Nikola Tesla - biografija

"NE radim više za sadašnjost već za budućnost. Budućnost je moja"! Verujući u ovu Teslinu misao, a naročito u novu scijentističko-tehnološku civilizaciju, čiji je duhovni osnivač upravo Nikola Tesla i koja se po njemu u naučnim krugovima i naziva Tesliana, prof. dr Velibor Abramović, socio-kulturolog, doktor filozofije i veliki poštovalac dela našeg velikana, ne krije da Teslino shvatanje nauke i vremena zapravo na jedan specifičan način otvara vrata budućnosti sveta. Dr Abramović za "Novosti" otkriva koje su bile Tesline tajne, zašto nikada nije formulisao i objavio svoju naučnu teoriju, i kuda su ga vodila misteriozna "putovanja uma".
STRAH OD ZLOG DUHA
Do osme godine Tesla je bio slab i kolebljiv, osećanja su mu nadolazila naizmenično i nekontrolisano, u talasima i neprestano je oscilirao između dve krajnosti - oduševljenja i tuge. "Želje su mi imale razornu moć, a umnožavale su se poput Hidrinih glava", zabeležio je Tesla mnogo kasnije u svojim spisima. Bio je opsednut razmišljanjem o bolu u životu, o smrti, o verskom strahu i pisao je: "Živeo sam u stalnom užasavanju od zlog duha, od utvara i ostalih satanskih čudovišta mraka. A onda je odjednom nastala korenita promena i celokupno moje bivstvovanje krenulo je drugim tokom."
GROZNICA OD BRESKVE
U to doba u njemu su se razvile čudne naklonosti, netrpeljivosti i navike: bilo je dovoljno da ugleda biser pa da ga spopadne nešto nalik na napad. Nasuprot tome opčinjavalo ga je svetlucanje kristala ili nekih predmeta oštrih ivica i ravnih površina. Kada bi ugledao breskvu dobijao bi groznicu, a ako bi se i delić kamfora nalazio u kući osećao bi nejmučniju nelagodnost. Šezdeset godina kasnije, u knjizi "Moji izumi", iz 1919, Tesla će zapisati: "Osetljiv sam na neke od tih neprijatnih nadražaja. Čim spustim četvrtaste komadiće hartije u posudu s tečnošću, redovno u ustima osetim neki neobičan ukus".
STRAST ZA ČITANjEM
Njegovu rano probuđenu čitalačku strast nije mogao da spreči ni otac, koji je, želeći da ga odvikne od noćnog čitanja, sakrivao sveće u kući. Mlađani Nikola dobavljao je loj, pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojanica i iz noći u noć, pošto bi zapušio ključaonicu i sve pukotine, čitao do zore.
VIDEO SVOJE IZUME
Kada se, uprkos očevoj želji da bude sveštenik, izborio da studira politehniku, do tada teško bolestan, mladi Nikola je nekim čudom ozdravio i predao se pronalazačkim maštanjima. Prenapregnutog uma, počeo je da pati od čudesnog poremećaja "pojavljivanja živih slika, koje je često bilo praćeno jakim bleskovima svetlosti", što je, može se reći, karakteristično za ljude obdarene parapsihološkim moćima."Ovi jaki svetlosni bleskovi prekrivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli. Te slike stvari i scena imale su karakter stvarnosti. Zatim sam počeo da vršim ekskurzije izvan granica malog sveta u kojem sam bio i ubrzo sam video nove scene. Otkrio sam da se najbolje osećam kad se opustim i dozvolim da me vizija nosi dalje i dalje... I počeo sam mentalno da putujem", beležio je Tesla.Ovo samo potvrđuje zašto je Tesla sa velikom jasnoćom i preciznošću mogao da vizuelizuje svoje izume, bez eksperimenata, modela ili crteža. Tako je kreativnu imaginaciju smatrao početkom saznajnog akta predviđanja i tvrdio da rad, pod kojim je podrazumevao borbu za mentalno pročišćenje, vrše prirodni zakoni, a ne materijalne strukture.
MAJKA I ANĐELI
Mnogo vremena Tesla je posvetio rešavanju enigme smrti i pazio na bilo koju njenu indikaciju u realnom životu. "Samo jednom u svojoj dosadašnjoj egzistenciji, kaže on, imao sam iskustvo koje je ostavilo na mene utisak natprirodnog. Bilo je to u vreme smrti moje majke. Bio sam bolestan i iscrpljen groznicom, ležao sam u krevetu, ali sam pomislio da, ako moja majka umre dok sam daleko od nje, sigurno će mi dati neki znak..." Kada je dva, tri meseca kasnije bio na predavanju u Londonu, jedne noći osetio je neko napeto iščekivanje: "Tek što sam zaspao video sam oblak kako nosi anđeoske figure božanske lepote. Jedna od njih pogledala je prema meni s ljubavlju i postepeno prepoznah svoju majku. Prikazanje je plovilo kroz sobu i polako iščezlo, a ja sam bio naglo probuđen neopisivo slatkim pesmama mnogih glasova... Bio sam uveren da mi je majka upravo umrla", pisao je Tesla.
BELA GOLUBICA
Od svih golubova koje je svakodnevno hranio ispred hotela "Njujorker" Tesla je naročito voleo jednu belu golubicu. Beležio je: "Trebalo je samo da pomislim na nju i ona bi doletela. Voleo sam je kao što muškarac voli ženu i ona je volela mene. Bila je radost mog života, uz nju sam imao svoj cilj. Kada je jednog dana uletela u moju sobu znao sam da želi da mi kaže da će umreti. A onda sam video kako iz njenih očiju izbija snažan snop svetlosti..." Mnoga su tumačenja simbolike ove golubice, ali pravo značenje leži u Teslinoj "novoj nauci", koju svet tek treba da otkrije...
ČOVEK NEMA MEMORIJU
Zaista je bilo neobično da je čovek takve genijalnosti, koji je govorio nekoliko jezika, smatrao da ne postoji ljudska memorija, te da za sebe kaže da je samo "sprovodnik ideja iz sveta nauke u svet ljudske prakse". Sve možda i ne deluje kontradiktorno ako se zna da je Tesla, sin pravoslavnog sveštenika, na pitanje koje je veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Boga, koji nije opisan u religijama, ali da je najbliži budizmu. Kasnije Tesla se budizmu sve više i praktično približavao: vežbao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te reči, upražnjavao meditaciju, a u poslednjim godinama, pred smrt, u Njujorku je živeo izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru ili pravoslavni svetac.
SVE DELjIVO SA TRI
Brojevi su bila njegova opsesija, naročito broj tri: za stolom dok je obedovao, sve je moralo da bude deljivo sa brojem tri, od pribora za jelo do salveta, sitnica...
DIPLOMU NIJE STEKAO
Bio je čovek takve snage duha i dubine uma da je bio u stanju da se odvoji od autoriteta i od savremene nauke. Nije slučajno što nije diplomirao. To je jedan znak duhovne nezavisnosti, a ne lenjosti ili bunta. Posle teške i čudne bolesti u detinjstvu, on je stekao moć da praktikuje kontrolu svojih nervnih puteva u psihološkom i fiziološkom smislu.
PRIPREMA ZA SMRT
Vizionar, "jasnovidac", Tesla se, činilo se, pripremio i za svoju smrt, koja je više ličila na preseljenje duše u drugi plan postojanja. Dva dana ranije prestao je da radi, zatvorio se u hotelsku sobu, tražeći da ga niko ne ometa. Kada su direktor hotela i sobarica najzad ušli, zatekli su ga kako leži elegantno odeven, prekrštenih ruku na grudima, potpuno spreman za odlazak. Imao je dvostruku sahranu, hrišćansku i budističku: tri dana nakon prve, bio je spaljen.
SPONA CIVILIZACIJA
TESLA je, praktično, ono što je Euklid teorijski - spona zapadne i istočne civilizacije. Na njegovom radu može da se zasnuje nova duhovnost čoveka koji će shvatiti vreme i prodreti u savršenije nivoe kosmičkog postojanja. To je prava poruka njegovog rada, ili, kako je govorio: "Sve je samo misao, ništa ne postoji, i ja sam samo misao, usamljena misao koja luta praznim prostranstvima svemira..."