Rupert Mardok

Ovo je jace od mene .
News Corporation - Medijska imperija Ruperta Mardoka

Informacija jednako moć

Duboko razumevanje biznisa, talenat za uspešno inoviranje i lukava vizija buducnosti bili su dovoljni jednom coveku da realizuje svoju preduzetnicku zamisao. Ove karakteristike, potpomognute politickom snalažljivošcu, omogucile su Rupertu Mardoku da postane jedan od najvecih medijskih mogula na planeti

Pedesetih godina prošloga veka Rupert Mardok je od svog oca nasledio kompaniju News Ltd. u cijem sastavu se nalazilo dvoje australijskih novina. Tokom narednih pola veka on je sagradio News Corp. - treci medijski konglomerat na svetu, sa godišnjom prihodom vecim od 11 milijardi dolara. Ovaj rast postignut je pre svega kroz agresivne akvizicije finansirane kroz dug, dok je citavih 30 odsto kompanije ostalo u vlasništvu porodice.
Stvaranje imperije kroz dug ne znaci uvek i stvaranje vrednosti ali Mardokov slucaj predstavlja izuzetak od pravila. Mardok je koristio dug da ostvari rast pošto je tako cvrsto zadržavao kontrolu; javna ponuda akcija može biti "jeftinija" ali obicno dovodi do fundamentalnih promena u pogledu nacina na koji posluje kompanija.
Rast bez predaha
Pohod na svetsku medijsku industriju Mardok je zapoceo skromnim aktivnostima: 1956. god. News Corp. je kupila troje australijskih novina i vec sledece godine pokrenula veoma uspešni "TV Week". 1958. god. News Corp. je napravila prvi korak izvan pisanih medija sticuci kontrolu nad malom TV stanicom u Adelaidi. Mardok je time stvorio obrazac koji ce slediti tokom celog života; menjajuci veliki deo menadžmenta i drugog osoblja, on je olakšavao svoju licnu kontrolu u kompaniji posle perioda bliske involviranosti. Generalno, rezultati preuzetih kompanija su se poboljšavali.

Vremeplov News corp.

1954. - Sa 23 godine Mardok je nasledio dve male australijske novine. Tokom narednih nekoliko godina Mardok se probio u magazine, radio i TV.
1969. - Mardok kupuje "New of the World" i "Sun" (Engleska), povecavajuci njihovu privlacnost kroz uzbudljivost i transformišuci ih u viskoprofitabilne stvaraoce novca.
1981. - Mardok kupuje "The Times" i "Sunday Times", britanske najrespektabilnije novine.
1985. - News Corp. kupuje "Twentieth Century Fox Film Corp" i sedam TV stanica od "Metromedia Inc", stvarajuci od njih "Fox" televiziju. Mardok je postao americki gradanin.
1986. - Mardok je svoje bitanske novine brzo preveo u moderne fabrike i sindikati su otpoceli štrajkove. Na kraju, Mardok je uspešno trasformisao visoko neefikasnu novinsku industriju. News Corp. se listira na Njujorškoj berzi.
1990. - Mardok spaja satelitsku TV stanicu "Sky" sa rivalskim "British Satellite Broadcasting" stvarajuci "BskyB".
1991. - Veliki dugovi prouzrokuju finansijske nevolje. "Citibank", vodeci zajmodavac, pokušava da sacuva kompaniju od bankrotstva. Mardok prodaje vecinu americkih magazina kako bi prikupio novac, zadržavajuci "TV Guide" i "Mirabella". Posao refinansiranja pokrio je 7,6 milijardi dolara kratkorocnog i srednjorocnog duga. News Corp. gubi 393 miliona dolara.
1992. - News Corp. prodaje akcije u vrednosti od 700 miliona dolara što je olakšalo finansijski pritisak na kompaniju ali je smanjilo Mardokov udeo sa 43 na 35 odsto. News Corp. pravi profit od 502 miliona dolara u 1992. god.
1993. - Mardok placa 525 miliona dolara za 63,6 odsto hongkonške "Star TV", satelitski sistem koji pokriva veci deo Azije. U Americi placa 1,6 milijardi dolara za pravo da prenosi fudbal na "Fox TV".
1998. - Mardok osvaja kinesko tržište ulagujuci se kineskim vlastima skidajuci "BBC" sa svoje "Star TV" i eliminisanjem memoara poslednjeg hongkonškog guvernatora sa polica svoje izdavacke kuce
2002. - Nakon kolapsa medijske imperije Kirša u Nemackoj, Mardok pravi strategiju za ulazak na to tržište. Konzorcijum nemackih banaka je trenutno zaustavio plan

Tokom šezdesetih, Mardok je sagradio konglomerat australijskih novina, nastojeci da osvoji veliki tržišni udeo. Do 1968. god. News Corp. je bila dovoljno velika da preuzme deo britanskog jeftinijeg tržišta novina - "News of the World", a zatim i glavnog dnevnog rivala - "Sun" 1969. god. dobijajuci skoro potpunu kontrolu radnickog tržišta novina u Velikoj Britaniji. On je podigao tiraž "News of the World" sa 1 na 3 miliona citalaca izmedu 1969. i 1973. god. Dvadest godina kasnije, dospeo je do najprodavanije engleske novine na svetu.
Sedamdesetih godina News Corp. je otpocela akviziciju na trecem i glavnom ciljnom tržištu: Sjedinjenim Americkim Državama. Glavni uspeh Mardok je postigao preporodivši svoju 84.-tu akviziciju "The New York Post" i dobijajuci kontrolu nad dnevnikom u San Antoniju, koji su bili monopolisti na lokalnim tržištima. Druga preuzimanja u ostalim gradovima kao što su Cikago i Boston, bila su sa negativnim rezultatom ali su finansijski podržani od strane nekih uspešnih magazina posebno u Njujorku.I pored svega navedenog, Mardok nije bio poznat široj javnosti sve do ranih osamdesetih kada je otpoceo preuzimanje poznatih medijskih kompanija, ukljucujuci "The Times" i "Sunday Times" u Velikoj Britaniji (1981) i "Twentieth Century Fox" u SAD. Kupovina engleskih novina nakon kratkotrajnih polemika je odobrena od strane Komisije za monopole i merdžere ali je zahtevana sloboda delovanja i samostalno uredivanje urednika. Kupovina "Foxa" koštala je 575 miliona dolara, što je bio veliki porast u odnosu na prethodne akvizicije. Takode, Mardok je pokušao da stekne kontrolu nad "Warner Communications", nakratko postavši najveci akcionar. Usledilo je i neuspelo preuzimanje "CBS" televizije. Ove kratkotrajne gubitke uspeo je da povrati na finansijskom tržištu. Nakon ovih neuspešnih akvizicija, Mardok je kupio "Metromediu", vodecu grupu americkih TV stanica, a ubrzo zatim postaje americki gradanin kako bi dobio regularno odobrenje za vlasništvo nad americkom televizijom.Mardok je 1986. god. iskoristio politicku klimu u Velikoj Britaniji da uvede novu tehnologiju kojoj su se sindikati grcevito suprotstavljali. Nakon perioda dramaticnih pobuna, Mardok je izašao kao pobednik, povecavajuci 60 miliona funti u godišnjem profitu ove grupe.
Godine 1987. Mardok je brzo reagovao na australijsku regulativu koja je zabranila istovremeno vlasništvo nad elektronskim i pisanim medijima, prodavši sve TV udele i kupivši 2 novinske grupe, osvojivši tako preko 50 australijskog novinskog tržišta. Takode, ušao je i u izdavaštvo, kupujuci "Harper & Row" u SAD i "William Collins Publishing" u Velikoj Britaniji za jednu milijardu dolara postajuci glavni svetski igrac u toj branši. 1988. god. kupio je za 2,8 milijardi dolara vrednu "Triangle" grupu u SAD, koja ukljucuje "TV Guide", "Seventeen" i "Dayle Racing Form"; svi oni su imali dominantnu poziciju na svome tržištu.

Izbegnuto bankrotstvo
Do 1988. god. Mardokovi kratkorocni dugovi bankama su ogromno narasli - više od 7 milijardi dolara. Kao i mnoge druge ambiciozne preduzetnike pre njega, velike pozajmnice su ucinile njegovu kompaniju ranjivom na pogoršanje ekonomskih kretanja. Do ovoga je došlo naredne godine, kada su zajmodavci bili nevoljni da odobe nove kredite. Konkurentski mediji su snažno napadali News Corp. a banke su pokušale da se izvuku iz rizicnih plasmana.
Mada stalno profitabilna, News Corp. je bila veoma rizicna - 1989. god. njeni kratkorocni zajmovi u odnosu na prethodnu godinu porasli su za 600 odsto. "Citibank", glavni kreditor News Corp., pokušala je da restrukturira zajmove ali ostale 144 banke koje su bile ukljucene protivile su se tome. Banka u Pitsburgu je odbila da reprogramira odobrene kredite i skoro da je gurnula firmu u nesolventnost. Sa 2 milijarde dolara duga koji dospeva u januaru 1991. god. a koji je vec jednom reprogramiran, News Corp. je bila u velikoj nevolji - dva meseca pre krajnjeg roka nije bilo na vidiku odluke o restrukturiranju. Konacno dogovor je postignut, pre svega jer su iza njega stajali "Citibank" i Mardokova visoka reputacija.
Prvi put, News Corp. je pokazala gubitak - 393 miliona dolara za 1991. godinu. Mardok je smanjivao dug prodajuci najmanje potrebnu imovinu (prodati su skoro svi americki magazini), refinansiranjem kada su kamatne stope pocele da padaju i, kao najvažnije, javnom emisijom akcija vrednom 700 miliona dolara koja je smanjila njegovo vlasništvo sa 43 na 35 odsto. Od 1992. god. News Corp. je opet pocela da stvara profit i nastavila sa kupovinom medija agresivno kao i do tada. Ovo nije bilo jedino polje na kome se Mardok iskazao kao promucurni menadžer. Kao veoma disperzovana grupa širom sveta, News Corp.je legalno iskoristila nedostatak medunarodne poreske harmonije da smanji poresko opterecenje. Tokom devedesetih godina, prosecna poreska stopa News Corp. iznosila je 5,7 odsto, tek petinu poreske stope koju placaju glavni americki konkurenti. Ovo je ostvarivano kanalisanjem profita kroz mnoštvo filijala u podrucja sa malim poreskim opterecenjem, npr. Kajmanska ostrva ili Holandske antile. Kompanija ima skoro 800 poslovnih jedinica u 52 zemlje, ukljucujuci Bermude, Mauricijus i Kubu.
Mardok je, takode, koristio prednosti razlika u medunarodnom racunovodstvu da stvori bolju sliku kompanije. News Corp. je ostala australijska, što joj je omogucavalo da ponovo vrednuje svoju aktivu, kao što su na primer šou programi na televiziji, svake godine. Americki sistem racunovodstva bi smanjio akcionarski kapital do 50 odsto i zahtevao da kompanija izveštava neto gubitke u pojedinim godinama.
Ipak, glavna prednost News Corp. je bila njegovo upravljanje kompanijom. Mardok je sa ponosom, veoma cesto, predstavljao kako funkcioniše njegova kompanija: "Svaki dan u centralu u Njujork stižu izveštaji o profitu i gubitku svake operacije sa bilo kog dela zemaljske kugle. Ovi kvantitativni podaci se porede sa prethodnim godinama i sa budžetom i preduzimamo menadžment akciju ukoliko je potrebno. To radimo veoma prosto, sa niskim opštim troškovima u maloj kancelariji u Njujorku. Ono što radimo jeste menadžment informacija, vodimo kompaniju sa nedeljnim informacijama. Ovo radimo jer moderne informacione tehnologije koje koristimo nisu samo za naše klijente vec i za internu komunikaciju."
Danas, News Corp. funkcioniše u mnogim medijima na svim kontinentima sa diversifikovinim prihodima koji poticu od televizija (ukljucujuci satelit), filmova, izdavaštvo knjiga, magazina i novina. Mada se glavni prihod crpi iz SAD, nastavljeno je širenje u Evropi, Aziji i Južnoj Americi cije su medijske industrije manje razvijene ali i sa vecim potencijalom rasta.

Nenad Gujaničić