Žitelji EU češće praznuju i kraće rade od Srba, pokazuje najnoviji izveštaj Kongresa britanskih sindikalacaJedna od predrasuda sa kojima ostali Evropljani gledaju na Balkance, pa i na nas Srbe, jeste da više praznujemo nego što radimo. Doskora smo i mi sami o sebi mislili kao o ljudima koji se baš ne pretržu od posla i umeju da „uživaju u životu” bolje od „hladnih, disciplinovanih zapadnjaka”.Najnoviji izveštaj Kongresa britanskih sindikalaca je to, međutim, doveo u pitanje. Njihova statistika, koju prenosi briselsko elektronsko glasilo „EU obzerver”, pokazuje da među 25 članica Evropske unije najviše državnih (neradnih) praznika ima Malta, čak 14, i da je tamo i godišnji odmor među najdužima – 24 dana. Sledi Austrija sa 13 prazničnih dana i 25 dana godišnjeg odmora. Za njima je Finska, aktuelni predsedavajući EU. Tamo se, takođe, zaposleni odmaraju 25 dana (kao i u Francuskoj i Švedskoj), a slave 12 dana.Na dnu liste je Holandija, sa samo osam slobodnih prazničnih dana, i 20 provedenih na odmoru.U Srbiji se ni dosad (zvanično) nije mnogo praznovalo – po dva dana za Novu godinu, Božić, Uskrs i Praznik rada, i jedan za Dan državnosti (27. april). A sad se i ovaj potonji, ukoliko Skupština Srbije usvoji vladin predlog, briše. Ni po dužini godišnjeg odmora, kako se vidi, nismo u evropskom vrhu. Druga je stvar što Srbi imaju običaj da „spajaju” neradne dane, i zakonsko pravo da odmor nastave bolovanjem, ili da povežu slobodne dane sa slavom... pa se čini da, u poređenju sa drugima u Evropi, više izostaju sa posla.Prema istom već pomenutom izveštaju, koji pored članica EU obuhvata i Norvešku, prosečno radno vreme za državne službenike je 37,9 sati nedeljno. Oni iz novih deset članica Unije (primljenih 2004. godine) iz istočne, srednje Evrope, sa Kipra i Malte nešto su vredniji, i u kancelariji provedu u proseku 39,4 časova nedeljno. U Srbiji, podsetimo, radna nedelja traje 43 sata.Ako je suditi po radnom vremenu, najgore je službovati u Austriji, Luksemburgu i Švedskoj, gde radna nedelja traje 40 sati, a najbolje u mediteranskim zemljama: Italiji (32,9 sati sedmično), Francuskoj, Portugaliji i Španiji (35 sati). Jasno je zašto upravo u Italiji i Francuskoj oni koji rade za državu najčešće štrajkuju: imaju za šta da se bore kad im se učini da će izgubiti ovakve privilegije i morati više da se trude za iste pare, ili da isto vreme provode na poslu za manje plate. Ipak, sve je to daleko ispod „radnog maksimuma” od 48 sati, utvrđenog direktivom EU.