Milan Str: SLABI MIŠIĆI = SLABE KOSTI

 SLABI MIŠIĆI = SLABE KOSTI

Zdravlje našeg mišićno-koštanog sistema ima ključnu ulogu u održavanju kvaliteta našeg života, kako starimo.

Mi imamo dve vrste mišića, prosto ću ovo reći - to su brza i spora mišićna vlakna.

Spora mišićna vlakna koristimo za hodanje i ona mogu jako dugo da rade istu stvar, ponavljajući.

To su mišićna vlakna tip 1, ja ih nazivam hodajuća vlakna.

I, tip 2, su brza mišićna vlakna, koje su neophodna za snagu i eksplozivne pokrete.

Brza vlakna mogu jako i brzo nešto da rade, ali ne mogu mnogo puta. Tako da ako ti hodaš, ti ne aktiviraš ta vlakna, ti aktiviraš spora vlakna za hodanje. A ako si u godinama, na svakih godinu dana posle 50. godine, ti mišićna masa opada za 1-2%.

Naše noge imaju, recimo, 60% sporih mišećnih vlakana za hodanje i 40% brze.

Kako starimo, mi polako atrofiramo, ali s obzirom da hodamo, spora mišićna vlakana, manje i sporije atrofiraju od brzih, koje koristimo. Neretko je odnos hodajućih i ovih zaustavjućih vlakana pao na 80-20.

Samo 20% je u onih jakih mišićnih vlakana.

A ta, brza mišćina vlakna (ja bih ih nazvao ABS vlaknima), bi ti pomomogla, kad izgubiš ravnotežu, da se zustaviš kad se sapleteš, da skočiš, da preskočiš, da podigneš kofer da ga staviš u onaj boks, autobus ili avion.

Međutim, ne zaustave nas, jer kod starijih ljudi dolazi do te mišićne atrofije. I eto situacije za lom kuka, ruke...

I sada... Zašto se lomi kost? Kost se lomi jer je slaba. Ispod slabog mišića je slaba kost. Kada kosmonauti idu u bestežnisko stanje, kada nema potrebe da se aktiviraju mišići, kad se vrate sa svoje misije posle par meseci, njima padne za 20-30% gustina kost. Mišići i kosti funkcionišu zajedno u onome što se naziva "mišićno-skeletni sistem". Mišići su pričvršćeni za kosti tetivama, a kada se mišići kontrahuju, oni povlače kosti, što rezultira pokretom. Ova dinamika ne samo da omogućava pokret, već i stimuliše očuvanje i izgradnju kostiju. Dakle, aktivnost mišića ima ključnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju. Kada su mišići aktivni, oni stvaraju mehanički pritisak na kosti na koje su pričvršćeni. Ovaj pritisak podstiče osteoblaste, ćelije odgovorne za izgradnju kostiju, da proizvedu novi koštani materijal. Ovaj proces poznat je kao osteogeneza. Aktivni mišići tako pomažu u održavanju ili čak povećanju gustine kostiju, smanjujući rizik od osteoporoze. Redovna fizička aktivnost, posebno vežbe snage (naravno, prilagođene godinama, sposobnostima i zdravstvenom stanju), mogu značajno da umanje sarkopeniju (gubitak mišićne mase) i da pomognu u održavanju, i čak, povećanju mišićne mase i snage. Takve aktivnosti ne samo da održavaju mišiće, već i direktno stimulišu koštano tkivo, povećavajući njegovu gustinu i smanjujući rizik od osteoporoze.