A-bomb 6

Video sam ljude gole i potpuno crne od opekotina, čija je koža visila u fronclama, držali su ruke pripijene uz telo, stajali nepomično i izgledali kao da nisu ljudi. U prvom trenutku samo sam želeo da pobegnem, da ih ne gledanm . I danas mi je žao zbog takvog osećanja - seća se Hitoši Takajama, koji je kao 15-godišnjak pukim slučajem preživeo užas Hirošime.U svetu prva atomske bombe (A- bomba) bačena je 6. avgusta 1945. na Hirošsimu, po naređenju koje je dan ranije izdao tadašnji američki predsednik Hari Truman, uveren da će to doprineti okončanju Drugog svetskog rata. A-bomba je bila deo tajnog projekta "Menhetn" koji se prethodnu godinu razrađivao u SAD.O žrtvama se u tom projektu, verovatno, razmišljalo kao o "kolateralnoj šteti", a A- bomba, snage 13 kilotona, zvana "Mali dečak", izbačena je iz bombardera B-29 sa visine od 9.300 metara, kako bi eksplodirala na 680 metara iznad grada, dovoljno bezbedno za američke pilote, a sravnila je Hirošimu sa zemljom. U krugu od tri kilometra od epicentra eksplozije nestslo je sve u ognju koji se obrušio sa neba. Bio je ponedeljak, jutro posle vikenda, ljudi su se vraćali svakodnevnim poslovima, a onda je u 08:15 po lokalnom vremenu nastala kataklizma. Za samo 16 sekundi detonacije, u gradu koji je u trenutku napada imao oko 250.000 stanovnika, usmrćeno je između 66.000 i 80.000 ljudi, dok je blizu 100.000 teško ozleđeno. Jezgro bombe imalo je temperaturu od nekoliko miliona stepeni Celzijusa. Sve u radijusu od 10 kilometara je razoreno i ozračeno. Struja vazduha, pokrenuta eksplozijom, stvarala je efekat zemljotresa i usisavala sve na svom putu. Oblak u obliku pečurke je dosegao visinu od 12 kilometara. Žrtve atomskog napada na Hirošimu osećaju se i danas. Efekti atomske radijacije su nastavili da odnose žrtve. Stanovnici grada koji su preživeli eksploziju bili su ozračeni i umirali su u mukama. Teške zdravstvene posledice, genetske promene kroz generacije, nastavljaju da razaraju živote.Prema podacima grada Hirošime iz 2004. ukupan broj žrtava atomske bombe je 237.062 ljudi, a procenjuje se da u Japanu više od 260.000 ljudi i dalje trpi posledice pada prvih A-bombi u svetu jer je, samo tri dana posle Hirošime, ista sudbina zadesila i Nagasaki.Posle tih napada, 15. avgusta, Japan je kapitulirao, što je predstavljalo kraj Drugog svetskog rata u svetu, odnosno ostvarenje Trumanove zamisli."Gospodine predsedniče, mislim da sam uradio ono što mi je rečeno", salutirao je 1948. pred Trumanom pilot Pol Tibets, pukovnik i komandat 12- člane posade aviona koja je na Hirošimu bacila A-bombu. On je taj avion nazvao "Enola Bej" po svojoj majci u znak zahvalnosti što ga je školovala za pilota. Avion je i danas izložen u nacionalnom vazduhoplovno-kosmičkom muzeju kod Vašingtona. Tibets je doživeo 90 godina i nikada, bar kako ponavlja u intervjuima, "nije osetio žaljenje a ni kajanje". Kaže da je, kada mu je poveren zadatak, "znao da će biti ubijeno mnogo ljudi", ali i da će "biti spašeni mnogi životi američkih vojnika", jer "SAD neće morati u invaziju na Japan"."Znao sam da radim pravu stvar i ni u jednom trenutku nisam oklevao da bacim bombu", izjavljuje Tibets koji se, takođe, seća da je u trenutku ekspliozije "jarko svetlo obasjalo kabinu" i da se osetio vazdušni udar "kao nogom u zadnjicu". Avion se tada nalazio na 16 kilometara od centra eksplozije. "Vratili smo se da pogledamo. Grad je bio skriven pod užasnim oblakom koji je ključao i dizao se u vidu pečurke", priča general Tibets, odlikovan za "podvig". A pod tim čudovišnim belim oblakom je nestao grad star 500 godina sa desetinama hiljada ljudi koji su sažeženi i umrli u najvećim mukama!Hirošima je, inače, izabrana za "poligon" u Odeljenju vojne obaveštajne službe SAD, a u "konkurenciji" su bili još Kokura, Nigata i Kjoto, drevna prestonica Japana. "Izbor" američkih obevaštajaca koštao je Hirošimu života. Grad je godinama bio sinonim za smrt, bolest, patnju... U specijalnom saopštenju, objavljenom po "uspešno obavljenom zadatku", Bela kuća je obavestila javnost da je "najveća bomba koja je ikad korišćena u istoriji ratovanja" bačena na "Hirošimu, značajnu japansku vojnu bazu". "To je atomska bomba. Ona koristi fundamentalne sile prirode. Sila iz koje Sunce crpi svoju snagu upotrebljena je protiv onih koji su izazvali rat na Dalekom istoku", pisalo je u saopštenju. Takođe je obelodanjeno da su SAD tokom rata tajno realizovala giganstki atomski projekat. "Rat u naučnim laboratorijama nosio je sudbonosni rizik na isti način kao rat u vazduhu, na moru i kopnu. Danas su SAD pobedile u laboratorijskoj bitki isto kao što pobeđuju u svim ostalim bitkama", pisalo je u saopštenju. Danas SAD, kao atomska sila u svetu, nastoje da spreče druge da imaju atomsko oružje (Iran, Severna Koreja), a današnji Japan je zemlja koja koristi nuklearnu energiju i gde se od 1970-tih razmišlja i o nuklearnom oružju. Obe zemlje, a ni svet, kao da nisu izvukli pouke iz kataklizme Hirošime i raziornoj moći A-bombi.U svetu su posle hidrogenskih napravljene neutronske bombe i još mnogošta iz arsenala nuklearnog oružja koji je danas dovoljno razoran da uništi (čak više puta!) sav život na Zemlji. Od Hirošime do danas broj žrtava ispuštanja radioaktivnih materija u životnu sredinu, nuklearnih proba i akcidenata (Ostrvo tri milje, Černobil i drugi) kreće se od 50.000 do 500.000 osoba. Jedan od simbola današnje Hirošime je javni časovnik koji se zaustavio u 8:15 časova, u trenutku atromske eksplozije, a na nultoj tački udara je izgrađen Memorijalni mirovni centar "Hirošima" sa velikim tradicionalnim japanskim obeležjem za grob. Svake godine tačno u 08:15 časova ujutru u Hirošimi su sve misli upućene želji da se nikada više i nikome ne dogodi A-bomba.