Rat za vodu

U Londonu se od kraja jula odigrava neobični rat vodom - više od 100 "boraca" naoružanih vodenim pištoljima jure svoje žrtve, uz obavezu da svake nedelje pokušaju da izvrše bar jedno "ubistvo". Ova višenedeljna bitka zadaje glavobolju londonskoj policiji koja mora da napravi razliku između šaljivdžija - učesnika igre i osoba koje predstavljaju bezbednosnu pretnju. Rat zbog vode, međutim, predstavlja znatno ozbiljniji problem u svetu, a analitičari su već izdvojili mesta na kojima je voda posebno osetljivo pitanje zbog kojeg se u svakom trenutku može rasplamsati sukob, preneo je Rojters.Sa Tibeta u Indiju i Pakistan preko kašmirskih planina i dolina, koje su već i same predmet sporenja dve zemlje, teku reke i predstavljaju izvor čestih nesuglasica. Pakistan i Indija su još 1960. godine potpisali Sporazum o vodama reke Ind, kojim je utvrđeno da Indija ima kontrolu nad tri istočne reke - Ravi, Beas i Satledž a Pakistan nad tri zapadne reke - Ind, Dželam i Činab. Indija i Pakistan su u junu ove godine razgovarali o brani Valar koju Indija namerava da izgradi na reci Dželam. Pakistan tvrdi da bi brana omogućila Indiji da uspostavi kontrolu nad rekom, dok Indija naglašava kako joj je brana potrebna za poboljšanje rečnog saobraćaja. Sporovi oko vode jedna su od osam tema Procesa dijaloga između Indije i Pakistana, koji se vodi od 1988. godine. Kada je reč o pravu na korišćenje rečnih voda, Indija ne može da nađe zajednički jezik ni sa drugim susedom - Bangladešom.Bangladeš optužuje Indiju da je branom Faraka, koja je izgrađena na severnoj granici Indije 1974. godine, promenila tok reke Gang bez dugoročnog sporazuma. Bangladeš se žali da zbog Indije ima pristup samo delu voda reke Gang, da nema pristup ni minimumu vodotoka i da je lišen snabdevanja u sušnim godinama. Sa druge strane, Bramaputra, Gang i pedesetak drugih reka koje teku iz Indije ka Bangladešu gotovo redovno izazivaju poplave zbog kojih hiljade stanovnika Bangladeša gube živote ili moraju da se iseljavaju. Reke doprinose i nesporazumima između Izraela, Jordana, Sirije, Libana i Palestine. Reka Jordan, u koju se ulivaju tri reke na granici Sirije i Libana, predstavlja značajan izvor vode za Izrael, Palestinsku teritoriju i Jordan. Sporenja oko promene toka reke u prošlosti su već bila varnica koja je izazvala rat. Bivši izraelski premijer Arijel Šaron tvrdio je da je arapsko-izraelski rat 1967. izbio zbog planova Sirije da okrene tok reke od Izraela, a potom je 2002. upozorio da to pitanje može ponovo da postane izvor ratnih sukoba.Drugu eksplozivnu tačku predstavlja izraelska kontrola nad vodom u pojasu Gaze i na Zapadnoj obali. Izrael tvrdi da Palestinci kradu vodu iz njenih cevi i da su iskopali hiljade ilegalnih bunara. Palestina, sa druge strane, optužuje Izrael da uz pomoć modernih pumpi krade vodu iz njenih podzemnih izvora. Najduža svetska reka - Nil - truje odnose Egipta, Sudana i Etiopije. Nil je glavni izvor vode za devet zemalja: Egipat, Sudan, Etiopiju, Keniju, Ugandu, Tanzaniju, Ruandu, Burundi i Kongo. Egipat i Sudan su 1929. sklopili Sporazum o vodama Nila kojim su utvrdili pravila korišćenja vode. Ovaj sporazum se sada preispituje. Etiopija, sa čije teritorije potiče 80 odsto vode Nila, lani je obznanila da želi da uzima više vode. Etiopija optužuje Egipat da blokira pomoć za projekte navodnjavanja. Egipat, sa druge strane, odgovara da zahtevi za promenom količine vode koja se uzima odgovaraju "objavi rata".Komitet za kontrolu voda Nila sastao se u julu ove godine da razmotri planove Ugande i Tanzanije da koriste Nil za velike hidroelektrane i za projekte navodnjavanja. Reka Eufrat je izvor ozbiljnih nesporazuma Turske, Sirije i Iraka. Eufrat nastaje od reka u istočnoj Turskoj, teče kroz Siriju, spaja se sa Tigrom u Iraku i uliva se u Persijski zaliv. Sve tri zemlje imaju brane na rekama i jedna drugoj osporavaju pravo na korišćenje vode. Turska tvrdi da 90 odsto vode Eufrata potiče sa njene teritorije, i da ima pravo da više koristi reku. Sirija se žali na Tursku i tvrdi da je Jugoistočni anadolijski projekat - niz od 22 brane i 19 elektrana na Eufratu - lišava jedinog pouzdanog izvora tekuće vode. Irak se plaši da dok Eufrat stigne do njene teritorije u njemu neće biti dovoljno vode da podmiri sve potrebe. Irak se takođe buni zbog postojanja sirijske brane Asad, izgrađene 1978. godine. Turska je 1990. godine čak okrenula tok reke od Sirije i Iraka, uz obrazloženje da je to neophodno za testiranje najveće brane Anadolijskog projekta. Posle tri nedelje Turska je ponovo vratila vodotok, u strahu od potencijalnog rata ponovo ujedinjenih Sirije i Iraka.