Velika Rusija

Большая Рoссия

Možemo početi time da Hamas polaže sve veće nade da će mu Rusija pomoći u ustoličavanju na vlasti. Ili, kako iranski zajapureni premijer Ahmadinedžad, posle posete njegove delegacije Moskvi, upadljivo sve manje diriguje demonstrantima, što bi da svetu pokažu svoje zube od obogaćenog uranijuma.
MoskvaIli, kako je publikovana opet neka studija koja na osnovu najprimitivnijeg kompjuterskog jezika - Basic-a, dokazuje da komanda “if/then” (“ako/onda”) još uvek ponegde važi. Naime, podatak kaže: ako (if) cena nafte ostane na oko 60 dolara po barelu, onda (then) će Rusija do 2011. godine duplirati svoj BDP; a ako (if) nafta bude skočila na 100 dolara, onda (then) će 2015. Rusija po BDP premašti Britaniju i Nemačku. Može se početi i time da će se jula meseca u Petrogradu održati G-8. Kako piše Sandro Viola, jedan od odličnih italijanskih komentatora: “Samo jednom od državnika na tom skupu – po veličini BDP njegove zemlje, po stepenu industrijalizacije (po slobodama i demokratiji) na skupu G-8 nije mesto - domaćinu Putinu”. Nekoliko dana pre G-8, u Rusiji će proraditi Energetska berza, gde će “baćuškama” na noge dolaziti kupci nafte i gasa. U Rusiju - za koju više ni slavjanoserbski jurodivi ne veruju da je modernizovani Sovjetski Savez - voljom tržišta nafte sliva se novac u nepojmljivim količinama. Rusija je uspela i da nataloži rezerve zlata u iznosu od 225 milijardi dolara. Sa takvog pijedestala lakše se razgovara sa partnerima koji misle isto ono što i italijanski komentator, ali nije red da to oni kažu. Štaviše, malo će se ko od njih okuražiti da u Sankt Petersburgu podigne glas i od apstrakne priče o liberalizmu i demokratiji pređe na konkretne primedbe Rusiji. Teorija sile priznaje pamet u onoj meri u kojoj je ta pamet u stanju da joj služi. Rusija je najavila novu generaciju interkontinetalnih raketa kao protivargument američkom nezadrživom naoružavanju. “Amerika na naoružanje daje 20 puta više nego Rusija”, Putinove su reči. Rusija je ponovo naučila najprimitivniju, ali još važeću lekciju. Rusija se energično suprotstavila uvođenju sankcija za Sudan i Iran. I, kako piše ruski komentator Pavel Baev: “Rusija nema ništa zajedničko sa Sudanom, ali ima sa orijentacijom protiv sankcija i, time, svođenja na nulu tog instrumenta u rukama Ujedinjenjih nacija”. Osnova je ista kao američko odbijanje priznavanja Svetskog krivičnog suda. Manje pravila igre - više slobode nekontrolisanog delovanja. Kreće veliki projekat energetskog povezivanja (naftovod i gasovod) Rusije i Kine, dve zemlje za koje američki komentator Robert Kagan, piše: “Kina i Rusija ne prihvataju pokušaje Zapada da na planeti promoviše liberalnu politiku”. Kagan, koji, inače, nije neokonzervativac, izgleda da meša Bušovu politiku “borbe protiv terorizma” sa liberalizmom kojega se mogao izvorno setiti makar samo zato što je 20. maja bilo ravno 200 godina od rođenja Džona Stjuarta Mila, jednog od njegovih utemeljitelja. Možda ga u ovom vremenu, kada je hipertrofirani individualni interes dobio ideologiju u neoliberalizmu i tako izvitoperio izvorne postavke liberalizma, vredi ponovo citirati; makar koliko da se zna da te dve stvari nisu isto.
Džon Stjuart MilU traktaku “O slobodi” Mil je pisao: “Jedina sloboda, koja zaslužuje to ime je kada stičemo naša dobra na naš način, pritom ne pokušavamo da lišavamo druge njihovih dobara ili ih ne sprečavamo u njihovim namerama… Ako bi svi ljudi, osim jednog, zastupali jedno mišljenje, svejedno čovečanstvo ne bi imalo prava da natera onog jednog da ćuti, podjednako kao što on ne bi imao prava da natera čovečanstvo da ćuti”. Uzmemo li za ozbiljno Mila, doći ćemo u situaciju da strpamo u isti koš ne samo Putina i Buša, nego još masu drugih državnika. Promena od Mila do danas je ogromna. Institucionalizovana su nova pravila koja, bez sumnje, daju rezultate, naročito kada ih svojim jednodimenzinalnim metrom mere oni koji ih i diktiraju. U doba Mila i ostalih liberala, Amerika nije morala silom da dokazuje svoj slobodarski duh. Postojao je “Spirit of America”, koji je plenio svet, upućivao ga ka humanijim odnosima, nudio nadu svima... Ni danas svet nije bez nade, ali se “ciljna grupa” stalno smanjuje. Danas su dominatne reči “fleksibilnost”, “kamate”, “profit”, “uticaj”, “moć”... Kina, Indija, Rusija i druge zemlje na putu u savremenost uče taj jezik - dobro i brzo. U “Principima političke ekonomije” Mil je pisao o potrebi menjanja društva “koje će ujediniti slobodu i nezavisnost ličnosti sa intelektualnim, moralnim i ekonomskim prednostima”. Pre nešto više od mesec dana, 21. aprila, navršilo se 60 godina od smrti Džona Majnarda Kejnza, autora “Opšte teorije zaposlenosti, kamata i novca”, koji je smatrao da je puna zaposlenost preduslov demokratije i slobode. Rusija možda i ima prava na “svoj način”, budući da liberalizam nije deo njene istorije. Što bude moćnija, to će biti važniji Putinov komentar, koji glasi: “Psi laju, karavani prolaze”.