Prva stvar koju na koju ću da vas upozorim (ne pitajte kako znam da je neophodno) jeste da pazite na količinu. Dakle, ako jedete badem npr, jedete ŠAKU badema a ne 200 g. Isto važi i za kikiriki. 1) BADEM - Badem je u stvari seme, ne plod. Iz iste porodice je kao i breskva, kajsija i trešnja, i poput njih ima plod sa košticom. Ono što mi jedemo je koštica. Ima visok sadržaj proteina, 4 badema sadrže skoro 1 gram proteina. Takođe sadrži i dosta omega-6 masti, oko 30% pa previše badema mogu poremetiti zdrav odnos omega-6 i omega-3 masti. Najbolje je ograničiti ga na 15 g dnevno. Sirov badem je bolji izbor od pečenog. 2) SEME SUNCOKRETA - Bogato je vitaminom E, B, bakrom, manganom, selenom, fosforom i magnezijumom. Vitamin E je antioksidant koji štiti ćelijske membrane i holesterol od oštećenja i slobodnih radikala, pa seme suncokreta ima jaka antiiflamatorna svojstva. Takođe ima visok sadržaj omega-6 ulja. 3) SEME BUNDEVE- Pored toga što je odličan izvor proteina (u veganskoj ishrani ga često koriste) sadrži i magnezijum, bakar i cink. 100 g bundevinog semena sadrži više od 7 mg cinka. Cink je važan za imunitet, rast i deobu ćelija, spavanje i raspoloženje. Takođe je važan za zdravlje prostate. 4) ČIJA SEME - Ovo je već dosta popularno i kod nas. Čija seme je brz i prost izvor proteina, zdravih omega-3 masti, dijetetskih vlakana, minerala, vitamina i antioksidanata. Jedna kašika čija semena sadrži oko 5 g vlakana. Bitno je napomenuti da se u dodiru sa vodom pretvara u želatinastu masu, pa ako ste nekada imali problem sa gutanjem ili dajete čiju deci nemojte odmah nakon uzimanja čije da pijete vodu.
5) SEME LANA - Odličan izvor omega-3 masti i vlakana, rastvorljivih i nerastvorljivih. Pospešuje rad probave, smanjuje holesterol i SMANJUJE POTREBU ZA SLATKOM I NEZDRAVOM HRANOM. Reguliše nivo šećera u krvi, ubrzava metabolizam i pruža osećaj sitosti. Ne preporučujem prženje na lanenom ulju jer laneno ulje ozbiljno oksidira. Ne preporučuje se kod bolesti prostate.
6) ORASI - Bogati omega-3 masnim kiselinama, antioksidansima i vlaknima. Povoljno djeluju na zdravlje srca i mozga. Istraživanja su pokazala da redovno konzumiranje oraha može poboljšati osetljivost na insulin i pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi, što je posebno važno za osobe s dijabetesom ili onima koji su u riziku od razvoja ove bolesti. 7) LEŠNICI - Lešnici su bogati mononezasićenim masnim kiselinama, posebno oleinskom kiselinom, koja je povezana s brojnim zdravstvenim prednostima. Istraživanja su pokazala da oleinska kiselina može pomoći u snižavanju "lošeg" LDL holesterola i povećanju "dobrog" HDL holesterola, čime se smanjuje rizik od srčanih bolesti. Dalje, Lešnici obiluju antioksidansima, uključujući fenolne spojeve, vitamin E i proantocijanidine. 8) BRAZILSKI ORAH - Izuzetno bogat selenom. Samo jedan oraščić dnevno zadovoljava dnevne potrebe za ovim mineralom. Selen je ključan za pravilan rad štitne žlezde, imunološkog sistema i zaštitu stanica od oksidativnog stresa. Istraživanja su pokazala da adekvatan unos selena može smanjiti rizik od raka, srčanih bolesti i drugih hroničnih bolesti. 9) KIKIRIKI - Tehnički mahunarka, ali se često svrstava u orašaste plodove. Odličan izvor proteina, folne kiseline i resveratrola, antioksidansa koji štiti srce. Kikiriki sadrži uglavnom mononezasićene i polinezasićene masti, koje su povezane s brojnim zdravstvenim prednostima. Ove masti mogu pomoći u snižavanju "lošeg" LDL holesterola i povećanju "dobrog" HDL holesterola, čime se smanjuje rizik od srčanih bolesti. Kikiriki ima nizak glikemijski indeks, što znači da ne uzrokuje nagli porast šećera u krvi. Kikiriki sadrži vlakna, koja su važna za zdravlje probave. Vlakna podstiču rast korisnih bakterija u crevima, poboljšavaju probavu i sprečavaju zatvor. | 
0 Comments:
Post a Comment
<< Home