Milan Str: Lakše ostvariš nerealno velike ciljeve

 Lakše ostvariš nerealno velike ciljeve

Lakše ostvariš nerealno velike ciljeve

Neverovatno, ali je tako.

10 X na engleskom se koristi kao termin za 10 puta više, 10 puta veće, rast od 1000%. 

Ja ću u nastavku teksta “10 puta” zameniti sa “10 X” i probaću da vam objasnim koliko je bitno da imate u postavljanju ciljeva 10 X ali, i da u postupcima imate 10 X očekivanja od sebe.

Objasniću vam zašto je ostvarivanje cilja 10 X lakše nego 2 X.

DEKOMPOZICIJA CILJEVA

U životu je jako važno da imamo jasno postavljene ciljeve. Da znamo gde želimo da budemo za mesec dana, za godinu dana, za 5 godina.

Brojna istraživanja pokazuju da ljudi sa jasno definisanim ciljevima imaju mnogo veću šansu da uspeju, od onih koji ih nemaju.

Što je cilj jasniji u našoj glavi, lakše idemo ka njemu. Što je cilj veći, energičniji smo u tome. 

Nije dovoljno da imaš cilj i da ga sasvim jasno zamisliš, moraš da ga definišeš kroz neku metriku.

Daću par primera.

Želim da budem duže na moru - želim da sam 100 dana godišnje uz vodu.

Želim da imam bolje zdravlje - da imam 88 kg, pritisak 120 sa 80.

Da budem bogat - da zarađujem 10 000 mesečno, da imam ušteđevinu 50 000 eura. 

Dakle, bitno je da naši ciljevi imaju metriku, jer šta ne možeš da meriš, ne možeš ni da menadžuješ.

Sledeći korak je da napraviš međuciljeve i da ih oročiš.

Da do kraja godine skinem sa 110 na 100 kg, do maja na 94 a do jula na 88. Da pratimo progres.

Sad prelazim na glavni deo ovog dela teksta - alate.

Sve ciljeve treba da posmatramo kroz potrebne alate, a to su veštine, znanja i iskustva koja će od nas napraviti osobu kojoj je taj cilj dosežan ili čak lak. 

Spisak alata nije konačan. Ja često dodajem i ljude odnosno okruženje u kome smo. Svesnim okruživanjem ljudima koji imaju iste ciljeve, koji neguju iste alate, mi ubrzavamo proces i osnažujemo verovatnoću stizanja do cilja. 

Kada napunimo našu kutiju sa potrebnim alatima ostvarivanje ciljeva je često samo puka rutina i pitanje vremena.

Ali, pre toga je potrebno još nešto - fokus. 

FOKUS Je l vam se desilo da sedite popodne u kafiću koji nije baš tih, ali nije ni buka? I da dva stola od vas čujete neki interesantan razgovor do detalja, maltene čujete kako osoba koja priča srče kafu? A u sledećem trenutku, čujete samo buku i žamor. Onda se ponovo skoncetrišete, i ponovo sve zanemi, čujete samo ljude sa tog stola kako komuniciraju. To se zove fokus. Prirodna sposobnost našeg mozga da ugasi signal iz okoline da se fokusiraš na zeca kog loviš ili na vuka koji ti se približava.  KAKO FUNKCIONIŠE FOKUS U MOZGU Mozak je centar za prikupljanje, obradu i interpretaciju svih informacija koje dolaze iz okoline i iz tela samog. Neprekidno 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Mozak non-stop obrađuje senzorne podatke, kao što su - slike, zvukovi, mirisi i dodiri, kako bismo percipirali i razumeli svet oko nas. Mozak upravlja našim kretanjem, omogućava komunikaciju, pamćenje, donošenje odluka i rešavanje problema. Dakle, u svakom trenutku ka našem mozgu se sliva hiljade i hiljade različitih informacija, koje treba da se filtriraju, obrade, uskladište i da se na osnovu tih informacija donesu odluke i kontrolišu procesi. Kako ne bi non-stop bili svesni dodira naših leđa i naslona stolice, zvuka motora svakog automobila, našeg disanja… evolucija je našem mozgu podarila moć filtriranja insformacija. Deo mozga koji filtrira šta će biti prezentovano našim višim delovima mozga zove se Retikularni Aktivacioni Sistem (RAS). RAS je neuronska mreža koja kontroliše pažnju, budnost i svest, pri čemu pomaže da se spreči preopterećenje mozga nepotrebnim informacijama, a istovremeno omogućava mozgu da obradi relevantne informacije. RAS filtrira čega ćemo biti svesni i šta će se videti na našem “glavnom dospleju” u mozgu a šta će proći ispod radara. O tome je pisala izvrsna Dr Džulija Revi u svojoj knjizi “Braintenance”. Taj filter koji propušta informacije u naš najsvesniji deo mozga (korteks i hipotalamus) funkcioniše po princiopu naših prioriteta. Ono što je bitno, vidimo i čujemo, a ono što ne - nije se desilo. Otud je i ona izreka “kako zračiš tako privlačiš” jer iz višeslojne mulitmedijalne realnosti kojom smo okruženi na osnovu interesovanja u svesni deo mozga uvlačimo deliće koji kasnije postaju naša sećanja. Otud različiti ljudi iste situacije vide različito, pamte drugačije i opisuju kao dva različita događaja. Svako je filtrirao na svoj način.  Zapamtimo da naš mozak ima filter koji mu omogućava da nam od mnoštva informacija aktivne budu samo one koje su od trenutnog značaja.  Objasniću vam sada kako sami možemo da programiramo taj filter.

PROGRAMIRANJE FILTERA MOZGA CILJEVIMA Zbog ovoga zapravo i pišem tekst. Danas smo saznali da Retikularni Aktivacioni Sistem deluje kao neuronska mreža oko viših delova mozga koji filtrira bitno od nebitnog u skladu sa našim trenutnim ciljevima. Ukoliko se ti dovoljno posvetiš svojim ciljevima i postaneš svestan zbira alata - svih veština, znanja i iskustava koji su ti potrebni da ostvariš svoje životne ciljeve time zapravo programiraš RAS. Dnevnom vizualizacijom svojih ciljeva i potrebnih alate ti zapravo programiraš RAS šta propušta u tvoj svestan fokus, a šta da ti zamrači. Ti ideš kroz život i kao u video ogrici skupljaš potrebne alate za tvoj uspeh i ne vidiš ništa drugo. Tada je sve lakše nego kada vidiš milion sjajnih šarenih predmeta i “opcija” koje te mame da ti potroše energiju. Kada si odlučan u sticanju alata potrebnih za pobedu, počinješ da govoriš NE svemu što nije deo rešenja.  ZAŠTO LAKŠE 10 PUTA VEĆI CILJ NEGO 2 PUTA  Mozak je racionalan. Kada imaš cilj da u nečemu napreduješ relativno malo, on pokušava da koristi postojeće alate a da ih eventualno unapredi.  Pokušava da koristi postojeća znanja, iskustva i veštine uz malu modifikaciju. Sa malim ciljevima ti zapravo puštaš da ti sadašnjost i sadašnji alati, sadašnje vieštine, znanja i iskustva definišu budućnost, odnosno pokušavaš alatima iz prošlosti da kreiraš budućnost. Sa malim ciljevima tvoja kutija sa alatima ne pretrpi velike promene, zadržiš 80% starih alata i možda 20% novih stvari. A to nije dovoljno. Zapravo drži te tu gde jesi. Zaglavljen si i tvoja sadašnjost definiše tvoju budućnost. Kada odlučiš da ti je cilj 10 X tebi je jasno da postojeći alati ne pomažu i prinuđen si da ih se lišiš i usvojiš 80% novih znanja, veština i da stekneš potpuno nova iskustva. Tvoja budućnost definiše tvoju sadašnjost. Da zamislimo da je teorija paralelnih univerzuma tačna. I zamislimo da se iznenada pojavi vaš dvojonik iz paralelne dimenzije koji je u svemu uspešniji od vas.  Harmonična dobrostojeća porodica, imućan, priznat, skroz u formi, maksimalno zdravlje, dobar auto, kuća na moru… Osim po usmehu u čemu se vaše dve verzije razlikuju? Pa, po navikama. Vaše uspešno ja iz budućnosti ima drugačije navike. 80% stvari koje vi redite on je precrtao. Fokusiran je na neke druge stvari. Dakle, da bi ste bi uspeli, da bi bili zdraviji, da bi bili bogatiji ne možete da štelujete sadašnje osobine i da se nadate dramatičnom skoku. Zamislite kako treba taj dramatični skok na bolje da izgleda, pa neka vam ta budućnost definiše današnje ponašanje i navike. Moraš da zamisliš dramatičnu promenu svog života na bolje i da ti ta slika iz budunosti definiše koje su veštine, znanja i iskustva potrebni da se tvoj cilj ostvari. Da tvoja budućnost definiše sadašnje navike, a ne da tvoja sadašnjost definiše tvoju budućnost.  Zato je lakše ostvarivo 10 X nego 2 X. ZAKLJUČAK Uspeh možemo da definišemo na različite načine. Jedan od njih je da u životu postigneš šta želiš. Ako želiš samo malo bolje, teže je, jer se ne menjaš. Ako želiš 10 X bolje - lakše je, jer si svestan da treba više da naučiš novih stvari, više veština i iskustava da stekneš. Kontraintuitivno je, znam. Da bi ti bilo bolje moraš da zamisliš veću budućnost i da se u skladu sa njom ponašaš.