A-bomb 5

"Najveći i najgrozniji od svih ratova je okončan ove nedelje, uz eho jednog ogromnog događaja - događaja koji je toliko veliki da je, u poređenju sa njim, sam rat poprimio mali značaj. Svest o pobedi ispunjavaju koliko radost i zahvalnost, toliko i tuga i sumnja", Time Magazine (20. avgust 1945)Emiko Okada je imala osam godina i igrala se u dvorištu sa dvoje svoje male braće kada je svetlost zaslepila. Potom je usledila tutnjava i Emiko se od eksplozije onesvestila. Kada je došla sebi, prisećala se kao da je "osećala da je sunce palo na mene". Njena braća su jaukala kraj nje, sa telima prekrivenim opekotinama. Bilo je to 6. avgusta 1945. u japanskom gradu Hirošima. Susedi su se teturali, goli i sa kožom koja im je visila poput dronjaka. Leševi su prekrivali ulice...Procenjuje se da je momentalno ubijena trećina od oko 350.000 žitelja grada, uključujući i pripadnike imperijalne armije i regrute iz Koreje. Mnogo hiljada ljudi je narednih godina umrlo od radioaktivnog trovanja. Bomba je pretvarala staklo u tekućinu, zgrade u prah, a ljudi su bili puke senke utisnute na ruševinama. "Pala je crna kiša. Ličila je na naftu", prisećao se tada devetogodišnji Seiko Komacu.Kiša ruševinaPre toga, niko nije obraćao pažnju na udaljeni zvuk tri američka bombardera B-29 koji su kružili u visini. Jedan od njih je bio "Enola Gej", koji je u 8,15 časova bacio jednu bombu od pet tona koja je izazvala "kišu ruševina", kakvu je predsednik SAD Hari Truman obećao ukoliko se Japan ne preda. Dok se "Enola Gej" okrenula ka jugu, na dugom putu kući, jedan od članova posade Teodor (Dač) Van Kirk se prisećao da je "neko rekao - a i ja sam isto mislio - 'Ovaj rat je gotov'".Tri dana kasnije, drugi japanski grad Nagasaki je bio uništen još jednom atomskom bombom. Osam dana posle Hirošime, 14. avgusta, Japan je proglasio bezuslovnu predaju koja je potpisana na američkom bojnom brodu "Misuri" u Tokijskom zalivu 2. septembra 1945.Drugi svetski rat je bio istinski globalni sukob sa mnogim odlikama, neizmernim ljudskim patnjama, žestokom indoktrinacijom i korišćenjem novih oružja - atomska bomba je bilo poslednje. Rat je počeo 7. jula 1937. u Aziji, japanskom invazijom na istočnu Kinu, i 1. septembra 1939. napadom nacističke Nemačke na Poljsku. U narednim godinama u rat je uvučena većina zemalja sveta. U Evropi je okončan 8. maja 1945. predajom Nemačke, ali je nastavljen u Aziji dok Japan nije poražen.Približno je između 55 i 57 miliona ljudi izgubilo život. U to su uključene milionske žrtve dela genocida, poput Holokausta i eksperimenata koje je u kineskoj oblasti Pingfan vršila japanska jedinica 731 generala Iši Široa.Privredni kolapsNa kraju Dugog svetskog rata privreda u Evropi je bila u kolapsu, sa razorenih 70 odsto industrije. Mnogi od najvećih gradova na kontinetu bili su u ruševinama, milioni ljudi bez doma, a šteta naneta poljoprivredi je značila da je mnogim delovima Evrope pretila glad.Podjednako važan za ukupnu industriju bio je neostatak uglja, pojačan sa nekoliko hladnih zima zbog kojih su se u nezagrejanim stanovinama u Nemačkoj stotine ljudi smrzle. Naročito je bila pogođena transportna infrastuktura, pošto su železnica, mostovi i putevi bili glavne mete vazdušnih napada, dok su mnogi trgovački brodovi potopljeni.Ni jedan od tih problema nije mogao da bude lako i brzo rešen, pošto su zemlje zahvaćene ratom sva državna sredstva potrošile na njegovo vođenje. Vladala je i moralna kriza, jer Evropljani nisu mogli da shvate kako je zapadna civilacija mogla da iznedri koncentracione logore i atomske bombe.OpomenaPosle 60 godina od prve atomske bombe, čovečanstvo može da kaže kako je protekli period bio ipak ispunjen razumom, kombinovanim sa obiljem sreće. Jer, osim druge bombe na Nagasaki, više niko u ljutnji nije potegao za nuklernim oružjem. Mada, čovečanstvo je u nekoliko situacija bilo blizu kataklizme...Krajem 1945, Pentagon je već sačinio listu gradova i baza u Sovjetskom Savezu. Ti ciljevi su užurbano razmatrani u vreme krize nastale kada je 1947. Crvena armija blokirala Berlin. No, razumnije glave su prevladale. Tvrdi se da je jedan od takvih bio američki predsednik Dvajt Ajzenhauer, bivši komandant savezničkih snaga u Evropi na kraju Drugog svetskog rata. On je 1954. stavio veto na predloge Pentagona i Stejt departmenta da tri taktička nuklearna oružja budu upotrebljena protiv jedinica severnovijentamskog oslobodilačkog pokreta koji se spremao da nanese težak poraz francuskim kolonijalnim snagama kod Dijen Bijem Fua.Ruski istoričari sada obelodanjuju da je čovečanstvo bilo na ivici nuklearnog rata i 1956. Tada, čini se, sovjetski vođa Nikita Hruščov nije pretio "praznom puškom" kada je upozorio da će rakete "kišiti" po Velikoj Britaniji i Franuskoj ukoliko one ne okončaju vojnu okupaciju Sueckog kanala koji je upravo nacionalizovao Egipat. Izgleda da je, međutim, najopasnije bilo nadgornjavanje SAD i SSSR u vreme tzv. kubanske raketne krize 1962. U jesen te godine, SSSR je porekao da je instalirao nuklearno oružje na Kubi, samo 150 kilometara daleko od SAD.Bilo je i drugih ožiljaka, od kojih je veoma ozbiljan bio onaj u jesen 1983, kada je rukovodstvo u Kremlju, uznemireno retorikom predsednika Ronalda Regana o sovjetskoj "Imperiji zla", precenilo obaveštajne podatke. Tako je protumačeno da se iza uobičajenih NATO manevara "Operacija vešti strelac" krije predupređujući nuklearni udar. Lovci sa nuklearnim oružjem su stavljeni u stanje visoke borbene pripravnosti, sa motorima uključenim na pistama u Istočnoj Nemačkoj, a sedištima tajne službe KGB u Evropi je poslata poruka "Munja", da se osiguraju od očekivanog napada sa Zapada.No, nuklearne krize nisu bile vezane samo za supersile. U oktobru 1973, dok su egipatske trupe prodirale preko Suecko kanala, a dve sirijske oklopne divizije krčile put na Golanskoj visoravni, izraelski ministar odbrane Moše Dajan se uspaničio i poslao poruku vladi i zapovedniku ratnog vazduhoplovstva da se "ruši treći hram". Bila je to šifra da Izrael odmah pripremi za upotrebu svoje nuklearno oružje kako bi sprečio poraz.Takođe su mnogoljudne države Indija i Pakistan u proteklih sedam godina u dva navrata bile na ivici rata, verovatno i nuklearnog. Otuda je sa olakšanjem u međunarodnoj zajednici primljen sporazum koji su te dve države postigle ovih dana o uspostavljanju uzajamnih mera izgradnje poverenja i kontrole kako bi bile sprečeno slučajno nuklearno utrkivanje.No, nove nuklearne pretnje se pojavljuju iz Irana i Severne Koreje. I mada ima obećavajućih znakova da će diplomatija možda ublažiti krizu oko nuklearnog programa poslednje staljinističke države Demokratske Narodne Republike Koreje, a da je Islamska Republika Iran dalje od proizvodnje delotvornog nuklearnog oružja nego što se mislilo, izgledi za širenje kaskade nuklearnog oružja su i danas veoma veliki.Šest decenija posle Hirošime i 14 godina posle implozije Sovjetskog saveza veliko pitanje sa kojim su suočeni stratezi i čitavo čovečanstvo nije da li postojeće nuklearne sile mogu da organizuju nuklearne snage, već kako da širenje nuklearnog oružja ne izmakne kontroli.Nikada više?• 160.000 ljudi poginulo je kada je 6. avgusta 1945. bomba bačena u 8:15 ujutru na Hirošimu, a 77.062 osoba je preminulo kasnije• 27 milijardi dolara potroše SAD svake godine na nuklearna oružja i srodne programe• 11.000 aktivnih, efektnih nuklearnih bombi ima danas u svetu. SAD poseduju 6.390, Rusija 3.242, a Velika Britanija 200• Oko 35.378 km2 je teritorija koju SAD koriste za nuklearne baze i postrojenja• 5 država sa priznatim nuklearnim statusom: Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija, SAD• 4 druge države za koje je poznato ili se zna da poseduju nuklearno oružje: Indija, Izrael, Pakistan, Severna Koreja• 1 ostrvo koje je isparilo u nuklearnim testovima: Elegulab, Mikronezija, 1952• Oko 34,5 kg teško, 76 cm dugačko i 28 cm u prečniku (na najširem delu), mere su "Dejvija Kroketa", najmanjeg američkog nuklearnog oružje ikada proizvedenog• 40 država ima tehničke mogućnosti za proizvodnju nuklearnog oružja• 30.000 kazahstanskih vojnika služilo je u Semipalatinsku, zoni za nuklearne probe u SSSR. Tamo je između 1945. i 1991. izvedeno 456 nuklearnih proba, a najviše njih 100 su danas još uvek živi• 200 - procenjeni broj nuklearnog oružja koje poseduje Izrael• 0 - procenjeni broj nuklearnog oružja koje poseduju arapske države• 150 - procenjeni broj nuklearnog oružja koje poseduje Indija• 75 - procenjeni broj nuklearnog oružja koje poseduje Pakistan• 100.000 ljudi je još 1984. bilo učlanjeno u kampanju za nuklearno razoružanje (CND)• 40.000 ljudi je trenutno učlanjeno u CND• 900 godina - vreme koje će biti potrebno radioaktivnim elementima u Prijapatu, blizu Černobila, da se raspadnu do bezbednih nivoa posle katastrofe od pre 19 godina