenih hidrata vrlo brzo osetite glad i još se, jedući ugljene hidrate lako gojite, jednostavno morate da izostavite većinu ugljenih hidrata iz svoje ishrane kako bi sprečili povećanje nivoa insulina, koji je odgovoran za osećaj gladi i gojaznosti. Zdrave masti, proteini i povrće su lek za ljude sa neuravnoteženim insulinom. Kada pokušate da izgubite kilograme gladovanjem, često dolazite do novog problema - to može da ima negativan uticaj na rad štitne žlezde, smanjuje se bazalni metabolizam i u telu se signalizira uzbuna. Telo može da se održava u takvom stresnom stanju do jedne tačke, a tada se pokreću mehanizmi koji mogu i trajno da naruše zdravlje. Naučite da čitate deklaracije na proizvodima i birajte one sa što manje dodatih šećera, soli i nezdravih masti. Minimizirajte unos rafinisanog šećera, belog brašna, slatkiša, gaziranih pića i industrijski prerađene hrane. Birajte integralne žitarice (integralni pirinač, ovas, kvinoja), mahunarke (pasulj, sočivo, leblebije) i povrće bogato vlaknima (brokoli, karfiol, spanać). Uključite meso, ribu, jaja, mlečne proizvode, orašaste plodove i semenke u svakodnevnu ishranu. Koristite maslinovo ulje, avokado, orašaste plodove, semenke i masnu ribu kao izvore zdravih masti.