A-bomb - kako napraviti ?

Osnovni materijai bilo u civilnim, bilo u vojnim nuklearnim programimaje uranijum, koji se dobija iskopavanjem. lako se u prirodi uranijum pojavljuje svuda po svetu, na veoma malo mesta je pronađen koncentrisan u većim količinama. Glavni proizvođači su: - Australija, - Kanada, - Kina, - Kazahstan, - Namibija, - Niger, - Rusija i - Uzbekistan. Kad se određeni atomi uranijuma razbiju u lančanoj reakciji, dobija se energija. Taj proces se zove nuklearna fisija. Ona najbolje funkcioniše ako se koriste izotopi fatomi sa istim atomskim brojem ali sa različitim brojem neutrona) uranijuma 235 ili plutonijuma 239. Uranijum 235 ima sposobnost da razbijen, u lančanoj reakciji, proizvode energiju u obliku toplote. Pri razbijanju atoma uranijuma 235 (U235), oslobađaju se dva do tri neutrona. U prisustvu drugih atoma U235, neutroni se sa njima sudaraju izazivajući njihovo razbijanje i oslobađanje njihovih neutrona. Nuklearna reakcija javlja se samo ako ima dovoljno atoma U235, što omogućava samoodrživu lančanu reakciju. Ipak, na svakih hil jadu atoma uranijuma iz prirode, nalazi se svega sedam atoma U235. Jednom izvađen, sirovi uranijum se u mlinu melje u fini prah, koji se zatim pročišćava i učvršćuje u takozvani žuti kolač. On se sastoji od 60 do 70 odsto uranijuma i emituje radijaciju. Osnovni zadatak naučnika je da povećaju broj atoma uranijuma 235, u procesu koji se zove obogaćivanje. To se postiže tek kada se kotač, zagrevanjem na 64 stepena celzijusa, pretvori u gas. Uobičajena procedura je gasna centrifuga - proces u kome se gas okreće u cilindričnoj komori velikom brzinom, što dovodi do odvajanja uranijuma 238 od U235. Gušći uranijum 238 pada na dno komore odakle se izvlači, dok se U235 grupiše ka centru i skuplja. Izvučeni uranijum 238 sada se zove osiromašeni uranijum i toje komad teškog i blago radioaktivnog materijala koji se koristi za izradu protivoklopnih projektila.Zadatak konstruktora nuklearnih bombi je da stvore kritičnu masu koja će obezbediti samoodrživu lančanu reakciju, i iz koje će se osloboditi ogromne količine toplote. To se postiže na taj način što se manja količina izotopa ispaljuje u veću masu, čime se izaziva nuklearna eksplozija. I potrošene palete obogaćenog uranijuma iz nuklearnih elektrana mogu se iskoristiti za pravljenje oružja.Njihovim rastvaranjem u azotnoj kiselini dobija se 96 odsto uranijuma, tri odsto visoko radioaktivnog otpada i jedan odsto plutonijuma koji se može iskoristiti kao gorivo za takozvanu plutonijumsku bombu, Ona je još lakša za proizvodnju i potrebnoje svega četiri kilograma plutonijuma da bi se dobilo gorivo za bombu. Bojeva glava se sastoji od plutonijuma savijenog u sferu, obloženog materijalom koji odbija neutrone i vraća ih u proces fisije. Plutonijum se dobija neuporedivo lakše nego obogaćeni uranijum, a postrojenje je moguće napraviti u najobičnijoj stambenoj zgradi. Zbog toga analitičari veruju bi bolje organizovane terorističke grupe, uz adekvatno novčano obezbeđenje, relativno lako mogle da dođu do nuklearnog eksploziva.