Milan Str, Manjak vitamina D

 Što više istražujem sve me više užasava da 67% nas ima manjak vitamina D a preko 80% ljudi je van optimalnog nvoa. 

Vitamin D ima nebrojene blagotvorne efekte na naše telo.

Reguliše naš imunološki sistem, smanjuje rizik od infekcija i autoimunih bolesti. Niski nivoi ovog vitamina su povezani sa depresijom, anksioznošću, umorom i manjkom energije. Bukvalno nas vitamin D održava funkcionalnim. 

Interesantno je što naš organizam sam može sintetisati vitamin D iz holesterola ako provodimo dovoljno vremena na suncu zato se vitamin D zove vitamin sunca. I nije vitamin nego hormon. Vitamine ne možemo da sintetišemo. 

Dovoljno je da svakog dana provedemo 20 minuta na suncu sa preko 30% kože izložene sunčevim zracima. Da ali ko to radi? Kad? Gde?

Užasava me to saznanje o šokantnom nedostatku ključnog hormona koji igra važnu ulogu u našem organizmu. Taj hormon je vitamin D, poznat i kao "vitamin sunca". Da, to je hormon, a ne samo običan vitamin!

Prema istraživanju iz 2014. godine pod nazivom "D Vitamin Status u Srbiji", čak 67% stanovništva ima nizak nivo vitamina D. Verovatno je taj broj još veći s obzirom na to da sve manje vremena provodimo na suncu.

Ako mislite da ste u redu jer ste u onih 33% koji su "OK", razmislite ponovo. Samo mali deo tih 33% ima optimalan nivo vitamina D, dok su ostali ispod preporučene vrednosti. 

Ako je nivo vitamina D ispod 20ng/ml, rizik od ozbiljnih simptoma deficijencije je vrlo visok.

Evo kako su kod nas klasifikovani nivoi vitamina D u krvi:

Nivoi između 20-30 ng/ml (50-75 nmol/L) se smatraju manjkom vitamina D.

Nivoi iznad 30 ng/ml (75 nmol/L) se smatraju normalnim ali da se razumemo da je 30ng/ml donja granica normalnog i obično udaljeno od optimalnog. 

Međutim, rekao sam, čak i kada je novo vitamina D u granicama kada se smatra normala ne znači i da je optimalan. 

Ono što se smatra optimalnim je 60 do 80 ng/ml. 

Granica toksičnosti vitamina D, u teoriji je 150 ng/ml i to je samo teorijski koncept. Mnogi endokrinolozi ne znaju ni jednog kolegu koji se sreo sa nekim koji je imao toksičnu dozu vitamina D u sebi. Dakle bilo koja doza vitamina D je mala. Objasniću. 

Zato ne budite lenji uradite laboratorijaske analize i vidite koliki vam je vitamin D.  Nije dovoljno da je u granicama već treba da ga dovedemo do optimalnog nivoa na kome naš organizam najboilje funkcioniše. 

Nedavno sam uradio krvnu sliku i bio sam šokiran rezultatima. Sve je bilo u redu, osim vitamina D i kalcijuma. Imamo manjak vitamina D, a visok nivo kalcijuma. To me je navelo da se detaljnije informišem o vitaminu D i otkrijem mnogo više nego što sam očekivao.


Vitamin D je zapravo hormon, a njegova uloga je izuzetno važna u hijerarhiji vitamina. Nedostatak vitamina D može uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući slabljenje kostiju, povećan rizik od osteoporoze i preloma kostiju.

Poboljšanje opšteg zdravlja i raspoloženja često se primećuje kada se podigne nivo vitamina D kod osoba koje su bile deficitarne i imaju zdravstvene probleme. 

Setite se energije koju dobijete posle par dana letovanja i sunčanja. E to je kad počnete sami da ga proizvodite.

Stoga je važno prvo utvrditi nivo vitamina D, koji je verovatno nizak, podići ga u normalu azatim na optimalan nivo.

Na ličnom primeru, nedostatak vitamina D može doprineti stanju poput gonartroze, koja karakteriše degeneracija hrskavice u kolenu, uzrokujući bol, ukočenost i smanjenu pokretljivost.

Važno je shvatiti da optimizacija nivoa vitamina D može imati značajan uticaj na opšte zdravlje i raspoloženje, dok nizak nivo vitamina D može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Vitamin D nije samo vitamin, već hormon koji ima dubok uticaj na naše telo, um i zdravlje. Optimizacijom nivoa vitamina D, možemo znatno poboljšati naše opšte zdravlje i raspoloženje. Sa druge strane, nedostatak vitamina D može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problem

Optimalan nivo vitamina D je onaj koji se smatra najboljim za opšte zdravlje i dobrobit organizma.

Okej, utvrdili smo manjak vitamina D. Šta sad?

Prvi korak je da uvedemo praksu da budemo svakodnevno izloženi suncu barem 20 minuta. Naravno leti treba izbeći period dana kada je sunce opasno i sunčati se bez zaštitnog faktora. 

Jedan od načina da se obezbedi adekvatan nivo vitamina D je izlaganje sunčevoj svetlosti, ali takođe je važno obratiti pažnju i na ishranu. Evo nekoliko namirnica koje mogu pomoći u podizanju nivoa vitamina D:

1. Masne ribe poput lososa, skuše, sardina i tunjevine.

2. Jaja, posebno žumance.

3. Pečurke, naročito one koje su bile izložene sunčevoj svetlosti.

4. Mleko, jogurt i sir koji su obogaćeni vitaminom D.

5. Fortifikovana hrana kao što su žitarice za doručak, sokovi i biljna mleka.

Ove namirnice mogu biti korisne za obezbeđivanje adekvatnog unosa vitamina D, pored izlaganja sunčevoj svetlosti.


S obzirom na prosečan nivo nedostaatka vitamina D kod svih nas biće potrebno dugo vremena samo sunčanjem i hranom da postignemo željeni nivo na kome naše telo najbolje funkcioniše i kada imamo najmanje rizike. 

Znamo da sam inženjer koji vili da čita, dakle nisam doktor ali umem da citiram najveće stručnjake kada se bavim nekom temom. 

Prema preporukama Dr. Michaela Holicka, verovatno najvećeg svetskog stručnjaka za vitamin D, doze vitamina D se razlikuju za različite populacijske grupe. 

Za decu, preporučene dnevne doze variraju od 400-1000 IU za odojčad do godinu dana starosti i 600-1000 IU za decu stariju od godinu dana. 

Za odrasle osobe, opšte preporuke su unos od 600-2000 IU vitamina D dnevno, ali osobe s faktorima rizika za nedostatak vitamina D mogu dobiti preporuku od 1000-5000 IU dnevno. 

Gojazne osobe mogu imati povećan rizik od nedostatka vitamina D, pa se u tim slučajevima preporučuju veće doze, od 6000 do 15000 IU dnevno.

Kod nas, situacija sa doziranjem vitamina D kod zdravstvenih problema se razlikuje od tretmana u svetu. Uglavnom su baš manje doze. 

Dok  Dr. Holick preporučuje pacijentima s nivoom vitamina D ispod 20 ng/ml, koji su već razvili neki od zdravsvenih problema,  dozu od 7000 IU tokom prvih 8 nedelja, a zatim smanjenje na 3000 IU dnevno tokom 3 meseca.

Da dobro ste pročitali,  17 tableta vitamina D prvih 8 nedelja pa posle 3 meseca po 8. Čisto da razumemo razliku u preporučenom doziranju. 

Uobičajeno se prodaju kapsule od 400 IU, a kod nas se preporučuje se uzimanje 1-2 kapsule dnevno, što vjerojatno neće imati značajan učinak u dogledno vreme.

Sada kada ste upoznati sa važnošću vitamina D i njegovim potencijalnim nedostatkom, želim da vas ohrabrim da se posvetite održavanju optimalnog nivoa ovog hormona. Ne samo da će vaše kosti biti snažnije, već ćete imati pozitivan uticaj na raspoloženje, imunitet i opšte zdravlje.