Milan Str: Hormoni srece

 Hormoni srece

U našem telu se luči 4 hormona sreće.

Te hormone sreće možemo nazvati hemikalijama ljubavi, jer utiču na naša osećanja, ponašanje, na način koji te podseća na ljubav.

Ovi hormoni sreće su dopamin, endorfin, seratonin i oksitocin.

Prva dva lučimo kad smo sami i može da se desi bez interakcija sa spoljnjim svetom, dok je za druga dva potrebna socijalna interakcija, odnosno da radimo nešto sa drugim ljudima.

Prva hemikalija koju ću da spomenem je dopamin. On je neurotransmiter koji se oslobađa kada ostvarimo cilj i osetimo zadovoljstvo tom prilikom.

Primer za to je, kad napišeš "tu-du" listu i počneš da štikliraš jedan po jedan zadatak koji si uspešno obavio. Tada imamo osećaj zadovoljstva. Svaki put kada čekiramo jedan od tih zadataka na listi, tada nam se oslobađa dopamin.

Druga hemikalija je endorfin, koji se oslobađa kada se osećamo pod stresom ili kada smo pod bolom.

Primer za to je kad se pripremamo za maraton ili se tuširamo hladnom vodom. Trening je naporan, bolan.

Kada završimo trening, oslobađa se endorfin, jer se osećamo bolje. Endorfin nas čini otpornim na stres i na bol, jer nas motiviše da prevaziđimo to da bi smo došli do svog cilja.

On pomaže da prevaziđemo prepreke i izazove na putu ka cilju.

Seratonin, neurotransmiter koji se oslobađa kad se osećamo sigurno, povezano sa drugim ljudima. Primer je za to - kada radimo, recimo, u okruženju, gde nas naši saradnici podržavju, mi podržavamo njih... kad je sve u redu. Osećamo se kao deo grupe i nama to prija. Kada radimo u izuzetno prijateljskom podržavajućem okruženju, osećamo se sigurnije, i oslobađa se taj seratonin, što nam omogućava da budemo motivisani i produktivniji, jer se osećamo bezbedno. Oksitocin se oslobađa kad se osećamo blisko povezano sa drugim ljudima. Primer za to je kad zagrlimo nekog koga volimo ili kad nam neko iskreno kaže "volim te", "značiš mi". Oksitocin nas čini više povezanim i otvorenim za saradnju sa drugim ljudima, što može biti ključno za uspeh u radnom okruženju. Zato, poslodavci, nemojte da drk*te i da j*bete zapošljene. Napravite okruženje gde će se oni osećati prihvaćeno, gde ćete da ih podržavate, gde nećete da kažnjavate za svaku grešku.  Ne moraš baš da ih grliš, da pričaš da ih voliš, ali neka oni iz tvojih gestova znaju da ćeš da platiš zdrastveni problem, kolikogod treba da se oni osete bezbedno, da ćeš da pomogneš oko školovanja i tvoji zapošljeni će da ti vrate to svojom lojalnošću i većim učinkom.