Dejan GRANDE Radonjic

 Шта више рећи о овом мајстору? Које ријечи употребити да би се описало задовољство које доноси овај човјек, када га видимо како луцидно плеше поред клупе наше Звезде?

Дошао је у моменту када је екипа била у јако лошем стању, да не употребим неку тежу ријеч. Преузео је екипу након тешког дебакла од Зенита у гостима, једног од наших најтежих у Евролиги. Резултатски (98-69) то није било баш толико страшно, али начин на који смо изгубили, говор (начин игре) самих играча на том мечу је био заиста забрињавајући. Као да је јуче одигран меч, сјећам се катастрофалних одбрамбених секвенци наше екипе, испадали смо тако лако да сам стекао утисак да је Зенит имао отворених свих 26 шутева за 3 поена, од којих су погодили чак 16. Немоћ је права ријеч.

Ни два дана након тог издања, стиже гром из неба. Сјећам се, неко од уредника пише на теми Бивши кошаркаши и тренери, "Можете овдје о Саши Обрадовићу". Шок! Недуго потом, отвара се ова тема (којој желим из дубине срца да се не затвара наредних 15 година), мени искрено омиљена, част нашој чувеној "Жеље и разбибрига".
Два-три дана након тога, нови дебакл за нашу екипу. Игокеа нас разбија у Лакташима 20 разлике.

Знало се одмах да је пред Дејом дуг и мукотрпан рад. Дејо најприје отписује Терија, са њим није хтио ништа да покушава.
Сви до једног смо очекивали неко појачање, очекивали смо новог Милера који ће преокренути сезону као ономад Квинси што је учинио. Пролазили су дани, седмице, посљедњи рок за регистрацију се приближавао, и најзад и прошао. Ништа. Ни новог плеја, ни новог центра. У међувремену, Дејо отписује Џонија, Колом већ тада постаје бивши, иако је званично постао тек око 2 мјесеца након посљедње утакмице коју је одиграо за нас (исправите ме ако грешим). Остајемо без првог центра, без плеја, гдје смо и онако били танки до крајње мјере. Хол, коме је самопозудање било ужасно, нарушено из разних разлога о којима смо већ писали. Млади Ускоковић коме је ово била прва озбиљнија сениорска сезона у каријери, и од кога се неки већи допринос није могао ни очекивати. Волден, који није нити ће икада бити плеј, морао је понети ту улогу. А како је тек центарска линија изгледала из тадашње перспективе? Ноко, који није био ни близу овог нивоа, који је машио зицере, који се уосталом тек укључивао у озбиљнији ритам...ни сањали нисмо да може озбиљнији допринос дати ове сезоне... и Куз који знамо како је играо до тада и у каквом стању је био...

Куп. Тај трофеј ће се изучавати у годинама пред нама. Десетковани смо отишли у Нови Сад услед короне, без иједног странца  сем Џонија, а рехабилитација Џонија дошла је у моменту када је аутобус већ био упаљен и спреман пут српске Атине. Како смо ми тај трофеј освојили, то само Чаробњак Дејо зна. То је магија, а у те ствари се никада нисам петљао.

Аба плеј оф је исто прича за себе, која ће се препричавати исто као и она под Томићем, када смо остали без Регленда и Стратоса, а опет рутински освојили трофеј. Дејо се сада није суочио са искушењем корона вируса у екипи, али је био лишен услуге човјека коме је повјерио најважнију позицију у екипи, позицију плејмејкера. Кори Волден је био повређен, није могао помоћи екипи у најважнијим борбама када је у питању наш клуб, у борбама за АБА трофеј. Ипак, Дејо је и за то имао решење и перфектно спремио екипу за све мечеве. Лансирао је Добрића у висине којима плове највећи клубови Европе (хоће ли га неки од њих упецати услед оваквих издања код нас?)...какву кошарку је Книнџа играо, у шта се човјек који је био са лоптом на "ви" претворио...од маргиналне улоге почетком сезоне до најбољег играча на Јадрану...

На крају КЛС..увијек оспоравано али ништа мање битно и важно такмичење за нас, прије свега због броја трофеја и имиџа клуба. Ни овдје Дејо није био лишен великих кадровских проблема, који су га пратили фактички у свим борбама за трофеје ове године. Овај пут десетковане су нам биле бековске позиције. Без Волдена, без Лојда, два најважнија играча у регуларном дијелу сезоне. Али ни то није био проблем за Деју, који је нашао начин да пробуди Хола и поврати му његово ужасно самопоуздање онда када је било најпотребније, када смо остали без услуга једина два бека у екипи. Хол је наградио Деју за повјерење које му је указао, и одиграо два најбоља меча у посљедњих 7-8 мјесеци, баш онда када је то било најпотребније.

 На крају бих хтио упутити човјеку коме је посвећена ова тема његове чувене ријечи;  Господине Дејане, задовољство је присутно!