Joga i dug zivot
Joga i starenje
Naučna istraživanja procesa starenja pokazuju da se on može usporiti ili ubrzati, u zavisnosti od emotivnih i psihičkih reakcija osobe, što direktno utiče na rad endokrinog sistema, a tako i na brzinu metabolizma. U svetu se vrše mnoga ispitivanja na polju usporavanja metabolizma i naučnici smatraju da se na taj način može produžiti ljudski vek. piše: Dragan Lončar, učitelj joge
Metabolizam je proces stvaranja energije u telu i on održava život. Sastoji se od anabolizma – stvaranja ćelija i tkiva, i katabolizma – uništavanja starih. Veruje se da veoma brz metabolizam u mladosti može dovesti do preranog starenja organizma. Ubrzani tempo savremenog načina života može dovesti do hipermetabolizma a samim tim i do preranog starenja organizma. Pluća i srce više rade kako bi previše aktivne hipermetaboličke ćelije nahranili i snabdeli crvenim krvnim zrncima i kiseonikom. Ako smo u mladosti bili metabolički hiperaktivni, velike su šanse da će se to u starosti promeniti, usled smanjene aktivnosti štitne žlezde a samim tim i niske metaboličke aktivnosti. Starije osobe često teško podnose hladnoću jer su njihova tkiva izgubila sposobnost da stvore dovoljno unutrašnje toplote. Da bi vodili aktivan život, starijim osobama se preporučuje da manje jedu i spavaju, da se utopljavaju, i fizički vežbaju kako bi povećali smanjeni metabolizam. Primenom određenih tehnika joge možemo smanjiti ili ubrzati, tj. postići idealan, balansiran metabolizam.
Statistike govore da žene žive duže od muškaraca. Ovo se objašnjava činjenicom da je muškarac, ispunjavajući svoju tradicionalnu ulogu zaštitnika porodice, izložen težem radu i brizi, pa samim tim i hipermetabolizmu. Njegovo telo i um su veoma angažovani spoljašnjim aktivnostima pa mu je teško da postigne stanje relaksiranosti. Njegove ćelije neprestano naporno rade kako bi stvorile dovoljno energije, čak i za aktivnosti koje tom naporu nisu adekvatne, kao recimo, preterano razmišljanje. On često poseže za alkoholom i cigaretama kako bi se oslobodio napetosti i tako se izlaže još većem riziku po zdravlje. Meditacijom i praktikovanjem jogičkog disanja (tzv. pranajama), može se usporiti metabolizam. Unutrašnji organi se troše sporije, u telu se stvara manje toksina i čuva se više energije, pa se nesmetano i u potpunosti ostvaruje prirodan proces homeostaze. Osim toga što nam usporava metabolizam, meditacija nam omogućava i uvid u razloge napetosti i anksioznosti, postajemo svesni društvene uloge koja nam je nametnuta i mnogih uslovljenosti preuzetih iz porodice i društva, a zatim nam pomaže da usporimo frenetičan način života i da preuzmemo kontrolu nad sobom i odlučimo kojim ćemo putem ići. Efekti meditacije ispitivani su u nekoliko naučnih ustanova u svetu. Mereni su krvni pritisak, srčani puls, rektalna temperatura, otpor na koži, moždani talasi (EEG), itd. Eksperimenti su pokazali sledeće: 1. Potrošnja kiseonika je opala za 40 odsto u toku prvih deset minuta meditiranja. Nakon meditacije vratila se na normalan nivo. 2. Količina gljen-dioksida je opala za 20 odsto, paralelno sa opadanjem kiseonika, što dokazuje da je do smanjenja kiseonika došlo usled usporavanja metabolizma a ne usled «gladi» za kiseonikom. 3. Broj udaha u minuti, kao i udahnuti volumen vazduha opali su - dva udaha i jedan litar vazduha manje u minuti. 4. Krvni pritisak je sve vreme bio nizak, u proseku 106 mm Hg – sistolički, i 57 mm Hg – dijastolički. 5. Koncentracija laktata u krvi (otrovni otpaci koji su pokazatelj metabolizma i nedostatka kiseonika), naglo je pala u prvih deset minuta meditacije. Nakon meditacije vratio se, ali na niži nivo od onog pre meditacije. Doktor H. Rieckert sa Univerziteta u Tibingenu smatra da je razlog tome povećana cirkulacija krvi u udovima koja je čak 300 odsto veća od nivoa pre meditacije. To omogućava kiseoniku da nahrani mišiće, pa dolazi do veće iskorišćenosti postojeće energije. 6. Otpor kože meren galvanometrom povećao se za četiri puta, ukazujući na povećanu relaksaciju. 7. Broj otkucaja srca u minuti smanjio se u proseku za tri, što ukazuje da je postignuto stanje duboke opuštenosti.
Ako sumiramo ove fiziološke promene, možemo zaključiti da je došlo do «budnog hipometaboličkog stanja» koje se razlikovalo od stanja sna i hipnoze u sledećem: - potrošnja kiseonika se u toku spavanja menja ali tek nakon nekoliko časova, a u hipnozi ne, - nivo ugljen-dioksida se u toku spavanja povećava, - otpor kože se povećava tokom spavanja ali ne toliko kao prilikom meditacije, - EEG talasi su različiti tokom spavanja. Istraživanja koja su ispitivala efekte meditacije pokazuju da tehnike joge utiču na poboljšnje zdravlja i samim tim i na dužinu životnog veka. Usporavanjem metabolizma, odnosno hipermetabolizma, možemo usporiti vreme koje u svakoj ćeliji otkucava, odlažući proces starenja.
Naučna istraživanja procesa starenja pokazuju da se on može usporiti ili ubrzati, u zavisnosti od emotivnih i psihičkih reakcija osobe, što direktno utiče na rad endokrinog sistema, a tako i na brzinu metabolizma. U svetu se vrše mnoga ispitivanja na polju usporavanja metabolizma i naučnici smatraju da se na taj način može produžiti ljudski vek. piše: Dragan Lončar, učitelj joge
Metabolizam je proces stvaranja energije u telu i on održava život. Sastoji se od anabolizma – stvaranja ćelija i tkiva, i katabolizma – uništavanja starih. Veruje se da veoma brz metabolizam u mladosti može dovesti do preranog starenja organizma. Ubrzani tempo savremenog načina života može dovesti do hipermetabolizma a samim tim i do preranog starenja organizma. Pluća i srce više rade kako bi previše aktivne hipermetaboličke ćelije nahranili i snabdeli crvenim krvnim zrncima i kiseonikom. Ako smo u mladosti bili metabolički hiperaktivni, velike su šanse da će se to u starosti promeniti, usled smanjene aktivnosti štitne žlezde a samim tim i niske metaboličke aktivnosti. Starije osobe često teško podnose hladnoću jer su njihova tkiva izgubila sposobnost da stvore dovoljno unutrašnje toplote. Da bi vodili aktivan život, starijim osobama se preporučuje da manje jedu i spavaju, da se utopljavaju, i fizički vežbaju kako bi povećali smanjeni metabolizam. Primenom određenih tehnika joge možemo smanjiti ili ubrzati, tj. postići idealan, balansiran metabolizam.
Statistike govore da žene žive duže od muškaraca. Ovo se objašnjava činjenicom da je muškarac, ispunjavajući svoju tradicionalnu ulogu zaštitnika porodice, izložen težem radu i brizi, pa samim tim i hipermetabolizmu. Njegovo telo i um su veoma angažovani spoljašnjim aktivnostima pa mu je teško da postigne stanje relaksiranosti. Njegove ćelije neprestano naporno rade kako bi stvorile dovoljno energije, čak i za aktivnosti koje tom naporu nisu adekvatne, kao recimo, preterano razmišljanje. On često poseže za alkoholom i cigaretama kako bi se oslobodio napetosti i tako se izlaže još većem riziku po zdravlje. Meditacijom i praktikovanjem jogičkog disanja (tzv. pranajama), može se usporiti metabolizam. Unutrašnji organi se troše sporije, u telu se stvara manje toksina i čuva se više energije, pa se nesmetano i u potpunosti ostvaruje prirodan proces homeostaze. Osim toga što nam usporava metabolizam, meditacija nam omogućava i uvid u razloge napetosti i anksioznosti, postajemo svesni društvene uloge koja nam je nametnuta i mnogih uslovljenosti preuzetih iz porodice i društva, a zatim nam pomaže da usporimo frenetičan način života i da preuzmemo kontrolu nad sobom i odlučimo kojim ćemo putem ići. Efekti meditacije ispitivani su u nekoliko naučnih ustanova u svetu. Mereni su krvni pritisak, srčani puls, rektalna temperatura, otpor na koži, moždani talasi (EEG), itd. Eksperimenti su pokazali sledeće: 1. Potrošnja kiseonika je opala za 40 odsto u toku prvih deset minuta meditiranja. Nakon meditacije vratila se na normalan nivo. 2. Količina gljen-dioksida je opala za 20 odsto, paralelno sa opadanjem kiseonika, što dokazuje da je do smanjenja kiseonika došlo usled usporavanja metabolizma a ne usled «gladi» za kiseonikom. 3. Broj udaha u minuti, kao i udahnuti volumen vazduha opali su - dva udaha i jedan litar vazduha manje u minuti. 4. Krvni pritisak je sve vreme bio nizak, u proseku 106 mm Hg – sistolički, i 57 mm Hg – dijastolički. 5. Koncentracija laktata u krvi (otrovni otpaci koji su pokazatelj metabolizma i nedostatka kiseonika), naglo je pala u prvih deset minuta meditacije. Nakon meditacije vratio se, ali na niži nivo od onog pre meditacije. Doktor H. Rieckert sa Univerziteta u Tibingenu smatra da je razlog tome povećana cirkulacija krvi u udovima koja je čak 300 odsto veća od nivoa pre meditacije. To omogućava kiseoniku da nahrani mišiće, pa dolazi do veće iskorišćenosti postojeće energije. 6. Otpor kože meren galvanometrom povećao se za četiri puta, ukazujući na povećanu relaksaciju. 7. Broj otkucaja srca u minuti smanjio se u proseku za tri, što ukazuje da je postignuto stanje duboke opuštenosti.
Ako sumiramo ove fiziološke promene, možemo zaključiti da je došlo do «budnog hipometaboličkog stanja» koje se razlikovalo od stanja sna i hipnoze u sledećem: - potrošnja kiseonika se u toku spavanja menja ali tek nakon nekoliko časova, a u hipnozi ne, - nivo ugljen-dioksida se u toku spavanja povećava, - otpor kože se povećava tokom spavanja ali ne toliko kao prilikom meditacije, - EEG talasi su različiti tokom spavanja. Istraživanja koja su ispitivala efekte meditacije pokazuju da tehnike joge utiču na poboljšnje zdravlja i samim tim i na dužinu životnog veka. Usporavanjem metabolizma, odnosno hipermetabolizma, možemo usporiti vreme koje u svakoj ćeliji otkucava, odlažući proces starenja.
posted by Zikka | 2:51 AM
0 Comments:
Post a Comment
<< Home